Zanimljivo je iz sumarnog popisa 1468, godine da neke vlaške starješine imaju timarski status, ali da su ga neki izgubili. Mi to još ne znamo, ali izgleda da su još prije dolaska Turaka neki od vlaških starješina uživali neku vrstu vlastelinskog statusa.
Ево једног примјера из мог краја, али из 16. вијека У селу Чукојевићи (данашњи Модран 10 км од Бијељине) према детаљном спахијском дефтеру Зворничког санџака из 1548. године налазио се тимар
кнеза Којчина. Тимар је мали, давао је приходе од 500 акчи, али је тимар. Којчин је кнез, дакле влашки старјешина, а према Браниславу Ђурђеву кнез је старјешина и потчињеним примићурима.
Пошто је Којчин умро 1576. године тимар , боље речено припадајуће обавезе које са собом повлачу уживање овог земљишног посједа, наслеђује његов син Вучета.
У наведеном попису насеља и становништва Бијељинске нахије 1548. године имамо 12 примићура, од којих су 2 муслимани.
Већ у наредном попису 1600-1604. године тај број је смањен на 2. То практично значи да се губе влашке привилигије, односно да се становништво пауперизује и претвара у рају.