Аутор Тема: Како су настала наша презимена?  (Прочитано 6978 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Како су настала наша презимена?
« послато: Новембар 08, 2014, 11:04:27 поподне »
У часопису "Политикин забавник" бр 3270. од 10.10.2014 на стр. четири-седам објављен је један врло поучан текст о турцизму у српском језику, гдје се преко 3 000 удомаћило.
Овдје ћу издвојити само презимена:

Препис:

                     Чије је ваше име

Да ли знате шта значи ваше презиме? Можда је турцизам који упућује на порекло, занимање или телесну особину неког вашег претка. Распитајте се, све има своју причу. Немојте бити сасвим сигурни да је Ваше презиме чисто српско. Госпођа Нада Валнић ме је једном упитала да ли је њено презиме турског порекла. Имајући у виду етимологију речи одлучно сам одговорила да није, а онда ми је она испричала своју причу. Њен прадеда је почетком 19. века у потрази за послом дошао у Србију из Вана, града на крајњем истоку Турске. Одмах су га прозвали Ванлија. Касније је прешао у православље, оженио се и постао чувени трговац Тома Ванлић. Сигурно и ви познајете некога чије је презиме изведено од турцизма:
Абрашевић(човек пегавог лица)
Амиџић (стриц)
Барјактаревић (заставник)
Борозан (трубач)
Булут (облак)
Вермезовић (који не даје)
Делибашић  (најбољи јунак, заповедник одреда делија)
Делић (јунак; стражар код везира и паша)
Диздаревић (управник тврђаве)
Дунђерски ( столар, зидар)
Јарамаз (непристојан, несташан, који не вреди)
Каракашевић (црних обрва)
Караџић (црномањаст)
Лагунџија (минер)
Малбашић ( старешина махале или села)
Мутавџић ( занатлија који прави простирке и покровце од козје длаке)
Субашић ( надзорник имања или градски надзорник "градски менаџер")
Пешкир (убрус)
Терзић ( кројач)
Топаловић (хрома особа)
Туфегџић (пушкар)
Узунмирковић (високи Мирко)
Шебер (павијан; ружан и дрзак човек)
Шиш-мановић (дебео)

                                                                        Мирјана Теодосијевић


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #1 послато: Новембар 08, 2014, 11:12:16 поподне »
У часопису "Политикин забавник" бр 3270. од 10.10.2014 на стр. четири-седам објављен је један врло поучан текст о турцизму у српском језику, гдје се преко 3 000 удомаћило.
Овдје ћу издвојити само презимена:

Препис:

                     Чије је ваше име

Да ли знате шта значи ваше презиме? Можда је турцизам који упућује на порекло, занимање или телесну особину неког вашег претка. Распитајте се, све има своју причу. Немојте бити сасвим сигурни да је Ваше презиме чисто српско. Госпођа Нада Валнић ме је једном упитала да ли је њено презиме турског порекла. Имајући у виду етимологију речи одлучно сам одговорила да није, а онда ми је она испричала своју причу. Њен прадеда је почетком 19. века у потрази за послом дошао у Србију из Вана, града на крајњем истоку Турске. Одмах су га прозвали Ванлија. Касније је прешао у православље, оженио се и постао чувени трговац Тома Ванлић. Сигурно и ви познајете некога чије је презиме изведено од турцизма:
Абрашевић(човек пегавог лица)
Амиџић (стриц)
Барјактаревић (заставник)
Борозан (трубач)
Булут (облак)
Вермезовић (који не даје)
Делибашић  (најбољи јунак, заповедник одреда делија)
Делић (јунак; стражар код везира и паша)
Диздаревић (управник тврђаве)
Дунђерски ( столар, зидар)
Јарамаз (непристојан, несташан, који не вреди)
Каракашевић (црних обрва)
Караџић (црномањаст)
Лагунџија (минер)
Малбашић ( старешина махале или села)
Мутавџић ( занатлија који прави простирке и покровце од козје длаке)
Субашић ( надзорник имања или градски надзорник "градски менаџер")
Пешкир (убрус)
Терзић ( кројач)
Топаловић (хрома особа)
Туфегџић (пушкар)
Узунмирковић (високи Мирко)
Шебер (павијан; ружан и дрзак човек)
Шиш-мановић (дебео)

                                                                        Мирјана Теодосијевић

Веома користан текст. Свака част земљаче!

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #2 послато: Новембар 08, 2014, 11:34:00 поподне »
Екмечић или Екмешчић - пекар
Ћурчија или Ћурчић - кожар

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #3 послато: Децембар 08, 2016, 01:18:15 поподне »
Нпр. моје презиме није настало на основу занимања, неке особине или званичног имена, већ на основу надимка једног од мојих предака. Његов надимак је био Веко (вероватно од Велимир). Тако бар каже продично предање...

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #4 послато: Фебруар 20, 2022, 10:46:22 поподне »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #5 послато: Август 12, 2023, 10:16:41 поподне »
Pored osnovnih, običnih, prosečnih i uobičajenih prezimena, nastalih prema imenima patrilinearnih ili matrilinearnih mahom direktnih predaka ili profesija ili karakteristika istih, ima i drugih načina usvajanja prezimena u prošlosti.

Branislav Đorđev Nušić (1864–1938) – Nosio je prezime po očevom poočimu Gerasimu Nuši, cincarskom trgovcu iz Soluna, a kada je mladi Alkibijad Đorđev Nuša postao punoletan, promenio je ime u Branislav Nušić.

Konstantin Aleksov Fotić (1891–1959) – Nosio je prezime po Fotiju – Foti, cincarskom trgovcu, očuhu svoga dede. Njegov pradeda Milan Radosavljević je umro prevremeno, a onda je njegov uposlenik Fota oženio njegovu udovicu i brinuo o njegovom sinu, Konstantinovom dedi, kao da mu je otac.

Miloš Teodorović Obrenović (1783–1860) – Usvojio je prezime svoja dva brata po majki, Obrenović Jakova i Milana.

Milan Jovanović Stojimirović (1898–1966) – Nosio je prezimena oba svoja roditelja.

itd.

Ne treba zaboraviti i to da su nekada davno u prošlosti domazeti bili prozvani prezimenima svojih suprugi.

Ukratko mora se pri proučavanju predaka obratiti pažnja tome kad su kako i po kome nastajala porodična imena tj. prezimena.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Глигорија

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #6 послато: Август 13, 2023, 12:11:19 пре подне »
Кованџић, кован је пчелар.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #7 послато: Август 13, 2023, 11:30:01 пре подне »
Кованџић, кован је пчелар.

Кованџија - пчелар је турцизам. Мислим да су сва презимена која у себи имају Џ турцизми.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #8 послато: Август 14, 2023, 08:08:10 пре подне »
Презимена су најприје почела бивати у сјеверној Италији у 11. в. а касније се ширила по осталој Јевропи и то само на знамените породице.

1850их у свом рјечнику пише Вук С.К.
у Црној Гори и Херцеговини народ наш има своја презимена којима се породице позивају од кољена на кољена као у осталој Европи. У Србији пак до нашега времена тога обичаја није било мего се сваки позивао по свому отцу, додавши отчиному крштеному имену -овић, евић, -ић. Тако када су се који из Херцеговине или Црне Горе саселили у Србију они су поченши се звати по долњезњмском обичају презимена своја мало по мало поизостављали, гдјекоји позаборављали а гдјекојима ако се и спомињало старо презиме тако су их поруге ради називали. Сад се тек од године 1804 и у Србији особито код знатнијех људи почело да се не пишу под крстнијем именом отца него или као што су слушали да им се стари звали или онако како им се отац уписао. И у царству аустријском у данашњем војводству наши су се људи доскора звали и писали по отчином крштеном имену као и у Србији докле им земаљске старјешине особито видјећи да у једној кући има по неколико различнијех презимена нијесу ти забраниле те су она имена како су се звали по отцу или матери остала унаприједак као презимена.
И Бошњаци турскога закона особито господадрже своја стара презимена па још онаква која показују да су њихови стари били хришћани.

У Сријему и Бачкој презиме је непозната ријеч него се то назива порекло, јер се тако човјек пориче или позива, а у Херцеговини подријетло. У Хрватској пак и Словенији каже се придјевак.

Глагол презивати није имао никакве везе са презименом, него су се људи прозивали којим именом и то им је било прозвиште, а по хрватски надимак, а презива се човјек да пређе с једне стране улице другу. Шта значи име, свима је јасно, а одкуда оно през- у презимену нејасно је. Може бити да је искона било презииме, од презати, прегати, које значи везати, држати заједно; од тога коријена је и су-пруг или коњска спрега.

Одкада су у Војводини увели да се прозвиште (порекло) везује за једну породицу или род значење ријечи порекло одлутало је у смијеру онога што се треба звати потеча илити што је од чега потекло или поникло.
« Последња измена: Август 14, 2023, 08:13:27 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Како су настала наша презимена?
« Одговор #9 послато: Август 14, 2023, 08:53:04 пре подне »
А ако није тако, онда члан през- из ријечи презиме може значити "преко" како у прездан - сваки други дан, преко дана; или през руку ми је - преко руке ми је, није ми на руку; ријеч през понајвише је позната југозападнијем крајевима, одакле се и ријеч презиме ширила.
« Последња измена: Август 14, 2023, 08:54:43 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?