Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Српски језик и писмо => Тему започео: Nebo Децембар 14, 2015, 09:22:28 поподне
-
Имао сам негде списак локализама, узречица, изрека и клетви из Грбља, то треба чути! Само да их пронађем, па ћу их поставити.
-
Ево неких лепих старих речи из разних крајева Црне Горе, данас ретко коришћених:
aветати = причати глупости
баздов = прљав, смрдљив човек
банда = страна (у просторном смислу – “на ону банду”)
бастадур = способан човек
бестијати = причати глупости
блентаћ = глупав човек
бој (чојчи бој) = мера за висину, дужину – висина просечног човека
броквица = ексер
вареника = кувано млеко
вежгати = брбљати
виђетан = леп (супротно – невиђетан)
вркадела = шнала, укосница
гавељина = спор, тром човек
гемаљ = наказан човек, патуљак
годет = празник, благдан
гргурав / кокорав = куштрав, коврчаве косе
гуљеш = шкртица
давија = свађа, судски спор
далавера = пропалица, беспосличар
дације = дажбине, порези
деветати = тући, млатити
зађевица = размирица
збојак = низак а јак човек
измацурити се = изобличити се
измећар = отпадник
ишестати = скренути памећу
јабана = туђина, иностранство
јачица = већина
киљан = споменик на месту нечије погибије
клак = креч
кобилица = вена на челу између обрва (искаче као знак љутње, беса)
колаш = занатлија
колеж = кукњава, плач
коломбоћ = кукуруз
корота = туга, жалост
косијер = мали срп са жњетву
коштањ = кестен
кошћелав = мршав, кошчат
куротресина = неморалан човек
кућић = човек из добре куће
лакосјен = пријатан човек
лежогуз = ленштина
лелемуд = кукавица
лубина = труп
љуцкота = уљудност, пристојност
мнити = размишљати, имати мишљење о чему
образит = поносит, који држи до образа
ожегача = опасна, неукротива жена
озобан = надмен
окушан = јешан
оплама = велика врућина
орјат = напасник, силеџија
ошљарити = радити нешто преко воље, отаљавати
погледуша = намигуша
подмуклаћ = надмен, уображен, мрачан или подмукао човек
поклисар = гласоноша лоше вести
посиђелица = уседелица
предеверати = прегурати нешто лоше
пржина = песак
рашчинити се = много се угојити
рка = метеж, бука
ркаћ = напасан мушкарац, који насрће на жене
рњати се = чешати се
саграило (саграјача) = незграпно крупан човек (жена)
сежањ = мера за дужину – износи колико дужина руку кад се рашире
сјека = раса, сој, пасмина
сок = потказивач
сргаст = сив
стегно = бутина, бут
стимавати = гостити неког
сто(м)бор = порта, црквено двориште
тенац = вампир
тешкосјен = тежак, непријатан човек
тороман = дебео, лењ, тром човек
требињати се = бринути, секирати се
хасна = измишљотина
шавољ = коританце, лавор, вангла
шпаг = џеп
-
Молим администраторе да пребаце овде и оне јучерашње (14. дец) постове са теме "Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику" које имају везе са локализмима у црногорском говору (Невског, моје).
-
Као неко са простора Северне Босне препознао сам одавде шест речи које се и код нас користе, тј. које су мени познате углавном са села, можда бих још толико могао наћи речи које разумем али нисам чуо да их неко користи. Све остале не бих знао док не бих видео превод. Него, шта је ово измацурити, је л' то опет нешто у вези Мацура?
-
Мислим да није баш прикладно да се ова тема зове "Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику" :D
Ја је назвах "Локализми у црногорском говору". Овде нема никакве неписмености нити просташтва. Па, администратори, молим вас да се то уподоби.
-
Ово тематски дође у ову тему:
Я памтим "Запучи се, ядан", :) када ко изиђе на хладноћу незакопчан.
Незаобилазна узречица јадан / ядан :D
Реч јад је врло честа у ЦГ говору.
Нпр: "јадо", "о јаду се забавих", "јадна му мајка", или она заштитна клетва "јади те не нашли / знали" (чује се и "жнали").
Има и "Мак се ядан.", или "Ядан не био...". Иначе, изразе попут "О яду ме забави", или "О яду се забавих" чуях и по Шумадийи.
Од клетви ми йе найлуђа "Стрелица те погодила!".
Варијанта "мак се јадан" која се користи у мом крају је "тамо се мало" :D
Мој фаворит у клетвама је "кукала ти мајка"!
Је л`"пушти то бона" од пушти то болна?
Те речи "болан", "бо(л)на" - то су заштитне поштапалице, исто као јадан. Треба да имају контраефекат, тј. да делују заштитно према саговорнику. Кад кажеш неком "болан", тиме му у ствари желиш здравље.
А чуо сам и за другачије тумачење, да "болан" и "бона" вуку корен од латинског bonus, bono - као кад кажеш некоме "добри (мој)".
Интересантна је ова могућност, да "болан" и "бона" вуку корен од латинског bonus, bono.
Сетих се још једне добре (антологијске) коју чух једном од једне бабе из наших крајева, како коментарише једну (модерну, нафракану) девојку:
"да је бона ка' што је грдна, вала се не би из кревета дизала!"
-
Него, шта је ово измацурити, је л' то опет нешто у вези Мацура?
Колико ја знам, има.
Словени су затечене Мацуре доживљавали као стран народ (што им у то време, вероватно, они и јесу били). Тако су доживљавали и њихов изглед, Словенима необичан.
Има још израза везаних за изглед и нарав Мацура које су ушле у неке локалне изреке по Брдима.
Упореди са, описаним код више аутора, изгледом Крича, који су као такви били необични Словенима. Или разне погрдне изразе за Шпање у Пјешивцима и Бјелопавлићима.
-
Од моје бабе из села Озринићи поред Никшића, чуо сам и следеће узречице:
Ђаволи те јели
Пас ти се пасјег меса наио
Устати из девет зора (у смислу рано)
Викати коевитез (у смислу гласно :))
Стрв му се не зна'
Има тога још много, само не могу сад да се сетим :)
-
Ђаволи те јели
Пас ти се пасјег меса наио
Устати из девет зора (у смислу рано)
Викати коевитез (у смислу гласно :))
Стрв му се не зна'
Прави бисери! :D
-
Устати из девет зора (у смислу рано)
Ово је и мој отац користио - устати у девет зора (рано).
-
Небо, има ли у твойем крайу седмога (мѣстнога) падежа? Ако га има, прѣдпостављам да йе без гласа х.
Иначе, има ли уопште гласа Х у мѣстном говору?
-
Небо, има ли у твойем крайу седмога (мѣстнога) падежа? Ако га има, прѣдпостављам да йе без гласа х.
Иначе, има ли уопште гласа Х у мѣстном говору?
Нема мѣстнога падежа, Невски, као ни другде. Увек је наставак -ма. Нема "у ратових", него "у ратовима", итд. Верујем да је раније било другачије.
Глас "х" се чује као и другде. Често се губи.
Иначе, имамо онај неправилни падешки облик, типичан за сјевер ЦГ: не каже се "био сам у Беранама", него био сам у Беране", ни "био сам у Цетињу", него "био сам у/на Цетиње", или "био сам у Београду", него "био сам у Београд".
-
Нема мѣстнога падежа, Невски, као ни другде. Увек је наставак -ма. Нема "у ратових", него "у ратовима", итд. Верујем да је раније било другачије.
Глас "х" се чује као и другде. Често се губи.
Иначе, имамо онај неправилни падешки облик, типичан за сјевер ЦГ: не каже се "био сам у Беранама", него био сам у Беране", ни "био сам у Цетињу", него "био сам у/на Цетиње", или "био сам у Београду", него "био сам у Београд".
Од жене родом из Шекулара чуях у два-три наврата облике крњега мѣстнога падежа попут "по улица", па помислих да су тамо чести. У Катунской области се они користе са прѣдлозима "по, о, при", рецимо "по кућа(х), по села(х), при кућа(х), о жена(х), о муха(х)". Некада редовно "х" из наставка се данас све ређе чуйе, йер йе "сељачко". :(
-
Може се у Беранама чути рецимо " Губи вријеме по Берана " уместо "губи вријеме у Беране".
-
Може се у Беранама чути рецимо " Губи вријеме по Берана " уместо "губи вријеме у Беране".
Радевићу, хвала за дояву. По Берана йе крњи облик мѣстнога падежа, од општесловенскога "по Беранах". Значи, има потврде о његовом постояњу и на сѣвероистоку. Употрѣба седмога падежа йе данас забрањена "захваљуйући" Вуку Стефановићу-Караџићу. Йер нѣйе био познат у Тршићу.
-
Пар речи из говора нашег народа у Црној Гори:
Сјутра: Лично, користим реч "сјутра", а не "сутра", како се овде по Београду и шире каже. Неки ми кажу да се фолирам, као - хоћу да нагласим своје ЦГ поријекло. Али, моје објашњење, које желим и овде да поставим, мислим да је сасвим разумно. Израз "сјутра" указује на оно што ће се догодити ујутро - с јутра, с новим јутром. Реч "сутра" не значи ништа у србском језику. Моји стари су говорили "сјутридан", што има јасно значење - у дану који ће доћи с јутром. С друге стране, у данашњем ЦГ "правопису" постоји варијанта "шутра" (меко "ш", са квачицом изнад), која, исто као и "сутра" не значи ништа.
Објед: Иста је ствар са речју "објед". Овде се каже "обед" ("оброк"). Објед је смислена реч, об-јед, радња које је везања за једење, док "обед" нема никаквог смисла, осим ако је у некој вези са Обедском баром :)
-
Одлична прича за обед и сутра!
-
За сјутрашњи објед :)
-
Небо, ово за сјутра и објед си 100% у праву - једино правилно!
-
Мислим да се иза Медведа тј. Међеда - Медојед крије.
-
Мислим да се иза Медведа тј. Међеда - Медојед крије.
http://korneslov.ru/publ/16-1-0-96
Медведь - образовано от слияния двух слов мед и ведать. Причем, ведать здесь может иметь не только значение знать, но и значение кушать, как в выражении «Отведай ка медку».
Видно, что медведь, то есть, ведающий мед, это иносказательное название животного. По имени хозяина леса не называли, возможно, чтобы не привлечь его, потому что встреча с медведем в лесу является довольно опасной. Но его имя сохранилось в таких словах как берлога, bear (медведь по-английски), оберег, берег. Корень всех этих слов - бер. Бер - это дух стихии, довольно буйный дух, символом которого и является медведь.
Друго тумачење:
2. Гостья
Шо за бред вы несёт? "Отведать мёд" не значет "ешь", обозначает "попробуй какой вкусный, познае его вкус", а не "забей желудок".. Задорнов в первую очередь САТИРИК. Ужас, что на него уже ссылаются.............
Праславянское – «medvědь», полученное сложением «медв» (древняя основа - «medu») и «едь» (древняя основа - «ědь»). «u» перед гласным (в нашем случае «ě») чередуется с [в] / [ов], что проявилось и в сложном слове. Иначе было бы не «медведь», а «медововедь». Буквально переводится как «поедатель меда».
-
Мислим да се иза Медведа тј. Међеда - Медојед крије.
Или упрошћено - медјед.
-
Ево још неких локализама из Шекулара које је на порталу поставио један наш Шекуларац:
Аветиња (=будала)
Безбратница (=сестра без браће)
Бестебезове (=без разлога)
Благош (=благо мени)
Близик (=близак рођак)
Божем (=тобож)
Бусика (=бусен)
Гашњача (=мала петролејска лампа без стакла)
Гледна (=лијепа)
Гломоратни (=незграпни)
Голотрба (=овца без вуне на трбуху)
Гомбати (=препирати се надуго и нашироко, одуговлачити)
Грнути (=листом кренути)
Гужвољци (=смотуљци)
Гутла (=гука)
Достина (=мноштво)
Забичити (=постати бахат)
Заладак (=хладовина; залазак сунца)
Згурити се (=повити се, сагнути се)
Измачугати (=истући мачугом, штапом, мотком)
Ископање (=смрт све деце, остати без наследника)
Испаметити (=остати без памети, најчешће од страха)
Јектати (=плакати са наглим прекидима)
Крокљаји (=кораци, скокови)
Кувет (=моћ, снага)
Листра (=зид; вели-ка стрма стена, литица)
Лише (=осим, сем; испореди руско: лишь)
Љемези (=окресане дугачке гране, са лишћем на крају, које се
стављају на пласт сена и уплићу, ради заштите од ветра)
Љубавити (=бити у љубави, у емотивној вези)
Макања (=недорасло дете)
Малина (=мањина)
Мањ (=једино ако…)
Младика (=млада особа)
Мрс (=бели смок: кајмак, сир…)
Мутљавина (=мутивода, човек без карактера)
Њирити (=пежоративно: гледати )
Обестрвити се (=отићи, нестати без трага)
Огрљак (=пежоративно: огрлица)
Огубати се (=добити болест губу)
Оматуфити (=посенилити)
Осукати (=осунути, обурвати)
Пасјалук / пас’алук / паćалук (=безобразлук)
Паспаљ (=ситан пепео)
Пачавра (=прљава крпа; човек без поноса)
Плекање (=мешање у нешто, у нечији посао)
Погануља (=змија; лоша, погана жена)
Подница (=дужа, јача даска, махом чамова, углавном
за изградњу пода, по чему је и добила име)
Помамљен (=скоро луд)
Попасак (=јутарња паша оваца)
Посилити се (=порадовати се)
Потра (=штета)
Прежање (=вребање)
Пржина (=ситан песак)
Премлијечити се (=прегладнети)
Прло (=стрма гола земља, без растиња, углавном настала ерозијом)
Проникао (именица: =почетак ницања траве, прва трава)
Путљаг (=путић, стазица)
Разгубати (=проклети; доживети проклетство)
Рашлопити се (=раширити се ружно, угојити се)
Резил (=брука)
Рудо (: рудасто – односи се на густу вуну)
Рукодрж (=рукохват)
Сектијан (=скај)
Свитна (долама, џамадан) (=од чохе, украшени срмом)
Свратак (=зао крај, завршно зло)
Севап (=доброчинство)
Сикнути (љутито, нагло напасти некога речима)
Спузнути (=спасти)
Срчика (=средина стабла)
Стрекнути (=уплашити се нагло, одједном)
Сустопица (=отисак стопала у блату или снегу)
Сургун (=протеривање)
Тањевина (=слабо имовно стање)
Таракање (=говор без смисла, трућање)
Тирака (=трегер)
Тмаста (=тамна)
Тмуша (=мрак, тама)
Траповијесан (=сањив)
Уја (=тешка нарав, бес)
Уклин (=страшна опомена, проклетство)
Фањела (=вунени џемпер, обично на расклапање, са дугметима)
Ћишкање (=ћушкање, гуркање)
Четвртача (=крупна жена)
Чим (именица, кратак акценат =вуна)
http://www.poreklo.rs/2013/08/07/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1ekular-andrijevica/#comment-82369
-
"поедатель меда"
ижјелица меда (са меким "ж") :D
-
Оматуфити (=посенилити) :) :) :)
нове кованице:
брисогуз (тоалетни папир)
сисодрж(ац) (брусхалтер)
-
"поедатель меда"
ижјелица меда (са меким "ж") :D
То се пише: "ижьелица"
-
Благодарим на исправци, Невски. Него, неспособна ова моја тастатура...
-
@Nebo "Гледна" и "Гледни" си постали дио урбаног беранског вокабулара али се користи уопштено за мушке или женске особе без обзира на њихову љепоту.
-
Безбратница (=сестра без браће)
Ово ми је најбоље.
Какви су јој изгледи за удају у добру кућу? ;)
И да ли ће бити заштићена од породичног насиља?
-
Пас ти се меса напотеза', то ми је омиљена кад сам у Никшић(у). :) Или конструкција "а он јадан грдан".
-
@Nebo "Гледна" и "Гледни" си постали дио урбаног беранског вокабулара али се користи уопштено за мушке или женске особе без обзира на њихову љепоту.
То је као оно "брате", "рођени" и сл.
"Ђе си, гледна!"
-
Ово ми је најбоље.
Какви су јој изгледи за удају у добру кућу? ;)
И да ли ће бити заштићена од породичног насиља?
Кратко ћу рећи: "кукала јој мајка!"
-
Пас ти се меса напотеза', то ми је омиљена кад сам у Никшић(у). :) Или конструкција "а он јадан грдан".
Причали ми неки моји пријатељи:
Шједе они тако у Никшић, љетње доба, роштиљају у дворипту ("на граделе"). Ту испред доришта пролазе људи, а она омладина уз граделе коментарише их, о сваком по неку.
Пролазе младе Никшићанке, а они о свакој... Те, ова је лијепа, али мршава, она грдна ал има згодно тијело, и тако...
А у дворишту шједи ђед од једног од оног друштва, па све врти главом и каже:
Мене, ђецо, није јасно како то ви тако гледате ове ђевојке. Те, ова лијепа а грдна у тијело, а она грдна а згодна. Чељаде или је лијепо или није, и у главу и у тијело. Како ви то раздвајате главу од гузице!?
-
У дурмиторском крају се за поједине предмете користе називи које ја лично нигде другде нисам чуо.
То су нпр:
Ћикара (шоља, шољица за кафу)
Пирун (виљушка)
Жлица (кашика - знам да Хрвати користе овај назив)
Очајле (наочаре)
Шпигло (огледало - очигледно германизам)
Брондзин (бакрени суд за загревање воде, у Шумадији и Поморављу - бакрач)
Заватка (кутлача, сипаћа кашика)
Штерика (бела свећа, не верска - мислим да је исто германизам)
Кондуре (гумени опанци или неке старе цокуле - баканџе)
И изрази типа "гађала га пруга" тј. ударио га аутобус
Да ли се ови изрази и називи срећу и у другим крајевима Црне Горе и Херцеговине?
-
У дурмиторском крају се за поједине предмете користе називи које ја лично нигде другде нисам чуо.
То су нпр:
...
Жлица (кашика - знам да Хрвати користе овај назив)
...
Жлица или лажица йе наш назив за прѣдмет, док йе кашика турски.
-
У дурмиторском крају се за поједине предмете користе називи које ја лично нигде другде нисам чуо.
То су нпр:
Ћикара (шоља, шољица за кафу)
Пирун (виљушка)
Жлица (кашика - знам да Хрвати користе овај назив)
Очајле (наочаре)
Шпигло (огледало - очигледно германизам)
Брондзин (бакрени суд за загревање воде, у Шумадији и Поморављу - бакрач)
Заватка (кутлача, сипаћа кашика)
Штерика (бела свећа, не верска - мислим да је исто германизам)
Кондуре (гумени опанци или неке старе цокуле - баканџе)
И изрази типа "гађала га пруга" тј. ударио га аутобус
Да ли се ови изрази и називи срећу и у другим крајевима Црне Горе и Херцеговине?
У Горњем Полимљу се чују наведене ријечи, осим израза: жлица и "гађала те пруга". Замало, да због бондзина и бидзе уведоше у новоговор и 33 слово.
-
У дурмиторском крају се за поједине предмете користе називи које ја лично нигде другде нисам чуо.
То су нпр:
Ћикара (шоља, шољица за кафу)
Пирун (виљушка)
Жлица (кашика - знам да Хрвати користе овај назив)
Очајле (наочаре)
Шпигло (огледало - очигледно германизам)
Брондзин (бакрени суд за загревање воде, у Шумадији и Поморављу - бакрач)
Заватка (кутлача, сипаћа кашика)
Штерика (бела свећа, не верска - мислим да је исто германизам)
Кондуре (гумени опанци или неке старе цокуле - баканџе)
И изрази типа "гађала га пруга" тј. ударио га аутобус
Да ли се ови изрази и називи срећу и у другим крајевима Црне Горе и Херцеговине?
У Кpaљeву, тaчниje у ceлу Maтapугe, пopeд Maтapушкe бaњe, caм пpви пут чуo зa изpaз "гaђao"- ca узлaзним aкцeнтoм нa a, a у знaчeњу "удapиo". C oбзиpoм дa знaмo oдaклe je cтaнoвништвo тoг кpaja нaceљeнo, вeзa je jacнa...
-
У дурмиторском крају се за поједине предмете користе називи које ја лично нигде другде нисам чуо.
То су нпр:
Ћикара (шоља, шољица за кафу)
Пирун (виљушка)
Жлица (кашика - знам да Хрвати користе овај назив)
Очајле (наочаре)
Шпигло (огледало - очигледно германизам)
Брондзин (бакрени суд за загревање воде, у Шумадији и Поморављу - бакрач)
Заватка (кутлача, сипаћа кашика)
Штерика (бела свећа, не верска - мислим да је исто германизам)
Кондуре (гумени опанци или неке старе цокуле - баканџе)
И изрази типа "гађала га пруга" тј. ударио га аутобус
Да ли се ови изрази и називи срећу и у другим крајевима Црне Горе и Херцеговине?
Реч кондуре може да се чује у Гружи и уопште у Шумадији врло често. Прилично је уобичајена, за разлику од свих осталих са списка.
-
У дурмиторском крају се за поједине предмете користе називи које ја лично нигде другде нисам чуо.
То су нпр:
Ћикара (шоља, шољица за кафу)
Пирун (виљушка)
Жлица (кашика - знам да Хрвати користе овај назив)
Очајле (наочаре)
Шпигло (огледало - очигледно германизам)
Брондзин (бакрени суд за загревање воде, у Шумадији и Поморављу - бакрач)
Заватка (кутлача, сипаћа кашика)
Штерика (бела свећа, не верска - мислим да је исто германизам)
Кондуре (гумени опанци или неке старе цокуле - баканџе)
И изрази типа "гађала га пруга" тј. ударио га аутобус
Да ли се ови изрази и називи срећу и у другим крајевима Црне Горе и Херцеговине?
Ћикара, очајле, штерика, пирун су користили моји баба и деда из околине Никшића, а за ципеле су користили реч цревље...
-
за ципеле су користили реч цревље...
Ја сам од мојих Ћетковића за ципеле чуо израз - пречавине (кратки узлазни нагласак на другом слогу).
А иначе, за "дз" постоји слово у македонском писму: S. Тако да би наш бакарни суд могао да се напише и као - бронsин.
-
У Горњем Полимљу се чују наведене ријечи, осим израза: жлица и "гађала те пруга". Замало, да због бондзина и бидзе уведоше у новоговор и 33 слово.
Слово S се не трѣба уводити у србско писмо, него се у њега трѣба вратити, одакле йе протѣрано Вуком Караџићем и његовими аустрийскими газдами. У србском писму слово S постойи много вѣкова, као што одговарайући глас постойи и многих србских говорах и дан данас.
Срби не живе само у Тршићу, па писмо трѣба служити свим Србљем, а не само становникомъ села Тршића.
-
Тачно, осим у оних неколико речи у црногорском говору, глас "дз" се може чути и у говорима југоисточне и источне Србије, Косова и Метохије.
-
Тачно, осим у оних неколико речи у црногорском говору, глас "дз" се може чути и у говорима југоисточне и источне Србије, Косова и Метохије.
Да, у то у много већем бройу рѣчий, на десетине их, а можда и читавих стотину са гласом "Ѕ". Али, они за нашега "научника" гркокатолика незнайућега падеже бѣху "Бугари"...
-
Тачно, осим у оних неколико речи у црногорском говору, глас "дз" се може чути и у говорима југоисточне и источне Србије, Косова и Метохије.
Може се чути и у читавом Поморављу, од Сталаћа до Смедерева али само у појединим изразима. То су нпр. дзиљав (разрок) или рндзов (неотесан, грубијан и сл.)
-
Од израза што Црногоци користе за мене је најневероватнији придев ципцио који се корисити у примеру ципцио дан а знали цео дан.
-
Може се чути и у читавом Поморављу, од Сталаћа до Смедерева али само у појединим изразима. То су нпр. дзиљав (разрок) или рндзов (неотесан, грубијан и сл.)
Вероватно је овај израз донет од досељеника са југа, јер сам исти чуо од једног мог другара из Куманова.
-
Од израза што Црногоци користе за мене је најневероватнији придев ципцио
И ја сам ово чуо. Пандан му је реч - целцати.
-
Вероватно је овај израз донет од досељеника са југа, јер сам исти чуо од једног мог другара из Куманова.
Вероватно. Досељеничке струје са југа и југоистока су овде у Поморављу, биле најјаче.
-
Зна ли ико шта значи-Опрден пуц? То се код нас често говори, чак је и Војислав Шешељ овај локализам изговарао у Хагу
-
Од израза што Црногоци користе за мене је најневероватнији придев ципцио који се корисити у примеру ципцио дан а знали цео дан.
Ципцио, -цијела, цијело, сав, цео; Ципцио се данас на кишу измокрио. Рјеђе: ципатомцио, цијела, цијело. В.ципцио. За ној сам прочитао ципатомцијелу књигу.
-
Зна ли ико шта значи-Опрден пуц? То се код нас често говори, чак је и Војислав Шешељ овај локализам изговарао у Хагу
Нешто као - задња рупа на свирали?
-
Занимљива је реч одива.
Она означава удату тетку са очеве стране у неку другу фамилију (братство).
Та реч се користи и изван Црне Горе али само код исељеника пореклом из Црне Горе.
Ту реч користе и Срби староседеоци из Метохије и Колашина али не и Срби из осталог дела Косова.
-
Занимљива је реч одива.
Она означава удату тетку са очеве стране у неку другу фамилију (братство).
Та реч се користи и изван Црне Горе али само код исељеника пореклом из Црне Горе.
Ту реч користе и Срби староседеоци из Метохије и Колашина али не и Срби из осталог дела Косова.
Не мора бити тетка, може бити било која жена из фамилије, сестра или рођака. Супротно од одиве је остајница. Она која је остала у родитељској кући да се не би смрћу оца, који нема мушког потомства, кућа угасила. Други назив за остајницу је и вирџина или тобелија. Последња остајница или вирџина у Црној Гори је била покојна Стана Церовић из Тушиње, у Дробњаку. Остајнице су најчешће преузимале мушку улогу, а многе од њих су врло често сасвим прихватале мушки идентитет.
-
Не мора бити тетка, може бити било која жена из фамилије, сестра или рођака. Супротно од одиве је остајница. Она која је остала у родитељској кући да се не би смрћу оца, који нема мушког потомства, кућа угасила. Други назив за остајницу је и вирџина или тобелија. Последња остајница или вирџина у Црној Гори је била покојна Стана Церовић из Тушиње, у Дробњаку. Остајнице су најчешће преузимале мушку улогу, а многе од њих су врло често сасвим прихватале мушки идентитет.
1) Ја сам се лоше изразио у вези одиве. Управо је тако жена из фамилије удата у другу фамилију.
Поента је била у томе да докле користе ту реч су обележене територије докле су селили Црногорци.
2) Нисам знао да да је и код вас било вирџина као код нас.
-
2) Нисам знао да да је и код вас било вирџина као код нас.
Како не, постоји и филм Срђана Карановића "Вирџина" чија се радња, чини ми се, одвија крајем 19. века негде у Далмацији. У Дробњаку је било неколико познатих вирџина, а последња је била покојна Стана, која је летос преминула. Мислим да у Албанији још постоји неколико живих. Била је нека емисија о томе на Националној географији.
-
Сећам се да су стари Црногорци у Пећи који су се дружили са мојим дедом говорили:
" Та' момак је прави звијук"
То би значило нешто као "неразуман човек, непромошљен човек" а значило је врло негативну оцену.
-
последња је била покојна Стана, која је летос преминула.
О Стани је снимљен и документарац. Да ли у Станковићевој "Квадратури круга" или га је урадио Мемедовић.
-
https://www.youtube.com/v/yaPbtgwCX4E
-
О Стани је снимљен и документарац. Да ли у Станковићевој "Квадратури круга" или га је урадио Мемедовић.
Има више документараца о њој. Снимала је и '90-их Татјана Војтеховски. Али и црногорски новинар Миомир Марош. Мислим да Мемедовић није. Иначе "инстуција" вирџине је веома занимљива. Одржала се искључиво на Балкану, код Срба и Албанаца, а верујем да корене вуче још из античких времена. Својеврсне предходнице вирџина могу бити весталке и свештенице богиње Атине. И једне и друге су морале бити девице и главни задатак им је био симболично чување огњишта. Тако и вирџине имају обавезу да сачувају родитељско огњиште да се не угаси. Када су Римљанке постајале весталкама симболично су секле косу и тиме престајале бити жене, у правном смислу, и зарицале су се на чедност. Весталке су у Риму биле једине еманциповане жене и нису подлегале правима патер фамилијаса. Слично је и са Атининим девицама у Атини. Тако и вирџине одлуком родитеља или својом престају бити жене и постају мушкарци, бар у спољном и правном смислу. Овде мислим на обичајно право. У позној антици на западном Медитерану имамо сличну, христијанизовану верзију заветних девица. То су биле монахиње које су живеле унутар градских зидина и главна обавеза им је била да се моле за спас града и његових грађана. Један прототип хришћанске заветне девице је и света Геновева, или Женевјев, заштитница Париза. Све ове појаве вуку заједничко порекло можда из предантичког времена и негде са северних обала Средоземног мора.
-
О вирџинама код Албанаца писао је Кун у "Mountains of giants". Као један од разлога наводи и непристајање младе жене да оде у други род и прихвати све обавезе које очекују жену, мајку, домаћицу. У том случају могла је, у одређеном племенском обреду, дати заклетву на девичанство. Остајала би код куће као што остају синови и прихватала обавезе које имају мушкарци. Кун помиње и да се дешавало да ово буде само привидна вирџина, то јест да је било случајева да се завет девичанства потајно крши.
-
О вирџинама код Албанаца писао је Кун у "Mountains of giants". Као један од разлога наводи и непристајање младе жене да оде у други род и прихвати све обавезе које очекују жену, мајку, домаћицу. У том случају могла је, у одређеном племенском обреду, дати заклетву на девичанство. Остајала би код куће као што остају синови и прихватала обавезе које имају мушкарци. Кун помиње и да се дешавало да ово буде само привидна вирџина, то јест да је било случајева да се завет девичанства потајно крши.
У једном патријархалном, традиционалном и племенском друштву ово је био једини начин да жена буде слободна а да не изазове мржњу околине. Јер вирџина носи мушку одећу, може да пуши и да пије, да слободно седи са мушкарцима, нема обавезу да ради женске послове, којих има много и били су јако тешки. Познато је да мушкарци и жене у нашим крајевима имају одвојене послове и то се највише истиче у динарском појасу. Црногорац никада неће узети да музе краву или да оде по воду. То све раде жене. Тако да вирџина је на себе у потпуности узимала улогу мушкарца. Ово је једна традиција која је готово изумрла и у савременом друштву нема више никакву сврху. Ми смо последње генерације која је имала прилику да живи у исто доба када и последње вирџине.
Доста смо се одмакли од теме и из језика прешли у антропологију.
-
1) Ја сам се лоше изразио у вези одиве. Управо је тако жена из фамилије удата у другу фамилију.
Поента је била у томе да докле користе ту реч су обележене територије докле су селили Црногорци.
2) Нисам знао да да је и код вас било вирџина као код нас.
Одива ж удата шћерка, сестра, синовица, братственица. Имамо три- четири одиве удате у Велику.
Одивић м одивин син. Леко је наш најбољи одивић.
Одивичина ж одивина шћерка. Зар није лијепа ова наша одивичина, оћеш ли да се пријатељимо?
Одивичић м одивин син
Одивски, -а, -о одивин. Ово су одивски дарови.
-
Сећам се да су стари Црногорци у Пећи који су се дружили са мојим дедом говорили:
" Та' момак је прави звијук"
То би значило нешто као "неразуман човек, непромошљен човек" а значило је врло негативну оцену.
То јесте ознака за звијука. Мени је наведено блиско за неког ко је звијук.
У рјечницима:Звијук, м. - несташко, враголан, вјетропир, блесавко, лакомислена особа.
-
У рјечницима:Звијук, м. - несташко, враголан, вјетропир, блесавко, лакомислена особа.
Видоје, претпостављам да реч "звек" која се данас често користи у ЦГ значи исто што и "звијук"?
-
Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":
Барабар – упоредо, исто као нешто, нешто што може да се упореди (овај израз су моји отац и стриц често користили)
Бјечве или бјелаче – грубе вунене чарапе
Бритвулин – мали нож, перорез (ово се чује свуда по ЦГ)
Газап – невреме (вероватно турцизам)
Галатно – нечисто
Галиот – несташно дете, неваљалко (размишљам, да није израз остао из времена кад су Дробњаци имали додира с Млечанима – 16. и 17. век, кад су кажњеници слати да веслају на галијама?)
Гурбети – Цигани чергари
Дозоја – превише
Ђетиња или сандруга – трудна
Заувар – на корист
Зенђио – богат, гласовит (вероватно турцизам)
Јабанац – странац (и ово се користи свуда по ЦГ)
Калабука – врева, гужва (ја сам чуо за – халабуку)
Карамлук – мркли мрак (турцизам)
Кастиг – брука (свуда по ЦГ, романизам)
Кастилице – намерно
Кудрет, кудретан – способност, способан
Лубина – „одеран брав, месо без коже и изнутрице“ (тзв. „француска обрада“ :) )
Лука – мања плодна зараван поред реке (има места по ЦГ која носе у називу ово „лука“; прво ми на памет пада Орја Лука у Бјелопавлићима)
Мешчин – мени се чини… (ово можемо чути и у сарајевском говору – „ме'шчини“)
Мобиље - намештај (мобилијар; романизам)
Мрснути – сакрити се
Мушавера – завера (вероватно турцизам)
Навалице – намерно
Надвор – напоље, на двориште
Накастити – наумити
Наред – прибор, алат
Натлаисавање – надгорњавање (никад нисам чуо за овај израз)
Наусјеченије – наопако (када неко чини…)
Нечемуран – недорастао, закржљао
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари
Обунути – задржати се
Пића – сточна храна (кратки узлазни нагласак на првом слогу; ово сам чуо и у мом завучају)
Подкаур – засигурно
Пошушњар – ситан лопов (никад нисам чуо за овај израз)
Преша – хитња, журба (пресија, романизам; ово се чује свуда по ЦГ, а и шире)
Прописаница – прокажена жена
Текме – дашчано корито (овај израз, мислим турцизам, користе дунђери)
Ћосање – ругање с неким
Цревље –ципеле (стара словенска реч)
Чегрст – свађа (ову лепу стару реч имамо код Његоша, у „Горском вијенцу“, када кнез Јанко пита Вука Мандушића што помиње бана Милоњића – „је ли чегрст каква међу вама?“)
Чечар – четинар
-
Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":
Ђетиња или сандруга – трудна
за ово нисам знао!
-
Ђетиња - сандруга- трудна се чујала и у Горњем Полимљу.
-
Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":
Лука – мања плодна зараван поред реке
Мешчин – мени се чини… (ово можемо чути и у сарајевском говору – „ме'шчини“)
Надвор – напоље, на двориште
Наред – прибор, алат
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари
На Требави, одакле су моји, од побројаних локализама, и данас се још срећу ови издвојени.
При том, термин лука мислим да је широко распрострањен, па и Бања Лука га има у свом имену. ;)
Занимљиво, израз наред нисам приметио да се користи у смислу како је наведено, али кад се хоће нешто наручити код мајстора, обично столара, каже се наредио сам нови стол, или полицу за књиге, или у шуми 10 метара дрва. :)
-
Барабар – Овај израз се користе ја мислим свуда. Сва моја фамилија користи овај израз, па и они коју немају везе са Дробњаком. Шта више знам да је врло често у употреби у Поморављу, како на селу, тако и у граду.
Дозоја – овај израз никада нисам чуо ???
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари. Ово сам чуо али нисам знао шта значи.
-
Барабар – Овај израз се користе ја мислим свуда. Сва моја фамилија користи овај израз, па и они коју немају везе са Дробњаком. Шта више знам да је врло често у употреби у Поморављу, како на селу, тако и у граду.
Барабар је турцизам. Био је познат и на Косову, нпр. када су староседеоци Срби Урошевићу говорили да су до 1878. у Косовској котлини били "барабар" (једнаки по бројности) са Арнаутима.
-
Барабар је турцизам. Био је познат и на Косову, нпр. када су староседеоци Срби Урошевићу говорили да су до 1878. у Косовској котлини били "барабар" (једнаки по бројности) са Арнаутима.
Тек сад наслућујем како ово звучи... и долази ми у сећање да сам тај израз, истина ретко, могао чути и код мојих. Али код нас би се то изговорило без последњег самогласника, и изговарало се отприлике као бара-ба.
-
Барабар – Овај израз се користе ја мислим свуда. Сва моја фамилија користи овај израз, па и они коју немају везе са Дробњаком. Шта више знам да је врло често у употреби у Поморављу, како на селу, тако и у граду.
Барабар = "pari-pari" Позајмица из талијанског (од латинског paritas > истоветност)
https://www.collinsdictionary.com/dictionary/italian-english/copiato-pari-pari-dal-libro
-
Барабар = "pari-pari" Позајмица из талијанског (од латинског paritas > истоветност)
https://www.collinsdictionary.com/dictionary/italian-english/copiato-pari-pari-dal-libro
Жико, турцизам је у питању. Из "Етимолошког речника српског језика, свеска 2, БА-БД", стр. 182-183:
• Од тур. дијал. barabar ,,id.“ (DS 523—524; Jusuf 151) поред beraber, перс. порекла (уп. Skok 1:110; Škaljić 120). Балкански турцизам, yn. мак. барабар (Јашар–Настева 119), буг. барабер, барабарћ се, рум. barabar, вагаba'r, apyM. [Јат–Мт, алб. barabár (Boretzky 197621).
-
• Од тур. дијал. barabar ,,id.“ (DS 523—524; Jusuf 151) поред beraber, перс. порекла (уп. Skok 1:110; Škaljić 120). Балкански турцизам, yn. мак. барабар (Јашар–Настева 119), буг. барабер, барабарћ се, рум. barabar, вагаba'r, apyM. [Јат–Мт, алб. barabár (Boretzky 197621).
Питање је, од кад је кованица beraber као таква у Персији/Ирану у употреби. Ако је тек после 12. века ондах је западног порекла. Највероватније заслугом северно-италијанских банкара/лихвара и њиховој изуму строго паритетног двоструког књижења. :)
-
Ево још неких локализама којих се сетих.
шкањ - мала дрвена столица, хоклица, столица за мужу.
бајун - ковчег или сандук у коме су се држале разне вредне ствари: новац, фотографије, пиштољ, документа, писма.
катава - мала колиба која служи да се у њој искључиво кува млеко. Са три стране затворена и у њој се наалзи само огњиште. Често импровизована.
позида - међа имања од наслаганог камена, врло често се назива и сувомеђа.
шишка (можда боље шьишька) - риболовачки израз за крупну рибу.
ћепало - пањ на коме се цепају дрва.
дебе - мала дрвена посуда у којој су чобани носили доручак, најчешће сир и качамак.
џупа - вунена хаља коју су жене зими носиле испод кошуље.
-
џупа - вунена хаља коју су жене зими носиле испод кошуље.
La jupe, сукња на француском...
-
La jupe, сукња на француском...
Занимљиво. Звучало ми је као турцизам.
-
La jupe, сукња на француском...
Џупа ж сукња старинскога кроја и изгледа. У рјечнику Горњег Полимља - област Васојевића. Бљеше на њу некаква дугачка џупа. Шта ће ти та џупа, такве више нико не носи.
-
Занимљиво. Звучало ми је као турцизам.
Могуће да је турцизам. Ево шта на Wiktionary-ју стоји као етимологија француске речи jupe:
"Etymology[edit]
From Old Italian jupa, from Arabic جُبَّة (jubba, “long garment”)."
-
Одувек ми је била интересантна реч жбањ. Жбањ је спљоштено, дрвено буре у коме се некад носила вода са извора до куће. Ко је проводио време у планинским, кршевитим крајевима Црне Горе или Херцеговине, зна о чему говорим. Негде се назива и бурило али у Дробњаку овакво буре зову жбањ. Очигледно је да реч бурило потиче од речи буре али не знам какво би било порекло речи жбањ.
-
Одувек ми је била интересантна реч жбањ. Жбањ је спљоштено, дрвено буре у коме се некад носила вода са извора до куће. Ко је проводио време у планинским, кршевитим крајевима Црне Горе или Херцеговине, зна о чему говорим. Негде се назива и бурило али у Дробњаку овакво буре зову жбањ. Очигледно је да реч бурило потиче од речи буре али не знам какво би било порекло речи жбањ.
Обћесловенска реч, само је правилније рећи чбан ( које пишу и џбан, исто као што уместо наручба пишу наруџба). Русски жбан, пољ. dzban, укр. чобан, буг. джубан чеш. čbán, žbán, сло. džban. Веројатно је настарији облик чьбан. Несловенским називима зове пехар (Becher), бокал (Pokal) или ћуп. У њем се хранила вода или друге течности.
Јоште једна реч истога корена је чабар - шири и плићи дрвен суд у којему се нпр. газило грожђе, прала одећа или у баш великим чабрима се купало. буг. чъ́бър, чешск. čber, пољ. dżber. Древнесловенска реч би била чибирус < кибирус. Литавски се каже kibìras.
грч. κύμβη, лат. cumba у значењу чун; санкскрит kumbhás, староирански ẋumba- , нем. Humpen. Заправо и Немци су у трговини са Словенима позајмили ову реч у облику Zuber (чита се цубер).
Има јоште једна посуда, као дрвено ведро којим се грабила вода из студенца, називала се кабал; рус. кобел, чеш. kbel. Нем. Kübel. (Ваљда опет од Словена). Зна ли неко за израз "лије као из кабла"? Надам се, да неко није помислио, да се у овој изреци мисли на њемачске каблове струјопроводнике ::)
Ово је чбан
(http://vitoskeramia.pl/164-large_default/gliniany-dzban-do-zsiadlego-mleka-wody-wina-2-l.jpg)
Ово је чабар
(https://www.novaline.sk/pictures/dzber-32x18cm/dzber-32x18cm-two.jpg)
Какав мори джакузи! Стари Словени су имали чабар 8)
(http://www.forstmeister.de/uploads/images/Gallery/wellness/erzgebirge-badezuber-lebensfreude.jpg)
Ово је кабао
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB_2.JPG/768px-%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB_2.JPG)
-
Обћесловенска реч, само је правилније рећи чбан ( које пишу и џбан, исто као што уместо наручба пишу наруџба). Русски жбан, пољ. dzban, укр. чобан, буг. джубан чеш. čbán, žbán, сло. džban. Веројатно је настарији облик чьбан. Несловенским називима зове пехар (Becher), бокал (Pokal) или ћуп. У њем се хранила вода или друге течности.
Ово је чбан
(http://vitoskeramia.pl/164-large_default/gliniany-dzban-do-zsiadlego-mleka-wody-wina-2-l.jpg)
Постоји још једна реч која би могла да опише ову врсту посуде, а то је крчаг. Крчаг, међутим, обично нема карактеристични изливник који има бокал, или жбањ/чбан. ;)
(https://www.mpu.rs/srpski/temporary/izlozbe_2015/keramika_i_njene_dimenzije/radovi/03.jpg)
-
Само што жбањем зову врсту бурета за воду, које никако не личи на бокал. Једино што има исту функцију - захватње и преношење воде. Ево га жбањ:
(https://s2.postimg.org/qwcpzjmvd/12567._jpg.jpg)
-
(https://s2.postimg.org/qwcpzjmvd/12567._jpg.jpg)
Код нас се то зове - бурило.
-
Неки локализми у говору Мркојевића (из рада "Мрковићки дијалект" Луке Вујовића):
Гређет - ићи, долазити (ово налазимо и другде по ЦГ)
Клет - соба (стара словенска реч)
Лачан - гладан (овај придев налазимо у истом облику код Словенаца; о неким језиким сличностима мркојевићког и словеначко-загорског говора доста је писано)
Зајец - зец (исто)
Жњај - жетелац
Бабун - дрвена мерица за жито
Лес - дрвна грађа (као и другде у словенским језицима)
Оскрт - чекић
Страњ - подрум (романског порекла)
Шпедат - болница (исто)
Пртокал - лимун
Спеца - паприка
Галица - гачац, чавка
Крт - кртица
Лајно, лајна - балега
Мурга - кучка, вучица
Корут - жалост, корота
Мелећ - анђео (турцизам, од мелех)