Једна мала анегдота како наука, нове технологије и случајности (да их тако назовем) могу, када се поклопе, да помогну у истраживању породичног порекла и доношењу неких закључака и претпоставки.
Када сам почео да истражујем породично порекло прво сам пописао своје познате претке, колико смо знали да идемо у прошлост. Допунио те податке одласком на локално гробље, те прикупио све оно што нам је било било од "наших старих" остављено као некакво усмено предање о пореклу, а тога ем није било много, ем се ослонило на оно класично "дошли из Црне Горе". Том приликом сам од стрица сазнао да је мој ђед и његова браћа и рођаци знали да кажу да смо дошли "од Грахова". Мало ми је жао што сам као млађи пропустио шансу да са њима поразговарам о томе али тад ме то није ни занимало, па сам морао да се ослањам на усмена казивања других. Овом казивању "од Грахова" нисам придавао неки посебну важност, више сам га видео као потврду неких мојих претпоставки о досељавању из реона Северозападне Босне (Мањача, Мркоњић, Кнежемо, Котор Варош, итд.), с обзиром да за једну породицу у селу засигурно знамо да се доселила из једног села са простора између Котор Вароша и Кнежева.
Након што сам урадио ДНК текст који ми је дао податке о групи, подгрупи, итд. и на тај начин ране корене мојих предака лоцирао негде у Херцеговини са тежиштем на околину Гацка, почео сам да се бавим мало истраживањем овог простора (који ми је у приципу стран и кроз Херцеговину сам једном или два пута прошао колима). Кроз та истраживања дошао сам (као и многи други) до података да се управо са овог терена крајем 15ог и почетком 16ог века становништво пресељавало у правцу Северозападне Босне о чему сведочи и неколико идентичних топонима села око Гацка и села која се налазе на простору између Грахова и Гламоча. Ту је од велике помоћи скоро свевидљиво око гугл мепса и користећи се овим пронађох код Грахова село Малешевци и ту ми се врати у главу казивање предака о пореклу "од Грахова".
С обзиром да моја породица данас живи у селу које је било у власништву породице Карабеговић, једне од већих беговских породица у Босни, и која је као мираз од породице Бешлагић добила додатна селишта и имања, могу да претпоставим да им је била неопходна нова радна снага и да су стога извршили пресељавање одређених чифчија на своја имања у крајевима општина Челинац и Прњавор. Турски дефтер из 1851. показује свега 7 кућа за наше село, а само 20ак година касније ту је 16 кућа, па би се могло претпоставити да је то досељавање "од Грахова" могло да буде у првој половини 19. или најраније крајем 18. века.
Наравно већина ових ствари су претпоставке, али упоређујући породично предање, резултате ДНК анализе и позавајући помало порекло других породица и села и историју самог села, доста логично ми изгледа та реконструција миграционог кретања мојих предака који су из Херцеговине стигли до Грахова, а од Грахова на простор Бањалучке регије, а кроз последње миграције и широм Војводине и Западне Европе.