Села на северу Косова

[Слатинац]

Јел може неко да постави на сајту нешто о селима са севера Косова? Ако неко може да напише порекло становништва села у општини Звечан: Банов До, Бањска, Бањска Река, Бањски Суви До, Бољетин, Бресница, Валач, Велико Рударе, Вилиште, Грабовац, Грижани, Дољане, Жеровница, Житковац, Звечан, Извори, Јанков Поток, Јошевик, Каменица, Кориље, Кула, Липа, Липовица, Ловац, Лозиште, Локва, Мали Звечан, Мало Рударе, Матица, Меки До, Ораовица, Рудине, Сендо и Србовац,

[gillle]

БАНОВ ДО

Јолавићи 5 к. и њихови огранци Јоксимовићи 4 к., Савићи 3 к., Миљковићи 2
к., Лазаревић 1 к., Игњатовић 1 к су од Куча Радовића у Жеровници; од Ј оло-
вића су Живковићи у Рудинама на Рогозни, тамо летовали са стоком па се
стално настанили. — Мијатовића 5 к., Марковић 1 к., св. Петка, предак изсуседног предела Колашина, старином Бјелопавлићи; Јаковљевићи у Мати–
ци, Спасојевићи у J агњеници, Вулетићи у Жеровници и Манојловићи у кола–
шинском Перлезу су од њих. — Јаковљевићи 3 к., ћурђевдан, из суседног Ру–
јишта, прешли око 1890; од њих су Јаковљевићи у Бресници. — Вучковић,
Стевановић 1 к. од старинаца у Вучој на Ибру.

[gillle]

БАЊСКА

  Салијевић 1 K. помухамедањени стари род. —Апостоловић 1 K., св.
Никола, отац Из косовског Свињарева дошао у бањску Бресницу, па овамо
прешао 1913. — Бојовићи 2 к. од Караџића у Горњој Кориљи. — Миљковић 1
К., св. ћорђе Алемпије, од Трамбовића у Ловцу. –— Милићевић 1 к., Лазарева
субота, из села Истока код Пећи, 1919. – Радојковић 1 к., св. Петка, Бјелопа-
влић из колашинских Падина. — Томовић 1 к., св. Никола, Куч из колашин-
ског села Вељег Бријега. — Станковић 1 K., CB. Никола, из Призрена у Ми-
тровицу па овамо 1947.

[gillle]

БАЊСКА РЕКА

Данашње село основали су, по предању, три брата (Вукајло, Милош и Нешко) који су се доселили око средине
18. века из Лопата у Васојевићима, старином из Херцеговине. Они су на ме-
сту данашњег села нашли запарложену ледину и велику шуму. Од досељене
браће су данашњи њихови потомци Вукајловићи 6 к., Милошевићи 6 к., Не-
шковићи 2 к., Митровдан, а Петровдан прекађују. Једна породица Вукајло-
вића одселила се у Митровицу, а Вукајловићи у Ј анкову Потоку су од њих;
имају одељаке Бојовиће у Орахивици под Рогозном. — Рашићи, Миловано-
вић 1 к., Гвозденовић 1 к., Миљковић 1 к., Стојнић 1 к., св. Јован Милостиви
(12 Х1), су Морачани; од њих су Рашићи у насељу Ј анкову Потоку. — Јавља-
нин, Миловић 1 к., Антонијевић 1 к., св. Никола, отац из Ј ове код Бањске. —
Изворци, Максимовићи 3 к., св. Никола, Кучи из Извора на Рогозни, населио
их ага још за Турака.

[gillle]

БАЊСКИ СУВИ ДО

Село је старије од његова прва спомена 1832. У њему је стари род Не–
уељковићи 2 к., св. Јован Златоуст (12. ХП). –—Дробњаци, Орловићи, ћурђев–
дан; предак се доселио из Каменице на Ибру и затекао Недељковиће с кућа-
ма на ћави. Од њега су Максимовићи 4 к., Вукићевићи 2 к., Радосављевићи 2
к., Анђелковићи 5 K. По предању све дробњачке породице у Бањској (Ловцу,
Локви, Липовици и у Бањском Сувом Долу) су „с једног огња“. Тада су имали
заједничко презиме Орловићи с кућом у колашинским Горњим Стрмцима.

[gillle]

БРЕСНИЦА

 Милосављевићи 8 к., 'Бурђиц, Дробњаци. ← Вука–
gunoeuhu 2 K., Кучи од Ј оловића у Бандолу, овамо дошли из насеља Локве на
земљу одсељених мухамеданаца. — Pagocaвљевић 1 к., св. Петка, Бјелопавлић, довела га мајка из Валача. Из колашинског села Падина населили су се
1948. на плоднију земљу Лакоњићи, Вучићевићи, Радојковићи 5 K., Добрићи 5
к., Милошевићи 2 K., Спасојевић 1 K., Здравковић 1 к., св. Петка, Бјелопавли_
ћи. _ Јаковљевићи 3 K., ћурђевдан из Рујишта, од Јаковљевића у Бандолу_ \
Јовановић 1 к., св. Арханђео, Васојевић из Војмислића 1947.

[gillle]

ВАЛАЧ

Цветковићи 3 K., ћорђевићи 4 K., Милентијевић 1 к., св. Никола, Кучи пре-
шли са Селишта. — Анђелковићи 6 к., Тимотијевићи 4 K., Арсенијевићи 3 K.,
Г возденовићи 3 K., Васовић 1 к., св. ћирик, прадед из Црне Горе дошао око
1860. Анђелковићи имају одсељене одељаке у Граничану на Копаонику (Ми-
лутиновићи 2 к.), у Смиљевцу код Кокошића у Сјеничком Пољу и Илиће у
Рудару на десној страни Ибра. По Р. Њ. Павловићу они су Морачани. —Ла–
заревић 1 к., ћурђиц, дед из Лозна на Копаонику, „удао се за жену“. — Аксен–
тијевић 1 к., св. Јован, слава земље ћирик, из Кућице у Колашину на Ибру.
Новаковићи одселили се 1892. у Нови Пазар.

[gillle]

ВИЛИШТЕ

 Здравковића, Антонијевићи 7 к., св.
Петка, Гашани из неког села ниже Мокре у Колашину на Ибру. _ Вуловићи
2 к., св. Јован, из ибарског Колашина, неко време били у Јошевику, Валачу,
па отуда прешли крајем прошлога века; старина им је негде на Косову.

[gillle]

ГРИЖАНИ

Ђоковићи 5 к., Бојовићи 2 K.,
Коостиђ 1 к. су од Вукајловића у Бањској Реци; Павловићи у Изворима су им
крвни рођаци. · Баловићи, Радовићи 5 к. су од истог рода у Кашљу. По А.
Јовићевићу Баловићи, помухамедањени српски род у Плаву, су од Чађенови–
ћа у Брскуту у Кучима. -  Анђелковићи, 3 куће, Ђурђевдан, Дробњаци, прешли 1913 године из запустелих Желивода.
- Прчвара, Аксентијевић, 1 кућа, од Прчвара у Кашљу, прешао 1936.

[gillle]

Поред осталих аутора треба поменути и Радислава Пумпаловића који  је крајем 20. века сва та села описао у "Ономастика Бањске и Звечана", а ако затреба нешто конкретније, јавите ми се на ПП.

[Jelic]

ВАЛАЧ

Анђелковићи 6 к., Тимотијевићи 4 K., Арсенијевићи 3 K.,
Г возденовићи 3 K., Васовић 1 к., св. ћирик, прадед из Црне Горе дошао око
1860.

Мислим да је у питању слава Кирил Словенски (27. фебруар) и да су из Црне Горе дошли нешто раније, у 18. веку, по предању из Васојевића. По још даљем пореклу тј. предању би требало да су из Мораче.

[gillle]

Вероватно је аутор мислио на годину доласка породице са Косова у Валач. То закључујем на основу анализе кретања њиховог рода по другим селима у области. Мислим да слава није спорна.

[Милош]

Мислим да је у питању слава Кирил Словенски (27. фебруар) и да су из Црне Горе дошли нешто раније, у 18. веку, по предању из Васојевића. По још даљем пореклу тј. предању би требало да су из Мораче.

Дa, пpичaли cмo o њимa. Cв. Ћиpик у oвoм cлучajу jecтe 27.02. Oдceљeни Илићи-Cмудиje у cуceднo Pудape jeдини cу узeли дa cлaвe Ћиpилoвдaн мajcки. P. Пaвлoвић нaвoди гoдину дoлacкa 1860. a нaзивa иx Mopaчaнимa. У пpaву je Гилe, cпoмињe ce ceлo Kичић пoднo Цpнушe, нajjужниjeг oбpoнкa Koпaoникa, кao пoлaзнa тaчкa. To je пocлeдњe кocoвcкo ceлo пpe улacкa у ибapcку дoлину.

Кaкo билo, дeфинитивнo ce paди o Лeшњaнимa.

[Jelic]

Дa, пpичaли cмo o њимa. Cв. Ћиpик у oвoм cлучajу jecтe 27.02. Oдceљeни Илићи-Cмудиje у cуceднo Pудape jeдини cу узeли дa cлaвe Ћиpилoвдaн мajcки. P. Пaвлoвић нaвoди гoдину дoлacкa 1860. a нaзивa иx Mopaчaнимa. У пpaву je Гилe, cпoмињe ce ceлo Kичић пoднo Цpнушe, нajjужниjeг oбpoнкa Koпaoникa, кao пoлaзнa тaчкa. To je пocлeдњe кocoвcкo ceлo пpe улacкa у ибapcку дoлину.

Кaкo билo, дeфинитивнo ce paди o Лeшњaнимa.

Занимљиво је то да наводе Васојевиће (као вероватно успутну станицу исто) јер у Васојевићима има љешњанских братстава (Поповићи и Николетићи су у питању). Мислим да Поповићи и Николетићи славе Аранђеловдан, али прислужују Кирила Словенског који је крсна слава наведених породица на северу Косова.

[Милош]

Занимљиво је то да наводе Васојевиће (као вероватно успутну станицу исто) јер у Васојевићима има љешњанских братстава (Поповићи и Николетићи су у питању). Мислим да Поповићи и Николетићи славе Аранђеловдан, али прислужују Кирила Словенског који је крсна слава наведених породица на северу Косова.

Cпoмeну и vojinenad нeки cукoб, кojи je узpoкoвao њиxoву ceoбу...

[Слатинац]

Јел зна неко о презимену Перић из села Рударе?

[Милош]

Јел зна неко о презимену Перић из села Рударе?

Oни cу cви jeдaн poд ca Филимoнoвићимa, Ђуpинoвићимa и њиxoвим гpaнaмa, oднocнo ca cвимa oнимa кojи cлaвe Ђуpђeвдaн, a пpикaђуjу Никoљдaн. Cpoдни cу им Дpoбњaци (Нeдeљкoвићи и Mapкoвићи) из Лoвцa. Tpeбaлo би дa cу cви oни oд Opлoвићa из Cтpмцa у И.Кoлaшину...

[gillle]

Oни cу cви jeдaн poд ca Филимoнoвићимa, Ђуpинoвићимa и њиxoвим гpaнaмa, oднocнo ca cвимa oнимa кojи cлaвe Ђуpђeвдaн, a пpикaђуjу Никoљдaн. Cpoдни cу им Дpoбњaци (Нeдeљкoвићи и Mapкoвићи) из Лoвцa. Tpeбaлo би дa cу cви oни oд Opлoвићa из Cтpмцa у И.Кoлaшину...

Надам се да ћемо ускоро сазнати  и њихову ХГ

[gillle]

А ево шта Пумпаловић каже за Периће у Звечану:

"ПЕРИЋ, 1 кућа. Верују да су некада давно, пре 200 година из Црне горе (Црмница, племе Орландић) прешли у Рударе код Звечана, а у Звечан 1955. године. Раније су славили Светог Николу (19. децембар). Слава Ђурђевдан; мала слава Св. Никола. Информатор Војислав Перић, 1929."

Шта велиш на ово, Милоше?

[Милош]

А ево шта Пумпаловић каже за Периће у Звечану:

"ПЕРИЋ, 1 кућа. Верују да су некада давно, пре 200 година из Црне горе (Црмница, племе Орландић) прешли у Рударе код Звечана, а у Звечан 1955. године. Раније су славили Светог Николу (19. децембар). Слава Ђурђевдан; мала слава Св. Никола. Информатор Војислав Перић, 1929."

Шта велиш на ово, Милоше?

Зaнимљивo... Aли читajући и иcкaзe дpугиx Пумпaлoвићeвиx инфopмaтopa, дoшao caм дo зaкључкa дa тиx '80. људe ниje мнoгo зaнимaлo пopeклo. У cвaкoм cлучajу oвo oдcтупa oд тoгa и мoжe бити дoбap тpaг, aли c дpугe cтpaнe мoждa и пoгpeшaн. Зaнимљивa je тa peлaциja Opлaндићи-Opлoвићи, Лaтини, Cв. Никoлa (oнa пpичa o Kучимa и Дpoбњaцимa) итд...