Шта је билопрвобитно значење појма Влах тешко је рећи, како каже и Пијовић .
Да поменем да Словени имају и други назив за странца, а то је Немац. Требало би утврдити у којим се приликама користи реч Влах, а у којим Немац и у чему је разлика? Питање је и ко су били први странци или/и сточари са којима су дошли у контакт: Германи, Келти, Илири, Трачани, Скити или Сармати? Да ли су их све само звали "странцима" или су користили посебне називе за различите групе? Да ли су Власи добили име по богу Велесу или је Велес добио име по њима? Можда су и припадници N2 и I1 хаплогрупа међу Србима лако постали "власи" јер су дошли као странци, "гастарбајтери".
Срби у Хрватској и БиХ , иако "влашког порекла" имају више "словенске" генетике него Срби у Србији. Познато је да су Словени који су из Подунавља нападали Балкан у своје редове примали и заробљене Ромеје. По Порфирогениту Срби на Балкан долазе издалека и насељавају се у опустелу Далмацију, па нису могли примити много генетике претходног становништва, за разлику од Словена досељених из Подунавља . Влашке групе на планинама, било аутохтоне или накнадно досељене са истока, очигледно су биле малобројне и брзо су примиле и словенски језик и генетику. У областима источно од Далмације, где се Србија проширила у време Немањића, дошло је до мешања са потомцима Подунавских Словена, отуда и данашњи Срби из Србије имају више "балканске" генетике, али мање од Македонаца и Бугара.
Мени није познато да су Јужни Словени користили израз Власи за Албанце или Грке, већ само за романофоне народе : Италијане, Румуне, Цинцаре и становнике далматинских градова. Порфирогенит помиње да Словени становницима ових градова нису дозвољавали да користе земљиште изван градских зидина док цар Василије није наредио да им се плаћа надокнада за то. Можда није реч само о пољопривредном земљишту, већ и оном намењеном за испашу стоке. Дукљанин тврди да су се хришћани пред прогонима склањали у планинама и планинским утврђењима. То би могао бити траг који указује да су грађани имали поседе у планинама. Власи као сточарски сталеж могли су настати само у феудализму, а феудализам се вероватно прво појавио у приморју, па ширио у унутрашњост. "Власи" би према томе прво био назив за романофоне становнике града у приморју, па се пренео на људе који раде за њих, чувају стоку, превозе робу, да би када су и словенски владари прихватили феудализам, постао назив за особе које под уговором ( "влашка права") обављају специфичне послове. Сличан развој је могао бити и између градова на албанској и грчкој обали и Цинцара, али је тамо обнова византијске власти пресекла славизацију.
Има ли радова који се баве траговима романских језика у топонимији и појединим српским говорима? На основу њих бисе могло одредити да ли су били ближи цинцарском, румунском или далматинском романском језику.
Да, термин Влах су Словени користили за романофоне народе, углавном романизоване староседеоце Балкана, а ваљда и становнике приморских градова. Сам термин су вероватно преузели од германских племена која су за Римљане и Келте користили термин
Walhaz, а у чијој основи се крије келтско племе Волки.
Пољаци и данас Италију зову Włochy, а Италијане Włosi. Стари чешки назив за Италијане је такође
Vlaši.
Из тог корена су и мађарски називи
oláh (Влах, Румун),
olasz (Италијан).
Грци Цинцаре називају Βλάχοι, а у Словенији има доста топонима са придевом
лашко/лашки и за њих се сматра да су били настањени влашким, тј. романофоним становништвом.
И на Западу се овај термин одржао у топонимима везаним за романске и келтске крајеве: Валонија, Велс, Корнвол...
https://en.wikipedia.org/wiki/WalhazКао сталеж власи се јављају у средњем веку, али мислим да корене вуку још из римске владавине Балканским полуострвом, тј да су се и тада Власи (преци романофоних Влаха из раног средњег века) држали сточарства. Под налетом варвара њима су се могли придружити и антички земљорадници. У раном средњем веку они су могли представљати и етничку тј. језичку и сталешку категорију. Њиховом словенизацијом влах постаје само правно-економска категорија, која се могла односити на различите народе, Словене, Влахе, Албанце...Наравно, мислим на влахе на подручју српске државе. Тамо где су Власи очували језик, па га чак и наметнули Словенима, као што је данашња Румунија, термин Влах је задржао етничко значење.
Тако да треба бити опрезан, јер су и појам
Влах и појам
влах у различитим временским периодима и на различитом простору имали различита значења и управо та њихова ширина даје простор различитим тумачењима, да не кажем злоупотребама.
Сад видим да ме је НиколаВук претекао, али жао ми је да обришем објаву
