Често се може чути теза да данашњи Турци генетички имају мало везе са оригиналним турским народима централне Азије и уопште са азијским популацијама монголоидне расе. Заиста антрополошки гледано, трагови монголоидне расе код Турака су тешко примјетни. Ипак аутосомално гледано, Турци у својој генетичкој мјешавини носе неких 10-25% генетике која је свакако морала доћи са простора централне и источне Азије и по томе се значајно разликују од Грка (па и оних малоазијских) који тих компоненти немају. Ово значи да сеоба оригиналних Турака у Анадолију и није била баш малобројна, те да пантуркијски сентимент код Турака и генетички није без основа (поред оног лингвистичког који је евидентан).
Најмање изворно турски су Турци са Балкана, што је и логично, међутим чак и код њих имамо присуство од 7-15% централноазијске генетике. По овој генетичкој мјешавини Турци заиста посједују својеврсну специфичност не само у односу на европске народе, већ и у односу на народе Блиског истока и Кавказа.