Албанци и Арбереши

[Одисеј]

Ако је овај тест тачан и породица Тачи припада И2а хаплогрупи, то онда значи да је она прича о српском поријеклу Хашима Тачија вјероватно тачна. Не вјерујем баш да је истинита она пренапувана прича да му је дјед био српски поп, али је врло могуће да је по мушкој линији пoтомак исламизираног Србина. На Косову је у пакету с исламом долазила и албанизација, због политичке доминације Албанаца у тој регији. А међу косовским Гегама, И2а скоро и не постоји.

[Đorđo]

Има Тачија разноразних колико знам

[НиколаВук]

Морам рећи да, иако сам једно вријеме заступао тезу о доласку Албанаца са Прото Бугарима, након свих новијих СНП података и Биг Ипсилон анализа то дјелује као мање вјероватно. На ту везу су ме раније навела два 11-11 резултата у Русији и Чувашији. За чувашки резулатат се касније испоставило да није извјесно да је уопште BY611, a руски 11-11 изгледа потиче од Бугарина или Албанца који је мигрирао пут Русије.

Два су кључна генетска аргумента у прилог нешто већој старости Албанаца на Балкану,а то су:
- постојање западномедитеранске неалбанске гране BY611 најближе  албанској 11-11 подгрупи
- велика разноврсност гране CTS9219 из које је проистекла BY611, као и саме BY611 управо на подручју данашње Бугарске, што најчешће значи и нешто већу старост гране на том подручју

Ако ове двије чињенице укрстимо са неким лингвистичким теоријама, које је износио Никола Вук, мислим да постоје велике шансе да су Албанци проистекли из неког прототрачког племена, које је дужи период било изоловано.

Даља веза BY611 преко CTS9219 са степским и кавкаским простором свакако постоји, треба објаснити и присуство CTS9219 међу Осетинима. Али је та веза старија и можда би се могла повезати и са неким сеобама прототрачких племена из тог правца.

Драго ми је што и генетика лагано почиње да показује основаност лингвистичко-историјске хипотезе Готфрида Шрама о пореклу и развитку Протоалбанаца-Беса. 

[rugovac]

Има Тачија разноразних колико знам

Да. Презиме Thaqi/Thaçi је веома често на Косову. Поред тога има пуно припаднима овога фиса који носе другачије презиме по каснијим прецима.

[Be like Bill]

U vezi Rugavčevog pitanja na temi o Turcima svojevremeno sam naišao na ovaj pasus u tekstu o političkim zbivanjima u Albaniji pred Prvi svetski rat:

Essad Pasha was gone, but unrest in central Albania continued. The region around Shijak, between Durrës and Tirana, had been settled in part by Bosnian Muslims following the Austrian occupation of Bosnia in 1878. These people were uneasy about the fall of their Muslim Ottoman Empire and were wary of the Prince from the Christian West who had been imposed upon their country. Whatever the reason was for the uprising in Shijak and Kavaja that began on 17 May 1914 (the exiled Essad Pasha may have been a major figure behind the scenes), it constituted a direct threat to the administration of Wied in nearby Durrës.

http://www.webcitation.org/query?url=http%3A%2F%2Fwww.albanianphotography.net%2Fen%2Fdmm.html&date=2011-01-25

Ne znam da li je ostala u današnje vreme kakva uspomena o tim ljudima u tom delu Albanije ili su danas sasvim albanizovani. Takođe, pokušavao sam naći tekstove i o nekim drugim naseljavanjima Bošnjaka u današnju Albaniju ali nisam ništa našao pa me zanima da li ih je bilo, ako neko zna.
Inače tekst o vremenu pred Prvi svetski rat je dosta zanimljiv i informativan, pa ko ima vremena neka mu slobodno posveti malo vremena

[НиколаВук]

U vezi Rugavčevog pitanja na temi o Turcima svojevremeno sam naišao na ovaj pasus u tekstu o političkim zbivanjima u Albaniji pred Prvi svetski rat:

http://www.webcitation.org/query?url=http%3A%2F%2Fwww.albanianphotography.net%2Fen%2Fdmm.html&date=2011-01-25

Ne znam da li je ostala u današnje vreme kakva uspomena o tim ljudima u tom delu Albanije ili su danas sasvim albanizovani. Takođe, pokušavao sam naći tekstove i o nekim drugim naseljavanjima Bošnjaka u današnju Albaniju ali nisam ništa našao pa me zanima da li ih je bilo, ako neko zna.
Inače tekst o vremenu pred Prvi svetski rat je dosta zanimljiv i informativan, pa ko ima vremena neka mu slobodno posveti malo vremena

Постоје и данас људи који се етнички изјашњавају као Срби а муслиманске су вероисповести у околини Фијера, који и није толико далеко од Каваје и Шијака. Било је о њима више репортажа на РТС-у и чини ми се да потичу баш од тих избеглица из Босне и Рашке области, али нисам сигуран.

[Дробњак]

U vezi Rugavčevog pitanja na temi o Turcima svojevremeno sam naišao na ovaj pasus u tekstu o političkim zbivanjima u Albaniji pred Prvi svetski rat:

http://www.webcitation.org/query?url=http%3A%2F%2Fwww.albanianphotography.net%2Fen%2Fdmm.html&date=2011-01-25

Ne znam da li je ostala u današnje vreme kakva uspomena o tim ljudima u tom delu Albanije ili su danas sasvim albanizovani. Takođe, pokušavao sam naći tekstove i o nekim drugim naseljavanjima Bošnjaka u današnju Albaniju ali nisam ništa našao pa me zanima da li ih je bilo, ako neko zna.
Inače tekst o vremenu pred Prvi svetski rat je dosta zanimljiv i informativan, pa ko ima vremena neka mu slobodno posveti malo vremena

Да то нису они муслимани, пореклом Хрвати из Херцеговине који су се населили код Драча? Не могу се сада тачно сетити целе приче, били су негде из долине Неретве и после аустријске окупације Босне и Херцеговине, напустили су домовину и кренули пут Анадолије али су заостали у околини Драча.

[Be like Bill]

Да то нису они муслимани, пореклом Хрвати из Херцеговине који су се населили код Драча? Не могу се сада тачно сетити целе приче, били су негде из долине Неретве и после аустријске окупације Босне и Херцеговине, напустили су домовину и кренули пут Анадолије али су заостали у околини Драча.

Ne znam za tu grupu Hercegovaca koja se smestila kod Drača, ali naleteo sam i na te, baš iz okoline Mostara i Stolca koji su se smestili u Cezareji u Palestini i nekom selu blizu Nabrusa. Tekst je prevod na engleski teksta koji je napisala Nina Seferović sa predgovorom Derila Lija. Ta kolonija se postepeno stopila sa okolnom palestinskom populacijom i bila rasejana nakon stvaranja države Izrael. Po tekstu, izgleda da je muhađira bilo širom tadašnjeg Otomanskog carstva.

http://www.academia.edu/20105863/The_Herzegovinian_Muslim_Colony_in_Caesarea_Palestine

[Дробњак]

Ne znam za tu grupu Hercegovaca koja se smestila kod Drača, ali naleteo sam i na te, baš iz okoline Mostara i Stolca koji su se smestili u Cezareji u Palestini i nekom selu blizu Nabrusa. Tekst je prevod na engleski teksta koji je napisala Nina Seferović sa predgovorom Derila Lija. Ta kolonija se postepeno stopila sa okolnom palestinskom populacijom i bila rasejana nakon stvaranja države Izrael. Po tekstu, izgleda da je muhađira bilo širom tadašnjeg Otomanskog carstva.

http://www.academia.edu/20105863/The_Herzegovinian_Muslim_Colony_in_Caesarea_Palestine

Мухаџири нису били омиљени, као ни данас што избеглице нису омиљене. Многи од њих су се селили широм Царства деценијама. Градско становништво се чешће одлучивало на избеглиштво и природно су тежили да се населе у градским срединама. Такође тежили су да се населе што ближе месту одакле су, тј. тик иза границе. Тако имамо муслимане који из Бара и Улциња одлазе у Скадар или из градова Јужне Србије на Косово и у Македонију. Исто тако имамо и повратне миграције, где су решили да се после пар година лутања по туђини врате у своје место, наравно ако су услови то дозвољавали. Такав је случај са Баром који су муслимани напустили пре него што је у њега ушла црногорска војска али су се убрзо и вратили у исти. Мухаџири су се често сељакали, нарочито они сиромашнији и многи од њих су се тек скрасили у Анадолији после геноцида над Јерменима и размене становништва са Грчком.

[MarkoBR]

Надовезаћу се на тему крсне славе код католика.
Католици из Бара, Улциња и мјеста Тузи код Подгорице скоро сви славе крсну славу, такође скоро сви Албанци католици са сјевера Албаније.

Слави се Никољдан, Петровдан, Велика Госпа, Сви Свети и још доста слава.

[Синиша Јерковић]

Надовезаћу се на тему крсне славе код католика.
Католици из Бара, Улциња и мјеста Тузи код Подгорице скоро сви славе крсну славу, такође скоро сви Албанци католици са сјевера Албаније.

Слави се Никољдан, Петровдан, Велика Госпа, Сви Свети и још доста слава.

У праву си, Марко. Та чињеница се некако ријетко спомиње.

Иначе, мени се чини да је слављење крсног имена  везано са оним популацијама које су имале племенско уређење, у ближој или даљој прошлости, и код којих су постојале велике породичне задруге.

[aleksandar I]

Иначе, мени се чини да је слављење крсног имена  везано са оним популацијама које су имале племенско уређење, у ближој или даљој прошлости, и код којих су постојале велике породичне задруге.

Добро размишљање!

Иван Мужић није баш популаран у код хрватских историчара (основна струка правник), али ево шта он пише на 104. страници "Хрватске повијести IX стољећа".

[Nebo]

Роберт Елси у раду „The tribes of Albania“, наводи следеће племске славе (свеце заштитнике) за католичка племена у Албанији:

Пресвету Богородицу (Zoja) славе:

Клименти, 24. маја (6. јуна) - Zoja e Kelmendit
Груде - Малу Госпођу (Рођење Пресвете Богородице)
Мертури - исто
Берише - Велику Госпођу (Успење Пресвете Богородице) Zoja e Berishёs

Светог Јована (Shen Gjon) славе:

Хоти (Усековање главе) - Shёnjoni i Hotit
Душмани и Кабаши - Јовањдан

Светог Арханђела Михаила (који пада на наш Михољдан) славе:

Бога, Манатија, Дибра

Светог Mарка славе:

Кастрати, Фани

Светог Николу славе:

Шкрељи, Спачи

Светог Јована Богослова славе Шаље (као и Михољдан)

Свету Параскеву (преподобномученицу, код нас се тог дана слава летња Света Петка) - She Prenja, славе Кири

Светог Киријака (Shёn Qurk) славе Шоши

Светог Луку славе Шлаку

Светог Ђорђа (Shёn Gjergj) славе Топлана

Светог Стефана славе Кушнени

Ороши славе Светог Александра (Shёn Llesh, не каже се о коме светитељу се ради, али би по овом албанском називу пре рекао да се ради о Светом Алексију)

Никај славе Светог мученика Севастијана (Shёn Mastjan, Smashjan) 20. јануара

За остала католичка племена (Затријебач, Сума, Мазреку, итд) аутор није навео племенску славу, можда зато што је немају.

[Nebo]

Јовићевић у „Малесији“ каже да је „Свети Никола био негде крсна слава свих Малисора, можда и свих Арбанаса сјеверне Арбаније“. Касније су узели друге славе:

Клименти - Светог Климента
Селца - Свету Тројицу
Вукли и Никчи - Пресвету Богородицу (24. маја)
Бога - Михољдан
Груде - Малу Госпођу
Хоти - Усековање Главе Светог Јована
Кастрати - Светог Марка
Шкреље - летњи Никољдан
Затријебач - Пресвету Богородицу
Скадрани - Пресвету Богородицу
Шаље - Јовањдан
Шоши - Свети Киријак

[MarkoBR]

@Nebo
Одлично си све ово написао. И јасам читао ту књигу и има доста занимљивих ствари.

Додаћу још једну велику славу свих Албанаца католика са сјевера мада је и другe вјере поштују и славе а то је "Госпа Скадарска" или на Албанском "Zoja e Shkodrës".
Има легенда везана за ову славу, како је слика Богородице са Исусом која се налазила у цркви испод зидина скадра за вријеме напада Турака на Скадар (1467) на облацима и са анђелима "одлетјела" у једну малу црквицу код Рима, а тога дана се славио свети Марко (25 Април), у њену част та црква је обновљена.

[aleksandar I]

Треба разликовати вјерски идентитет од етничког. Теоретски гледано, постоји могућност да су западни, римокатолички штокавци користили етноним "Србин" у давној прошлости. Ипак, сви се слажу да је међу тим људима национални идентитет јако касно успостављен, да су се углавном изјашњавали по регијама и по вјероисповијести.

Да су римикатолички штокавци користили етноним Србин у прошлости не вјерујем. Уосталом болдовани дио цитата то оповргава, с тим да се код православни национални идентитет брже успоставља (видјети Васу Чубриловића, Историја политичке мисли.... - дио о Српској револуцији) То су управо основе тезе М. Екмечића о религији као вододелници народа. Детаљ о Стјепану Радићу.

Оно што многи не знају је да не постоји вјерски ритуал за прелазак из православља у католичанство, јер Ватикан признаје православни чин крштења.

За ово друго ћу поставити сутра,  а односи се на крштење Стефана Немање. Ријеч је о једној прибиљешци из Житија св. Симеона.

[rugovac]

Ne znam za tu grupu Hercegovaca koja se smestila kod Drača, ali naleteo sam i na te, baš iz okoline Mostara i Stolca koji su se smestili u Cezareji u Palestini i nekom selu blizu Nabrusa. Tekst je prevod na engleski teksta koji je napisala Nina Seferović sa predgovorom Derila Lija. Ta kolonija se postepeno stopila sa okolnom palestinskom populacijom i bila rasejana nakon stvaranja države Izrael. Po tekstu, izgleda da je muhađira bilo širom tadašnjeg Otomanskog carstva.

http://www.academia.edu/20105863/The_Herzegovinian_Muslim_Colony_in_Caesarea_Palestine

Ово је познати рад Нине Сеферовић, који сам имао прилике да прочитам на српском давних деведесетих.

Што се тиче Бошњака код Драча, прича је оваква. Кренули су да се селе у Турску из Херцеговине бродом, морали су да се привренено искрцају у околину Драча и ево остадоше 130 година. Они су сачували језик у потпуности.

[Be like Bill]

Ово је познати рад Нине Сеферовић, који сам имао прилике да прочитам на српском давних деведесетих.

Што се тиче Бошњака код Драча, прича је оваква. Кренули су да се селе у Турску из Херцеговине бродом, морали су да се привренено искрцају у околину Драча и ево остадоше 130 година. Они су сачували језик у потпуности.

Hvala Rugovac

[гаша]

Хвала пуно на одговору. Неко је на форуму написао да Боге славе Михољдан...а моји Марашевићи такође прослављају исти празник,тако да сам хтео да проверим да  ли постоји нека веза! Поготово што се име Мараш далеко више може везати за албански него српски етнос. Хвала још једном!

[rugovac]

Хвала пуно на одговору. Неко је на форуму написао да Боге славе Михољдан...а моји Марашевићи такође прослављају исти празник,тако да сам хтео да проверим да  ли постоји нека веза! Поготово што се име Мараш далеко више може везати за албански него српски етнос. Хвала још једном!

Ти си значи из Мојстира код Тутина, ако си Марашевић