Ви и ја никако да се разумемо. Ја не негирам да су свети Петар и друге црногорске владике гајиле неки српски осећај, али да је он део једног комплексног идентитета. Колико год су они истицали свој српски идентитет толико су и себе раздвајали од других Срба. Указао сам већ на то да је појам ''Србин'' кроз историју у зависности од контекста имао различита значења: некада се односио само на становнике историјске Србије, некада као синоним за православца, некада као историјско-територијални назив за становнике некадашње немањићке државе, а тек на крају је почео да се користи и као етнички назив. Дакле једно веома комплексно питање. Тек у каснијој владавини књаза/краља Николе у Црној Гори је јасно разлучено шта значи бити Црногорац, а шта Србин и кроз просвету и деца бивају учена о тим терминологијама, али процес очигледно није био завршен код сваког.
Pojam "Srbin" je od Svetog Save do danas ostao etno-vjerski pojam. Dakle Srbin je etnicka/plemenska pripadnost, a istovremeno Srbin je Svetosavac, pripadnik Srpsko-pravoslavne vjere.
Pojam Crnogorac nikad nije imao etnicku konetaciju, samo geografsku pa tek poslije 1878 drzavnu.
Evo jasno i glasno sa Cetinja 1835. godine:
Ево једно питање за вас о којем вреди размислити: да је Дукља остала независна и већински католичка земља, без утицаја Немањића и СПЦ на свој суверенитет и своју политику да ли би потомци Дукљана данас пре били Срби или посебан народ или чак Хрвати позивајући се на записе о ''Црвеној Хрватској''? Ја мислим да би српска опција тада била најмање вероватна.
Da je Duklja ostala nezavisna onda ne bi bilo Nemanjica nit SPC, vec svi Srbi bi danas bili katolici, i hrvati danas bi bili samo cakavci sa mnogo manje teritorije. Papa je bio spreman da da Srbima primat na Balkanu u to vrijeme, i poklanja Vojislavljevicima arhibiskupiju u Baru sa titulom "Primas Srpski".
Не знам зашто се враћамо на дуални идентитет код осталих Срба када мислим да је све јасно. Код осталих Срба га или није било уопште или га у најбољем случају није било у том облику као код Црногораца. Ни приближно. Све институције у Црној Гори су имале црногорски предзнак. У црногорским документима се записивало црногорско народно име, не српско. Једино што је основано у Црној Гори, а да је носило српски предзнак је била ''Дружина за ослобођење и уједињење српско'' и то само зато што је њено деловање превазилазило границе Црне Горе и што је књаз Никола желео да се популаризује преко ње. Најбољи доказ да остали Срби нису гајили дуални идентитет је тај што су се сви у СФРЈ изјашњавали као Срби осим у Црној Гори. Већ сам написао да сам масу пута чуо и прочитао како Црногорци говоре и пишу ''Ја сам Србин, јер ми је ђед рекао да су Црногорци Срби'' или ''Ја сам Црногорац јер ме је ђед учио тако да се осећам''. Вас је ђед очигледно учио да сте Србин, али већину Цуца њихови ђедови очигледно нису. Србе ван Црне Горе ђедови су без полемике учили да су Срби и зато било какво поређење дуалних идентитета нема смисла.
Vecina CG su izjasnili u SFRJ kao Crnogorci 1948. zbog partijske naredbe, i to je kristalno jasno.
Uz to, Milovan Djilas i partija su morali da opravdaju zasto "Crnogorac", pa su objasnili u partijskom glasilu 1945. godine:
"Srbi i Crnogorci su jednog (srpskog) narodnog porijekla, jednog korijena, ali je razvitak u nacije, razvitak nacionalne svijesti, išao različitim putevima. Iz činjenice da su Srbi i Crnogorci jednog porijekla, građanski teoretičari i sitnoburžoaski političari, koji ne shvataju suštinu nacionalnog pitanja i zakone formiranja nacija, izvukli su zaključak o jednoj naciji, zaključak koji je ustvari bio ideološka osnova i opravdanje hegemonizma."Definisali su da crnogorci su drugaciji Srbi od ostalih Srba, pa postoji kao nova nacija.
Pa samo rekli su Srbima u CG, pisite kao Crnogorac, to znaci Srbin u Crnoj Gori, u suprotnom izgubis funkciju i mozda ides na goli otok.
Ljudi pa i Cuce koji danas to pricaju i ovako izjasnjavaju obicno veoma malo znaju o svojim precima i skoro uvijek imaju strogu komunisticku porodicu, pa su im djedovi bili duboko u partiji i tako militantno izbacili pravoslavne obicaje, tradicije itd da bi se prilagodili partiji.
Ljudi koji izjasnjavaju kao nacionalni Crnogorci su ustvari Jugosloveni, i vise znaju i vole Tita nego sv. Petra, Njegosa, Nikolu ili bilo sto crnogorsko.
