Не слажем се у потпуности. Прво, Шпанија није добар пример, зато што је због самог положаја погодна за "развитак" тамне косе, или тамнијег тена.
Такође, на овим картама видимо да су хаплогрупе Е и Ј2 присутне у Шпанији, па је то можда један од разлога што нема пуно светлих људи.
Што се наших простора тиче, антрополози су још почетком 20. века приметили да се у западној Херцеговини издваја плави динарски тип. Сада, када су нам доступне и днк анализе, видимо да је баш тамо заступљена И2а у највећем проценту. Према неким подацима чак 70%.
Иста ствар је и са Хрватским Загорјем где је забележен највећи број људи са светлом косом и светлим очима, и гле чуда, тамо имамо велики процеенат Р1а?
С друге стране имамо Косово и југ Србије где је очигледно доминатна црна коса, а добро је познато које се хаплогрупе издвајају у тим крајевима.
Ако САМО од временских услова и климе зависи да ли ће неко бити црн или плав, онда нема логике да Хрвати из Херцеговине буду светлији од Срба из Босанске Крајине који су махом тамније комплексије.
Наравно, увек ће пре досељеници примити утицаје староседелачког становништва и самог терена, него што ће бити обрнуто. То је случај и код нас, па због тога и изгледамо овако данас.
Већ сам цитирао Жупанића, али ево још једном:
" Остаци Пелазга (Ј2б + Е вероватно), који су били упливом Хелена језично однарођени, беху од великог утицаја по физички устрој Хелена а касније и Срба ... То је онај "преисторијски анонимни народ у Егеју", чија је крв трансформаторски деловала на спољашње преображење ксантодолихокефалних Хелена. Тај непознати фактор у једначинама балканске етнологије данас је углавном израчунат и идентичан са тамнооким Пелазгима. Крв овога народа је крива, да су се Срби, некада плавокоси, модрооки, белокожни и дугоглави, физички променили у народ "јадранског типа" данашњих дана. "