Скити, Сармати, Аријевци... ?
Кто су Паштуни?Родни крај у којем живу Паштуни и којега они именују Пахтунхва, бје 1893. раздјељен британском колонијалном политиком по чрти Дуранда, која Пахтунхва дјели у политичском смислу на агранистањскиј и на пакистањскиј дјел; већином су мусулмани сунићани; племенски уређенијем дружством им прави закон части - Паштунвали - саткан по правилом ислама.
Састоје се из племен и родов, који се позивају на заједничске прједке. Упријек тому не постоји обће народочувство, но влада вражство међу родови. Језик Паштун је источниј иранскиј језик, који за разлику од старога согдијскога и бактријскога бјеше
подвржен утјецајем (утјецајима) синдоаријскијех и дравидскијех језик.
Ово указује на то југоисточно похође (поријекло) Паштун.
О назвању Сам народ себе назива "Пахтун"; истиј корен кал ( као ) две области у данашњем Авганистану - Пактика и Пактија, које се находе (налазе) тамо, гдје је Херодот споминал
иранско племе Пактјан у области коју су Грци називали Арахосија. ( Када је Александар Велики освојил ову област, основал је ту град у своју част назван Александрија - а по иранскиј Кандахар (Александар - Искандар)).
Ова дрјевна област у староиранском (западном аријском) Вендидаду назива се
Харахвати, а у синдоаријском (источном аријском ) Сарасвати.
Појава, да синдоаријском гласу с одговара глас иранскиј глас х правилна; тако се сунце на једном и другом рече сурја и хурја, а рјека Синд је по ирански Хинд, а по овеј су иранци прозвали житеље тијех крајев Хинду, а од Иранац Грци пријали (примили) у виду 'Инд, будући да Грци имају проблем с гласом Х на почетку рјечи.
У историјскијех писањих Бехистун на староперсском ова област чији су житељи устали против Даријуша Првога назива се Хараувати.
Имена многијех иранскијех племен окончавају се на - ате или -ете, како сауромате, масагете, сакате; узроком тога је, да ирански језици создавају множину имениц пристављајућ -ате или -ете к корјену рјечи. Тако данас називамо ирански народ из Кавказских гор Осети, по узуру на савремене западњачке изворе, но у црковнословјенскијех књигах они се називају Аси или Јаси, а они сами једному кажу Ас а много њих називају Асете, од тога их западњаци и прозваше Осетима.
Тако Ипатјевска летопис приповједа за љето 11160:«В се же лето посла Володимера сына своего Ярополка, а Давыд сына своего Всеволода, на Дон, и взяша три грады: Сугров, Шарукан, Балин. Тогда же Ярополк приведе себе жену, красну вельми,
Ясьского князя дщерь полонив».
Ибн Руста 903 г. приповједа, да Алане чине четири племена, а најзападњеје од њих назива се Аси.
Гиљом де Рубрук, 13. в.: «Накануну пентакоста дојдоху нам њеки Алани, који се тамо именују аас, христјани по грчскому обреду, но они нијесу схизматици, подобно грком, но поштују всакога христјанина без различја лиц»
Када се је дјел овога народа доселил на простор Тисе, Мађари су ту земљу назвали Јасшаг, а услишавше ово западњаци их прозваше Јазиг.
Тако су Грци записали Ските услишавше Сакате, а негда Сака; записали Сауромате, а заправо су Сауроми; записали Масагете, а заправо су Масаги; тако су и Осете Аси, а Харавати су Харау, Хараху или Хараву. Сам грчски назив Арахосија укразује на то, при чем је -сија наставак, а Арахо одражава Хара(х)у. Араби су називали ову област Арохај, а Вавилонци Арахаати.
Исидор Хараксски у 1. в. приповједа сљедеће: "Из-за је Арахосија. И Партјани је зову Бијела Индија; ту су градови Бијт и Пхарсана и Хорохоад и Деметриас; потом Александрополис, метропола Арахосије и кроз њу протиче рјека Арахотус. Все до ове земље је власт Партјан." Ријека Арахотус је interpretatio graeca домаћега назива рјеке Харахвати, то јест Харахот.
Домородачска племена Хараху (множина Харахвате), која су били заратуштрјани, исселила су се у 8. вјеку на исток у области Индије. Узрок је било исламско освајање и насилна преобраћање племена на ислам.
https://www.youtube.com/v/RZX9FfpKi1MНазив Авган за Паштуне потјече из Персије. Ови су тијем именом називали племена са запада. Назив Авган у смисулу "грађанин Авганистана" је усвојен и утврђен тек 1965.
Први спомен рјечи Авган находи се у Брхат Самхита, енциклопедији синдскога звјездочатца и математичара Варахамихира из 6. в. у виду рјечи Авагана.
Джамал ал-Дин ал-Афгхани у својем дјелу написаном на арабском Татиммат ал-Бајан фи Тарик ал-Афгхан - تتمة البيان في تاريخ الأفغان - "њеколика приповједања о Авганцих" пише о том, зашто Паштуне називају Авганци: "Перси их називају тако, зато што су кричали и вришћали, када их је заробил Бахт Насер; јере на персском афгхан значи кричати; но они сами себе називају Пахтун, племена у Кандахару Паштун, а Индијци их називају Патхан... […] ови људи су сачињени из племена Гхиљај, Какар, Дузбри, Јусуфзај, Моманд, Африди, Бангаш и другијех племен која се називају по мјесту својега пребивања.
Истраживања русскога хисторичара В. Ганковскога свезују паштунско племенско назвање Абдали а у множини Абдалете с грчским поменом "Епхталити" или "Ефталити". У писању хисторије Ефталитом се губи траг посље пораза против Хосрау 1. Сасановића 563 г. близу града Бухара у Хиндукушу (хинду куш - букв. индијска гора).
Њеколика племена, тачњеје Барак, Исмаил, Јосуф хране прједање, да су потомци изгубљенијех родов Израиља. По научнијем податком језикословља ова прједања су непоуздана.