41.Иларион РуварацИларион Руварац (Сремска Митровица, 1. септембар 1832 — манастир Гргетег, 8. август 1905) је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академик. Сматра се за једног од зачетника критичког правца у српској историографији.
Поред Илариона треба споменути и његову браћу Димитрија, Косту и Лазара, који су такође оставили трага у српској науци и политици. Родитељи ове четворице браће су били прота Василије Руварац и Јулијана р. Шевић из Осијека.
Иако је Иларион (свјетовно Јован) рођен у Сремској Митровици, породица је везана за Старе Бановце. Нисам успио пронаћи да ли је Сремска Митровица или Стари Бановци најстарије познато мјесто обитавања Рувараца.
О самом поријеклу Рувараца постоје контрадикторни подаци. На једном мјесту можемо прочитати:
"По њему, Руварци су из Босанске Крајине, из околине Цазина. Тамо су их, средином XVII века, населили Турци „од некуда из унутрашњости — можда чак из Македоније, јер таквих презимена (— арац) има на пр. у околини Врања." (Записи, књига 6, Цетињско историјско друштво 1932, стр 38)
Слично се наводи и у Гласнику историјског друштва у Новом Саду, књига 13, 1940 (стр.54):
"По породичном предању, Руварци су старином из околине Цазина, из Босанске Крајине, одакле су се населили по Срему. "
Сасвим другачије се пише у раду "ПРИМЕРИ МИГРАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА У УГАРСКЕ ПРОВИНЦИЈАЛНЕ ОБЛАСТИ 1699−1737.*" од Владана Гавриловића са Универзитета у Новом Саду (стр 138)
"Трећа значајна породица која се доселила из Србије били су Руварци. Они су почетком XVIII века дошли из Врања, привремено се настанили у Тршић, да би 1715. на челу с Вукашином Руварцем избегли у Печуј, а одатле се раселили по Срему и Банату."
Нису наведени конкретни извори за ове податке, али с обзиром да се помињу конкретна имена, претпостављам да је ово друга тврдња о поријеклу из Србије реалнија. У прилог томе иде и постојање породице Руварац у Банату, у Перлезу. "Драгић Руварац- 4+17+1; има и сад презиме Руварци." (Ердељановић, Срби у банату стр.378).
Не знам откуд предање о поријеклу из Цазина, али треба рећи да је у другој половини 18. вијека струја насељеника из Баније, Кордуна, Лике и Славоније била доминантна у Срему, па између осталог и у Старим Бановцима, али ако је податак који наводи Гавриловић тачан онда Руварци нису припадали тој струји насељеника. Можда се радило о неком привременом боравку још у 17. вијеку који је остао у сјећању породице.
Облик презимена је такав да би најлогичније било претпоставити да је настало до топонима, али никакав топоним тог облика (Рувар или Руваре) нисам успио пронаћи.
Такође нисам успио у објављеним пописима Срема из 18. вијека пронаћи помен Рувараца.
Родна кућа Илариона Руварца у Сремској Митровици