Значи испада да може да се иде до 99.1 % и више генерација, само не може да се одреди побочна сродност са неким преко 7 генерације због малог процента ( мада ми опет чудно зашто то генетика као јако егзактна наука не може кад већ може да иде у 0.1 %). Исправите ме ако гријешим.
Код мене син личи на оца. У ствари личи на неког Италијана (сада као момак). Отац му личи на своју мајку - моју свекрву (натегнуто му се на лицу може наћи нешто од оца тј. свекра - брада и уста).
Набавимо фотографије прадеда и прабаба (родитеља свекра и свекрве). Свекрва ни "ич" не личи на своје родитеље (значи повукла на неке бабе и деде), а код свекра се препознаје нешто и од оца и од мајке (део око уста, очи).
Иако је син од оца (неког његовог) наследио облик очију - боју је наследио од мене (коју сам ја опет наследила од мог оца, а он од очеве мајке).
Од мене (преко моје мајке) наследио је венчиће око врата.
Значи благе везе нема са мојом фамилијом (ни у изгледу лица, облику главе, грађи), оно што прво упада у очи, али има моју боју очију (која се због облика очију једва назире).
Моја млађа сестра - иста баба по мајци. Ништа нема на нашег оца. Наследила је и плаве очи од бабе по мајци (мада плаве очи је имао и наш деда по оцу). Наш отац боју очију није наследио ни од оца ни од мајке већ од бабе по оцу (та боја очију се "запатила" код већег дела њене деце, унучади и праунучади - све до мог сина)! Неко злурад би могао рећи - па да ли је то (моја сестра) уопште његово дете. Али грудни кош, уска рамена и погрбљеност су код моје сестре на деду по оцу.
И способност да мали прст на шаци пребаци на одређени начин начин преко шаке. Ову способност мој отац наслеђује од мајке (она је није имала, али од неког од њених, јер фамилија по оцу мог оца то није имала).
Ту исту способност са прстима (као и моја сестра) наслеђује мој брат по оцу (не и ја), зубе, облик усана, осмех, боју очију (коју имам и ја).
Сад баш у очевој фамилији. Умре 2010 једна баба (она је као снаја дошла у фамилију). После њене смрти роди се чукун- унучица. Иста чукун - баба (лице са све бојом очију). Али та чукун-баба (из села Вишевац у Шумадији) је издоминирала - код сина, унука, праунуке и сад ево чукун-унуке (сви плави са плавим очима и што је најфасцинантније са истим лицима - личе на Словаке из Ковачице).
Шта да кажемо о боји гласа коју наслеђујемо? Умре неки човек пре 200-300 година , роди се потомак и проговори гласом из прошлости.
Путеви наслеђивања су чудесан вајарски рад природе. Не верујем да је Y хромозом ту задужен за било шта осим да од првобитне јединке са XX хромозомима у стомаку мајке направи јединку са XY хромозомима. Па куд ћете више?!!!
Што та јединка пардон сад новопечени "појединац" може да личи на неку пра пра пра пра бабу по мајци - шта да се ради! Тако је све занимљивије!