Аутор Тема: Македонија - етнички састав  (Прочитано 25875 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #20 послато: Децембар 15, 2017, 04:40:05 поподне »
Ја мислим да физички изглед Тошета Проеског и многих Македонаца вуче корене из најезде Протобугара. Додуше, могу бити и Кумани или нешто треће.

Према једној теорији Печенези који су се населили у мегленску област у Македонији 1091. године су учествовали у етно-генези Мегленских Влаха https://en.wikipedia.org/wiki/Megleno-Romanians#Origins
Осим историјских извора да је то вероватно тачно доказује је то што су антрополози код Мегленских Влаха приметили азијски уплив у физиономијама.

Међутим Тоше Проески је Цинцарин, његови преци су дошли у Крушево из Москопоља половином 18-ог века кад су Шиптари и Турци уништили Москопоље.
Мегленски Власи су живели на југоистоку Македоније и северу Грчке (област Меглен).   

« Последња измена: Децембар 15, 2017, 04:45:40 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #21 послато: Децембар 15, 2017, 11:02:17 поподне »
Ова етничка карта Македоније из данашњег времена ми се прилично тачном.

Бугара нема ни у траговима!  ;D

« Последња измена: Децембар 15, 2017, 11:06:15 поподне Свевлад »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #23 послато: Децембар 16, 2017, 06:45:44 поподне »
Свака част на картама. Виђао сам их раније, али сам мислио да су Македонци правили.

Занимају ме они Срби око Дојранског језера, којих очигледно има и данас. То би требало да буду колонисти пре Другог светског рата. Јел се зна ишта о њима?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #24 послато: Децембар 16, 2017, 06:54:25 поподне »
На интернету нисам нашао никакве податке о презименима тих Срба и одакле су дошли.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #25 послато: Децембар 16, 2017, 07:12:37 поподне »
Свака част на картама. Виђао сам их раније, али сам мислио да су Македонци правили.

Занимају ме они Срби око Дојранског језера, којих очигледно има и данас. То би требало да буду колонисти пре Другог светског рата. Јел се зна ишта о њима?

У питању је колонистичко село Сретеново код Дојрана. Име је добило по Сретену Вукосављевићу. Овлаш је споменуто у књизи Јована Трифуноског: "Међуратна колонизација Срба у Македонији", а много детаљније у чланку Б. Русића: "Насељеничко село Сретеново крај Дојранског језера", Гласник Етнографског института САНУ, књига VIII, Београд, 1959. Нажалост тај чланак нисам успео да пронађем и прочитам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #26 послато: Децембар 16, 2017, 07:18:38 поподне »
На интернету нисам нашао никакве податке о презименима тих Срба и одакле су дошли.

Ja биx peкao дa je у питaњу ceлo Цpничaни, oпштинa Дopjaн. Пa aкo нeкo знa нeштo вишe, нeкa нaпишe.
« Последња измена: Децембар 16, 2017, 07:23:28 поподне Милош »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #27 послато: Децембар 16, 2017, 07:24:41 поподне »
У питању је колонистичко село Сретеново код Дојрана. Име је добило по Сретену Вукосављевићу. Овлаш је споменуто у књизи Јована Трифуноског: "Међуратна колонизација Срба у Македонији", а много детаљније у чланку Б. Русића: "Насељеничко село Сретеново крај Дојранског језера", Гласник Етнографског института САНУ, књига VIII, Београд, 1959. Нажалост тај чланак нисам успео да пронађем и прочитам.

Evo Rusićevog članka a evo i knjižice Međuratna kolonizacija Srba u Makedoniji od Trifunoskog. 

https://www.mediafire.com/file/159llncn0i55yju/DocumentOpener%20%281%29.pdf
https://www.mediafire.com/file/jd53t7c70t2z63j/Kolonizacija.pdf


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #28 послато: Децембар 16, 2017, 07:39:36 поподне »
У питању је колонистичко село Сретеново код Дојрана. Име је добило по Сретену Вукосављевићу. Овлаш је споменуто у књизи Јована Трифуноског: "Међуратна колонизација Срба у Македонији", а много детаљније у чланку Б. Русића: "Насељеничко село Сретеново крај Дојранског језера", Гласник Етнографског института САНУ, књига VIII, Београд, 1959. Нажалост тај чланак нисам успео да пронађем и прочитам.

Cpeтeнoвo имa знaчajну cpпcку мaњину, cкopo 1/4 cтaнoвништвa. У Цpничaнимa Cpби чинe вeћину.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #29 послато: Децембар 16, 2017, 07:47:41 поподне »
Захваљујем Паву на приложеном Русићевом чланку, а у међувремену сам успео у дигиталној библиотеци да пронађем више информација, у Вардарским зборницима 8 и 11. У Вардарском зборнику бр. 8 постоји чланак Драгише Кецојевића: "Насељеници у Јужној Србији између два светска рата". Колонисти нису живели само у Сретенову, већ у још неким новооснованим и староседелачким насељима, ево кратког прегледа насеља у дојранском срезу из чланка (стр. 210-211):

"2. Варошица Валандово у срезу Дојранском
Лежи на огранцима планине Плауш на ивици Валандовске котлине. У њој влада пријатна медитеранска клима.
На дан 6. априла 1941. године у Валандову су живели браћа Илија и Марко Раичковићи, насељеници из Ботуна, Земља Зета, Црна Гора. Било је у Валандову још доста Срба, али не знам по ком су основу тамо дошли и живели. Поред њих, био је известан број службеника у општини, срезу, пошти, суду и осталим установама. Раичковиће Бугари нису протерали у Србију, јер су им супруге биле Македонке, а већи део осталих Срба је морао да напусти Валандово одмах по доласку Бугара."

"3. Село Николић поред Дојранског језера
Село лежи на северној страни Језера. То је старо село у коме су одувек живели домороци. Име су му домороци дали по своме мештанину Николићу, који је отишао у Србију, обогатио се и стигао до Беча. Помагао је обилато свој родни крај. У знак захвалности, мештани су своме селу дали име Николић. У Николићу је, између два светска рата, живело неколико насељеничких породица у новим кућама изграђеним поред села. Бугари су ове насељенике протерали у Србију, а куће су им порушене до 1943. године. И данас у Николићу живи неколико породица са презименом Николић."

"4. Заселак Раскрсница на Дојранском језеру
Село се налазило на југословенској страни предела Долбаш („Горно Поле“), а било је изграђено за потребе двадесетак насељеничких породица „Врањанаца“ (то јест из села у околини Врања). Бугари су протерали у Србију све ове насељенике и у времену од 1941. до 1943. године цео заселак је уништен."

"5. Село Сретеново у срезу дојранском
Село је основано на самој обали Дојранског језера, између рушевина Старог Дојрана и грчке границе. У Стари Дојран је, средином марта 1928. године, дошло 28 породица из села Врела под Голешом на Косову Пољу. Српских породица је било 17, украјинских 9 и по једна хрватска и словеначка. Привремено су се сместили у полуразрушеном Старом Дојрану или у новим кућицама. Од државе су добили план села, планове кућа, средства за рад и новац. Према добијеном плану утврдили су да је ново село постављено на месту старог напуштеног гробља дојранских Турака, у народу познато као
„Турски Гробишта“. Цела површина предвиђена за изградњу новог насеља била је покривена шибљем, трњем и коровом.
Досељеници су одмах прионули нa посао, рашчистили рушевине и за месец дана изградили нове куће. Оснивачи села. Од 1921. године до пред почетак пролећа 1928. године, живели су као насељеници у селу Врела на Косову Пољу. У селу данас живе: А. Срби: Ђаковићи, Чолаковићи, Вујанићи, Мастеле, Шурдоње, Петојевићи, Шкарићи, Ћук, Рогулићи, Стојановићи, Ступари и Веселиновићи. Б. Украјинци: Нахирни, Режак, Кшачак, Кошељни, Коужани, Пакошевски и Липински. В. Хрвати: Цондрићи. Г. Словенци: Клајни.
Један део становника Сретенова је морао да напусти Сретеново 1941. године, али се већина вратила 1946. године. Данас у Сретенову живе оснивачи села и Македонци. По казивању становника Сретенова, село је добило име по Сретену Вукосављевићу, предратном помоћнику министра пољске привреде и аграрне реформе. Бугари су прекрстили Сретеново у „Мајор Манолево“. После рата селу је враћено старо име Сретеново."

"6. Село Црничане код Дојрана
Село су основали насељеници из врањског краја. Један део породица из Црничана Бугари су протерали у Србију 1941. године. Већи део њих се вратио у Црничане и данас тамо живе њихови потомци. Поред Срба, у селу живе и Македонци. Односи су врло пријатељски и никад није дошло ни до каквог кошкања нити сукоба. На дан 1. јула 2001. године у Црничану су живеле 32 српске породице. Неки становници Црничана су се одселили у суседно село Богданци и у варошицу Ђевђелију, а има их и у другим местима Македоније и Србије."
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #30 послато: Децембар 16, 2017, 07:52:43 поподне »
Дpугo ceлo нa кapти ca cpпcкoм вeћинoм je Mapвинци у oпштини Вaлaндoвo.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #31 послато: Децембар 16, 2017, 07:58:21 поподне »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #32 послато: Децембар 16, 2017, 08:00:53 поподне »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #33 послато: Децембар 16, 2017, 08:05:53 поподне »
И ceлo Ceлeмлиja oпштинa Бoгдaнци, ca 90% cpпcкoг cтaнoвништвa.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #34 послато: Децембар 16, 2017, 08:08:34 поподне »
У Вардарском зборнику бр. 11 постоји чланак од истог аутора (Драгише Кецојевића) под називом: "Насељеници у дојранском срезу између два рата". Ту се детаљније бави колонистима (насељеницима) и местима у која су насељени. Иако је и Карађорђевац припадао дојранском срезу, њега нећу помињати јер се налазио северније, између Удова и Валандова, дакле не баш близу самог Дојранског језера.  Ево неких цитата:

"Насељеници су дошли y Дојрански срез y следећа места: село Карађорђевац, варошица Валандово и села: Николић, Душановац, Црничане, разрушени Стари Дојран, касније село Сретеново и гранично место Доларели – Раскрсница.
У Дојранском срезу су постојала четири насељеничка села y којима није било домородаца. То су била села: Карађорђевац, Душановац, Сретеново и Раскрсница. Карађорђевац је основан y атару три турска села у којима су пре ослобођења живели само Турци. У току Великог рата сви су побегли y Турску истога дана, на Велику суботу 1915. године. У Карађорђевац су се доселили Срби из Црне Горе, Далмације, Босне, Лике и Кордуна. Душановац је основан на пољани где до тада није било насеља. Сретеново је засновано на рушевинама Старог Дојрана а слична је судбина и Раскрснице."

"2. Варошица Валандово у Дојранском срезу
лежи на огранцима планине Плауш нa ивици Валандовске котлинe. У варошици целе године влада пријатна медитеранска клима. На дан 6. априла 1941. године у Валандову су живели браћа Илија и Марко Раичковићи, насељеници из Ботуна (предео Зете поред Скадарског језера), Црна Гора. Обојица су били ожењени Валандовчанкама и имали су по неколико деце. Било је у Валандову још доста Срба али не знам по ком су основу тамо дошли и живели.
Поред њих био је известан број службеника у општини, срезу, пошти, суду и осталим установама. Раичковиће Бугари нису протерали y Србију, јер су им супруге биле Валандовчанке. Већи део осталих Срба је морао да напусти Валандово одмах по доласку Бугара. У Валандову је био насељен и Радован Вучинић. Он се доселио из околине Прокупља где су његови преци прешли из Црне Горе почетком двадесетог века. Сад у Валандову живи његов потомак Ђорђе Вучинов са породицом. Асимилација је учинила своје. Радован је био ожењен Македонком, из Валандова, па га за време рата Бугари нису протерали, нити су га узнемиравали. После ослобођења је радио у матичној служби општине Валандово. Организовао је матичну службу и препис црквених матичних књига. После његове смрти неко се од његових наследника одрекао презимена Вучинић. Сада се презивају Вучинови и Вучкови. Вучков Владимир, Вучкова Велика, Вучковић Соња.
У Валандову је био насељен и Илија Грачанин из Лике. Сада у Валандову живе његови потомци: Ђорђе и Јефтим са породицама."

"3. Село Николић поред Дојранског језера
Село лежи на северној страни језера. То је старо село у коме су одувек живели домороци. Име селу су дали у знак захвалности своме мештанину, који је некад давно отишао у печалбу у Србију. Да би могао да живи у Србији морао је да има лична документа. Име је имао, а презиме је добио према некоме своме претку Николи. Тако је добио презиме Николић. Зарадио је много новца и издашно је помагао своје село. Стигао је чак до Беча. Изгледа да се никада није вратио у своје село, али је село узело назив Николић и не мења га ни са променама власти и режима. У Николићу је између два светска рата живело 11 насељеничких породица из Србије, y новим кућама изграђеним поред постојећих села. Бугари су ове насељенике протерали у Србију 1941. године, а куће су им порушене до 1943. године. Данас y селу Николићу живи 10 српских породица, повратника из избеглиштва у Србији 1946. године и касније досељених, ради запослења. Сви су власници земљишта и главно занимање им је земљорадња. Појединци раде y предузећима „Николферд“ и „Стакленик“ у којима су многи стекли заслужене пензије. Вредно је нагласити како сам успео да успоставим везу са Србима у Николићу, јер се из разних разговора стицало уверење да су неприступачни, пошто са њима нико од Срба из осталих села није успео да успостави ближу везу."

"4. Село Душановац на путу из Валандова у Дојран
На месту где се пут из Валандова за Дојран рачва десно ка селу Црничане налазило се до Априлског рата село Душановац са 49 српских породица и врло лепих и нових кућа. Бугарске окупаторске власти су протерале у Србију све становнике Душановца и село убрзо уништили. Сада се на месту где је био Душановац налази густ шипраг и змијарник. На појединим местима види се понеки остатак порушених зграда – комади камена, мермера, цигала, трулог дрвета и слично. Интересантно да не постоји никакав писани траг о Србима, становницима Душановца. За један велики комад, остатак неке плоче мермера, тврде да је припадао сеоској цркви. По остацима рушевина y оном густом шипрагу не може се наслутити да је тамо некад постојала црква. Црква је била већа грађевина, чији темељи не би смели да тако брзо
нестану без трага. Нажалост, нема сачуваног темеља те високе грађевине која се звала црква. Ни темеља, ни материјала од којег је била сазидана црква. Нема ни остатака рушевина многобројних српских сеоских кућа."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #35 послато: Децембар 16, 2017, 08:26:58 поподне »
Наставак цитата:

"5. Село Црничане код Дојрана
Село су основали насељеници из врањског краја. Један део породица из Црничана Бугари су протерали y Србију 1941. године. Познато ми је да је за време немачке окупације y Лесковцу живео Рувим Павловић, избеглица из Црничана. Познавао сам његове синове Влајка и Милана. Обојица су радили као општински физички радници. Пословођа групе општинских радника био је избеглица Драгутин Станковић, предратни писар y општини Валандово. Драгутин је био диван човек. Према радницима је био као рођени отац или брат. Никад ни на кога није подвикнуо, а одобравао им је разна одсуствовања са посла ради обављања личних послова. Према избеглицама је био изузетно добар и благонаклон. Иако је био тако добар, судбина се са њим грубо поиграла. На крају рата погинуо му је, као партизан, син Душан, вредан и поштен младић, изузетне интелигенције и доброте. Већи део прогнаних y Србију вратио се после рата y Црничане и данас тамо живе њихови потомци. Поред Срба y селу живе и Македонци. Односи су врло пријатељски и никад није дошло ни до каквог кошкања нити сукоба. На дан 1. јула 2001. године y Црничану су живеле 32 српске породице. Неки становници Црничана су се одселили y суседно село Богданци и y варошицу Ђевђелију, а има их и y другим местима Македоније и Србије. Отишли су „трбухом за крухом“ и запошљавали се тамо где су налазили посао."

"6. Заселак Раскрсница на Дојранском језеру
Овај заселак се налазио на југословенској страни предела Долбаш („Горно Поле“). Био је изграђен за потребе двадесетак насељеничких породица из села из околине Врања. Бугари су протерали у Србију све насељенике. У времену од 1941. до 1943. године цео заселак је уништен."

"7. Село Сретеново на Дојранском језеру
Село је основано на самој обали Дојранског језера, између рушевина Старог Дојрана и грчке границе. Оснивачи Сретенова су од 1921. године до пред почетак пролећа 1928. године живели као насељеници y селу Врела, под планином Голеш на Косову Пољу. У Врела су се доселили из разних пасивних крајева нове домовине, са жељом да у новој средини живе много боље него у крајевима одакле су се доселили. Нажалост, животни услови су у новој средини били врло лоши и немогући за опстанак, па су тражили да се преселе у нову средину y којој ће моћи да опстану и нормално живе. Жеља им се остварила. Додељена им је сасвим нова средина, напуштена турска имања поред Дојранског језера, на месту Старог Дојрана који је уништен у току Великог рата. По завршетку рата отпочела је изградња Новог Дојрана, неколико километара северније од рушевина Старог Дојрана, чија обнова није долазила y обзир. Дошљаци су се привремено сместили у полуразрушеном Старом Дојрану или у новим кућицама. Од државе су добили план села, планове кућа, средства за рад и новац. Према добијеном плану утврдили су да је ново село постављено на месту старог напуштеног гробља дојранских Турака, у народу познато као „Турски Гробишта“. Цела површина предвиђена за изградњу новог насеља била је покривена шибљем, трњем и коровом. Досељеници су одмах прионули нa посао, рашчистили рушевине и зa месец дана изградили нове куће. Оснивачи села Сретенова су 28 домаћина који су се, пред почетак пролећа, средином марта 1928. године, доселили из села Врела на Косову Пољу."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #36 послато: Децембар 16, 2017, 08:27:54 поподне »
Колонисти (насељеници) у Сретенову:

"А.
Срби
Веселиновићи, 1 кућа. Славе Светог Јована. Старином су из Сремских Карловаца. У Сретеново су се доселили y заједници од четири лица: домаћин, супруга и две кћерке. Вујанићи, 1 кућа. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Из Врела су дошли само муж и жена. Ђаковићи, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Врбника близу Книна. Мастеле, 1 кућа. Славе Ђурђевдан. Из Врела су се доселили муж, супруга, син и три кћерке. Петојевићи, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Врбника. Сава Петојевић. Рогулићи, Вељко и Стојко. Имали су две куће. Потичу из села Карловчића у Срему. Стојановићи, Милан и Раде. Имали су две куће. Потичу из Ковина па су их зато звали „Банаћани“. Срба Стојановић. Ступари, 1 кућа. Славе Лазареву суботу. Потичу из Босанског Петровца. Из Врела су се доселили домаћин, супруга, син и кћерка. Ћук, Ћукови, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Грачаца (у источном делу Лике). Из Врела су дошли домаћин, супруга, три кћерке и син. Чолаковићи, 1 кућа, 7 чланова у породици. Славе Светог Николу. Шкарићи, 1 кућа. Славе Светог Николу. Пореклом су из Врбника. Шурдоње, 2 куће. Славе Светог Николу. Из Врела су се доселили домаћин, супруга и две кћерке. Пореклом су из Врбника.
Б. Украјинци
Сви Украјинци су старином из Галиције. У време кад је Галиција, била под Аустријом, пресељени су y Босну. Од 1921. до 1928. године били су насељеници y Врелу. У Сретеново су из Врела дошли: Нахирни. Из Врела су дошли: супруг, супруга и кћерка. Потичу из Чорткова y Галицији, а касније су живели у Прњавору, недалеко од Бање Луке. Из Прњавора су дошли у Врела. Режак, Режаци, 1 кућа. У Стари Дојран су дошли супруг, супруга, син и две кћерке. Пореклом су из Чорткова и Прњавора. Пресељавали су се заједно са Нахирнима. Кшачак или „Чачак“ су из Чорткова и Прњавора. Липински — Михаило Лепенски. 5. Коужани — Иван Коужан, Други Коужан. Кошељни, 2 куће. Нису из истога места у Галицији одакле су остали Украјинци, али су са свима њима живели у Прњавору и Врелу. Пакошевски.
В. Хрвати
1. Цинурићи, 1 кућа. Пореклом су из некога личкога села.
Г. Словенци
1. Клајни
У току рата бугарске окупационе власти су протерале у Србију један део српских породица. По завршетку рата већина се вратила у Сретеново и тамо сада живе њихови потомци. Хрвати су отишли иако их нико није терао. Нису се ни вратили после рата. У Сретенову данас живе:
А. Срби: Веселиновићи. Вујанићи, Баковићи, Мастеле, Петојевићи, Рогулићи, Стојановићи, Ступари, Ћук, Чолаковићи, Шкарићи и Шурдоње.
Б. Украјинци: Нахирни, Режак, Кшачак, Кошељни, Коужани, Пакошевски и Липински.
B. Хрвати: Нема ниједног Хрвата.
Г. Словенци: Клајни.
Јула 1957. године, Бранислав Русић је истраживао у Сретенову и резултате тих истраживања је приказао у своме горе поменутом раду. Он наводи да су „досељеници прихватили предлог да се њихово ново село назове именом „Сретеново“, по првоме поверенику и поратном стручњаку за питања насељавања, познатом изучаваоцу села Сретену Вукосављевићу. Један становник Сретенова рекао је Русићу да је село добило име по Милошу Сретеновићу, предратном помоћнику министра пољске привреде и аграрне реформе. Бугари су 1941. године прекрстили Сретеново у „Мајор Манолево“. После рата селу је враћено предратно име Сретеново."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Jelic

  • Гост
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #38 послато: Децембар 16, 2017, 11:15:12 поподне »
Турци из средишње Македоније поалбањени...

Турци или Торбеши?

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Македонија - етнички састав
« Одговор #39 послато: Децембар 16, 2017, 11:42:16 поподне »
Турци или Торбеши?

Не знам, пише да су Турци...
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"