Науке и научне дисциплине > Језикословље

Ортонимија (правилно именовање) племена и народа

(1/2) > >>

сɣнце:
Тема је посвећена проблему назива древних етникона који нису наслеђени, но представљају удомаћење етнонима из инојезичних списа.
Домаћи начин наслеђен из предачкога језика увиђа се на примеру Грк (мн. Грци) за назив племена, те Рим - Римљанин (мн. Римљани) за назив становника области имајући својствен завршетак [-јани].  Приметно је, да чак у научних крузих за предавање грчкога Θρακες (тракес) и Δάκοι (даки) користе се облици Трачани и Дачани. Таково предавање не уклапа се у домаћи крој и потребује бити исправљено тако да стоји у слози с примером Грк (мн. Грци). То значи, како је Грк - Грци, тако да буде и Трак - Траци и Дак - Даци за племена која уживају слободу до II века и до њихова исчезнућа после римскога освајања. Оно што се везује за Траке и Даке потребује се звати трачко и дачко. Називи с завршетком [-јани] пригодило би употребљавати за обитатеље римских државних области Тракија и Дакија после II века, чије је етничко потекло могло бити разно од древно- трачкога и дачкога. Исто разликовање било би добро сабљудати у вези с другими областми.

Јоште једно запажење је употреба означника (-ц-) када се народ одређене области увелико уразликује својими особинами од други околних, да је препознатљив. Тако је некада био Бошњанин, а сада је јур Босанац. Бугар из источне данашње Бугарске не смије се називати Трак или Трачанин, но само Тракијац. Грешка је учињена што су данашњу народност из Македоније назвали Македонци а не Македонијци, јер би се Мекедонци односили на Македон, а Македонијци на Македонију. Пишите, ако знате јоште које примере, сковане зље или по лошу творилу!

Ojler:

--- Цитат: сɣнце  Децембар 11, 2023, 03:25:35 поподне --- Тема је посвећена проблему назива древних етникона који нису наслеђени, но представљају удомаћење етнонима из инојезичних списа.
Домаћи начин наслеђен из предачкога језика увиђа се на примеру Грк (мн. Грци) за назив племена, те Рим - Римљанин (мн. Римљани) за назив становника области имајући својствен завршетак [-јани].  Приметно је, да чак у научних крузих за предавање грчкога Θρακες (тракес) и Δάκοι (даки) користе се облици Трачани и Дачани. Таково предавање не уклапа се у домаћи крој и потребује бити исправљено тако да стоји у слози с примером Грк (мн. Грци). То значи, како је Грк - Грци, тако да буде и Трак - Траци и Дак - Даци за племена која уживају слободу до II века и до њихова исчезнућа после римскога освајања. Оно што се везује за Траке и Даке потребује се звати трачко и дачко. Називи с завршетком [-јани] пригодило би употребљавати за обитатеље римских државних области Тракија и Дакија после II века, чије је етничко потекло могло бити разно од древно- трачкога и дачкога. Исто разликовање било би добро сабљудати у вези с другими областми.

Јоште једно запажење је употреба означника (-ц-) када се народ одређене области увелико уразликује својими особинами од други околних, да је препознатљив. Тако је некада био Бошњанин, а сада је јур Босанац. Бугар из источне данашње Бугарске не смије се називати Трак или Трачанин, но само Тракијац. Грешка је учињена што су данашњу народност из Македоније назвали Македонци а не Македонијци, јер би се Мекедонци односили на Македон, а Македонијци на Македонију. Пишите, ако знате јоште које примере, сковане зље или по лошу творилу!




--- Крај цитата ---

Морам признати да мени никад није било јасно како се творе имена народа. Зашто су Белгијанци а не Белгијци и Аустријанци а не Аустријци, ако су Корејци а не Корејанци и Индијци а не Индијанци? Такође Персијанци а не Персијци...

сɣнце:

--- Цитат: Ojler  Децембар 11, 2023, 03:59:52 поподне ---Морам признати да мени никад није било јасно како се творе имена народа. Зашто су Белгијанци а не Белгијци и Аустријанци а не Аустријци, ако су Корејци а не Корејанци и Индијци а не Индијанци? Такође Персијанци а не Персијци...

--- Крај цитата ---

Добро примећење и разумно размишљање. Узрок збрци је недостајање надзорништва над тим предметом и небављење темом. Такво називље рађало је се у медијих и стрекнуто је обликом из језика са кога се вијест преводила; у 18. и 19. веку французски и немачки а затим енглезски. Најчешће грешке су неуклањање туђега придевскога дометка -ан и -ез-. Ови су романски по потеклу и усвајани су и у друге језике, како се види у следећих примерих italia - italiano (eng. italian, italienisch), serbia - serbiano (serbian, али нем. без - serbisch). francia - francese, anglia - anglese.
Такво поступање је нашкодило нашему језику и довело до тога да се створе речи Србијанац и србијански, што је са становишта унутарње кохезије србскога језика немогуће.

Први проблем је, да србски језик није означавао земље с помоћу -ија. То је гркоримски начин. Ми за земљу говоримо чија је - хрватска, србска, русска, турска, немачка итд. Србски владаоци називали су се владиками "све србске земље" а не "све Србије". Ако је неко живео у Србској земљи а био је туђега племена казивао се србљанин (срб+јанин), а ако је у хрватској земљи а није хрват казивао се хрваћанин (хрват+јанин) за разлико од Срба и Хрвата.

Ако се пак мора преузети име с -ија, овако се је чинило у Средњем Веку
анатолија (област) > одбацује се -ија и на остатак качи се -јани (поштујући јотовање) > анатољани;
аравија - арављани (ријеч арап је дошла из турскога доцније). И то је све значило живитеље одређене области, која се зове на -ија, но ако се ради о племена или народу који се с временом етаблирао ту, онда се казивало -ијац, -ијци.

Правило треба бити да се избегава користити -ија, но да се користи -ска.
Aко се пак користи -ија, да буде -јани за становнике области, а -ијци за народ који се зове по земљи.
Кореја > Корејци
Босна > Босанци
Црногора > Црногорци
Аустрија > Аустријци
Аусталија > Аустралијци
Италија > Италијци

Но казати Русија > Русијци није баш смислено, јер је најпрво криво казивати Русија; и у својих старих списих називала се вазда Русска (земља), па зато и народ Руси. А тако је исто глупо називати своју земљу Србија; Мени је свеједно, ја сам Бошњанин, али ако је вама до вас, ондаре вам треба повратити на изворно Србска (земља). Жали Боже, да нам наше није мило, а туђе јест.

Ojler:

--- Цитат: сɣнце  Децембар 11, 2023, 07:10:44 поподне ---
...
Мени је свеједно, ја сам Бошњанин, али ако је вама до вас, ондаре вам треба повратити на изворно Србска (земља).
...


--- Крај цитата ---

Окаснили смо, "Српска" је већ заузето.

Gorance:
Зашто Босна-Босанци,а не Боснаци?
Зашто Велшани,а не Велши?
Зашто Албанци,а не Албани?(деминутив?)
Зашто Македонци,а не Македони?
Зашто (Бачка) Бачвани,а не Бачкани?
Колико год волео наш језик, мислим да је доообро испао из шина.
Невезано за тему,али јесте за језикословље:
Миш-мишеви (што не миши? ) Јел у једнини Мишев?
Кер-Керови (јел керов?) Мада има и кере... ;)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна