Науке и научне дисциплине > Језикословље

Дефтери, имена и њихова статистичка обрада

(1/6) > >>

Imoćanin:
Бавећи се анализом османских дефтера и посебно регионалном ономастичком структуром пописаних популација досад сам се само фокусирао на имена кршћанске популације. Наиме, пошто је предкршћански ономастички фонд на нашим просторима врло уједначен и једноличан (имена са основима Рад-, Вук-, Драг-, Мил-, Влад- итд.) до знатнијих регионалних одступања (са изузетком приобалних градских популација) долази тек током 14. стољећа, тако да кршчанска имена католичке и православне провенијенције полако истискују народна имена. Тај процес се у католичким регијама одвијао брже него у православним, али већ крајем 15. и почетком 16. стољећа се на већој конфесионално хомогеној групи на први поглед може одредити припадност.

Истовремено се бавећи генетичким питањима и тражећи начин формализације описане ономастичке анализе дошао сам на замисао да се истом статистичким методом као код аутосомалних анализа може анализирати ономастички фонд једне мање популације. Референтни узорак при томе би била широка народна ономастика, по којој се полако шире календарска имена као посебне мутације. С временом добијамо различите кластере популација које се могу успоредити.

Пошто у дефтерима Босне из 1604г. и оном Клишког санџака из 1550г. имамо доста муслимана који кроз име оца показују одраз старе ономастике њиховог краја (најчешће у старим именима баштина), можемо и њих укључити у такву анализу.

У ту сврху сам одрадио католике и муслимане из сљедећих нахија средње Босне: Високо, Брод, Лашва, Рама, Ускопље и Неретва. За успоредбу сам се служио нахијама Озрен, Змијање, Сана, Котор и Требава за православна подручја источно од прије наведених. Свеукупно су то око 7500 имена (католици 2651, православни, 2588 и муслимани 2174).

Укупно тако имамо ономастички фонд са 44 различитих календарских основа. Велика вечина њих има врло малу заступљеност унутар календарских имена (знатно испод 1%). Потом најстарија и најпространија календарска имена (Иван, Петар, Павал, Никола) не показују неко релевантно одступање у релативној заступљености. Ако ове двије групе имена одстранимо остајемо на 14 имена са знатно различитом дистрибуцијом односно дискриминаторном снагом. У табели су приказани проценти заступљености у односу на свеукупни календарски именички фонд. Због једноставности приказа католике нисам посебно распоредио на наведене 6 нахије, него их скупно обрадио.

https://ibb.co/54L7fVh

На тој основи сам направио један ономастички калкулатор, зовимо га О14-калкулатор.

PCA (Principal Component Analysis) методом добијемо сликовни приказ ономастичке варијације у наведеним нахијама. Притом прва компонента (X-оса) већ осликава 63,03% цијелокупне варијације а друга компонента (Y-оса) надодаје још 9,77%. Тако да је на овом визуалном приказу обухвачено око 73% варијације у кориштеној бази имена.

https://ibb.co/ypjGQL0

Затим се може приказати како свака именска основа појединачно утиче на позицију на PCA-плоту (Biplot анализа).

https://ibb.co/t3b44zm

На крају можемо још погледати дендограм који је резултат Agglomerative Hierarchical Cluster анализе. Најприје се повезују најближе точке у кластере које се онда хиерархиски посложе у једно стабло. Релативна дужина повеузних линија показује при томе блискост односно различитост анализираних података.

https://ibb.co/JzkMrC4

Ето, можда је неком занимљиво  ;)

Jovo79:
Дакле, Босна је била претежно насељена католицима? Зашто је то важно?

Imoćanin:

--- Цитат: Jovo79  Април 19, 2023, 01:24:58 пре подне ---Дакле, Босна је била претежно насељена католицима? Зашто је то важно?

--- Крај цитата ---

Hvala na pitanju.

Odgovorio bi kontra-pitanjem, a kakva su historijska saznanja uopće „važna“? Po meni, nije pitanje u „važnosti“ nekog saznanja, nego u kojim okvirima neka metoda može pomoći da se neka saznanja ili teze dodatno potvrde ili opovrgnu.

Sama kvantiteta onomastičkih informacija iz dosad objavljenih deftera je dosad po mom mišljenju nedovoljno iskorištena. Kad god je neki članak u prošlosti došao na primjer do pitanja konfesionalnosti neke veće defterski zapisane grupacije koja se analizira, uvijek je zaključak bio oko prilike ovako formuliran:

„Na osnovu vlastitih imena, kao i imena njihovih očeva, teško je utvrditi kojoj su ranijoj konfesionalnoj zajednici pripadali.“

Kad se netko duže bavi defterima s vremenom dolazi do čuđenja kako nitko ne pokušava to malo preciznije obraditi jer se naoko mogu uočiti dubinske onomastičke razlike među različitim geografskim područjima. Prvi koji su takvo onomastičko stanje koristili za neke zaključke su Jakovljević/Isailović u svom radu „Petrovo polje u vrelima osmanskog razdoblja (1528.-1604.)“. Evo jednog dužeg citata iz tog rada:

„3.5.2. Kršćani – rimokatolici i pravoslavci

Najzad, ponešto se o vjerskoj strukturi kršćanskog stanovništva može saznati i posredno, iz antroponimijskih podataka koje donose popisni defteri. Dok se danas, u manjoj ili većoj mjeri, nacionalna ili vjerska pripadnost mogu raspoznati na osnovi specifičnih osobnih imena i, nešto rjeđe, prezimena, u osmanskom razdoblju tako nešto nije bilo podjednako lako utvrditi. Razlog je prije svega veća rasprostranjenost tipskih narodnih imena u svim zajednicama, slično geografsko podrijetlo novodoseljenog stanovništva i gotovo dosljedan izostanak prezimena u turskim izvorima.

No, unatoč svim ovim ogradama, ponešto se ipak može zaključiti na osnovi popisnih deftera.
Naime, određena mjesta, osobito ona za koja su utvrđene naznake da su naseljena stanovništvom podrijetlom iz zapadne Hercegovine, vrlo rano pokazuju visok udio svetačkih (kalendarskih) imena u svojoj antroponimiji. Taj je udio bio postojan ili je čak rastao s vremenom. Radi se o naseljima u južnom i jugoistočnom dijelu Petrova Polja: Gajinu, Buhaju, Treskalama, Ljubićini, Čujku. Tamošnja imena ne samo da su svetačka već se javljaju u jasno posvjedočenoj dijalektnoj inačici koja se može vezati uz područje dalmatinskog zaleđa.

Kako su spomenute tendencije u imenovanju osoba starije od Tridentskog sabora, moralo se raditi o drugim čimbenicima koji su na takvu praksu utjecali (geografsko podrijetlo, tradicija, vjerska pripadnost vlaških zajednica). Navedena mjesta kasnije su bila čista rimokatolička sela, a na osnovi zapisa šibenskih bilježnika znamo da su njihovi stanovnici vrlo rano popisivani s prezimenima koja će se i kasnije često nalaziti u katoličkim matičnim knjigama. Stoga se da zaključiti da su spomenuta sela koja odgovaraju današnjem Ružiću, Moseću, Umljanoviću, Kljakama i Čavoglavama od početaka turske vlasti predstavljaju rimokatoličke zajednice.“

Ovakva metoda se inače i može koristiti unutar iste konfesionalne zajednice ako postoje neke znatnije regionalne razlike u onomastičkom fondu. Uzmimo naprimjer pitanje da li pravoslavne zajednice u zapadno-bosanskom dalmatinskom zaleđu iz deftera kliškog sandžaka 1550g. pretežno potiću sa hercegovačkog područja popisanog 1475g. ili sa područja oblasti Vuka Brankovića popisanog 1455g ili je možda na tom području došlo do znatnijeg mješanja. Iako među tim defterima vremenski leže oko 3 generacije, znatnije onomastički razlike bi se zbog sporosti onomastičke evolucije ipak donekle odrazile na migrirajuću populaciju.
Postoju li takve razlike koje se mogu koristiti u analizi?

Manje razlike koje su postojale čine na primjer povišena zastupljenost „Olivera“ u oblasti Brankovića i „Heraka“ i „Selaka“ u Hercegovini. Međutim, ipak su ta imena u absolutnim brojevima ne toliko značajni da bi sa dostatnom sigurnošću mogli tvrditi da se ta razlika održala kroz 3 generacije migranata. Mnogo zanimljivije je razlićiti odraz svetačkog imena Ivan/Jovan.

Već je Milica Grković kroz analizu tisuća imena u dečanskim hrisovoljama ustanovili da je u tom vremenu postojao samo odraz na Iv*. Ali već 100 godina kasnije u oblasti Brankovića imamo odnos 70/30 u korist osnove Jov*, točnije, na oko 25.000 imena u tom defteru dolaze 600 imena sa osnovom Jov* prema 250 sa osnovom Iv*. Taj brzi onomastički proces se međutim u to vrijeme još nije prelio na Hercegovinu. U defteru iz 1475g. na oko 40.000 imena imamo oko 900 imena sa osnovom Iv* a samo 16 sa osnovom Jov*. Pošto su imena na Iv*/Jov* najzastupljenija među kalendarskim imenima, ovu razliku bi mogli iskoristiti u svrhu testiranja gore navedene teze.

U defteru kliškog sandžaka iz 1550g. na području vlaških nahija Janj, Sokol, Ključ, Glamoć, Unac, Uskoplje, Kupres i Grahovo (ukupno 2491 imena) imamo 115 Ivana i 18 Jovana (13,53%). Taj rezultat nam ne daje jasnu indikaciju jer istovremeno može bit signal mješanja različitih migrantskih struja ili jednostavno onomastička evolucija kroz 3 generacije. Međutim, kada podijelim imenski fond na dvije generacije (sinovi i očevi), dobijemo sliku da među sinovima imamo 20,83% Jovana a među očevima tek 4,92%. To nam pokazuje da se zaista radi o onomastičkoj evoluciji „u toku“ a ne o mješanju različitih migracijskih struja (Hercegovina+Oblast Brankovića). Ova kratka onomastička analiza nam dakle može dati čvrstu indikaciju da se na to područje doselilo skoro isključivo stanovništvo sa područja hercegovačkog sanžaka.

Exiled:

--- Цитат: Imoćanin  Април 19, 2023, 12:54:20 поподне ---Hvala na pitanju.

Odgovorio bi kontra-pitanjem, a kakva su historijska saznanja uopće „važna“? Po meni, nije pitanje u „važnosti“ nekog saznanja, nego u kojim okvirima neka metoda može pomoći da se neka saznanja ili teze dodatno potvrde ili opovrgnu.

Sama kvantiteta onomastičkih informacija iz dosad objavljenih deftera je dosad po mom mišljenju nedovoljno iskorištena. Kad god je neki članak u prošlosti došao na primjer do pitanja konfesionalnosti neke veće defterski zapisane grupacije koja se analizira, uvijek je zaključak bio oko prilike ovako formuliran:

„Na osnovu vlastitih imena, kao i imena njihovih očeva, teško je utvrditi kojoj su ranijoj konfesionalnoj zajednici pripadali.“

Kad se netko duže bavi defterima s vremenom dolazi do čuđenja kako nitko ne pokušava to malo preciznije obraditi jer se naoko mogu uočiti dubinske onomastičke razlike među različitim geografskim područjima. Prvi koji su takvo onomastičko stanje koristili za neke zaključke su Jakovljević/Isailović u svom radu „Petrovo polje u vrelima osmanskog razdoblja (1528.-1604.)“. Evo jednog dužeg citata iz tog rada:

„3.5.2. Kršćani – rimokatolici i pravoslavci

Najzad, ponešto se o vjerskoj strukturi kršćanskog stanovništva može saznati i posredno, iz antroponimijskih podataka koje donose popisni defteri. Dok se danas, u manjoj ili većoj mjeri, nacionalna ili vjerska pripadnost mogu raspoznati na osnovi specifičnih osobnih imena i, nešto rjeđe, prezimena, u osmanskom razdoblju tako nešto nije bilo podjednako lako utvrditi. Razlog je prije svega veća rasprostranjenost tipskih narodnih imena u svim zajednicama, slično geografsko podrijetlo novodoseljenog stanovništva i gotovo dosljedan izostanak prezimena u turskim izvorima.

No, unatoč svim ovim ogradama, ponešto se ipak može zaključiti na osnovi popisnih deftera.
Naime, određena mjesta, osobito ona za koja su utvrđene naznake da su naseljena stanovništvom podrijetlom iz zapadne Hercegovine, vrlo rano pokazuju visok udio svetačkih (kalendarskih) imena u svojoj antroponimiji. Taj je udio bio postojan ili je čak rastao s vremenom. Radi se o naseljima u južnom i jugoistočnom dijelu Petrova Polja: Gajinu, Buhaju, Treskalama, Ljubićini, Čujku. Tamošnja imena ne samo da su svetačka već se javljaju u jasno posvjedočenoj dijalektnoj inačici koja se može vezati uz područje dalmatinskog zaleđa.

Kako su spomenute tendencije u imenovanju osoba starije od Tridentskog sabora, moralo se raditi o drugim čimbenicima koji su na takvu praksu utjecali (geografsko podrijetlo, tradicija, vjerska pripadnost vlaških zajednica). Navedena mjesta kasnije su bila čista rimokatolička sela, a na osnovi zapisa šibenskih bilježnika znamo da su njihovi stanovnici vrlo rano popisivani s prezimenima koja će se i kasnije često nalaziti u katoličkim matičnim knjigama. Stoga se da zaključiti da su spomenuta sela koja odgovaraju današnjem Ružiću, Moseću, Umljanoviću, Kljakama i Čavoglavama od početaka turske vlasti predstavljaju rimokatoličke zajednice.“

Ovakva metoda se inače i može koristiti unutar iste konfesionalne zajednice ako postoje neke znatnije regionalne razlike u onomastičkom fondu. Uzmimo naprimjer pitanje da li pravoslavne zajednice u zapadno-bosanskom dalmatinskom zaleđu iz deftera kliškog sandžaka 1550g. pretežno potiću sa hercegovačkog područja popisanog 1475g. ili sa područja oblasti Vuka Brankovića popisanog 1455g ili je možda na tom području došlo do znatnijeg mješanja. Iako među tim defterima vremenski leže oko 3 generacije, znatnije onomastički razlike bi se zbog sporosti onomastičke evolucije ipak donekle odrazile na migrirajuću populaciju.
Postoju li takve razlike koje se mogu koristiti u analizi?

Manje razlike koje su postojale čine na primjer povišena zastupljenost „Olivera“ u oblasti Brankovića i „Heraka“ i „Selaka“ u Hercegovini. Međutim, ipak su ta imena u absolutnim brojevima ne toliko značajni da bi sa dostatnom sigurnošću mogli tvrditi da se ta razlika održala kroz 3 generacije migranata. Mnogo zanimljivije je razlićiti odraz svetačkog imena Ivan/Jovan.

Već je Milica Grković kroz analizu tisuća imena u dečanskim hrisovoljama ustanovili da je u tom vremenu postojao samo odraz na Iv*. Ali već 100 godina kasnije u oblasti Brankovića imamo odnos 70/30 u korist osnove Jov*, točnije, na oko 25.000 imena u tom defteru dolaze 600 imena sa osnovom Jov* prema 250 sa osnovom Iv*. Taj brzi onomastički proces se međutim u to vrijeme još nije prelio na Hercegovinu. U defteru iz 1475g. na oko 40.000 imena imamo oko 900 imena sa osnovom Iv* a samo 16 sa osnovom Jov*. Pošto su imena na Iv*/Jov* najzastupljenija među kalendarskim imenima, ovu razliku bi mogli iskoristiti u svrhu testiranja gore navedene teze.

U defteru kliškog sandžaka iz 1550g. na području vlaških nahija Janj, Sokol, Ključ, Glamoć, Unac, Uskoplje, Kupres i Grahovo (ukupno 2491 imena) imamo 115 Ivana i 18 Jovana (13,53%). Taj rezultat nam ne daje jasnu indikaciju jer istovremeno može bit signal mješanja različitih migrantskih struja ili jednostavno onomastička evolucija kroz 3 generacije. Međutim, kada podijelim imenski fond na dvije generacije (sinovi i očevi), dobijemo sliku da među sinovima imamo 20,83% Jovana a među očevima tek 4,92%. To nam pokazuje da se zaista radi o onomastičkoj evoluciji „u toku“ a ne o mješanju različitih migracijskih struja (Hercegovina+Oblast Brankovića). Ova kratka onomastička analiza nam dakle može dati čvrstu indikaciju da se na to područje doselilo skoro isključivo stanovništvo sa područja hercegovačkog sanžaka.

--- Крај цитата ---
Овде нема нити једног Јована.http://www.kupres.de/pov/s16/g1574.html

Imoćanin:
Brojke koje sam naveo su skupne za sve navedene nahije. Cijeli prikaz vidite na ovoj slici:

https://ibb.co/WB4BNpV

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна