Форум - Порекло
Порекло становништва => Македонија => Тему започео: Mateja Октобар 04, 2015, 11:04:24 пре подне
-
Postovani, kako da pronadjem bilo kakve podatke o cukundedi Randjelu Cvetkovicu iz okoline Kiceva koji je pobegao od Bugara preko Vranja do Bele Palanke?
Da li iko moze da me uputi u bilo kakavu literaturu, crkvene knjige itd?
-
Мислам дека е невозможно да се пронајдат такви податоци :D
-
Нађох јуче на занимљиву фотографију, не знам где је снимљена, али много говори о кварењу српских презимена на простору Македоније, у последњем веку.
(https://s15.postimg.org/vh4auncwb/IMG_20170430_153755.jpg)
Ово није одговор Матеју, иако се игром случаја ради о истом презимену, тј. неколико његових варијација. 8)
Наставци су: -ић, -вски, -ски, -ик, почевши од војводе Ђорђа Д. Цветковића. ;)
-
Ево линк за Војводу Цветковића:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8
-
@Amicus @Rimidalv - hvala vam na informacijama.
-
Mngo novih lica na formumu.
Mozda imamo neke dodatne izvore na ovu temu?
-
Pisanih zvanicnih tragova nema. Deo je spaljen a deo odnet u Bugarsku u I sv ratu.
Krenite od maticnih knjiga Srbije, da bi videli datum i mesto gde je pradeda rodjen ( kod mene je ispalo da je deda stariji 10 godina u odnosu na porodicnu pricu , rodjen je 15.9.1888 a ne 1898 kako su pricali ).
Onda idu knjige. Тома Смиљанић - Кичевија je jedna od bolji za pocetak. Turski defteri nisu u potpunosti prevedeni. Kasnije samo koliko ste uporni spajate podatke. Nema drugog nacina.
I jedan meni interesantan podatak. Muski potomci su dobijali ime po ocu/dedi osim ako su rodjeni na praznik. Tada je drugorodjeni sin dobijao ime po ocu/dedi.
Prezimena su menjana cesto pa pogledajte i varijacije na bugarskom i makedonskom jeziku. Cesto cete nalaziti na dvojne podatke u zavisnosti ko ih je pisao ( bugari ili srbi ).
Imajte u vidu i da su imena mesta menjana pa tako za Kicevo ima 3 iil 4 naziva. Bitolj je bio Monasteri. Pod Turcima su oblasti deljene na Vilajete. Sve to otezava potragu za necim konkretnim.
Godine su dobre da se traze tipa 1878, 1903, 1912.
Nazalost suvise vremena treba za malo informacija koije dobijete.
-
Pisanih zvanicnih tragova nema. Deo je spaljen a deo odnet u Bugarsku u I sv ratu.
Krenite od maticnih knjiga Srbije, da bi videli datum i mesto gde je pradeda rodjen ( kod mene je ispalo da je deda stariji 10 godina u odnosu na porodicnu pricu , rodjen je 15.9.1888 a ne 1898 kako su pricali ).
Onda idu knjige. Тома Смиљанић - Кичевија je jedna od bolji za pocetak. Turski defteri nisu u potpunosti prevedeni. Kasnije samo koliko ste uporni spajate podatke. Nema drugog nacina.
I jedan meni interesantan podatak. Muski potomci su dobijali ime po ocu/dedi osim ako su rodjeni na praznik. Tada je drugorodjeni sin dobijao ime po ocu/dedi.
Prezimena su menjana cesto pa pogledajte i varijacije na bugarskom i makedonskom jeziku. Cesto cete nalaziti na dvojne podatke u zavisnosti ko ih je pisao ( bugari ili srbi ).
Imajte u vidu i da su imena mesta menjana pa tako za Kicevo ima 3 iil 4 naziva. Bitolj je bio Monasteri. Pod Turcima su oblasti deljene na Vilajete. Sve to otezava potragu za necim konkretnim.
Godine su dobre da se traze tipa 1878, 1903, 1912.
Nazalost suvise vremena treba za malo informacija koije dobijete.
Ово око наслеђивања имена од оца/деда је веома занимљиво..у којим деловима данашње Македоније је овај обичај-тако да се изразим постојао и колико је стар такав обичај? Да ли постоје неки писани трагови о томе?
Код мене у породици мој предак Михаил(о)-7.колено је свом другом сину дао крштено име Михаил(о) а он је свом трећем сину дао на рођењу име Михаил(о) такође.
Морам да напоменем да је први Михаило рођен ујужном Банату око 1765.године, други 1797.године а трећи 1827.године.
-
Део Македоније где је изврсено мешање Српског и Бугарског становништва. Ја сам истразивала Полог, Кичевију и Монастери ( Битољ ).
код мене иде овако
Радов ( Радослав ) - од кога највероватније потиче презиме и који је последњи роћен и умро у области Кичево у 19 веку
његов син Милан - први носиоц презимена Радовић у Србији, касније погинуо на Солунском фронту.
Милан је имао синове Ћиру ( Кирило ако би гледали варијације језика на том подручју ) и Мирка и ћерку Зору
Ћира је имао синове Крсту ( роћен на Крстовдан 1919, онда Милан - по оцу , Ранћел - роћен на св Арханћела Михајла, Радослава ( по деди ), Момчила и Душанку )
И даље у новим генерацијама има поклапања имена.
Мени је буквално било испред носа порекло јер сам годинама гледала а нисам видела имена. Кад сам имена пребацила у време постојања, повезала са географским пореклом полако је почело да се склапају коцкице.
Пребацивала сам из грцкок у српски, у македонски, бугарски и то је олакшало потрагу.
-
Ово око наслеђивања имена од оца/деда је веома занимљиво..у којим деловима данашње Македоније је овај обичај-тако да се изразим постојао и колико је стар такав обичај? Да ли постоје неки писани трагови о томе?
Код мене у породици мој предак Михаил(о)-7.колено је свом другом сину дао крштено име Михаил(о) а он је свом трећем сину дао на рођењу име Михаил(о) такође.
Морам да напоменем да је први Михаило рођен ујужном Банату око 1765.године, други 1797.године а трећи 1827.године.
Мој отац је рођен наводно 1896. године, отац му је био Јован Трајковић, а мој отац се звао Стојче Јовановић. Та информација је била из докумената мог оца о натурализацији у Аустралији и превод на енглески је био лош тако да су презимена могла бити другачија користећи македонско "ски", "ов" јер је пасош мог оца био из времена Краљевине СХС у 1924. а презиме је могло бити промењено да би одговарало ономе што је тадашња влада диктирала. у сваком случају мој отац је наследио очево име као презиме.