Отварам ову тему јер мислим да је занимљива за истраживање поријекла становништва у Крајини, али и у другим дијеловима западног српског простора.
Наиме, више пута Далмацију је у 18. вијеку захватила глад, те је становништво било приморано да напушта ове крајеве. У сљедећем раду Данице Божић-Бузанчић...
https://hrcak.srce.hr/file/76978...наведено је да је само 1782./1783. Далмацију напустило око
10.000 људи, а да су многи прелазили и на
турску територију. Описују се и тешки услови с којима се суочавало становништво.
Тема је интересантна јер су ове околности проузроковале значајне миграције, и доста породица у Крајини води поријекло из Далмације, а досељени су прије АУ окупације, те је ово сигурно један од могућих узрока преласка становништва из једне ипак хришћанске државе под турску власт, против које су се вијековима борили.
Мислим да је ово био један од разлога промјена презимена, да Турци не могу идентификовати новопридошло становништво и повезати досељенике са неким познатим далматинским родовима. Не знам да ли се овдје ради о миграцији из овог периода, али индикативан је примјер Кочића из Стричића који слави Ђурђевдан, који није повезан са "оригиналним" Кочићима са Змијања који славе Игњатијевдан, него са далматинским Синобадима који славе исту славу. Такође, имамо Милуновића из Лакташа, род зубачких старинаца, који је поријеклом из Босанског Грахова, који је за разлику од (могућих досељеника са Зубаца, али немамо генетску потврду) Пажина из Ливна и Кисина из Гламоча, вјероватно дошао из Далмације, а ови који су задржали презимена су могуће досељени преко турске територије.
Могло би се набројати још породица и родова који су могли бити дио ове миграције, међу којима мислим и да је моја породица (будући да смо у "Поуњу у Босанској Крајини" од Милана Карановића сврстани у далматинске досељенике), али ево остављам другим форумашима да се укључе, и да се присјете, гдје све имамо генетске потврде ових прелазака у Крајину.
У смислу раздвајања ове миграције од осталих, мислим да је индикативно постојање различитих презимена код сродника из Далмације и Крајине, уз задржавање славе. Управо из овог разлога, генетичка генеалогија је моћан алат који поново успоставља везе које су изблиједиле, с обзиром да се прича о досељавању из овог разлога није сачувала кроз предања (ко с поносом прича да је утекао из глади?). С друге стране, видјели смо да предања о "убиству Турчина" се држе дуго, и не преиспитују, а реално многа су измишљена.
