Аутор Тема: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?  (Прочитано 99194 пута)

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #120 послато: Јул 11, 2016, 05:38:55 пре подне »
U redu, i ja sam ponosan na Slovene. Pokrivamo veci dio Evrope, imamo najvecu drzavu na planeti, volim slovensku mitologiju. S druge strane ponosan sam i na nase balkaske pretke koji su gradili prve drzave u Grckoj, sa Aleksandrom velikim stigli do Egipta i Indije, dali veliki broj Rimskih i Vizantijskih careva.
Srbi imaju oko 50-60% slovenskih gena i ostatak balkanskih, kod Brdjana je postotak mozda suprotan ali tu je negdje. Brdjani su kroz vjekove nalagali badnjake, pjevali dodolske pjesme, slavili slave, cuvali sjecanje na srpsko plemstvo. Ako je I2a slovenska zasto onda to nije E1b-V13 srpska? Isti narod, zajedno stvarali naciju.

Ako moze neki izvor da su Bjelopavlici katolici do 18. vijeka? Ne zaboravi da je i Stefan Nemanja prvi put krsten kao katolik. Kao i da veliki dio I2a i R1a Srba su danas Katolici i Muslimani i ne zele biti Srbi. Mozda bas zato sto su im neki govorili da nisu pravi Srbi.

Прати коментаре форумаша под именом Nebo, последњи коментар на страни три и коментаре на страни четири, ту имаш и изворе које је Небо навео: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1360.40

Да крштен је као католик, ти заборављаш да се претходно десио Велики раскол истока запада, тако да после тога та подела је још увек потрајала.



 


Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #121 послато: Јул 11, 2016, 06:03:33 пре подне »
Да се не мучиш да тражим коментаре.


„Савремени извештаји доносе доста појединости о том, како је у XVII веку католичко становништво осетно назадовало у унутрашњости Турске, и то мање у корист ислама колико у корист православља. Сима Милутиновић изнео је у својој Историји Црне Горе, да је цетињски владика Рувим превео у православље Куче, Дрекаловиће и Братоножиће. Рувим је био савременик Пајсијев и седео је дуго на владичанској столици. Његову активност потврђују и римски извештаји. Међу Бјелопавлићимабило је 1633. год. свега још 200 католичких кућа, а 1635. год. међу Зетом и Морачом број католичких душа није прелазио много преко хиљаде.Пипери, који су још 1610. год. сматрани скоро сви као католици, постали су исто већим делом православни...
У ово време, 1619-20. год., забележено је и турчење католика у већим масама. У околини Призрена тих је година преко 3.000 душа примило ислам, а око Сутјеске, у Босни, 6-7.000. Међу Бјелопавлићима прешло је 90 породица.“

(Владимир Ћоровић, Историја српског народа)

Маријан Болица у Опису Скадарског санџака спомиње Пипере као племе "српске" или "грчке" вјере, дакле православне, већ 1614. године.




други Небов коментар:

Војвода Марко Миљанов је овако забиљежио народно предање о покрштавању кучког војводе Лала Дрекалова (почетак 17. века):

''Војвода Пејо Станојев Братоножић имао је шћер. Била је згодна, али је мало рамала. Дође Лале Дрекалов – Куч да проси ђевојку у војводе Пеја. Војвода му одговори:
Лале, добар си човјек и јунак, а и племе ти је добро, ма ти не могу дати шћер за жену.
А зашто Пејо? – упита Лале.
Зато Лале, што си латинске вјере, па ја не мислим удавати шћер за латинина па да се никад удавати неће.
А би ли је дао, војвода Пејо, да сам као и ти православне вјере?
Бих, божја ти вјера, што но кажу на рукама ти је донио.
Лалу је било стало да узме за жену кћер чувенога војводе Пеја Станојева, па завика:
Војвода Пејо, ја ћу се покрстити, прећи у твоју вјеру, само одржи ријеч.
Да зовемо попа, боље је одмах, - прихвати Пејо.
Нека буде, - пристаде Лале…“

Ова прича је вероватно романтизован оквир за прелазак Куча и Дрекаловића у православну веру, што је био политички договор са цетњским владиком Рувимом. Ово се вероватно догодило после 1614, јер код Марјана Болице видимо да су Кучи римокатолици.


трећи Небов коментар:

„У "Земљишнику скадарском", из 1416. године, међу албанским именима налази се и Пали Бард. Како примјећује Шобајић, код Албанаца се уз имена често употребљава атрибут бард - бијели, па је према томе Пали Бард - Бијели Павле. И у једном млетачком извору из XVII вијека спомињу се Бјелопавлићи под именом Палабарди (Palabardhi). Иако су нека братства у Бјелопавлићима, по предању, старином из "латинског Дукађина", због њихове православне вјере, која је очито касније примљена, Шобајић их је сматрао Србима.“


четврти Небов коментар:

Да ли су и Васојевићи били католици, па касније прешли у православну веру, тешко је рећи, јер су се они доста рано (већ средином 15. века) издвојили у Лијевој Ријеци, тако да нема много записа о њима у наредних око два столећа. С обзиром да се у 15. веку и у млетачким и у турским документима увек наводе заједно са Пиперима, изгледа као да су ова два племена била врло блиска у то време, можда и блиског порекла (што можда потврђује и иста крсна слава, а и предање о Васу и Пипу), па није немогуће да су и Васојевићи у то време били католици. 1614. Болица их налази као православне.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #122 послато: Јул 11, 2016, 06:45:57 пре подне »
Аксићу, вјера не одређује нити националност нити поријекло. Срба католика је било у великом броју све до њиховог вјештачког утапања у Хрвате у 20. вијеку.

Нико не спори српско-албанска етничка прожимања, али ствари нису тако црно-бијеле како их ти представљаш.

Сви ми имамо пола словенске и пола несловенске генетике, ако не са очеве стране, а оно са других страна.

Уосталом на твом мјесту не бих се баш размахивао са словенством, с обзиром да ти је генетички најближи Балкар Таумурзаев, па је питање и каквих је ту етничких процеса било са твојом групом.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #123 послато: Јул 11, 2016, 08:14:46 пре подне »
Ако ти сматраш да имам неку нетрпељивост према Црногорцима , сматрај и даље, мене то не занима. Ти не правиш разлику између средњовековног доба и данашњег доба. Ја се држим средњовековног доба и моји коментари се односи на што могућу даљу прошлост. Ја нећу сто пута да понављам, копираћу један од мојих претходних коментара:

Ja ne tvrdim izričito da su sva ta imena arbanaška, ali da se mnoga od tih imena javljaju kod srednjovekovnih Arbanasa, to je činjenica. Ja se ne pozivam samo na imena, već i na toponimiju na tom prostoru u kojem žive brđanska plemena. Na predanja nekih brđanskih i malesorskih plemena o zajedničkom poreklu. Na predanje nekih brđanskih plemena ili rodova da su poreklom od nekud iz Albanije. Tu su i prezimena brđana koja imaju dosta arbanaška značenja, sloveniziranjem su dodali sufiks ić. Predanje pojedinih brđana da su bili katolici, što i neka dokumenta potvrđuju na primer Belopavlići su bili katolici do 18. veka itd. A ko su bili katolici istočno od njih? Katlolici su bili Arbanasi i niko drugi. Još ako dodamo savremenu nauku, a to je DNK po muškoj liniji i očigledno da i DNK to donekle potvrđuje, za koji godinu ako se bude sve više ljudi testiralo, to će se i definitivno potvrditi.

Фали јо само археологија.

Ајде обори ове моје јаке подебљане аргументе?
Пре свега, чиме ти аргументујеш да су само Арбанаси били католици, а да рецимо то нису били и неки Словени у областима о којима расправљамо, и који су у то време били под утицајем западног крила хришћанске цркве након раскола? Да ли тиме хоћеш, и можеш, да тврдиш да су и Немањићи арбанашког порекла обзиром да је Стефан Немања најпре крштен по католичком обреду? Ако су се Арбанаси приклонили католичанству зашто мислиш да то нису били или нису могли и неки Словени? Да ли можеш да тврдиш да су твоји претци само зато што си утврдио да си припадник словенске ХГ, одувек били искључиво православне вере и да нису пре тога можда и они били католици па прешли у православље? Немој бити тако искључив и што рече Синиша посматрати ствари црно-бело. Ствар је много комплекснија и још увек се у највећем делу могу само давати претпоставке а никако тврдње како ти то покушаваш да представиш.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #124 послато: Јул 11, 2016, 08:50:07 пре подне »
Аксићу, вјера не одређује нити националност нити поријекло. Срба католика је било у великом броју све до њиховог вјештачког утапања у Хрвате у 20. вијеку.

Нико не спори српско-албанска етничка прожимања, али ствари нису тако црно-бијеле како их ти представљаш.

Сви ми имамо пола словенске и пола несловенске генетике, ако не са очеве стране, а оно са других страна.

Уосталом на твом мјесту не бих се баш размахивао са словенством, с обзиром да ти је генетички најближи Балкар Таумурзаев, па је питање и каквих је ту етничких процеса било са твојом групом.

Где je српска држава на том простору, културне баштине, где је континуитет српске државности на тим просторима где живе  твоји Срби католици? Који су наш владари како се звали.

Прва српска престоница, за коју знамо је била на подручју Сјенице два километара од тог града или на подручју Клине како је Т. Живковић је тврдио. И ту српско престоницу Достиника помиње твој омиљени ДАИ.  Где је та српска престоница у Далмацији? Дакле то је почетак 9. века.  Иста тај ДАИ на кога се ти позиваш вели да Срби не живи близу мора, да немају бродове и да им треба доста времена да стигну до мора.

Ја сам планирао да за који дан да отворим тему управо о Профирогениту, Белој Срби, Србији, Хрватској, Захумљу итд. Па ето ово је прилика да преместиш и отвориш тему да дискутујемо о томе.

Па боже мој шта има везе ако је човек Балкар, то  су биле границе некада које су раздвајале православну Русију у Османско царство и на тим просторама и шире око те територије су се водиле многи ратови између Руса и Османлија. Моја грана је доста ретка али такође и Пољаци су ту као и Крајшници. Ја нећу ником да се правдам, а поготово не теби као често пристрасном човеку, јер не вреди, све што ти одговара узимаш и сматраш српско, ма и силом ћеш наћи начин да га посрбиш.

Велемајстори си када се ради о прећуткивању и заташкавању и избегавању да говориш о присуству  о варијанте Југ код Румуна бројчано највише те хаплогрупе има код Румуна. Нажалост источни Европљани се због финансије мање тестирају.
Тражиш везу са Белом Србијом где твоја хп. Југ има 1-2%. Ти се увек позиваш на ту поделу, тако да и ја се у овом случају држим тога. И сав си срећан ако се од три/четири хиљаада Немаца појави неки хаплотип, или неки хаплотип Чеха. Пречуткујеш чињенице да тај исти Југ има  код Румуна око 10%, Молдаваца око 6%, Бугара 9%. Код западних и источних Словена Југа нема више од 2%. Готово половина варијанте Југ  је присутна код јужних Словена, Румуна, Молдаваца и Мађара. Теоретски је могуће да су се са Балкана неки јужњаци селили ка северу и да неки делчић потичу од са Балкана, с обзиром на бројно потомство Југа на Балкану.

С друге стране ако се држимо поделе, Север је баш онај који се шири словенским миграцијама, што не би могли да кажемо за Југ, јер нема га више од 2% код источочних и западних Словена. Варијанте Север има много пре свега код источних, а и код западних Словена има га више од Југ варијанте. Оно сто занимљиво да се север доста прати са Р1а више делује да су некако више присутни по северним, централним и западним крајевима, што се можда и подудара са Р1а. Ово ми делује да су управо Варијант Север и Р1а оно становништво које је живело организовано у Жупама поред река. Кад је упитању начин живота варијанте Југ, ако погледамо где највише присутна, очигледно су то били сточари. Што није карактеристично баш за Словене, а још мање за Србе. Сточари су у просеку увек имали веће потомство, то је свугде тако, високи проценти варијанте Југ проценти на тај сточарски начин живота.   

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #125 послато: Јул 11, 2016, 08:56:15 пре подне »
исправка:  високи проценти варијанте Југ, указују на сточарски начин живота.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #126 послато: Јул 11, 2016, 09:02:20 пре подне »
Ја се не обазирем шта ће мислити војиненад, Небо или ти. Ако се неко увреди шта ја ту могу, ...

Па, 'де нађе само нас динарик север!?  :D
Не вређамо се ми, нити имамо ишта против тебе, као ни ти против нас.
Ми смо ти, такорећи, род рођени. Јер, да није било динарика у Закарпатју, сигурно ни Словени не би данас били овакви какви јесу, а вероватно се не би тако ни звали, нити говорили овакве језике које ми данас знамо као словенске, већ би им се презимена вероватно завршавала на -с, и навијали би за Жалгирис  :D.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #127 послато: Јул 11, 2016, 09:15:43 пре подне »
Mislim da naziv Bukumiri potice od imena Vukmir koje se pojavljaje u popisu iz 1497. Vecina imena je srpska s tim sto ima jedan Fra Nikac sto govori da je bilo katolika ili misionara medju njima, ali i Kalodjer sto moze biti neki Kaludjer prije nego pravo ime.

Видаче, ово тешко да се може прихватити, с обзиром да се Букумири под том именом помињу још 1416. у Скадарском земљишнику.

Поставио сам то на теми о најранијим поменима ЦГ и брђанских племена:
Bochomire, Bochomiri, Buchemir,Buchamir; с обзиром да их је укупно четворица у четири различита места, тешко се може закључити да им је скадарска област матична, пре су у питању насељеници, што можда указује на старину Букумира у Брдима; имена су им: Бого, Радомир, Алексије и Ђурађ.

С друге стране, тешко се може закључити да су пописивачи погрешно уписивали "Бук-" уместо "Вук-", с обзиром да се у земљишнику може наћи више имена са основом "Вук-", која се тако записују и у латиничном облику, нпр Вуко = Vucho.

Калођер може бити калуђер, али може и лично име, са грчком основом калос = добар, леп. Тако, у разним документима налазимо на имена Калођурђе, Калојован, Калојан, итд.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #128 послато: Јул 11, 2016, 09:21:37 пре подне »
Да се не мучиш да тражим коментаре.


„Савремени извештаји доносе доста појединости о том, како је у XVII веку католичко становништво осетно назадовало у унутрашњости Турске, и то мање у корист ислама колико у корист православља. Сима Милутиновић изнео је у својој Историји Црне Горе, да је цетињски владика Рувим превео у православље Куче, Дрекаловиће и Братоножиће. Рувим је био савременик Пајсијев и седео је дуго на владичанској столици. Његову активност потврђују и римски извештаји. Међу Бјелопавлићимабило је 1633. год. свега још 200 католичких кућа, а 1635. год. међу Зетом и Морачом број католичких душа није прелазио много преко хиљаде.Пипери, који су још 1610. год. сматрани скоро сви као католици, постали су исто већим делом православни...

Ова прича је вероватно романтизован оквир за прелазак Куча и Дрекаловића у православну веру, што је био политички договор са цетњским владиком Рувимом. Ово се вероватно догодило после 1614, јер код Марјана Болице видимо да су Кучи римокатолици.


трећи Небов коментар:

„У "Земљишнику скадарском", из 1416. године, међу албанским именима налази се и Пали Бард. Како примјећује Шобајић, код Албанаца се уз имена често употребљава атрибут бард - бијели, па је према томе Пали Бард - Бијели Павле. И у једном млетачком извору из XVII вијека спомињу се Бјелопавлићи под именом Палабарди (Palabardhi). Иако су нека братства у Бјелопавлићима, по предању, старином из "латинског Дукађина", због њихове православне вјере, која је очито касније примљена, Шобајић их је сматрао Србима.“


четврти Небов коментар:

Да ли су и Васојевићи били католици, па касније прешли у православну веру, тешко је рећи, јер су се они доста рано (већ средином 15. века) издвојили у Лијевој Ријеци, тако да нема много записа о њима у наредних око два столећа. С обзиром да се у 15. веку и у млетачким и у турским документима увек наводе заједно са Пиперима, изгледа као да су ова два племена била врло блиска у то време, можда и блиског порекла (што можда потврђује и иста крсна слава, а и предање о Васу и Пипу), па није немогуће да су и Васојевићи у то време били католици. 1614. Болица их налази као православне.

Treba ipak koristiti više iyvora i biti preciyniji kada se donose zaključci.
Marin Bici nadbiskup Barski i primas Srbije kaže u svom izvještaju iz 1610. godine da su "gorštaci Arbanasi isključivo Arbanasi podijeljeni u 5 plemenaKlimente, Hote, Grude, Kastrate i Škrelje a da su Kuči pola šizmatici pola katolici". Što može biti preuveličan broj katolika.
Fra Benedikt Ursini 08.11.1631. kaže u svom pismu da Kuči i Bratonožići govore slovenski ili ilirski jezik. U drugom dokumentu iz 1639 kaze da Kuči ispovijedaju jednim dijelom pravoslavnu a drugim dijelom katoličku vjeru. Naravno jer u Zatrijebču, Koćima i dijelom Fundini žive katolici.
Fra Karlo della Mirandola iy Gruda, 1643. godine  obraća se ocu Kerubinu i saopštava da su pravoslavni Kuči u zavadi sa katoličkim Hotima, te da je on morao da ih miri i u tome postigao uspjeh. Znamo da su Kučka Korita najprije pripadala Hotima.

Ruvim nije mogao prevesiti Drekaloviće u pravoslavlje zato što je postojao samo jedan. Drekaleva majka je bila katolkinja iz Kastrata. Došla je kod Nikeze sa djetetom, po svemu sudeći kod biološkog oca. Priča o porijeklu od Skenderbega je možda izmišljena da zaštiti dijete.

Nikakvih masovnih prelazaka nije bilo. Gorštacima se to nije moglo nametnuti. U to vrijeme sva se plemena oslanjaju na katoličku Veneciju i u političkom smislu bi to bila totalna glupost prelaziti na pravolsavlje iz političkih razloga. Kako to Ruvim nije preveo Zatrijebčane, Klimente kad mu je to išlo od ruke, mozda nisu govorili isti jezik.
I ne zaboravimo da 1455 Kuči , uz ostala plemena, potpisuju savez sa Mlečanima i traže da im ne bude katoličko sveštenstvo nad crkvama

Bijeli Pavle je došao među Lužane, ako se zvao Pali Bard njegovo je potomstvo slavizirano i to u daljoj prošlosti od 17 vijeka. A možda izvor nije baš precizan kao kod Kuča. Mozda je Ruvim preveo po neku doseljenu porodicu tu i tamo ali nije bilo masovnog prevodjenja. A tek za Bratonožiće nema nikakve veze.

Patrijarh Arsenije III dolazi u na sastanak najprije u Kuča a zatim u manastir Morača na sastanak sa Brđanima i traži da se pridruže Mlečanima u borbi sa Turcima u periodu od 1689-1693. godine. Kakav je on imao uticaj ako su to bili sve katolici do 18. vijeka. Sulejman paša šalje pismo na Ćirilici Kuckom vojvodi Ivanu Ilikoviću.

Ne zaboravimo da postoje i katolička plemena slovenskog jezika kao što su npr Šestani kod Bara. Kao što kaže Siniša ne može se gledati crno-bijelo na stvar.
« Последња измена: Јул 11, 2016, 09:25:11 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #129 послато: Јул 11, 2016, 09:29:27 пре подне »
Пре свега, чиме ти аргументујеш да су само Арбанаси били католици, а да рецимо то нису били и неки Словени у областима о којима расправљамо, и који су у то време били под утицајем западног крила хришћанске цркве након раскола?

У области о којој говоримо, а то су Брда и Малесија, свакако је било католика и међу словенским становништвом. У Брдима данашње ЦГ свакако мање, јер је ова област била под континуираним утицајем православних епархија. Насупрот томе, у Доњој Зети, Малесији, Скадарском крају, Забојани и Задрими, од средине 14. века, са престанком власти државе Немањића у овим крајевима, јача утицај католичке цркве, заједно са продором млетачке власти у ове крајеве. Прелазак православних Словена ових области у католичанство олакшаће њихову албанизацију, јер су на тај начин обе популације постале паства исте верске организације, а албански елемент као агресивнији, временом ће наметнути своје народно име и језик.
 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #130 послато: Јул 11, 2016, 09:32:02 пре подне »
Видаче, ово тешко да се може прихватити, с обзиром да се Букумири под том именом помињу још 1416. у Скадарском земљишнику.

Поставио сам то на теми о најранијим поменима ЦГ и брђанских племена:
Bochomire, Bochomiri, Buchemir,Buchamir; с обзиром да их је укупно четворица у четири различита места, тешко се може закључити да им је скадарска област матична, пре су у питању насељеници, што можда указује на старину Букумира у Брдима; имена су им: Бого, Радомир, Алексије и Ђурађ.

С друге стране, тешко се може закључити да су пописивачи погрешно уписивали "Бук-" уместо "Вук-", с обзиром да се у земљишнику може наћи више имена са основом "Вук-", која се тако записују и у латиничном облику, нпр Вуко = Vucho.

Калођер може бити калуђер, али може и лично име, са грчком основом калос = добар, леп. Тако, у разним документима налазимо на имена Калођурђе, Калојован, Калојан, итд.

Nije rijetka pojava yamjene B i V, kao Biyant i Vizant, kao Serbi i Servi. Možda se Vukmir koristilo kao prezime u dužem periodu. Možda nisam u pravu. Bukumir može imati korijen kao Bukurešt, ili iz Albanskog bukur i mire sto bi značilo dobri  i lijepi. Većina naziva sela u katuna su dobijala nazive po dominantnoj porodici , kao Panta Ljes, Lopari, Bokeći zato sam pretpostavio da je od porodice Vukmiri jer piše nahija Bukmir a ne Bukumir.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #131 послато: Јул 11, 2016, 09:42:38 пре подне »

Велемајстори си када се ради о прећуткивању и заташкавању и избегавању да говориш о присуству  о варијанте Југ код Румуна бројчано највише те хаплогрупе има код Румуна. Нажалост источни Европљани се због финансије мање тестирају.
Тражиш везу са Белом Србијом где твоја хп. Југ има 1-2%. Ти се увек позиваш на ту поделу, тако да и ја се у овом случају држим тога. И сав си срећан ако се од три/четири хиљаада Немаца појави неки хаплотип, или неки хаплотип Чеха. Пречуткујеш чињенице да тај исти Југ има  код Румуна око 10%, Молдаваца око 6%, Бугара 9%. Код западних и источних Словена Југа нема више од 2%. Готово половина варијанте Југ  је присутна код јужних Словена, Румуна, Молдаваца и Мађара. Теоретски је могуће да су се са Балкана неки јужњаци селили ка северу и да неки делчић потичу од са Балкана, с обзиром на бројно потомство Југа на Балкану.

С друге стране ако се држимо поделе, Север је баш онај који се шири словенским миграцијама, што не би могли да кажемо за Југ, јер нема га више од 2% код источочних и западних Словена. Варијанте Север има много пре свега код источних, а и код западних Словена има га више од Југ варијанте. Оно сто занимљиво да се север доста прати са Р1а више делује да су некако више присутни по северним, централним и западним крајевима, што се можда и подудара са Р1а. Ово ми делује да су управо Варијант Север и Р1а оно становништво које је живело организовано у Жупама поред река. Кад је упитању начин живота варијанте Југ, ако погледамо где највише присутна, очигледно су то били сточари. Што није карактеристично баш за Словене, а још мање за Србе. Сточари су у просеку увек имали веће потомство, то је свугде тако, високи проценти варијанте Југ проценти на тај сточарски начин живота.

Волио бих баш да видим тај извор који показује велику заступљеност Динарик Југа код Молдаваца и Румуна. Уосталом беспредметна је уопште расправа о Динарик Сјеверу и Динарик Југу када је сва Динарик грана стара 2200 година, Динарик Југ се одвојио од исте око 1700 године, при чему је са најближим Динарик Сјевер рођацима који су S17250+ иамо заједничког претка прије 1850 година. Значи Динарик се и могао развити само у оквиру једне општесловенске популације, а млађе гране као што је Динарик југ се спомињу само у контексту праћења миграција, јер је ипак Динарик Југ грана код Срба процентуално најзаступљенија. При томе је егзактна чињеница да СНП-ови као што је Z16983 показују јасну везу чешко-њемачког и српског простора, да и не спомињемо СТР блискост.

Дакле, ја овдје не развијам никакве теорије и не правим закључке, већ презентујем оно што су генетичке чињенице.

Твоје писање је, са друге стране, 80% теорија или боље речено жеља, а око 20% чињеница.

Као та теорија о сточарству Динарик Југа и земљорадњи Динарик Сјевера. А Динарик Југ настао од Динарик Сјевера у релативно недавном периоду.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #132 послато: Јул 11, 2016, 09:47:57 пре подне »
 Да ли оно Мириловићи бијаху Сјевер?

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #133 послато: Јул 11, 2016, 09:54:11 пре подне »
Nebo evo i ovaj katun koji je popisan pored Bukmira, zove se Bušat i ima popisan Bušat, na taj način sam ja donio svoj zaključak.

Katun Busat, stariji stanovnici sela ga zovu Veternik.

Selo Straihalic

Knez Nikac, sin Pasjasa; Djuro, sin Nika; Vukasin, sin Nika; Stepan, sin Nika; Radoc, sin Nika; Vojko, sin Radonje; Vuceta, sin Petrov; Djuro, sin Petrov; Lazar, sin Petrica; Radelja, sin Petrov, samac; Radko, sin Djurkov; Prica, sin Djurkov; Kurcina, sin Busatov; Bozidar, sin Busatov; Radic, sin Busatov; Radko, sin Radonje; Brajan, sin Radonje; Radoslav, sin Pape; Radic, sin Radosavov; Bardas, sin Lapkov; Milovan, sin Vuksana, samac; Radic, sin Milusa, samac; Radonja, sin Milusa; Djuro, sin Kalodjera; Radasin, sin Djurov; Bogdan, sin Djurov, samac; Tanus, sin Progonov, ne placa; Bosko, sin Tanusa; Vuksan, sin Lukica; Mile, sin Lukica; Progon, sin Bratov; Vukasin, sin Progonov, samac; Stanisa, sin Lazarev; Radonja, sin Djordjija; Mirak, sin Djordjija, samac; Marko, sin Bratov; Djuro, sin Marov, samac; Vukasin, sin Bezana; Radula, sin Bojkov; Rasko, sin Bojkov, samac; Tanus, sin Bezana; Vuceta, sin Bezana; Bozidar, sin Vucete; Radonja, sin Vucete; Radic, sin Vucete, samac; udovica Radoslavova, sina Stepanova; udovica Tola, sina Stefanova; udovica Dajcise, sina Kalodjura; udovica Stapana, sina Stepkova;

kuca 35, samaca 10, udovica 4, ispendze 1145, desetak na zito karte 2 40, jecam karte 1 10; pica karte 4, danak 3 25, must mjera 1 10; taksa na ovce 99, mlin 1 radi 6 mjeseci, taksa 15, brakovi i taksa na mladozenje i mlade 135, suma takse bez ovaca 1380.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #134 послато: Јул 11, 2016, 10:05:39 пре подне »
Nebo evo i ovaj katun koji je popisan pored Bukmira, zove se Bušat i ima popisan Bušat, na taj način sam ja donio svoj zaključak.

Није то спорно. Бушати су бројно братство или више њих у Зети (Доњој и Горњој) у ово доба. Није чудно да неко братствено носи и као лично име. Како год, овај Бушат сигурно није родоначелник Бушата, јер су они веома бројни 80 година раније и раштркани свуда по Доњој Зети.

Мислим да је и код Букумира слична ствар, да име Вукмир нема везе са племенским именом Букумир. И сам кажеш да је турски запис за катун Букмир, зашто онда и ту нису ставили "В" уместо "Б"?

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #135 послато: Јул 11, 2016, 10:10:54 пре подне »
А нарочито јер 1485. у дефтеру Скадарског санџака имамо:

Selo Polepestra, has je starjesine.

Ivas, sin Rajkov; Vuksa, njegov sin; Nulica, sin Kalodjurdja; Bratas, njegov brat; Bukmir, njegov brat; Branko, sin Rajkov; Buzas, sin Bojkov.

Ово "Рolepestra" се Бољесестра у Братоножићима. Биће да су ово били Букумири, а да је име једног од синова Калођурђевих у ствари могућа потврда за то.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #136 послато: Јул 11, 2016, 10:15:03 пре подне »
Није то спорно. Бушати су бројно братство или више њих у Зети (Доњој и Горњој) у ово доба. Није чудно да неко братствено носи и као лично име. Како год, овај Бушат сигурно није родоначелник Бушата, јер су они веома бројни 80 година раније и раштркани свуда по Доњој Зети.

Мислим да је и код Букумира слична ствар, да име Вукмир нема везе са племенским именом Букумир. И сам кажеш да је турски запис за катун Букмир, зашто онда и ту нису ставили "В" уместо "Б"?

Ja nisam rekao da  je ovaj Busat rodonacelnik vec da se Veternik po njemu nazvao Busat. Meni je lakse izgovorit Bukmir nego Vukmir, tako da je kod okolnog stanovnistava ova nahija, a ne plemena Bukmir, mogla biti tako nazvana, i kasnije kao takva popisana. To je po mom misljenju dosta logicno.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #137 послато: Јул 11, 2016, 10:16:33 пре подне »
Да ли оно Мириловићи бијаху Сјевер?

Они крајишки, колико видим, јесу.
Михић, Мирило, Глумац:
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DN
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #138 послато: Јул 11, 2016, 10:18:47 пре подне »
Ja nisam rekao da  je ovaj Busat rodonacelnik vec da se Veternik po njemu nazvao Busat. Meni je lakse izgovorit Bukmir nego Vukmir, tako da je kod okolnog stanovnistava ova nahija, a ne plemena Bukmir, mogla biti tako nazvana, i kasnije kao takva popisana. To je po mom misljenju dosta logicno.

Не слажем се, изнео сам ти оно до чега сам дошао о Букумирима, па сад, твоје је право да имаш своје мишљење...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Брђани и Србљаци, двије различите генетике?
« Одговор #139 послато: Јул 11, 2016, 10:20:06 пре подне »
А нарочито јер 1485. у дефтеру Скадарског санџака имамо:

Selo Polepestra, has je starjesine.

Ivas, sin Rajkov; Vuksa, njegov sin; Nulica, sin Kalodjurdja; Bratas, njegov brat; Bukmir, njegov brat; Branko, sin Rajkov; Buzas, sin Bojkov.

Ово "Рolepestra" се Бољесестра у Братоножићима. Биће да су ово били Букумири, а да је име једног од синова Калођурђевих у ствари могућа потврда за то.

Vrlo moguce, ali i dalje smatram da je Vukmir i Bukmir samo stvar izgovora.