Порекло становништва > Старе породице и племство

Хребељановићи

(1/6) > >>

Gasevic:
Опште позната чињеница у историји Срба је да неким случајем незнамо потпуно порекло наших владара, па чак ни оних који су толико важни за нас и за српску историју, почевши рецимо од Стефана Немање па до Лазара Хребељановића.

У случају кнеза Лазара знамо да је његов отац Прибац био логотет на двору цара Душана и то је све о пореклу, ако кренемо од самог имена Прибац које је ретко па до Хребељана које је још ређе па на крају бивоље рогове на грбу кнеза Лазара....све су то неке посебности које их одвајају као посебне и интригантне и њихово порекло обавијају велом тајне.
Нисам лингвиста па тако и ономастика ми није јача страна тако да не знам где сврстати већ поменута имена и које је њихово порекло?
Занимљиво би било знати којој би ХГ припадали Хребељановићи-Лазаревићи, знам да су већ обрађивани генетски узорци из моштију али само за потврду сродности без одређивања ХГ.
Па ме занима шта ви мислите о свему овоме и о самом пореклу кнеза Лазара?

Александар Невски:
На жалост, о порѣклу кнеза Лазара се врло мало зна. За сада наука нѣйе у стању утврдити мушку лозу породице кнеза Лазара, а видѣћемо хоће ли бити у будућности. А то би свим нам било веома занимљиво и корисно за повѣстну науку.

Gasevic:
Ваљда ће нам некад генетика одговорити на то питање. А колико видим овде нико нема некакву представу тј претпоставку или мишљење на ову тему,бар од онога штоо нам је познато

Небојша:
Одговорио ти је Невски лепо. Мислим да се на основу моштију кнеза Лазара не може одредити хаплогрупа. Саме мошти су добро очуване (у шта сам се лично уверио кад сам био у Раваници), али на таквом материјалу за сада није могуће утврдити Y хаплотип.

О пореклу кнеза Лазара такође нема пуно информација. Многи траже порекло Хребељановића у Грбљу, код Боке Которске. Мислим да се овде пре свега ради о повезивању на основу имена, Грбаљ - Хребељановићи/Грбљановићи. Опипљивијих доказа за овакву тврдњу нема.

Многи Лазаревићи међу Србима изводе своје порекло од ове лозе, иако то није сасвим реално. Постоји тако и једна група родова у Босанској Крајини, чије је предање забележио М. Карановић још почетком 20. века. Наиме, према овом предању они воде порекло из Крушевца и презивали су се Грбљановићи.

У Босанској Крајини је веома развијен култ Светог Саве, кнеза Лазара и осталих српских великаша, па стога не чуде оваква бајковита предања.

Треба поменути да се Хребељановићи/Хребљановићи јављају у 14. и 15. веку на простору Старе Херцеговине. О њима је писао Новак Мандић (Српске породице Војводства Светог Саве). Мислим да се помињу у оквиру групе Малешеваца, чија је матица на постору између Билеће и Требиња.

Не верујем да ови Хребељановићи могу бити у некој вези са Хребељановићима од којих је кнез Лазар.

Лазар је заправо презиме добио по оцу, који се звао Прибац Хребељановић. Дакле, родоначелник Хребељановића је свакако неки Хребељан. Иако ретко, ово име је било у употреби у средњем веку. Први пут се јавља тек крајем 14. века. Властелин Хребељан Богослалић забележен је као сведок у повељи којом Санковићи уступају Дубровчанима село Лисац.

Из историје знамо да је кнез Лазар потекао из властеоске породице Хребељановића. Рођен је око 1329. године у Прилепцу близу Новог Брда. Његов отац, Прибац Хребељановић, обављао је на двору цара Душана послове логотета, а касније слуге или пехарника. У хијерархијској лествици Прибац није заузимао високо место, али је за верну службу двоструко награђен.

Видимо да Хребељановићи носе углавном скромне титуле, што нам говори да није реч о породици племићког порекла.

Кнез Лазар у духовном смислу значи пуно за Србе. Много више него остали владари тога времена, па чак и они немањићког порекла.





 

Amicus:
Лично ми је код Хребељановића занимљиво то што је њихов грб потврђен и уатентичним изворима из времена кнеза Лазара, што значи да је Лазар имао пуно хералдичко знамење, а што одскаче од употребе цимерја код остале српске властеле, који баш као што и сам назив каже користе само цимер (челенку).

Дуго се веровало да је то случај и са кнезом Лазаром, да је његов грб заправо само шлем са волујским роговима, али савремени нумизматички извори су то оповргнули. Лазарев грб је заиста изгледао онако како је приказан у Илирском грбовнику. То се лепо види и на каснијем печату деспота Стефана Лазаревића.

Недавно је пронађен да ли печат кнеза Лазара где поново имамо само кацигу са бивољим роговима, а нешто слично налазимо и у Уфенбаховом грбовнику (око 1390-1410), где је приказана сребрна кацига на црном штиту са златном круном. Тај грбовник је настао по неком ранијем, по свему судећи управо из времена живота кнеза Лазара. У њему је овај грб прати краћи опис грбоносца der lasure ist ein grove in servie.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна