Јуче виђох на сајту објављен текст о Лабусима и тема ме је заинтересовала (
http://www.poreklo.rs/2012/02/22/poreklo-prezimena-labus/). Причу дједа Илије наравно треба схватити више као легенду, али је свеједно интересантна.
Мени су Лабуси интересантни јер су прве комшије Шепа у Попини, у ствари Шепе су у Попини живјеле у засеоку Лабуси. Лабуси су послије постали засебно село. Као и Шепе, Лабуси славе св.Николу. Мало сам истраживао и ево шта сам нашао о Лабусима:
1) У шематизму митрополије Дабробосанске се Лабуси помињу у Протопрезвитерату бихаћком у селу Хргар и у протопрезвитерату Петровачком у селу Пркоси - у бјелајском пољу. Славе св.Николу.
2) Казер у Попини 1712 налази: Illia Labus i brat Jovan, а међу беземљашима још Тодора Лабуса.
3) У Млетачком катастру горњег котара имамо у Островици Божу Лабуза (Bose Labus), син покојног Серђа у домаћинству са 13 душа. Осим тога имамо у Кожловцу и Лепурима (недалеко од Островица, тачније 9км ваздушно линијом) Николу Лабузовића (Nicolo Labussuoich) у домаћинству са 19 душа. Лабузовић је вјероватно патронимачки изведено од Лабус.
4) У попису 1947.г. у Хрватској имамо 46 домаћинстава Лабуса, са укупно 234члана у 20 мјеста, од чега је највише у самим Лабусима код Попине - 22 домаћинства са 120чланова. Сем тога имамо и једног Лабуза у Ријеци што је вјероватно исто презиме.
5)На нету се може наћи разних теорија о Лабусима од којих су већина неутемељене, или бар тако изгледају (нпр:
https://groups.yahoo.com/neo/groups/sorabia/conversations/topics/32471)
Чињеница је ипак да је Лабус врло могуће од Лаба, и да је презиме често у Чешкој, Пољској и источној Њемачкој. Постоје Лабуси чак и Јевреји
нпр. Фрида Лабус (
http://www.amitys.com/webtrees/individual.php?pid=I6290&ged=Gedcom.ged)
6)На нету се може наћи податак да постоји више мјеста у Померанији и Мекленбургу имена Лабус. Ови крајеви су опет до 13-14 вијека били доста насељени словенским становништвом.
На ancestry.com сам нашао у 19. вијеку доста Лабуса у САД, од којих су већина или рођени у САД или су из Њемачке, Аустрије (што наравно укључује и Чешку, Словачку и дијелове Украјине) и Пољске. Нашао сам чак петорицу из Пољске рођених у периоду 1883-1885.
7) Петар Рађеновић, Српски етнографски зборник из 1925. године, пописује Лабусе у Крњеуши код Петровца, што је неких 10ак километара од Пркоса - па је вјероватно иста породица, и још наводи да су дошли у Крњеушу из Попине око 1800.г.
Истраживањем старих АУ карата (
http://mapire.eu/en/map/hkf_75e/?zoom=15&lat=43.95532&lon=15.81646) код Островице, гдје се у Млетачким Катастрима помињу Лабуси налазим опет топоним Шепе (43.95 15.81), а сама Островица је свега неколико км удаљена од Ђеврски гдје такође имамо Шепе. Тако истраживањем Лабуса, долазим до податка да су Шепе живјеле и у Островици.
Као да је нешто дубље у вези ове двије породице (живе заједно дакле у Попини, Островици, Петровцу). Славе исту славу - додуше јако честу св. Николу. У Попини су код Казера пописани један за другим, што може да значи да су били комшије.
Да ли има тестираних Лабуса? То би било интересантно видјети.