Угарци Модрокапићи

[Посо]

Међу далматинским Угарцима 1575. године спомиње се у Покровнику Вук Мудрокапић, а 1612. године Мустафа пок. Ивана Мудрокапића.
Мустафа се у Покровнику биљежи и 1616. године, а извори га истичу као највећег пљачкаша у околини Вране ("Мустафа Модрокапа")
Угарак Махмут Мудрокапа је забиљежен 1640. године.

Јовану Синобаду је 1692. године припала кућа у Модрином селу која је раније била у посједу "un Turco detto Modre".

Покровник је по овим Модрокапама назван Модрино село.

Постоји генетичка веза појединих могућих далматинских Угарака са Љубомиром у Херцеговини. Ту се поставља питање да ли је такав случај и са Модрокапићима.

У дефтеру из 1701. године у нахији Љубомир наведено је насеље Модрокапа/Мудрокапа. Одмах иза њега пописанo је село Горња Туран. Ради се о данашњем селу Турани, које се налази уз насеље Угарци. (Познато је да су Угарци у 15. вијеку боравили на подручју Љубомира.)

Дефтер из 1530. године село биљежи као Mudrokaya/Modrakaya, нахија Љубомир.

Године 1371. у дубровачким изворима јавља се Ostoya Modrocapich, у групи влаха оптужених за пљачку. Међу њима се налазио и "Volcoslauo Plescich comite vlacorum omnium domini regis Rassie et Bossine".

Дакле, овдје постоји некаква веза Остоје Модрокапића и влаха Плишчића.

Есад Куртовић је показао да је главно насеље Плишчића у 15. вијеку био Модрич у Љубомиру: "in Modriçu in catuna Seraçini", "in Tribigna Modriç", "Modriç", "in villam de Pliesche in loco dicto Modrice", а спомињу се и у Туранима: "homines de Voxa Sracinouigh de Turani”. Куртовић закључује да се Модрич налазио у близини Турана.

Тешко је са сигурношћу тврдити да су Модрич и Модрокапа истовјетна насеља, али помињање Турана и уз једно и уз друго село даје становиту вјероватноћу да јесу.

Сад, да ли ове "модре" именице из Љубомира имају везе са истим таквим именицама у Буковици, још теже је доказати.

[Посо]

Генетичка веза појединих угарачких родова са Љубомиром огледа се кроз групу R1b-M269>L23>L51>P312>U152>L2>Z49>Y4355.
Познато је да се ради о родовима који, на подручју Лике, Далмације и Босанске крајине, славе св. Стефана, али и св. Николу.

Ту су Шуше, који се као Сушићи, спомињу у списима шибенских нотара од 1608. до 1640. године, на територији угарачких насеља.

Затим, Радаковићи; они се могу довести у везу са Влатковићима из ових списа, тј. са потомцима Радака Влатковића из прве половине 17. вијека - Раич Радаковић.
Лука Радаковић из Угарка спомиње се у два наврата 1639. године у матицама цркве св. Илије:




Овог презимена није било у сјеверној Далмацији 1709. године, тако да је историјска веза тестираног Радаковића из Могорића са Угарцима танка. И поред тога, презиме Радаковић може да се доведе у везу с њима.

Добријевићима је матица на подручју некадашње нахије Зрмања и Попина, гдје се првобитно налазио џемат кнеза Вукосава, сина Вукмана Угарка.
Они, наравно, тамо нису дошли из Бјелајског поља 1692. године, јер се харамбаша Кобилице Милић Добријевић спомиње у једном документу из 1688. године. Милић је родоначелник Добријевића у Пластову, а Кобилица је данас дио Отона. Ово насеље наводи се као мезра у дефтеру из 1550. године у нахији Зрмања и Попина, у џемату Вукосава, сина Радка Тинтора.

[Посо]

У ствари, Милић Добријевић се спомиње у документу из 1690. године:
https://www.openstarts.units.it/bitstream/10077/24343/1/OB_TS0000097.pdf

[Грк]

У дефтеру из 1701. године у нахији Љубомир наведено је насеље Модрокапа/Мудрокапа. Одмах иза њега пописанo је село Горња Туран. Ради се о данашњем селу Турани, које се налази уз насеље Угарци. (Познато је да су Угарци у 15. вијеку боравили на подручју Љубомира.)

Дефтер из 1530. године село биљежи као Mudrokaya/Modrakaya, нахија Љубомир.

На старој аустроугарској карти код села Владушићи је убицирано село Малкочи, које је могуће матично село пописаног "Malkočbašić / Malkoč-baša oglu /. Prisutan je." у селу Модракпа.

https://maps.arcanum.com/en/map/thirdsurvey75000/?bbox=2025528.6991002269%2C5283356.0589569975%2C2037596.1949407489%2C5288190.700996036&map-list=1&layers=43

Есад Куртовић је показао да је главно насеље Плишчића у 15. вијеку био Модрич у Љубомиру: "in Modriçu in catuna Seraçini", "in Tribigna Modriç", "Modriç", "in villam de Pliesche in loco dicto Modrice", а спомињу се и у Туранима: "homines de Voxa Sracinouigh de Turani”. Куртовић закључује да се Модрич налазио у близини Турана.

Тешко је са сигурношћу тврдити да су Модрич и Модрокапа истовјетна насеља, али помињање Турана и уз једно и уз друго село даје становиту вјероватноћу да јесу.

Село Модрић на истој карти је убицирано код села Грбеши.

https://maps.arcanum.com/en/map/thirdsurvey75000/?bbox=2030547.4390548437%2C5271685.9851792175%2C2042614.9348953657%2C5276520.627218256&map-list=1&layers=43

[Посо]

Свака част!
Врло вјероватно да су Малкочи некадашње село Модрокапа.

[Посо]

У илирским грбовницима заступљени су неки Цетињанићи. Ту се највјероватније ради о угарачком роду Цетињанина. Спомињу се током 17. вијека, а средиште им је било у Биовичином селу. Шибенски нотари двојицу њих, још прије избијања Кандијског рата, наводе као харамбаше, што је мало чудно.
Цетињанини су, извјесно је, замијенили на појединим старјешинским позицијама Биовичиће и(ли) изворне Угарке.
Цетињанини су након завршетка Морејског рата добили нека друга презимена. Једно од њих је Корлат (св. Никола). Док се не тестира неки од Корлата можемо да нагађамо њихову хаплогрупу: можда  I1 z63 (Ћук, Поповић), можда J2b m205 (Црнобрња) или нека трећа.

[Грк]

Село Корлати постоји изнад села Драчево у Поповом пољу. Некада је ту живио род Корлати који је изумро. У селу је занимљив назив локве Угрин До.
Почетком 16. вијека у селу је забиљежен огранак Ненковаца.