Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2128537 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2240 послато: Јул 27, 2016, 03:00:13 поподне »
Из истраживања САНУ:

Мићовић, Ђурђевдан, Седобро, Пријепоље, раније Расно, G2a-L497

Мићовића има више са различитим славама у региону Полимља. С обзиром да Седобро и Расно нису обрађени у монографијама, непознато је о којим се Мићовићима ради.

Дуловић, Стевањдан, Церово, Бијело Поље, р. Плана, Липово (Колашин), р. Горња Морача, G2a-M406

Дуловићи у Морачи се убрајају у досељенике из Херцеговине. По породичном предању, у Морачу се досељавају половином 16. вијека из Попова Поља. Доселио се Обрад Селаковић са пет синова и његов брат Радуле. Потомци Обрада Селаковића и његовог брата у Морачи су: Дуловићи, Драговићи, Пајовићи, Пековићи, Мандићи и Јанковићи. На путу из Херцеговине Обрад је боравио и у никшићким Риђанима. Ове породице славе Стевањдан, а прислужују Илиндан. Дуловићи су потомци Обрадовог сина Милете који је имао сина Дула. Од другог Милетиног сина Мрве су Пајовићи.

Дуловићи су се углавном селили у правцу Рашке области и Србије. Од Дуловића би требали бити следећи родови: Магдаленићи код Рожаја, Друловићи код Нове Вароши, Беговићи у Колашину, Влаовићи у Штитарици и Чуљковићи код Бијелог Поља. Муслимани Курпејовићи из Рожаја су од Магдаленића. Код Сјенице има муслимана Дуловића. У Мачкату на Златибору има неколико кућа Дуловића. У селу Тмушиће код Берана има неколико кућа Тмушића који тврде да су од Дуловића. Од Тмушића су Лакићевићи у Беранама. Спомињу се Дуловићи у Мађарској, одсељени још за вријеме Чарнојевића.
Дуловићи живе у Горњој Морачи и у Крњој Јели, има их у Липову и Колашину, као и околини Мојковца и Бијелог Поља. Њихови су рођаци Друловићи око Нове Вароши, Пријепоља и Пљеваља.

У Херцеговини се не спомињу Селаковићи. Додуше помиње се католички род Селаковића у Рипцима, Прозор-Рама, који су даљим пореклом из Херцеговине.
Хаплотип Дуловића је нешто специфичнији, немају блиских поклапања. Предвиђач им подједнако даје шансу да припадају подгранамa G2a хаплогрупе М406 и L91, с тим што имају вриједност 390=21, која је карактеристична за М406, а и најближи хаплотип у бази (додуше на невеликом броју маркера) је Италијан Fazio, Verbicaro, Calabria, Italy 81235. Следећи блиски из хаплогрупе М406 су хаплотипови Турчина и Грка (308212 и N63898). Генетика Дуловића некако упућује на јужнији, балканско-медитерански контекст.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2241 послато: Јул 27, 2016, 04:53:42 поподне »
Следе тројица тестираних који припадају источној R1b-L23, још прецизније балканском кластеру CTS9219>BY611 (DYS385=11-11), такође из истраживања САНУ:

Шћекић, Петковдан, Заград, Беране, хаплогрупа R1b

Шћекићи у Заграду и Курикућама (Горња села) испод Бјеласице код Берана су потомци Шћека који се ту населио око 1640. године, дошавши из Пипера, по којем су добили и презиме. Славе Свету Петку, а по предању раније су славили Аранђеловдан.
Име Шћек је неуобичајено. Могло би доћи од надимка Шћепан - Шћека, или од имена Ст(ј)ек. Стек, као братствено име помиње се у млетачком Скадарском земљишнику из 1416. године, и као село Стеке у Нахији Жупа у турском дефтеру из 1523. године  (и данас у Љешанској нахији постоји село Штеке ). Етимолошки, судећи по презимену, предак се звао Шћека, а не Шћек, јер од Шћек би по правилима настанка патронимских презимена, било изведено презиме Шћековић. У братству постоји прича да је право Шћеково име било Милош.  Ако уклопимо све ове податке, једна могућа верзија је да је родоначелник Шћекића био човек именом Милош Шћека (Стека).
Осим горњоселских Шћекића (огранци и: Марковићи, Јовковићи, Јовановићи, Петронијевићи), Шћеково потомство су и следећи родови: Шћекићи (у Фемића Кршу, Праћевцу и Бабину код Берана, Затону код Бијелог Поља), Ојданићи и њихови огранци Алексићи, Јоксимовићи, Максимовићи, Савићи и Миловановићи (Лубнице, Заостро код Берана), Љутићи (Војно Село код Плава), Раичевићи  (Праћевац, Горња Села).
Изван Црне Горе: Шћекићи (Сараново у Јасеници – родови: Ранковићи, Милојевићи и Живковићи ; Биоска код Ужица), Ојданићи (Равни код Ужица), Ојданићи и Алексићи (Висока код Ариља, Сопот код Београда), Ојданићи (Добрушa код Витомирице у Метохији), Симоновићи (Гораждевац код Пећи).
Према братственом предању, Шћек Никачев je унук пиперског војводе Ђурка Мијаљева. Родом је из села Завале у Пиперима, одакле је побегао под Бјеласицу због крвне освете. Према наведеном, Шћекићи би требало да су огранак пиперских Лутоваца, а најближи су им пиперски Пилетићи.

Тестирани Љумовић, за кога немамо поуздан податак да ли је у питању пиперски Љумовић, али с обзиром на реткост презимена и исту каплогрупу код њега утврђену (R1b L23) могао би бити племеник Шћекићима. По племенском предању, и Љумовићи и Шћекићи су Лутовци.
Могу се извући следећи могући закључци: или су Лутовци хетерогеног састава, или су Љумовићи и Шћекићи прибраћени Лутовцима, а пореклом припадају старијем слоју у племену - правим („Старим“) Пиперима (који би, утолико, могли бити носиоци хаплогрупе R1b, уколико се као тачна узме претпоставка из племенске традиције да је ово племе настало филијацијом од заједничког претка), или можда Стекама (Штекама) Доње Зете прибраћеним Пиперима.

„Братства племена Љуботињ“, аутор Небојша Бабић, 2016: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/
« Последња измена: Јул 27, 2016, 05:08:13 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2242 послато: Јул 27, 2016, 04:54:32 поподне »
Рабреновић, Аранђеловдан, Сивчина, Ивањица, хаплогрупа R1b

Рабреновићи у ивањичком крају (Прилике, Сивчине, Црњево) потичу од потарских Рабреновића (Бистрица, Поља код Мојковца).
После 1815. године, велики број православних из средњег Потарја иселио се за Стари Влах, а затим даље у Србију. Део је остао у области Старог Влаха, међу њима и неколико кућа Рабреновића. Рабреновићи су населили околину данашњег Кисељака у Приликама. Витомир Рабреновић из Београда је саставио родослов старовлашких Рабреновића који живе у Приликама, Сивчини и Црњеву. Најстарији у родослову су Гаврило, Војислав и Бранко Рабреновић.
Овом братству припадају и родови Бојовићи у Седобру и Вуловићи у Сопотници, код Пријепоља: Бојо и Вуле су синови Симеуна Рабреновића који се доселио на Тикву код Нове Вароши. Од Боја су Бојовићи, а од Вула Вуловићи. Славе Аранђеловдан.

„Према предању, Рабреновићи који данас живе у Потарју, Рашкој области и Западној Србији поријеклом су од Храбрена (Рабреновића) – Милорадовића, који су живели око Стоца и у долини ријеке Неретве у Херцеговини. Из околине Стоца и долине ријеке Неретве највећи број Храбрена одселио се у Аустрију, Русију и Црну Гору – Потарје. Према томе Рабреновићи који данас живе у Србији и у Црној Гори поријекло воде од Рабреновића из Херцеговине с тим што су Рабреновићи у Србији поријеклом од Рабрена из Потарја“ .
Храбреновићи су старије братство од Милорадовића, који су само огранак од родоначелника Милорада Храбреновића. Према мишљењу Јосипа Гелчића  Храбрени су настали у Дубровнику од морнара Добријевића који је ту дошао из Зворника пре 1360. године. Према другој варијанти, морнар је био из Боке. Следећа варијанта је да Храбреновићи потичу од херцеговачких влаха Храбрена који се помињу 1388. у Херцеговини, као и током 15. века као ситно племство у босанској и херцеговачкој држави, а њихов огранак Милорадовићи и касније током турске власти и један огранак у Русији.
Xрабрени у Потарју, данашњи Рабреновићи, ту досељени вероватно крајем 15. или у 16. веку, по предању из Стоца, прво су живели у Стевановцу на десној страни Таре, као чифчије, одакле су се преселили у Бистрицу.
У поменику Манастира Добриловина из 1609. године, уписана је и кућа протопопа Радула из Бистрице у Пољима (Мојковачким). У овој фамилији често је лично име Храбрен, као и предање о пореклу од херцеговачких Храбреновића. Међу потписницима у писму првака Таре Никшићке млетачком представнику Болици 1689. године, један од старешина је и извесни Храбрен.

„Братства племена Љуботињ“, аутор Небојша Бабић, 2016: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/
« Последња измена: Јул 27, 2016, 05:06:51 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9664
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2243 послато: Јул 27, 2016, 04:55:10 поподне »
Имамо нови резултат на СДП:
У организацији нашег Луке, тестиран је Копривица од фамилије црногорских колониста у Топлици, а од бањанских Копривица.

Резултат на:

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=E

(редни број 4)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2244 послато: Јул 27, 2016, 04:57:44 поподне »
Хашимбеговић, муслиман, Пријепоље, хаплогрупа R1b

О овом роду нема детаљнијих података осим да су из Жупе Пријепољске.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9664
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2245 послато: Јул 27, 2016, 05:00:02 поподне »
Црни, ово о Шћекићима и Рабреновићима су моји текстови, па би било лепо то и да назначиш.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2246 послато: Јул 27, 2016, 05:00:08 поподне »
Имамо нови резултат на СДП:
У организацији нашег Луке, тестиран је Копривица од фамилије црногорских колониста у Топлици, а од бањанских Копривица.

Резултат на:

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=E

(редни број 4)

Копривицу сам унео данас, али нисам поставио на форуму јер нисам имао детаљнијих података, па ако неко има више информација нека постави овде.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2247 послато: Јул 27, 2016, 05:03:36 поподне »
Црни, ово о Шћекићима и Рабреновићима су моји текстови, па би било лепо то и да назначиш.

Небо, извињавам се, ја сам само ископирао текст који ми је Синиша послао, тек сам сад видео на дну текста да си ти аутор. Све заслуге за текстове иду теби, сада ћу исправити. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11884
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2248 послато: Јул 27, 2016, 05:03:42 поподне »
Копривицу сам унео данас, али нисам поставио на форуму јер нисам имао детаљнијих података, па ако неко има више информација нека постави овде.

О Копривицама има више овде:

Они имају оно лепо предање о пореклу од Милоша Обилића. :)

http://www.poreklo.rs/2012/02/20/poreklo-prezimena-koprivica/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9664
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2249 послато: Јул 27, 2016, 05:04:43 поподне »
О Копривицама има више овде:

Они имају оно лепо предање о пореклу од Милоша Обилића. :)

http://www.poreklo.rs/2012/02/20/poreklo-prezimena-koprivica/

Значи, Милош нам је од брђанске сорте  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9664
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2250 послато: Јул 27, 2016, 05:06:26 поподне »
Што каже Лука, Копривице су доста старо братство, па је можда потребно више тестираних да би се извео закључак која је њихова права ХГ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11884
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2251 послато: Јул 27, 2016, 05:06:34 поподне »
Значи, Милош нам је од брђанске сорте  ;)

Што да не. ;) Таквог јунака могу само Брда да дају. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9664
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2252 послато: Јул 27, 2016, 05:07:05 поподне »
Небо, извињавам се, ја сам само ископирао текст који ми је Синиша послао, тек сам сад видео на дну текста да си ти аутор. Све заслуге за текстове иду теби, сада ћу исправити. :)

Заслуге мање више, само ауторска права  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9664
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2253 послато: Јул 27, 2016, 05:09:21 поподне »
Што да не. ;) Таквог јунака могу само Брда да дају. :)

Апсолутно  :D

Него, то је само једно од типичних предања за те крајеве. Нема братства да није од какве велмошке куће или неког витеза...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2254 послато: Јул 27, 2016, 05:12:51 поподне »
Следе тројица тестираних који припадају источној R1b-L23, још прецизније балканском кластеру CTS9219>BY611 (DYS385=11-11), такође из истраживања САНУ:

Шћекић, Петковдан, Заград, Беране, хаплогрупа R1b

Шћекићи у Заграду и Курикућама (Горња села) испод Бјеласице код Берана су потомци Шћека који се ту населио око 1640. године, дошавши из Пипера, по којем су добили и презиме. Славе Свету Петку, а по предању раније су славили Аранђеловдан.
Име Шћек је неуобичајено. Могло би доћи од надимка Шћепан - Шћека, или од имена Ст(ј)ек. Стек, као братствено име помиње се у млетачком Скадарском земљишнику из 1416. године, и као село Стеке у Нахији Жупа у турском дефтеру из 1523. године  (и данас у Љешанској нахији постоји село Штеке ). Етимолошки, судећи по презимену, предак се звао Шћека, а не Шћек, јер од Шћек би по правилима настанка патронимских презимена, било изведено презиме Шћековић. У братству постоји прича да је право Шћеково име било Милош.  Ако уклопимо све ове податке, једна могућа верзија је да је родоначелник Шћекића био човек именом Милош Шћека (Стека).
Осим горњоселских Шћекића (огранци и: Марковићи, Јовковићи, Јовановићи, Петронијевићи), Шћеково потомство су и следећи родови: Шћекићи (у Фемића Кршу, Праћевцу и Бабину код Берана, Затону код Бијелог Поља), Ојданићи и њихови огранци Алексићи, Јоксимовићи, Максимовићи, Савићи и Миловановићи (Лубнице, Заостро код Берана), Љутићи (Војно Село код Плава), Раичевићи  (Праћевац, Горња Села).
Изван Црне Горе: Шћекићи (Сараново у Јасеници – родови: Ранковићи, Милојевићи и Живковићи ; Биоска код Ужица), Ојданићи (Равни код Ужица), Ојданићи и Алексићи (Висока код Ариља, Сопот код Београда), Ојданићи (Добрушa код Витомирице у Метохији), Симоновићи (Гораждевац код Пећи).
Према братственом предању, Шћек Никачев je унук пиперског војводе Ђурка Мијаљева. Родом је из села Завале у Пиперима, одакле је побегао под Бјеласицу због крвне освете. Према наведеном, Шћекићи би требало да су огранак пиперских Лутоваца, а најближи су им пиперски Пилетићи.

Тестирани Љумовић, за кога немамо поуздан податак да ли је у питању пиперски Љумовић, али с обзиром на реткост презимена и исту каплогрупу код њега утврђену (R1b L23) могао би бити племеник Шћекићима. По племенском предању, и Љумовићи и Шћекићи су Лутовци.
Могу се извући следећи могући закључци: или су Лутовци хетерогеног састава, или су Љумовићи и Шћекићи прибраћени Лутовцима, а пореклом припадају старијем слоју у племену - правим („Старим“) Пиперима (који би, утолико, могли бити носиоци хаплогрупе R1b, уколико се као тачна узме претпоставка из племенске традиције да је ово племе настало филијацијом од заједничког претка), или можда Стекама (Штекама) Доње Зете прибраћеним Пиперима.

„Братства племена Љуботињ“, аутор Небојша Бабић, 2016: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

Za ovaj marker DYS385=11-11 je jedan od administratora ovde tvrdio da je nesumnjivo albanski u jednoj emisiji. Da li je to tako ili po sredi rec o spekulaciji?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11884
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2255 послато: Јул 27, 2016, 05:16:32 поподне »
Апсолутно  :D

Него, то је само једно од типичних предања за те крајеве. Нема братства да није од какве велмошке куће или неког витеза...

Наравно. ;) Испашће на крају сви косовски јунаци E1b, Орловић, Обилић, итд. ;)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2173
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2256 послато: Јул 27, 2016, 05:26:16 поподне »
Za ovaj marker DYS385=11-11 je jedan od administratora ovde tvrdio da je nesumnjivo albanski u jednoj emisiji. Da li je to tako ili po sredi rec o spekulaciji?

Не може се ниједна вредност маркера искључиво повезивати са једним народом, па тако ни DYS385=11-11 не може бити "албански". Истина је да је ова грана најзаступљенија код Албанаца, али је исто тако присутна и код Бугара, Грка и Срба, зато се и зове балкански кластер. Грана BY611 потиче од заједничког претка који је живео око 1300. године п.н.е. па је апсурдно повезивати је са Албанцима који се помињу тек у средњем веку. Као што се већ раније помињало, ову грану су најпре могли донети народи/племена Катакомбне и Multi-cordoned ware културе, као што су Трачани и њима сродни Грци и Фригијци.

https://en.wikipedia.org/wiki/Catacomb_culture

https://en.wikipedia.org/wiki/Multi-cordoned_ware_culture

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1619
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2257 послато: Јул 27, 2016, 06:28:33 поподне »
Наравно. ;) Испашће на крају сви косовски јунаци E1b, Орловић, Обилић, итд. ;)

Неко се роди под срећном звездом, а ми - под јуначком.  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 776
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2258 послато: Јул 27, 2016, 06:39:31 поподне »
Копривицу сам унео данас, али нисам поставио на форуму јер нисам имао детаљнијих података, па ако неко има више информација нека постави овде.

          Копривице причају да је њихов прапрадеда био син Јеле Сандељевице. По удадби Јелиној за Сандаља Хранића она затрудни и побегне од мужа из Кључа у Гацку, преко Бањана за Зету. У путу роди мушко дете и баци га у Коприве покрај пута у Реновцу. Наиђу пролазници, узму дете и однегују га. Од овога детета из коприва веле да су Копривице. Друго предање вели да је Јела родила дете на путу близу садашњега засеока Кореновца и бацила га у коприве близу пута. Па се после сажалила на то дете и дала једној девојци дукат да јој прихвати дете. Девојка прими дукат (по томе дукату, веле, прозвало се једно село у Бањанима) и дете однегује. Пошто оно одрасте, врати се у село Реновац где се и родило и од тога су детета из коприва постали Копривице. Колевка Копривица је Реновац и Шаке. Одатле су се раселили по целим Бањанима. Има их око 110 кућа. Они се деле: на Поповиће, Ивановиће, Гројиће и Ћосиће. У целу се између себе тако зову: кад Поповић иде у Ивановиће вели идем у Ивановића, а тако и Тупањани кажу идемо на славу у Ћосића. Међутим изван села сви се кажу Копривице и воде се у званичним књигама сви као Копривице. Све Копривице славе Св. Николу (5.12.) а прислужују Николице (9.5.). Иако има међу њима и 15 колена, не узимају се међусобно. Ове године (1940) било је у селу 109 кућа Копривица. 
              Копривице на Мекој Груди у Билећским Рудинама су од Копривица из Бањана. По предању, у Бањанима, од Копривица су Обреновићи у Србији. Деда Кнеза Милоша ????? је у Србију. Кнез Милош звао је Благоја Копривицу рођаком и као таквог га је дочекивао и сти?авао. Генеалогија Копривица је : поп Никола - поп Иван - поп Станиша - кнез Јевто - поп Сава - поп Крсто - Андрија - поп Спасоје - поп Иво - Андрија (1940 г. младић од 17 год.).

Светозар Томић - Бањани

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1619
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2259 послато: Јул 27, 2016, 06:46:25 поподне »
          Копривице причају да је њихов прапрадеда био син Јеле Сандељевице. По удадби Јелиној за Сандаља Хранића она затрудни и побегне од мужа из Кључа у Гацку, преко Бањана за Зету. У путу роди мушко дете и баци га у Коприве покрај пута у Реновцу. Наиђу пролазници, узму дете и однегују га. Од овога детета из коприва веле да су Копривице. Друго предање вели да је Јела родила дете на путу близу садашњега засеока Кореновца и бацила га у коприве близу пута. Па се после сажалила на то дете и дала једној девојци дукат да јој прихвати дете. Девојка прими дукат (по томе дукату, веле, прозвало се једно село у Бањанима) и дете однегује. Пошто оно одрасте, врати се у село Реновац где се и родило и од тога су детета из коприва постали Копривице. Колевка Копривица је Реновац и Шаке. Одатле су се раселили по целим Бањанима. Има их око 110 кућа. Они се деле: на Поповиће, Ивановиће, Гројиће и Ћосиће. У целу се између себе тако зову: кад Поповић иде у Ивановиће вели идем у Ивановића, а тако и Тупањани кажу идемо на славу у Ћосића. Међутим изван села сви се кажу Копривице и воде се у званичним књигама сви као Копривице. Све Копривице славе Св. Николу (5.12.) а прислужују Николице (9.5.). Иако има међу њима и 15 колена, не узимају се међусобно. Ове године (1940) било је у селу 109 кућа Копривица. 
              Копривице на Мекој Груди у Билећским Рудинама су од Копривица из Бањана. По предању, у Бањанима, од Копривица су Обреновићи у Србији. Деда Кнеза Милоша ????? је у Србију. Кнез Милош звао је Благоја Копривицу рођаком и као таквог га је дочекивао и сти?авао. Генеалогија Копривица је : поп Никола - поп Иван - поп Станиша - кнез Јевто - поп Сава - поп Крсто - Андрија - поп Спасоје - поп Иво - Андрија (1940 г. младић од 17 год.).

Светозар Томић - Бањани

Али Милош је био Теодоровић, и само преузео презиме Обреновић.

Ова прва теорија о пореклу Копривица од Сандаља Хранића ми некако не пије воду. Ако се породила жена, бацила дете у коприве и онда отишла, а дете касније пронашли пролазници, како су пролазници могли детету рећи да је он син Сандаља? Како је то та беба сазнала кад једину жену која је за то знала (своју мајку) више никад није видела?

Ова друга о томе да се мајка вратила па касније дала дете једној жени да га одгаја... то и има неког смисла.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"