Пуљезевић, Алимпијевдан, Зајача, Лозница
Припада хаплогрупи G2a-PF3147>Z36520, роду Алимпијевштака са подручја Азбуковице и Рађевине.
Пуљезевић се у односу на једини јавни STR резултат припадника овог рода (Белић, Гуњаци, Осечина) разликује на 2 од 18 упоредивих маркера. Идентичне разлике има и са САНУ тестираним из околине Уба чији је род по предању досељен из околине Љубовије. У питању су разлике на 458 и YGATAH4, на којима Пуљезевић има повишену односно снижену вредност у односу на модалитет Алимпијевштака.
Према литератури, Пуљезевићи су у Зајачу доселили из Царине у другој половини 18. века. Царина се налази на источним обронцима Соколских планина, а најближа села су јој Гуњаци одакле је тестирани Белић и Пецка одакле је Ненадовић са 23andMe који је потврђен као Z36520+.
Ненадовићи припадају разгранатом роду Симића који на том подручју има већи број огранака. Поред њих, у овом крају је присутан још један велики род Алимпијевштака - Ђуричићи са својим огранцима, за које није познато јесу ли сродни Симићима. За Белиће се у литератури не наводи којем од ова два велика рода припадају.
Може се рећи да је тестирање потврдило оно што је забележио Боривоје Милојевић.
Testirani
Belić iz Gunjaka i testirani Nenadović iz Pecke nisu od rodova Simića i Đuričića iz Gunjaka, već od roda Puljeza kojeg si ti predvideo:
U
Gunjacima postoji rod
Puljezi:
Пуљези су од Пуљеза из Царине. Кад су се стали делити по Царини, пошто су били ну дну села, до самих Гуњака, куда није било никаквих насеља, лако им је било прелазати. Прелазили су не одједанпут него поступно, па ни данас нису престали. Прво су заузели горњи део Кокораве под Богданићем, па су отуда прелазили и у Паланку и заузели она места око старе црквине (42 к.; Св. Алимпије)
Puljezi u Carini Osečina:
Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије).
Ljuba Pavlović navodi njihove srodnike u Gunjacima i oko Loznice. E sad iz Carine je testiran
Jovanović koji bi trebao da je od Puljeza iz Carine, jer slavi Sv. Alimpija, međutim on pripada hp. J-M241. Možda je zaista od Pulježa, a možda su njegovi primetili u Puljeze. Potrebno je dodatno testiranje...
Ovaj rezultat
Puljezevića iz Zajača kod Loznice je otkrio od kojeg su roda testirani Belić i Nenadović, po svemu sudeći oni su od gunjačkih Puljeza.
Ljuba Pavlović ih beleži samo pod najstarijem prezimenu Puljezi, ne navodi njihove ogranke i prezimena.
Simići-Trifunovići bi trebali da su od Jojića iz Pilice koji nisu G2a.
Simići iznad crkve i Trifunovići na dnu Gunjaka su rođaci; doseljeni su iz istih razloga kao i Đuričići iz Pilice, ali od drugog roda Jojića. Simići su se spustili pored Carine Peckoj, i na dobrim su imanjima; zovu se: Tišanovići, Simići, Mitrovići, Mićići, Trifunovići i
Nenadovići (38 k.; Sv. Alimpije).
Testirani Nenadović ili ti si povezao Nenadovića da su od Simića, zaista se sve poklapa prezime i slava, međutim ovaj rezultat Puljezevića iz Zajača kod Loznice ukazuje da je testirani Nenadović od Puljeza u Gunjacima.
Prezime Nenadović je prilično učestalo prezime u tim krajevima zapadne Srbije.
U Gunjacima sticem okolnosti postoje tri roda sa krsnom slavom Sv. Alimpija i dva ogranka prizečenih koje beleži Pavlović posebno. Puljezi nemaju veze sa Pilicom kao ni haplogrupa kojom pripadaju.