Крнојелац, Никољдан, Биротићи/Фоча, J2b-M205>Y22059
Презиме специфично, карактеристично само за потез Фоча-Чајниче. Према предању тестираног, пореклом су из околине Челебића. Сродни су им још једни Ковачи из околине Фоче и Пандруевићи из околине Сарајева. Према литератури, Крнојелци су пореклом од Милетића из Крне Јеле. Од њих води порекло велики број фочанских породица. Упитно је да ли су баш све породице из предања повезане и по мушкој линији.
"Крнојелац је фочанска породица која поријекло баштини из Крње Јеле. Према свједочењу Вука Милетића из Заблаћа код Чачка, неки Божо Милетић отишао је са мајком Јованом, женом Санфом, сином Јованом и снахом Даницом у Чајниче и тамо су држали ваљаоницу вуне. Промијенили су презиме Милетић у Крнојелац. Велимир Ћуровић пише да су Крнојелци из Бунова и Белена поријеклом из Крње Јеле и да су блиски са Арсенићима из Папратна. Чак су до 1928. године имали презиме Крнојелац."
"Милетићи у Крњој Јели су по некима дошли из Андријевице, а по другима из Колашина, из Црне Горе, али не знају када су стигли, нити знају како су се раније звали. Дошла су четири брата: Милета, Крсто, Станко и Јевто. Од њих су настали Крстонићи, Станковићи, Милетићи и Јевтовићи. Како је Вуку Милетићу причао његов отац Илија неки Божо је са мајком Јованом, женом Санфом, сином Радом и снахом Даницом отишао у Чајниче и тамо су држали ваљаонице вуне. Промијенили су презиме у Крнојелац." (Заврш код Фоче, Миленко Мишо Тодовић)
Крнојелци припадају генетичком роду Крича J-Y155375. Најближи су им тестирани са славом Никољдан из околине Фоче (Тодовићи, Сарићи), као и пљеваљски Ђурђевштаци и Аранђеловштаци. У групи генетички веома блиских породица јесу и Кричке из Северне Далмације, као и остали Никољштаци J-Y155375 из Крајине.