Да ме погрешно не схватите Иване, није у питању обарање неког предања које ја избјегавам.
Већ је у питању како се тумачи оно што видимо и колико података користимо да дођемо до закључка. Не могу ја да се мијешам у тумачење хаплогрупа или генеаологије тек тако. Ја сам мислио да су Озринићи исто као и Никшићи по Хаплогрупи, али сам од Озринића прије неколико дана сазнао за овог Петра који је живио у Котор-Тиват, пронашао сам га у списе као некога ко одговара локацији гдје су живјели моји преци. Такође видјех да Озриниће наводе и као неке трговце морском сољу. Без неких остављених доказа, производња соли у неком давном периоду је упамћена по предању као дјелатност моје фамилије. И баш сам о томе причао прије тестирања са неким члановима друштва кад со се упознавали.
Аутохтонистичко или хришћански буквалистичко тумачење поријекла се јавља и код мене у искуству читања свог поријекла. Али то се показује доста тешком материјом која је нео-романтична да кажемо, без неких референци које се додатно могу провјерит. Рецимо у примјеру једног огранка Миљешковића у Дубровнику, Стон, Пељешац којиу 16-ти вијек пошли тамо. Имамо записе код свих антропогеографа и цркве. Да је њихово презиме прозвано Ботта касније. Ту имам Марка Миљешковића у 16 вијек, онда по бродоломима или поморским биткама памтим Влаха, Стјепана, Влаха и сина му Антонија, па Франо и онда последњи у лозу који се помиње јесте Стјепан којем презиме Миљешковић преводе у Ботта. И почевши од Марка Миљешковића као први историјски запис трговине Дубровника са остатком западне обале јадрана. То је у Хрватској историји први помен након ослобођења од Турака до данас пронађен. Па до Ботта који се тако појављују у имања ових, јако је тешко нешто сазнат детаљније.
И ја сам био на Пељешац и Дубровник код те фамилије која се данас бави Туризмом да попијем кафу у њихове објекте на тргу у Дубровник и испитам науспут предање. И питао сам људе који раде тамо, зашто су ови мијењали презиме? Разлог сам сазнао тек касније у Дубровнику. Овако одприлике је то било, у доба Марка Миљешковића је живио Марво Орбин у истом том граду као монах Которског поријекла. Марво се бавио историјом јужних словена и записао је да је постојао Ботта син Тривалисов који је владао над Далмацијом и Хрватском прије одприлике тачно 1000 година. Поведени таквим радовима и неким предањима, Дубровчани су по потврди бискупа Ђивовића који је живио у доба Стјепана, род Миљешковић прозвани Ботта. А ја сам очекивао да је то прозвано по Млетачкој породици, или оној Франачкој која је водила ослобођење Београда у рату против Турака. Али сам прочитао код Фисковића из Пељешца да тај Стјепан Миљешковић током рата Млетака и Тунижана бива заробљен у Тунису. У ослобођењу је учестоваво тадашњи Бискуп Бачки у аустроугарској и лични исповједник царице Марије Терезије. Он је издејствовао писану потврду у којој Дубровачка република издаје потврду да Стјепан није ничим подређен Венецији већ независна особа. То Фисковић у својим књигама користи да потврди да је Дубровник као и Миљешковић тада био независан од Венецијског патроната. Е сад, ја размишљам да није неко дошао у мираз са тим презименом па се то спојило, како некад и бива на гашењу једне лозе и долазак зета. Не желим неким од тих привида да доносим закључак који је најближи истини!
То су све јако захтјевне теме, јер чим имамо два или три различита кутлрна простора Иване, који се још и гранише. Е ту су сукоби предања сигурни. Црногорски вијалет са Бокешким катунима, је био под Цариградским Патријархом и митрополијом на Цетиње, док смо ми овдје у Боку били Зетска епархија у Далматинској Митрополији под Пећким Патријархом у егзилу. Довољно је што се те двије институције жестоко сукобљавају док Митрофан Бан из Грбља није постао Митрополит у Цетиње и увео Цркву поново у састав Патријаршије. Ту се различита култура развијала, блиска али са различитим предањима. Тако Марко Миљанов записује да је Озро брат рођени од Васојевића, племена Хота у Тузима итд. Али нема никога на приморје, док они сами немају исте хаплогрупе. Код мене се супротно предању наводи блискост патрална Миљешковића са Дапчићима као опција а не чињеница, док код Грбљана у предања села у близини кртола, мени стоји блискост са неким Грбљским родовима без Дапчића. итд. Дапчићи су нама прибраћени у давна доба ако се не варам, али то није заједничко патрално поријекло.
И тада сигурно свако од нас може да наслијеђује неки погрешан став, који води у континуиран процес гријешења на неким темама. Е баш зато, ја тежим да будем доста резервисан док не видим да неко лично не сакупи довољно података који су потребни да човјек стекне закључак, или ја то лично не сакупим. А карикатурисање је посебна тема на поријеко, Кртољанима се пише тамо од неких ниже рангираних академика да су Власи, Албанци, Грци, Страдиоти итд. Изведен је списак преко 100 романизама карактеристичних за Кртоле, али по памћењу моје фамилије, најстарији предак долази из Лике. И долазимо у Гриспол-жупа Грбаљ. А тај Гриспол је постао легенда у Цркви и народу. Гдје је по предању народа и цркве прихваћена једна карикатура ја бих казао. Оквирно преносим предање,, неко од властелских родова из жупе Грбаљ обљубио сестру Цара Душана ткз. Грубану и тако се родио Цар Лазар, то можете видјет овдје у раду оснивача Матице Боке,
https://www.in4s.net/grbalj-car-lazar-je-nas/,,. А матер од Озринића се такође зове Грубана Тољева из Чева. И сад ту опет може бити неко карикатурисање рода Лазаревића у циљу понижења да испану они неки кнежеви Грбља који су рођени у Пиздине Воде како биљежи Васко Костић то предање у народу. А знамо да је сваки народ склон карикатурисању и измишљању, кад хоће да изрази незадовољство или сујету. Али нема ниђе да се повезују са Озринићима, међутим сад је привидом оправдано очкивано да они такође добију ову хаплогрупу као свој резултат, обзиром да смо најближи једни другима у предања као комшије-братство итд.