Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Sergius]

У Јањиле су дошли из Буковаче.

Иначе се изговара „у Јањила", али тачно за Буковачу. Ради се породици Латиновић из Гаричевца, за коју је наведено то исто у књизи Петра Рађеновића „Бјелајско поље и Бравско". Породичним надимцима се разликују од других Латиновића, конкретно се овдје ради о Анкаловићима, а има у Кленовцу Латиновића које називају и Чаркићи и Видекићи.

Иначе је Латиновића на општини Босански Петровац било у свим селима осим у Дринићу. Али тамо је Бањаца било 27 кућа те 1925. године кад је Рађеновић писао књигу, тако да је и то надокнађено 😀

[НиколаВук]

Шушак, Јовањдан, Прњавор

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује снижене вредности 13 и 28 на маркерима DYS389I-DYS389II, затим повишенe 19 на DYS458, 19 на DYS570 и 25 на DYS481. Има потпуно поклапање на 23 тестирана маркера са раније тестираним Шушком из Горње Мравице код Прњавора.

Тестирани је у упитнику навео само да по предању воде порекло из Херцеговине. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, слободно нека напише.

[Грк]

Шушака католика има у околини Широког Бријега. По Дедијеру доселили из Далмације почетком 17 вијека. Презивали се Ивић.

[Uzi]

Шушак, Јовањдан, Прњавор

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује снижене вредности 13 и 28 на маркерима DYS389I-DYS389II, затим повишенe 19 на DYS458, 19 на DYS570 и 25 на DYS481. Има потпуно поклапање на 23 тестирана маркера са раније тестираним Шушком из Горње Мравице код Прњавора.

Тестирани је у упитнику навео само да по предању воде порекло из Херцеговине. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, слободно нека напише.

Препоручио бих му да тестира СТР маркер DYS641. Постоји могућност да на том маркеру има повишену вредност 11, због једног раније тестираног припадника N2, који је одрадио тест на 67 маркера.

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=22524

Такође би због славе Јовањдан и DYS389I=13 / DYS389II=28, могао бити у некој вези са Филиповићем из Кузмина.

[НиколаВук]

Шушака католика има у околини Широког Бријега. По Дедијеру доселили из Далмације почетком 17 вијека. Презивали се Ивић.

Било их је и у Смилчићу и Исламу Грчком код Бенковца и то са славом Јовањдан. Имамо једног тестираног Шушка из Смилчића, међутим он припада хаплогрупи R1b-BY611>Y32147.

[Иван Вукићевић]

Атанацковић, Ђурђиц, Црепаја, Ковачица, E-V13>Z5017>A18833>Y172393

Тестирани је добио резултат за првих 37 маркера на основу којих се не може са сигурношћу одредити дубља грана којој припада (A18844 или A9739). Поседује следеће специфичне вредности: DYS464b=17 и DYS456=16. Док прву вредност нема ниједан припадник гране Y172393 који је тестирао тај маркер, друга вредност се јавља код пар припадника рода Матаруга због чега је вероватније да и Атанацковић припада подграни A18844.

О Атанацковићима из Црепаје се овде може нешто више прочитати:
https://www.poreklo.rs/2012/02/10/atanackovi%C4%87/

[Делија]

Атанацковић, Ђурђиц, Црепаја, Ковачица, E-V13>Z5017>A18833>Y172393

Тестирани је добио резултат за првих 37 маркера на основу којих се не може са сигурношћу одредити дубља грана којој припада (A18844 или A9739). Поседује следеће специфичне вредности: DYS464b=17 и DYS456=16. Док прву вредност нема ниједан припадник гране Y172393 који је тестирао тај маркер, друга вредност се јавља код пар припадника рода Матаруга због чега је вероватније да и Атанацковић припада подграни A18844.

О Атанацковићима из Црепаје се овде може нешто више прочитати:
https://www.poreklo.rs/2012/02/10/atanackovi%C4%87/

За њих, Тарајиће, Коларске,Радованчеве па и Дамјанове важи чини ми се да су из Црне Горе дошли у Банат сеобом Срба.

[crni]

Шушак, Јовањдан, Прњавор

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује снижене вредности 13 и 28 на маркерима DYS389I-DYS389II, затим повишенe 19 на DYS458, 19 на DYS570 и 25 на DYS481. Има потпуно поклапање на 23 тестирана маркера са раније тестираним Шушком из Горње Мравице код Прњавора.

Тестирани је у упитнику навео само да по предању воде порекло из Херцеговине. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, слободно нека напише.

ШУШАК
Ова породица живи у засеоку Осоје. Старином потичу из Црне Горе, околина Колашина. Ту су имали друго презиме, па пошто је њихов предак убио неког агу побјегли су у Херцеговину у околину Требиња и промијенили презиме. Одатле се дио породице преселио у западну Херцеговину и прешао на католичку вјеру, а други део задржао православну вјеру, одселио се у Босанску крајину одакле се дио породице доселио у Мравицу.
Из књиге "МРАВИЦА И МРАВИЧАНИ", аутора Момира Тихомировића.

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1591722010959988&id=605113119620887&__tn__=K-R

Овдје можемо уочити једну занимљиву подударност према предањима недавно тестираних N2-P189.2>Y7310>FGC28435 припадника породица Шушак и Латиновић, наиме и једни и други сматрају да имају један дио породице покатоличене на просторима западне Херцеговине?

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=216.msg131606#msg131606

[Црна Гуја]

Драшковић, Никољдан, Осија, Калиновик

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Има потпуно поклапање на 23 маркера са претходно тестираним Драшковићем из Сливље код Гацка, као и са још једним херцеговцем из околине Калиновика чији резултат још увек није јаван. С обзиром да поседује практично модални хаплотип има велики број релативно блиских поклапања од којих се разликује на 2 или 3 маркера. О Драшковићима из Осије нисам нашао никаквих података у литератури, али за Драшковиће из Сливље са којима имају потпуно поклапање је код Дедијера записано "да су се доселили из Сијерчња у Дрини".

[Clavdivs]

Ћуковић, Савиндан, Виницка, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 23 маркера нема потпуних поклапања, а најближи му је један тестирани из Дробњака, који такође слави Савиндан (разликују се на 3 маркера).

О пореклу ових Ћуковића нисам успео да пронађем ништа, па ако неко нешто зна нека напише.

[Лука]

Фемић, Аранђеловдан, Брзава, Бијело Поље

Припада хаплогрупи R1b-BY611>Z2705. Тестирани Фемић има потпуно поклапање са Михајловићем из Крћевца код Тополе, као и са једним необјављеним, тестираним појединцем из Штрпца на Косову. Не стоји далеко ни од Радовића из Шароња код Тутина (3 маркера разлике на 23 упоредива маркера). Могућу везу Фемића и поменутих тестираних би потврдила или оповргла само даља СНП тестирања.

Фемићи из Брзаве су пореклом од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља. За Фемиће у литератури стоји:

-Фемијићи (50 к., сл. Никољдан), пореклом су из Братоножића. Њихов предак убио Куча у Брскуту и отуда побегао са четири сина. Он је умро на путу у Тари, а жена Фемија дошда у Крш. Фемијићи су се брзо множили и ширили. Населили су се и у суседној Брзави (15 к.). Они су били врдо борбени. Вукадину Фемијићу књаз Данило је дао капетанство. Јуначки је погинуо са 12 другова борећи се из куће коју су Турци опколили и запалили. Наследио га је његов братучед Панто, а онога син Милун, који је такоће погинуо у чети при нападу на Малић бега Раџеповића, великог српског непријатеља. Милуна је у капетанству наследио Санчо Фемијић, а овога Милија који се једно време одметнуо од Турака. Последњи главар из њихове куће је Милутин (официр).

https://www.poreklo.rs/2019/05/12/poreklo-prezimena-selo-femica-krs-bijelo-polje/

[Зрно]

Јел ово грешка у литератури за Фемиће, да славе Никољдан?

[Nebo]

Колико је мени познато, Фемићи славе Никољдан.

[zoranmalesic]

Ћуковић, Савиндан, Виницка, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 23 маркера нема потпуних поклапања, а најближи му је један тестирани из Дробњака, који такође слави Савиндан (разликују се на 3 маркера).

О пореклу ових Ћуковића нисам успео да пронађем ништа, па ако неко нешто зна нека напише.

Није ми познато да их има у Виницкој код Пријепоља и да су са овом славом. О њиховом пореклу прикупио је податке Јово Кијановић, који је најбоље истражио каменогорска села. Тако би се о њима могло рећи:Старином су потомци кнеза Богдана Љешњанина, од братства Перишићи. Због учињене крви раселили су се из Роваца у више праваца. Преко Пиве и Таре дошли су око 1800. године у Плавца (данашње Кашице) код Пријепоља. Најстарији предак за кога знају је Продан. Имао је два сина: Мијата и Милована. Мијат се населио у Гурдиће и имао је сина Гаврана, а овај Максима, који није оставио потомство. Ћуковићи су се разгранали у више заселака: Кашице, Гурдићи, Цепење, Голочевина, Чадиње (где су се прозвали Жунићи) и Радојњи. У милешевским свескама уписани су Ћуковићи 1864. године у Коминима и на Мељаку. Десетак година касније уписан је на Скокућу Ђоле који је и сеоски кмет, а у Међанима Малиша. Нешто касније уписани су Савко у Међанима, у Својчеву Гавран и Стојан и Милован у Звјезду. Неки Ћуковићи насељени су као чипчије на имању Пејатовића у Бистрици. Данас живе у већини поменутих села или тамо обделавају своја имања као у граду и приградским насељима. Славе Св. Архангела.

[zoranmalesic]

Колико је мени познато, Фемићи славе Никољдан.

Има једна кућа у Пријепољу. Доселио се Милинко Фемић из Фемића Крша. Био је професор и магистар географије. Славе Аранђеловдан.

[Mihajlo]

Aко је тестирани Фемић заинтересован за дубље тестирање,  стојим на располагању за помоћ 

[Radul]

Чалија, Јовањдан, Трусина, Невесиње

Припада хаплогрупи J2a-M92>Z8096>Z38463>SK1357 и роду Цуца и Пјешиваца.  Предањем потичу од Радуловића из Башина Села, од Сима Лазаревог Радуловића који се са породицом 1758. године иселио најприје у Риђане, гдје га је извјесни Хајрага Никишћ прозвао Чалијом (окретним, брзим, способним човјеком). Из Риђана су почетком 19. вијека прешли у Невесиње, гдје су за кратко вријеме промјенили више мјеста, а потом се зауставили у Бежђеђу у Невесињу. Тада су промјенили презиме у садашње. Из Бежђеђа су се до почетка 20. вијека населили и у Трусину, Зијемље код Мостара, Ошаниће код Стоца, Подгору код Брезе. Овим резултатом потврђено је предање Чалија. 

[zoranmalesic]

Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити веома ретка вредност 10-28 на маркеру 389I/II, као и 576=19 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту. Чини ми се да му је најближи један Херцеговац из Берковића, по предању даљим пореклом из Дабра, који слави Ђурђевдан. Имају две разлике, али троструке, на маркеру 389I/II, на упоредива 23 маркера.

За Рајиће се у литератури каже:

"Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима"

https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-varos-stragari-kragujevac/

По истраживањима Вукомана Шалипуровића, која нису публикована, Рајићи су старо братство које је живело у селу Кучин. У пустошећем походу Турци су их одатле протерали 1689/90 године: „Турци су запалили манастир у Мажићима, посекли попа Паја Рајића и с манастирског имања отерали Рајиће“. Одатле су прешли у оближње село Бистрицу где их и данас има. Било их је у Косатици код Пријепоља одакле су селили према Драгачеву. Славе Аранђеловдан.

[Иван Вукићевић]

Ћук, Никољдан, Доњи Врбљани, Рибник, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Најближе поклпање (22/23) има са Јагузом из Шипова који припада истој грани. Једина специфична вредност коју има Ћук је DYS448=18 коју у оквиру ове гране има још једино Ћопић из Личког Осика код Госпића са којим такође има блиско поклапање (21/23).

На форуму је раније споменуто да имају и преславу:

Ћук (Доњи Врбљани); Крсна слава: Свети Никола и Свети мученик Евстратије (мали Никољдан).

Уколико неко има податке о пореклу ове породице, нека напише.

[Иван Вукићевић]

Фемић, Аранђеловдан, Брзава, Бијело Поље

Припада хаплогрупи R1b-BY611>Z2705. Тестирани Фемић има потпуно поклапање са Михајловићем из Крћевца код Тополе, као и са једним необјављеним, тестираним појединцем из Штрпца на Косову. Не стоји далеко ни од Радовића из Шароња код Тутина (3 маркера разлике на 23 упоредива маркера). Могућу везу Фемића и поменутих тестираних би потврдила или оповргла само даља СНП тестирања.

Фемићи из Брзаве су пореклом од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља. За Фемиће у литератури стоји:

-Фемијићи (50 к., сл. Никољдан), пореклом су из Братоножића.

Ердељановић је забележио следеће у раду о Братоножићима:

За таква стара исељавања из Братоножића, о којима већ није очуван никакав спомен, карактеристичво је једно братоношко казивање. Веле, да се је једанпут у време кнеза Данила састало на Цетињу седам капетана, који у разговору нађу, да су сви пореклом из Братоножића. Један је био Вуко Милошев Премовић од данашњих Баљевића с Пелева Бријега, а остали: Саво Батрићев из Ускока у Дробњацима, Божо Нешков из Осредака у Морачи, Бошко Милутинов Ђурић из Загарча у Катунској Нахији, Вукадин Фемијић из васојевићске Нахије код Берана, Лука Љаков из племена Зубаца у Херцеговини и Коља Петров ив Крњица у Црмничкој Нахији. Само се за једнога од ових капетана, за Фемијића, зна поуздано, да је пореклом од исељених Букумира.

Предање о пореклу од Букумира је оборено са овим резултатом јер је њихова хаплогрупа већ утврђена у оквиру једног истраживања које још увек није објављено. Међутим, Фемићи вероватно заиста потичу из Братоножића јер је у тамошњем Лутову матица Лутоваца који припадају грани Z2705>BY38894>FT48939. Фемић има вредност DYS481=21 по чему се разликује од већине Лутоваца, али исту вредност има и Бастаћ из Ријеке Црнојевића који има предање о пореклу из Пипера где је род Лутоваца најбројнији.