Панић, Ђурђиц, Сирдија/Осечина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне маркере: DYS385ab=13-15, DYS389-II=32, DYS458=16. Постоје хаплотипови који су му релативно блиски по укупном хаплотипу, али не дијеле са Панићем карактеристичне вриједности, славу и географску близину, па се вјероватно ради о поклапањима без суштинског значаја. Једино поклапање на које вриједи обратити пажњу је оно са Васиљевићем из Станине реке/Ваљево (слави Ђурђиц). Панић и Васиљевић нису тако бликси по хаплотипу (5/23), али славе исту славу, из истог су краја и дијеле карактеристичне вриједности DYS385ab=13-15 и DYS458=16. Везу између ова два рода би ипак додатно требало провјерити SNP тестирањем или дубинским тестовима.
Тестирани је оставио податке да би Панићи могли бити поријеклом из Кошаља код Љубовије или да су од рода Андрића из Драгијевице (Сирдија је некад била дио Драгијевице). У Сирдији се Панићи могу пратити од друге половине 18. вијека.
О роду Андрића из Драгијевице и Сирдије у етнографској литератури се могу наћи сљедећи подаци:
"АНДРИЋИ – стара породица овог села за коју се не зна да се с које стране доселила, већ се сматра као најстарија и да је у селу пре 300 година су Андрићи у Старом Селу. Из ове породице излазила је поступно једна по једна породица и померала се на север, те насељавала Сирдију. Она се по Сирдији тако раширила да ју је целу населила и да су само две породице ушле са стране. Андрића има врло много исељених их овог села, има их готово по свима селима ваљевске и шабачке Тамнаве. За Андриће у Сирдији се зна да их је у Првом устанку било 6 кућа, тако биле су: Гајића, Стевановића 2, Крстића, Вилиманића и Јованчића, а данас од ових 6 кућа има 56 кућа, које с Андрићима у Старом Селу чини 62 куће и славе Ђурђиц."