Калуђеровић, Илиндан, Ћеклићи, Цетиње
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која се разликује од модалне је благо снижена DYS389II=28, коју не поседује ниједан други припадник рода Ћеклића. Врло блиско поклапање има са већином припадника овог рода, а најближи су му Матановић (Крањи До, Цетиње), Драгутиновић (Уба, Цетиње), Домазетовић (Петров До, Цетиње) и Гутић (Зови До, Невесиње), од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од Станковића из Милијевића код Цетиња разликује се на 1 од 17, а од раније тестираног Калуђеровића из Кућишта код Цетиња, Вучетића из Кавча код Котора и Ћеклића из Обрње код Калиновика на 2 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића (Петковдан) такође славе Илиндан. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Бјелопавлића, а да им је старије презиме било Пурановић, према најстаријем познатом претку Пурану.
"Предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима. Син Стеванов, Павле, преотео је кнештво Бацуљима, али су га они убили, па је кнез постао његов брат Раде. Од половине 19. столећа, главарство у Ћеклићима опет је прешло на Калуђеровиће. Од њих је био чувени војвода Ђуро Матановић. Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици. Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.
Калуђеровићи се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До)."
