Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2484095 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8720 послато: Фебруар 06, 2023, 06:57:21 поподне »
Ећимовић, Аранђеловдан, Ново Село/Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Све вриједности хаплотипа су му модалне, осим што на маркеру DYS481 има нешто нижу вриједност 24. Управо ова вриједност уз славу Аранђеловдан повезује га са старим дробњачким родом Вуковићима на Добрим Селима и Меруљи. Поред тога Вуковић је Ећимовићу и најближи од свих тестираних по укупном хаплотипу (1/23). Вуковићи имају предању о једном свом огранку давно исељеном на Гласинац, и вјероватно се ради о Ећимовићима.

Тестирани је оставио предање о поријеклу од Јунчевића. А такво предање се може наћи и у етнографској литератури. У околини Пријепоља постоји насеље Јунчевићи. Можда је то насеље било етапна станицу на путу ка Гласинцу. Ећимовићи су на Гласинцу живјели у неколико насеља у околини Сокоца и били су прилично бројни.

Било би пожељено да Ећимовићи и Вуковићи ураде дубински тест и да се на тај начин профилише овај дробњачки род.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8721 послато: Фебруар 06, 2023, 07:23:23 поподне »
Јакић, Ђурђевдан, Добра Села/Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. По предању, а и по генетичким резултатима припада дробњачком роду Милошевића Јакића. Раније је тестиран један Јакић из истог мјеста. И иако се ова два Јакића разликују на три маркера, дијеле карактеристичан маркер DYS456=13, па нема сумње у ближу везу. Тестирани Јакић има још неке немодалне вриједности (DYS458=16, DYS481=26). Од рода Милошевића досад је тестирано више породица: Јакићи, Чупићи, Радовићи, Вемићи.

У етнографској литератури о Јакићима је записано сљедеће:
"Јакићи су огранак Милошевића. Од њих су се одвојили веома давно, а не знају по коме су добили данашње презиме. Знају да су живјели у Горњој Бијелој, испод Црвене греде. Некада
су били врло бројни, али средином 18. вијека спадну на три куће— Јанкову, Спасојеву и Алексину. Они се тада раселише из Горње Бијеле. Алекса оде на Малинско у своју тазбину Ђиласе, а Спасоје и Јанко у село Кочане код Никшића. Тамо добију имање Лековића, који су се одатле били већ иселили. Јанко је имао синове Давида, Паја и Обрада, а од Спасоја није остало потомства. Алекса на Малинску имао је синове Саву и Станка.
Јакићи су се у Кочанима обогатили и осилили за четрдесетак година, колико су ту живјели. Око 1807. године заваде се с никшићким Турцима, на један Турчин удари старог Спасоја, а
Окица Пајов убије Турчина; због тога се разуре из Кочана, побјегну у Пиву и населе се у селу Брезна, одакле пређу у дробњачко село Дубровско.
Милутин Давидов и Митар Пајов, с осталим Дробњацима, пођу у чети Јована Шибалије Карађорђу у помоћ, састану се с њим у Старом Влаху, гдје у једној борби и погину 1809. године.
На Дубровску су становали десетак година, а одатле се преселе на Добра Села, гдје су се већ били доселили Алексини синови са Малинска Сава и Станко."

Нико још од рода Милошевића није урадио дубински тест и то би било пожељно како би се род профилисао.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8722 послато: Фебруар 06, 2023, 08:50:49 поподне »
Ећимовић, Аранђеловдан, Ново Село/Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Све вриједности хаплотипа су му модалне, осим што на маркеру DYS481 има нешто нижу вриједност 24. Управо ова вриједност уз славу Аранђеловдан повезује га са старим дробњачким родом Вуковићима на Добрим Селима и Меруљи. Поред тога Вуковић је Ећимовићу и најближи од свих тестираних по укупном хаплотипу (1/23). Вуковићи имају предању о једном свом огранку давно исељеном на Гласинац, и вјероватно се ради о Ећимовићима.

Тестирани је оставио предање о поријеклу од Јунчевића. А такво предање се може наћи и у етнографској литератури. У околини Пријепоља постоји насеље Јунчевићи. Можда је то насеље било етапна станицу на путу ка Гласинцу. Ећимовићи су на Гласинцу живјели у неколико насеља у околини Сокоца и били су прилично бројни.

Било би пожељено да Ећимовићи и Вуковићи ураде дубински тест и да се на тај начин профилише овај дробњачки род.

Народни херој Марко Ећимовић је најпознатији представник наведеног рода.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%95%D1%9B%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8723 послато: Фебруар 07, 2023, 01:29:12 поподне »
Народни херој Марко Ећимовић је најпознатији представник наведеног рода.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%95%D1%9B%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Јесте, то му је ближи рођак.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8724 послато: Фебруар 13, 2023, 07:58:04 поподне »
Поповић, Ђурђевдан, Сијерци/Соколац, I2-Y3120>Y4460, род Пилатоваца

У својој студији о Гласинцу Миленко Филиповић о Поповићима у Сијерцима забележио је следеће:
Цитат
Поповићи или Ере (5 слемена са 8 кућа, ћурђевдан) спадају у новије досељенике на Гласинцу. Има их још у Побрацима а као Бојата и у Старој Гори. Старином су из Црквина у Пиви. Доселили су на Гласинац дедови Мијајло, Вук и Обрад, синови попа Лаза. Кренули су због црногорских ускока, који су их пљачкали. Веле да су даљом старином из Скадра, од рода Момчиловића. Пре доласка у Црквице, дуго времена су провели у Загорју. Увек је у том роду било попова, који су свугде “градили штогод црквице“, па су они и правили Црквице у Пиви.

Резултат тестирања је највероватније оборио предање по коме су Поповићи огранак Бојата из "Црквина". Мисли се у ствари на Бојате из истоименог села у Горњим Црквицама у Пиви. Kажем највероватније, јер је за Бојате припадност хаплогрупи I2-PH908 утврђена индиректно, тестирањем Дуњића из Заваита у фочанској Заврши, који знају да воде порекло од Јакова Бојата и његове удовице Дуње која се са децом вратила у свој род.

Резултат теста Поповића у потпуности се уклапа у модални хаплотип рода Пилатоваца, чија је матица у истоименом селу у Опутним Рудинама и за који је утврћено да припада грани I2-Y3120>Y4460. Хаплотип Пилатоваца има прилично модалне вредности од којих се делимично издваја једино вредност DYS19=15, коју поседује и тестирани Поповић. Најближи хаплотипу Поповића је резултат Додеровића (Ћурђевдан, Пољана/Плужине), од којег се разликује на једном маркеру од 23 упоредива. Сви до сада потврђени Пилатовци славе Ђурђевдан, осим Парошког (Војка/Стара Пазова) који слави Ђурђиц, а Поповић је 11. тестирани за којег је утврђена припадност овом роду.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8725 послато: Фебруар 13, 2023, 08:32:57 поподне »
Вук Поповић (~1770), имао је два сина Христа и Боја, бацих поглед на османски дефтер за Гласинац (19. вијек).
...
Нисам гледао литературу за Стару Гору, Рогатица; помислих да ти Бојати нису од Боја Вукова?
« Последња измена: Фебруар 13, 2023, 08:35:16 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8726 послато: Фебруар 13, 2023, 10:52:54 поподне »
Поповић, Ђурђевдан, Сијерци/Соколац, I2-Y3120>Y4460, род Пилатоваца



Поповића са славом Ђурђевдан има у Трнову, које је географски близу реченог Загорја (ако се на њега мисли).

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8727 послато: Фебруар 13, 2023, 11:30:32 поподне »
Вук Поповић (~1770), имао је два сина Христа и Боја, бацих поглед на османски дефтер за Гласинац (19. вијек).
...
Нисам гледао литературу за Стару Гору, Рогатица; помислих да ти Бојати нису од Боја Вукова?

Бојати из Старе Горе код Рогатице се сматрају огранком пивских Бојата. Ево шта о Бојатима и Поповићима каже други извор:
Цитат
БОЈАТИ И ПОПОВИЋИ
Бојати живе на Грбавици (Стара Гора) и под Медњиком (са десне стране пута Борике–Лијеска–Осово–Рогатица), а Поповићи у Старом Броду и на Перчину (Чановина) и на Мандри.
Према сачуваној традицији и писаним изворима Бојати су потомци Јауковића, Јауковићи огранак Мандића који су дошли у време досељавања Срба у ове земље заједно са осталим Новљанима, најпре у Босну па одатле у Бањане. Из Бањана са осталим Новљанима прелазе у Дробњак, у Прислоницу. Према писаним изворима Мандићи су имали огромне жртве у борбама са Кричима. Борили су се све док Кричи нису побеђени. Јауковићи су презиме добили по сину Дракуле Мандића, Јоксиму. У једној разури Мандића Јоксим се затекао код стоке у Језерима када су му Турци убили оца и брата. Он је за њима толико жалио и јаукао да су га прозвали Јауком, а његове потомке Јауковићима. Било је то вероватно средином 17. века.
Један потомак Јауковића, Бајо одсели се у Пиву и од њега су тамошњи Бојати (у Црквицама). По Баји су добили потомци презиме Бојат, а место које су населили прозове се Бојати. Од Бојата у Пиви су наши Бојати на Грбавици и под Мењиком.

Поповићи су се нашли у Пиви као комшије Бојата. По неким списима Поповићи су старином од Скадра. Породица је давала попове и подизала неке цркве па су по томе и добили презиме Поповић, иначе су се раније презивади Момчиловићи. Из Пиве (Црквине) на Гласинац су дошли старци: Мијаило, Вук и Обрад, синови попа Лазе. Поповића има и у Старој Гори као Бојата. Ово нас наводи на закључак да су Бојати на Грбавици од Поповића. Ово је тешко прихватити, поготову кад имамо природно и убедљиво објашњење порекла презимена Јауковића и Бојата.
Други извор за Поповиће каже да су старином из Бара, одакде су отишли када су Турци заузели Бар. Прво су се сместили у селу Дуб у Бјелицама. После нешто више од десет година оду у Дубљевиће код Невесиња. Ту се намноже и раздвоје у огранке. Из Дубљевића два момка ускоче у Пиву и населе се у месту Отар (по некима Ортар). Њихове потомке прозову Дубљевићима, а доцније њихово село назову Дубљевићи. Неки њихови потомци, ваљда, су задржали старо презиме Поповићи, који се орођавају са комшијама Бојатима, а у даљим сеобама стварају се различите приче и нејасноће. Да ли су Бојати од Поповића или Јауковића, односно да ли су Поповићи посебан род пореклом из Скадра или Бара, односно огранак старих Косовчића, а потомци Марка Вучуровића Омакаловића с Пошћења. На крају да кажемо и то, да по једној (последњој) верзији Поповићи су од старог и великог братства Косорића. Све ове поменуте породице од старина славе Ђурђевдан.

Раде Милисава Вучака (Вучићевића), рођен 1906. године, са Перчина, испричао је о Бојатима са Грбавице причу следеће садржине. На наше подручје прво су се доселила два брата Бојата „из Херцеговине“, а под овим појмом може се третирати подручје од Билеће до Никшића и Пивске долине. Један од браће имао је синове Алексу и Гаврила, а други сина Лазу. Сви су говорили некако друкчије од раније досељених житеља, што их је разликовало од нашег говора. Ове синове Раде је упамтио као старије људе од по 60 до 70 година. Из ових података може се закључити да су поменута два брата стигли на Грбавицу око 1850. године.

У тексту даље следи родослов двојице браће Бојата досељене у Стару Гору. Очигледно је свашта измешано у овим предањима и изгледа све углавном нетачно. Но чини се да Бојати ипак нису тако стари досељеници у Стару Гору да би се помињали у дефтеру из 18. века, јер се потомци двојице досељене браће на даље јасно прате кроз родослов.
Друго нешто ми пада на памет: да нису Бојати у Старој Гори уствари исељени Бејати који сада живе у Кокорини код Гацка? Бејати такође славе Ђурђевдан и род су са Додеровићима, те као и они припадају роду Пилатоваца. Са друге стране, видимо да су Поповићи по хаплотипу најближи управо Додеровићима.
« Последња измена: Фебруар 13, 2023, 11:36:37 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8728 послато: Фебруар 13, 2023, 11:46:09 поподне »
Михаиловић (Митровдан), Кусадак/Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На прва два маркера има врло ретке вредности. Само он, један Македонац из подножја Шар-планине и Лазић из Возуће имају DYS393=14. И сва тројица славе Митровдан, који је иначе редак код ове хаплогрупе. Међутим, од Лазића се разликује на чак 8 маркера. Друга специфична вредност је DYS390=25 коју има само 6-7 тестираних, а ту се опет поклапа са истим Македонцем, од којег се иначе разликује на 3 маркера (најближи му је по маркерима). Можда би Михаиловић са Македонцем формирао неку посебну, ретку подграну.

Према литератури из 1925. у селу Кусадак био је само један род који слави Митровдан - Stojakovići (Mitrovići, Markovići, Brkići, Petrušići, Perići (50 dom., Mitrovdan). Doselio se njihov predak Ostoja, i od njega se zapatila ova porodica. Stanovali u starom Selištu. Starinom su od Bijelog Polja (današnji sever Crne Gore). Rod su sa Mihajlovićima i Jovanovićima u Umčarima (opština Grocka).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/
« Последња измена: Фебруар 14, 2023, 12:24:57 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8729 послато: Фебруар 13, 2023, 11:50:30 поподне »
Поповића са славом Ђурђевдан има у Трнову, које је географски близу реченог Загорја (ако се на њега мисли).

Не бих полагао много наде у то предање и ову подударност коју си пронашао, посебно у комбинацији са тако честим презименом и славом као у овом случају. Видиш у мом претходном посту шта је све народ временом исконструисао.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8730 послато: Фебруар 14, 2023, 01:10:39 поподне »
Да, да, у праву си. Ни ови Поповићи немају предање да су блиски са Поповићима са Гласинца. Више је то моје запажање.

Напоменуо би да и Додери имају предање о доласку из Попова, што нема много логике. А ево Поповићи и Додери најближи. С обзиром на интерпретацију предања, ко зна ко је шта и како чуо?

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8731 послато: Фебруар 14, 2023, 03:54:06 поподне »
Y18331 и Y4460 в Македония, Тесалия и Пелопонес се припокриват и са с най-голяма концентрация на Балканите. Това сигурно са първите Славяни в района, Z17855 в Македония според мен е някаква експанзия след това. Сръбските Y4460 най-вероятно са от Македония.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8732 послато: Фебруар 16, 2023, 12:25:27 пре подне »
Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен, E-V13>Z5017

Има потпуно поклапање хаплотипова са Радосављевићем из истог места:

114. Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен, E-V13>Z5017

Постоји могућност да припада грани E-V13>Z5017>Z19851>Y172393 због вредности маркера DYS390=25, али хаплотип тестираног поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа те гране: DYS439=12, DYS576=18, DYS570=18, DYS643=13. На три маркера се разликује од хаплотипова Момчиловића из Дешилова код Мерошине и Укшановића из Бољевића код Бара, који припадају тој грани. На четири маркера се разликује од Станића из суседног Новог Сланкамена, а деле и вредност маркера DYS390=25. Станић слави Видовдан. Без дубљих тестова се не може рећи да ли је Радосављевић генетички сродан некоме од њих.

Тестирани је навео да су Радосављевићи староседеоци у Старом Сланкамену.

Новотестирани Радосављевић је навео да породица према предању потиче из Црне Горе или са Косова.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8733 послато: Фебруар 16, 2023, 11:11:56 пре подне »
Главаш (Јовањдан), Осеник/Хаџићи

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Осим DYS456=16, што је ретка вредност (модална је 15), остали маркери су му стандардни за ову хаплогрупу, па постоји више њих од којих се разликује само на једном (наведеном) маркеру. Међу тестираним са само једним маркером разлике је Игленџа из Кољана код Врлике, који такође слави Јовањдан. Ова слава је изузетно ретка код R1b-Z2705 (само 4-5), а за Игленџу се наводи да је почетком 18. века доселио однекуд из Босне, па може бити да су истог порекла.

Колико видим Главаши су врло бројни у БиХ, а највише има католика (у много места), затим православаца, па на трећем месту муслимана. Срби Главаши су у селима Доња Биоча, Луке и Осеник код Хаџића, Ходбина код Мостара и Живинице код Кнежева, али нисам нашао неки податак о пореклу.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8734 послато: Фебруар 17, 2023, 02:29:30 поподне »
Газдић, Ђурђевдан, Зорловићи/Пљевља, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135653, род Љешњана-Војинића

За Газдиће се сматра да су староседеоци на Ковачу и да су у сродству са братством Ковач које је старином из Херцеговине. По народном предању и планина Ковач добила је име по неком Ковачу који се ту доселио, а чији су потомци Газдићи. У неким изворима доводе се у везу са братством Матијевић. Помиње се и претпоставка да им је првобитно презиме било Бранковић, којих је било само једна кућа у време када су дошли Турци. Презиме Газдић добили су накнадно када им је паша Бољанић, за кога се тврди да је од њих, поклонио пространа имања.
Осим у Зорловићима, Газдићи су у пљеваљском крају живели у Бољанићима, Ковачу, Поблаћу , Биједићима, Матаругама, Боровици и Пљевљима. Одатле су се селили у друге крајеве данашње Црне Горе, као и у Босну и Србију у области Старе Херцеговине и Старог Влаха, где их данас има све до вишеградског и златиборског краја.
Презиме Газдић јавља се и код других породица које славе различите славе.

Тестирани Газдић припада грани I2-Y135653 и роду Љешњана-Војинића. Осим маркера DYS385=15-16 по којем се препознаје припадност овом роду, хаплотип тестираног Газдића карактерише и ретка вредност DYS635=25 која је изгледа специфична за Газдиће или представља приватну мутацију тестираног, с обзиром да се не јавља код других припадника рода Љешњана-Војинића. Газдић је уједно први тестирани Љешњанин-Војинић који слави Ђурђевдан. С обзиром да је хаплотип Газдића близак модалном хаплотипу Љешњана-Војинића има већи број блиских хаплотипова унутар рода од којих се разликује на два маркера од 23 упоредива.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8735 послато: Фебруар 23, 2023, 01:27:21 поподне »
Милићевић, Аранђеловдан, Грабовац, Звечан

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Разумљиво, најближе поклапање има са нејавним тестираним из оближњег Великог Рудара са чијим родом су Милићевићи по предању повезани. Разлика је само на 437, на којој Милићевић има повишену вредност 17. Хаплотип им издваја 438=11 која је присутна само код њих двојице. Из тог разлога сам их груписао у новоформирани Б3 род у табели. Од осталих, најближи им је нејавни тестирани из околине Нове Вароши који слави Томиндан (разлика на 438).

Милићевићи, Јевремовићи и Милутиновићи из рода Крајчана су у Грабовац прешли из Рудара крајем 19. века. Њима сродан род у Рудару јесу Морачани који славе Аранђеловдан а преслављају Гавриловдан. По предању су преци овог рода настаријим пореклом из Мораче из које су доселили у другој половини 18. века, најпре у Борчане код Лепосавића.

Резултат теста не подупире овакво предање нити показује неко конкретно поклапање које би помогло у проналажењу могуће раније матице овог рода. Из тог разлога препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8736 послато: Фебруар 23, 2023, 02:19:04 поподне »
Милићевић, Аранђеловдан, Грабовац, Звечан

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Разумљиво, најближе поклапање има са нејавним тестираним из оближњег Великог Рудара са чијим родом су Милићевићи по предању повезани. Разлика је само на 437, на којој Милићевић има повишену вредност 17. Хаплотип им издваја 438=11 која је присутна само код њих двојице. Из тог разлога сам их груписао у новоформирани Б3 род у табели. Од осталих, најближи им је нејавни тестирани из околине Нове Вароши који слави Томиндан (разлика на 438).

Милићевићи, Јевремовићи и Милутиновићи из рода Крајчана су у Грабовац прешли из Рудара крајем 19. века. Њима сродан род у Рудару јесу Морачани који славе Аранђеловдан а преслављају Гавриловдан. По предању су преци овог рода настаријим пореклом из Мораче из које су доселили у другој половини 18. века, најпре у Борчане код Лепосавића.

Резултат теста не подупире овакво предање нити показује неко конкретно поклапање које би помогло у проналажењу могуће раније матице овог рода. Из тог разлога препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

У попису из 1851. године су у Рудару пописани у кући бр. 6: Милић син Миленка, рођен 1824 и његов син Јеврем рођен 1849. Вероватно се доселио Јеврем Милићевић, који је претпостављам имао три сина од којих су данашњи Поткрајчани: Милићевићи, Јевремовићи и Милутиновићи.

Иначе тренутно за село Грабовац код Звечана имамо скоро па тестиране све родове:

"Савићи"-PH908>Y134578>Y134585
"Катићи"- PH908>Y134578>Y134585
"Брђани"- R1а-Z280>Z92>Y4459
"Поткрајчани"- G2а-L497>Y128028

Мањи родови: Милосављевићи, пореклом из Жеровнице, преузели Лучиндан од Катића, а стара слава им Спасовдан, по сеоској молитви у Жеровници, мада су можда и од "Пушкића", чији резултат такође имамо. Радовановић из Липовице (I1-P109, Дробњаци), Христов (пореклом Бугари), Ђокић из Житковца., као и Вуксановићи из Бољетина су истог порекла, и њихова хаплогрупа позната је редакцији.

https://www.poreklo.rs/2018/09/30/poreklo-prezimena-selo-grabovac-zvecan/


Грабовац се не јавља на попису из 1851. Док је већина родова из тог села тада пописано у оближњем Рудару, где је Грабовчанима и било гробље све до 1946. Пошто знамо из Матичних књига да има рођених у Грабовцу 1875. можемо само претпоставити када је село настањено. Моја процена је након нове административне реорганизације, када је нахија Митровица из Новопазарског кадилука прешла у новоформирани Косовски вилајет, 1866.
« Последња измена: Март 27, 2023, 03:31:35 поподне Милош »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8737 послато: Фебруар 23, 2023, 03:43:07 поподне »
Саламадић, Никољдан, Фоча

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико карактеристичних вредности: повишене DYS458=18 и DYS576=20, и снижену DYS549=10. Нема ближих поклапања у табели, па је препорука да се уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Нисам успео пронаћи детаљније податке о Саламадићима у доступној литератури, па ако неко има више информација нека подели испод у коментару.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8738 послато: Фебруар 23, 2023, 03:55:30 поподне »
Гујо, колико за сада имамо Срба који су испод нивоа R1a негативни и на Z280 и M458?
Ја знам само за оног Павића са 23andme који је Z93+, те да би и Јанићијевић с Косова могао лако бити Z93.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8739 послато: Фебруар 23, 2023, 03:55:34 поподне »
Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, које одликује слава Никољдан, од већине се разликује на 1-3 од 23 маркера. Ово је већ трећи тестирани Ковљенић из Нуглашице, а од претходно тестиране двојице разликује се на 1 и 2 од 23 маркера. За даље тестирање препоручује се неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Ковљенићи су према предању у околину Босанског Грахова дошли из Задра, а још даљим пореклом су из Грахова у Црној Гори, где им је старије презиме било Ковијенић.