Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466076 пута)

Ван мреже ivanisisana

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8560 послато: Август 05, 2022, 03:00:33 поподне »
Добар дан,
Зовем се Горан Иваниш. Рођен сам 08.10.1968. године и урадио сам ДНК тест. Припадам хаплогрупи I2-Y3120. Живим у Бањој Луци. Крсна слава ми је Јовандан. Ово је мој први контакт са форумом, па ми опростите ако шта погријешим. Направио сам породично стабло Иваниша са 8 генерација. Родоначелник је Иваниш Марко, вјенчан у Жегару 14.10.1835. (доказано изводом из књиге вјенчаних). Од г. Вељка Кубата сам сазнао да се и његов отац звао Марко. Молим вас за савјет: Како могу сазнати старије претке Иваниша и више о њиховом поријеклу?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8561 послато: Август 05, 2022, 03:16:52 поподне »
Добар дан,
Зовем се Горан Иваниш. Рођен сам 08.10.1968. године и урадио сам ДНК тест. Припадам хаплогрупи I2-Y3120. Живим у Бањој Луци. Крсна слава ми је Јовандан. Ово је мој први контакт са форумом, па ми опростите ако шта погријешим. Направио сам породично стабло Иваниша са 8 генерација. Родоначелник је Иваниш Марко, вјенчан у Жегару 14.10.1835. (доказано изводом из књиге вјенчаних). Од г. Вељка Кубата сам сазнао да се и његов отац звао Марко. Молим вас за савјет: Како могу сазнати старије претке Иваниша и више о њиховом поријеклу?

Ваш резултат је већ коментарисан на форуму, али на другом мјесту, па га преносим и овдје.

96. Иваниш, Јовањдан, Каштел Жегарски/Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Двије вриједности маркера су нешто рјеђе DYS19=17 и DYS391=10 , али и ове вриједности посједује приличан број тестираних, тако да нису довољне за одређивање везе. Међутим, Иваниш има пуно поклапање са још једном српском породицом из Жегара- Крњаја, која такође слави Јовањдан. Сасвим је јасно да су ове двије породице повезане, иако у литератури нисам нашао помена о њиховој вези. Међу слављеницима Јовањдана на подручју Крајине, Иванишима и Крњајама су најближе Грмуше из Голеша/Бања Лука (3/23), а у источним српским крајевима Драпићи из Врпоља Загоре/ Требиње (3/23) и Павловићи из Овчиње/Бајина Башта (3/23). По хаплотипу им је блиска читава једна група породица из околине Пљеваља и Старог Влаха која слави Лазареву суботу. Међутим све ове везе су несигурне, и морале би се потврдити SNP тестом.

Иваниши су прилично стари на подручју Жегара, помињу се и у попису из 1709. године, уписани као Iuanseuich, а и касније током 18. вијека, у списковим далматинских исељеника у Пољску 1771-1774. године. И Иванишима и Крњајама је матица у жегарској Надводи и с обзиром да се и једна и друга породица помињу као старе жегарске породице, не би ме чудило да су на том локалитету живјели и у 16. и 17. вијеку. Не би било лоше генетички провјерити још неке породице у Надводи које су славиле Јовањдан: Бариће, Грозданиће, Дуброје.

Тестирани је навео да су његови Иваниши из огранка који је носио надимак Прдивуци. И у литератури се помиње овај надимак. Преци тестираног су се око 1900. године доселили у село Дабар код Санског Моста. Навео је Никшић, Невесиње као мјеста старијег поријекла и старије презиме Максимовић.

Генетички не може да се утврди сигурна веза са источним српским крајевима. Једино рјешење је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).

Ван мреже ivanisisana

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8562 послато: Август 05, 2022, 09:36:26 поподне »
Хвала.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8563 послато: Август 05, 2022, 11:31:09 поподне »
Булатовић, Лучиндан, Лијешње, Колашин, E-V13>Z1057

Припада роду Ж из табеле Српског ДНК пројекта и први је тестирани који слави Лучиндан. Најближа поклапања има са Костићем из Бреснице код Врања и Миловановићем из Стубла код Краљева, од чијих се хаплотипова разликује на по једном маркеру. Обојица поменутих славе Никољдан. За овај генетички род је карактеристична изражено снижена вредност маркера DYS389ii=27, а могу се издвојити и вредности маркера DYS390=25 и DYS385b=19. Миловановићи имају предање да им је предак дошао из Пљеваљског краја око 1875. године, док о пореклу Костића немамо доступне податке. Роду припадају још двојица тестираних чији резултати још нису објављени: један је из Зрењанина, а други из    Горњег Стајевца код Трговишта. Свакако је занимљиво што је овај род присутан и у Црној Гори и на самом југу Србије.

Тестирани је навео да је старо презиме његове гране Булатовића било Голубовић.

Ово је 7. генетички род који је откривен код Булатовића, братства чија је матица у Ровцима, по чему су без икакве дилеме најразнородније српско братство. Булатовићи изворно припадају роду Никшића и хаплогрупи I2-PH908. О Булатовићима имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1262.0

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8564 послато: Август 09, 2022, 03:38:04 поподне »
Продановић, Ђурђевдан, Опланић, Кнић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду Б1 у табели СДНКП.

Продановићев и хаплотип рода Б1 карактерише њима својствена вредност 391=11, уз комбинацију са нешто чешћом 389II=30. Обе ове вредности Продановић дели са Малиџаном из Шљиванског код Пљеваља и нејавним тестираним из околине Нове Вароши, док Мићовић из Седобра код Пријепоља има снижену 389II. Сви припадници рода славе Ђурђевдан.

Може се рећи да је тестирањем потврђено предање забележено почетком прошлог века које је објављено у антропогеографској студији о Гружи Михаила Драгића. Према предању, Продановићи и њима сродни Новићевићи потичу ''од Сјенице'', одакле су њихови родоначелници браћа Продан и Новић дошли ''уз Карађорђеву крајину''. Дакле, преци овог рода су као и апсолутна већина испитаних родова (изузев једног) у Опланиће доселили са простора Старог Влаха и суседних крајева, у периоду од 1809. па надаље.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
« Последња измена: Август 09, 2022, 04:02:18 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8565 послато: Август 10, 2022, 01:18:37 поподне »
Црнадак, Никољдан, Друговићи/Лакташи

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061>FT408946>Y264438, ширем генетичком роду Дробњака. Црнадак је урадио геномски тест (Nebula) и на тај начин је дошао до свог терминалног SNP-а Y264438  којег дијели са Пејовићем из Старонића/Чајниче. Старост ове везе се може процијенити на око око 500 година. Нешто старија, али такође веома блиска је веза Црнадка и Пејовића са групом родова у Ибарском Колашину (Орловићи из Г.Стрмца) са којима дијеле мутацију FT408946. И ови родови из Ибарског Колашина имају предање о Црној Гори као ранијем мјесту живљења. У сваком случају се род FT408946 издвојио у неком тренутку из шире дробњачке родовске заједнице и кретао се и према истоку и према западу.

Црнадак је презиме које је уско локализовано на подручју села предјела Жупе (источна страна Врбаса у троуглу Прњавора, Српца и Лакташа), па се може претпоставити да је презиме ту и настало. Срби су ово подручје густо населили око 1530. године и то је био углавном миграциони талас који је ишао са подручја Старог Влаха, Полимља и сјеверних дијелова Старе Херцеговине. Могуће је да су преци Црнадака дошли у овој миграцији, с обзиром на њихову генетичку везу са Пејовићима из околине Чајнича. У Хрватској, око Новске, приутни су и Хрвати са презименом Црнадак, али је презиме као надимачко могло и независно настајати.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8566 послато: Август 10, 2022, 01:35:07 поподне »
Стојчевић, Комушина Горња/Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z58. Посједује прилично специфична хаплотип без ближих поклапања како у бази СДП, тако и у интернациионалним базама. Из тог разлога се ништа одређеније не може саопштити о генетичким везама Стојчевића. Хаплотип је најближи грани Z2040, али има и маркера који одударају од модала за ову грану.

Стојчевићи су католичка породица и на подручју жупе Комушина записани још у попису 1743. године.

Препорука за даље тестирање: I1 Panel код YSeq или неки од дубинских тестова (Nebula, Dante, BIGY)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8567 послато: Август 10, 2022, 05:41:10 поподне »
Топаловић, Ђурђевдан, Хргуд/Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих и немодалних вриједности издвајају се DYS19=17 и донекле DYS576=19 и DYS570=17. Ове вриједности посједује и Тохољ, Ђурђевдан из Крајпоља, а уједно је то и најближи хаплотип Топаловићу у Херцеговини (3/23). Рекао бих да је сасвим извјесно да су Тохољ из Крајпоља и Топаловић из Хргуда генетички блиски. Оно што је интересантно јесте да је тестиран и Топаловић из Крајпоља, који би требао бити од Топаловића са Хргуда, међутим генетички резултати показују различито поријекло. Иако оба Топаловића припадају хаплогрупи I2-PH908, хаплотипови су им толико различити да су мале шансе да су истог поријекла. Топаловић из Крајпоља по карактеристичним маркерима близак је неким другим херцеговачким породицама са простора Љубиња.

По предању Топаловићи су почетком 18. вијека са Грахова у Црној Гори доселили на Хргуд (тестирани наводи конкретног претка Луку који се Грахова дошао око 1720. године). Са Хргуда су неки Топаловићи прешли на читлуку у Крајпоље. (али као што поменух нису истог поријекла са хргудским).

Препорука за даље тестирање:
YSeq M423 Panel или неки од дубинских тестова (Nebula, BIGY, Dante)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8568 послато: Август 10, 2022, 06:15:37 поподне »
Стојчевић, Комушина Горња/Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z58. Посједује прилично специфична хаплотип без ближих поклапања како у бази СДП, тако и у интернациионалним базама. Из тог разлога се ништа одређеније не може саопштити о генетичким везама Стојчевића. Хаплотип је најближи грани Z2040, али има и маркера који одударају од модала за ову грану.

Стојчевићи су католичка породица и на подручју жупе Комушина записани још у попису 1743. године.

Препорука за даље тестирање: I1 Panel код YSeq или неки од дубинских тестова (Nebula, Dante, BIGY)

Гледам нешто дубински потврђене припаднике ове ретке хаплогрупе код нас.

Цветковић, Бабичко, Лесковац:  I-Z58>A480 (BIGY)

Стање на 23andMe:

Дамњановић, Врање: I1-Z58>Z138
Капетановић, Босна и Херцеговина: I1-Z58>Z138
Максимовић, Пелинце, Старо Нагоричане: I1-Z58>Z138
Костадиновић, Србија: I1-Z58>Z60
Бечевић, непознато: I1-Z58>Z60>Z140
Џанановић, Братунац: I1-Z58>Z60>Z140

Делује да ће добар део наших I-Z58 припадати подгранама низводно од I-Z138 и I-Z60.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8569 послато: Август 13, 2022, 01:03:38 поподне »
Дмитровић, Никољдан, Превршац, Доњи Кукурузари, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Од модалног хаплотипа овог рода одступају вредности маркера DYS390=23, DYS456=16 и DYS570=20. Све три вредности се јављају код мањег броја тестираних Бјелопавлића.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

О роду Бјелопавлића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0

Ван мреже Njegos88

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8570 послато: Август 14, 2022, 07:13:26 поподне »
Нисам сигуран у којој теми би требало да питамо о већ објављеним резултатима, па ћу питати овде и надам се да ће ми неко помоћи. Да ли су објављени резултати за следеће породице?

 - Зеленовић из Читлук: свети Никола (Никољдан)
 - Каралић/Каралија из Буковца, Сомбор: св. Киријак Отшелник (Михољдан)
 - Врачарић из Сомбора и Станишић: свети Ђорђе
 - Стојачић из Сомбор (салаш Mилићи): свети Никола
 
Хвала вам

Ван мреже Фубуки

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8571 послато: Август 14, 2022, 10:44:48 поподне »
Добар дан,
Зовем се Горан Иваниш. Рођен сам 08.10.1968. године и урадио сам ДНК тест. Припадам хаплогрупи I2-Y3120. Живим у Бањој Луци. Крсна слава ми је Јовандан. Ово је мој први контакт са форумом, па ми опростите ако шта погријешим. Направио сам породично стабло Иваниша са 8 генерација. Родоначелник је Иваниш Марко, вјенчан у Жегару 14.10.1835. (доказано изводом из књиге вјенчаних). Од г. Вељка Кубата сам сазнао да се и његов отац звао Марко. Молим вас за савјет: Како могу сазнати старије претке Иваниша и више о њиховом поријеклу?

Odgovorio sam vam u privatnoj poruci.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8572 послато: Август 15, 2022, 10:30:39 пре подне »
Милатовић, Петковдан, Дабовићи(Међеђе)/Даниловград

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани Y51673. Као и сви припадници гране Y51673 има карактеристичну вриједност DYS393=14, а поред ове вриједности код Милатовића се издвајају и више вриједности DYS389-I/II=14/32. Ове вриједности Милатовића приближавају породицама са подручја Цетиња: Врбицама и Радоњићима (са Његуша) али и херцеговачком роду Предојевића. Ипак, Милатовић им по укупном хаплотипу није превише близак, па се на овом нивоу тестираности не може рећи колико је стара веза Милатовића са горе поменутим породицама. Милатовић по укупној блискости хаплотипа нема блиских тестираних појединаца. Оно што је интересантно јесте да Милатовићи у Винићима /Даниловград, иако такође припадају хаплогрупи I2-PH908, нису повезани са Милатовићима у Дабовићима (Међеђе).

По предању, најстарији мјесто поријекла Милатовића је на подручју Чева (село Заљуће), одакле су се два брата зидара преселила у Комане у село Милате. Наводно су по том селу добили презиме, а одатле су дошли  у Дабовиће под Острогом. Старија слава им је била Аранђеловдан, па су је промијенили у Петковдан. Тестирани је навео предање да су Милатовићи под Острогом били још прије доласка св. Василија у Острог ( предање помиње зидање куле Милатовића у Дабовићима око 1615. године)
« Последња измена: Август 15, 2022, 11:55:37 пре подне drajver »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8573 послато: Август 15, 2022, 11:38:06 пре подне »
Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


Тестирани вероватно припада подграни L26, али неопходна је СНП потврда. У ДНК пројекту нема ближих поклапања, а слична је ситуација и на YHRD.

За ове Радуловићима се каже следеће:

"Посебну целину у Цуцама некада су чинила два села на југоистоку племенске области – Башино Село и Доњи Крај. Старо, цуцко становништво се током 16. столећа из овог краја углавном иселило, а на његово место долазе досељеници из области Куча. Сарадник Порекла Милан Радуловић је, након дугогодишњег истраживања свог порекла, о Башедољцима и Доњекрајцима дошао до следећих закључака: „Радуловићи из Башина Села имају предање да су из Вучитрна, те да су се после Косовске битке повукли према Црној Гори. По казивању, директни смо потомци војводе Војина. Предање вели да смо се склонили у околину Куча из којих прелазимо у Башино Село. Слава Радуловића у то доба, па до средине 16. вијека била је Јовањдан и прислужница Никољдан. По доласку у Башино Село промјенили смо прислужницу у Малу Госпојину. До средине 17. вијека, по казивању Цуца и Чевљана, становници цуцког Доњег Краја  и Башина Села чинили су засебно племе. Толико су били осиљени да су им засметали, па су они заједничком војском под вођством Пренте Драгојевића напали на ова села. По договору Чевљани су припојили села свом племену док су Цуце отеле сву покретну имовину. Тада су се становници Доњег Краја раселили док су Башедољци остали. Од тада (1660) је Башино Село у саставу Чева“.

Услед сталног притиска Цуца и Чевљана, Радуловићи су се постепено исељавали из Башиног Села. Последњи су се иселили 1758. године, и то:

„у Пјешивце  Дамјан Радулов са браћом, те Радулов брат поп Рајич Радуловић. Док се на Цетиње селе браћа Раде и Перо, од којих ће се формирати братство Перовићи и Радовићи звани „Озринићи“. У Невесиње сели се Лазар Радуловић и од њега се формира братство Чалије. У Заврх крај Никшића одеслио се четврти брат Тодор са својих 5 синова. Од Радуловића у Никшићу је и братство Буторовића. Ови Радуловићи у Никшићу су обрнули те славе Малу Госпојину, а прислужују Јовањдан“.

Већина се већ раније иселила у Кривошије, где и данас има Радуловића. Кнежевићи у Боки су огранак Радуловића. Презиме су добили по кнезу Гаврилу Иванишеву Радуловићу (крајем 17. столећа)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Yfull стабло J-L26:
https://yfull.com/tree/J-L26/

Тестирани није из Заврха већ из Горњег Поља, а ранијим поријеклом са Кривошија. Његов братић урадио снип тест Y230853 Т+
« Последња измена: Август 15, 2022, 11:40:40 пре подне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже mirobilly

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8574 послато: Август 15, 2022, 10:40:17 поподне »
Miroslav Dmitrovic haplogrupa E1b1b>V13.....voleo bih znati preciznije
...nadam se necemu...svako ko zna nesto moze mi se javiti....

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8575 послато: Август 16, 2022, 09:06:28 пре подне »
Miroslav Dmitrovic haplogrupa E1b1b>V13.....voleo bih znati preciznije
...nadam se necemu...svako ko zna nesto moze mi se javiti....

Овде је прокоментарисан ваш резултат:

Дмитровић, Никољдан, Превршац, Доњи Кукурузари, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Од модалног хаплотипа овог рода одступају вредности маркера DYS390=23, DYS456=16 и DYS570=20. Све три вредности се јављају код мањег броја тестираних Бјелопавлића.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

О роду Бјелопавлића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8576 послато: Август 18, 2022, 06:34:31 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Припадност овој грани потврђена је SNP тестом претходно тестираног Буловића из Бителића са којим новотестирани има пуно поклапање на 23 маркера. Имају више блиских тестираних појединаца на подручју Крајине: Ћук из Зрмање/Грачац и Скакавца/Бос.Петровац, Поповић из Биовичиног села и Чекић из Грбаваца/Градишка. Од наведених Грбић му је најближи јер са Буловићима дијели нешто специфичнију вриједност DYS643=14. У односу на модални хаплотип овог рода, Буловићи имају и нешто рјеђу вриједност DYS458=16. Хаплотип и иста слава Јовањдан упућује Буловиће на генетички бликсе породице у Херцеговини: Миљаниће, Миловиће и др. Међутим ову везу би требало додатно провјерити SNP тестом.

Буловићи су једна од најстаријих породица на подручју сињске крајине. Боравили су а том подручју прије ратова и покретања становништва 1690-тих. Касније се на истом подручју доста често помињу кроз изворе. Бителић им је увијек био матично мјесто. У 19. вијеку исељавали су се У Ливањско и Гламочко поље. У ливањском пољу једна грана Буловића се покатоличила.

Препорука за даље тестирање:
I1-Z63 Panel код Yseq или још боље неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante,Nebula)
« Последња измена: Август 18, 2022, 06:36:34 поподне drajver »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8577 послато: Август 19, 2022, 04:20:52 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627.

Oд ових Буловића је епископ бачки Иринеј:

https://www.poreklo.rs/2012/03/05/bulovi%C4%87/
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8578 послато: Август 19, 2022, 05:52:16 поподне »
Oд ових Буловића је епископ бачки Иринеј:

https://www.poreklo.rs/2012/03/05/bulovi%C4%87/
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Зар он није од Хрвата Каранушића из околине Сплита? Бар се раније тако потписивао.
https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/hieromonk-irinej-karanusic-bulovic:47

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8579 послато: Август 19, 2022, 08:14:22 поподне »
Радујем се дискусији...залуд ли се радујем?