Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2128544 пута)

Ван мреже UrosevicD

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 12
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8520 послато: Јул 04, 2022, 09:54:48 пре подне »
Jasno. Hvala. :)


Како год НиколаВук одлучи. Мада не видим разлог да се ствари сад компликују. Пошто је тестиран током трајања акције, добио је исте услове као и да је ишао преко твоје квоте, а ти си уштедео квоту.
« Последња измена: Јул 04, 2022, 10:22:34 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5229
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8521 послато: Јул 04, 2022, 11:23:36 поподне »
Цветковић, Аранђеловдан, Власина Рид, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један потпуно модални хаплотип. Самим тим има доста поклапања у табели, која вероватно нису значајна, управо због модалности. Од оних који су му географски блиски, као и они који славе Аранђеловдан, издвојио бих Марковића из Сухог Дола код Сурдулице, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Свакако, Цветковић за више информација би морао да одради неки од напреднијих тестова.

Цветковић је навео да припада роду Страхињини-Попови. У литератури се они спомињу: "У Црквеној Мали (7к.) Попови су од Страхињиних у Величевој Мали, Цветковићи или Тренчини су од Чавдарове Мале... Стојанчини -из Топлога Дола; ту им предак био свештеник и заостао. Величева Мала је од три брата пореклом од Паланке (близу Кратова), њихови су потомци: Банковци, Страхињини од којих су Божиновићи, Стојковићи или Андрејини и др. Славе Св. Аранђела (око 25 к., а у Црквеној и Чавдаровој Мали око 5 к., има их, веле, на 1000 душа, а многи су се иселили) и Сурле (4 к.). Карадачани (5 к.)- из Крајишта у Бугарској, а по некима исти су са претходнима".

https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11884
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8522 послато: Јул 07, 2022, 02:30:50 поподне »
Домановић, Аранђеловдан (стара слава Св. Врачи), Лисица, Лучани, J2b-M205>Y22059

"Домановићи су пореклом од Сјенице. Њихови преци су се по свој прилици доселили у Лисице пред крај 18. века. Предак име је имао шест сестара, од којих једну искаше са себе сеиз неког Турчина. Не хотећи је дати, а да би избегли неприлике са Турчином, Домановићи се најпре одселе у Лопаш а одатле у љубићски срез. Касније се једни врате у Лисице а други остану. И данас Домановића има у Прислоници и Соколићима, у срезу љубићском и знају да су пореклом из Лисица. Да има је заједничко порекло доказује да им је иста слава, Св. Врачеви."
https://www.poreklo.rs/2014/07/17/poreklo-prezimena-selo-lisice-lucani/

Ако изузмемо вредност 22 на маркеру DYS635, реч је о модалном J2b-Y22059/Y22063 хаплотипу. На простору Старог Влаха постоји неколико породица које деле ову мутацију са Домановићем, али неке друге вредности се разликују и није реч о истој слави. Свете Враче у том крају славе и Матијевићи из околине Нове Вароши, али они припадају генетичком роду Крича - J2b-Y155375.

Када би пратили искључиво подграну и крсну славу, занимљива може бити веза са родом Тинтора у Крајини. Како су Тинтори доста стари на подручју Северне Далмације, веза је упитна. У сваком случају, иако не тако често као J2-Y155375, подграна J2-Y22063 се такође јавља на простору Старог Влаха.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11884
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8523 послато: Јул 07, 2022, 03:56:27 поподне »
Сада видим да слављеника ове славе, који би требали бити повезани и са Домановићима из Лучана, па и самих Домановића из Чачка, има доста тестираних у пројекту и сви припадају хаплогрупи R1b-U152>FTA43936.

Како овом генетичком роду припада Драган Обреновић, верујем да може рећи нешто више о целој причи.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1549
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8524 послато: Јул 07, 2022, 05:21:44 поподне »
Домановић, Аранђеловдан (стара слава Св. Врачи), Лисица, Лучани, J2b-M205>Y22059

"Домановићи су пореклом од Сјенице. Њихови преци су се по свој прилици доселили у Лисице пред крај 18. века. Предак име је имао шест сестара, од којих једну искаше са себе сеиз неког Турчина. Не хотећи је дати, а да би избегли неприлике са Турчином, Домановићи се најпре одселе у Лопаш а одатле у љубићски срез. Касније се једни врате у Лисице а други остану. И данас Домановића има у Прислоници и Соколићима, у срезу љубићском и знају да су пореклом из Лисица. Да има је заједничко порекло доказује да им је иста слава, Св. Врачеви."
https://www.poreklo.rs/2014/07/17/poreklo-prezimena-selo-lisice-lucani/

Ако изузмемо вредност 22 на маркеру DYS635, реч је о модалном J2b-Y22059/Y22063 хаплотипу. На простору Старог Влаха постоји неколико породица које деле ову мутацију са Домановићем, али неке друге вредности се разликују и није реч о истој слави. Свете Враче у том крају славе и Матијевићи из околине Нове Вароши, али они припадају генетичком роду Крича - J2b-Y155375.

Када би пратили искључиво подграну и крсну славу, занимљива може бити веза са родом Тинтора у Крајини. Како су Тинтори доста стари на подручју Северне Далмације, веза је упитна. У сваком случају, иако не тако често као J2-Y155375, подграна J2-Y22063 се такође јавља на простору Старог Влаха.


Има село Домановићи, сада насељено место града Чапљине.

Федерација БиХ.



https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8


Наводно из тог места потиче српски писац Радоје Домановић (иначе рођен у селу Овсиште, Топола где му је отац службовао).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2866
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8525 послато: Јул 07, 2022, 07:10:20 поподне »
Маринку, Јовањдан, Маргита, Пландиште, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Хаплотип тестираног је поприлично модалан за грану Z16988 и ниједна вредност маркера се не може издвојити као карактеристична. Од већег броја тестираних се разликује на три-четири маркера, али их нема сврхе наводити услед географске удаљености и одсуства заједничких карактеристичних вредности маркера.

Тестирани је по мушкој линији румунског порекла, а старо презиме породице је Никола. Славу Јовањдан је наследио од бабе са очеве стране.

За даље истраживање бих препоручио неки од дубљих тестова (WGS, BigY), пошто је хаплотип на 23 маркера уобичајен за грану Z16988 и не открива пуно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2866
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8526 послато: Јул 07, 2022, 07:26:14 поподне »
Јовановић, Јовањдан, Бобетино Брдо, Лопаре, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима, племену у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS643=12, док сви остали тестирани припадници рода имају вредност 14. Остатак хаплотипа је потпуно модалан за овај род, услед чега има већи број ближих поклапања.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, али с обзиром да слави Јовањдан, по свој прилици даљим пореклом потиче са Тупана у Бањанима, где је матица братстава која славе поменуту славу и припадају овом генетичком роду. У упитнику је навео да је његов предак познати књижар и издавач Тома Јовановић.

О генетичком роду Копривица и Тупањаца имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3019.0

Ван мреже Dragan Obrenović

  • Редакција СДНКП
  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 608
  • R1b-U152>FTA42008
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8527 послато: Јул 12, 2022, 11:00:08 пре подне »
Има село Домановићи, сада насељено место града Чапљине.

Федерација БиХ.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8

Наводно из тог места потиче српски писац Радоје Домановић (иначе рођен у селу Овсиште, Топола где му је отац службовао).

Врло интересантнан резултат у сваком случају. Ја сам у склопу истраживања свог рода тестирао (Big Y-700) једног Домановића из села Соколићи, код Чачка. Домановићи из Соколића знају да су дошли из села Лисице код Лучана и такође славе Св. Враче. Међутим, овај Домановић кога сам ја тестирао је испао R1b-U152 > R-FTA43936 (https://www.yfull.com/tree/R-FTA43936)

Е сад, овај нови резултат Домановића који припада J2 хаплогрупи потенцијално указује да можда постоји више генетски неповезаних родова Домановића, који су узели презиме по селу Домановићи, а можда је и нешто друго у питању.

У сваком случају, ја већ дуже време тражим за тестирање неког Домановића из Горњих Јарушица код Крагујевца, одакле је баш Радоје Домановић.  Таман сам се понадао да сам једног нашао, ступили смо у контакт преко фејсбука, дописивали се у неколико наврата, али човек је на крају одустао од тестирања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5229
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8528 послато: Јул 12, 2022, 11:03:23 поподне »
Боровина, Лучиндан, Ријеке, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи PH908, највероватније подграни Y189944, односно роду Никшића. Поседује неке карактеристичне вредности попут 439=14, 389=14-32, 570=19. Вредности на 389 дели са Миловановићем из Г. Горевнице код Чачка и Кургашем из околине Бијелог Поља. Са њима има по три разлике на упоредива 23 маркера. Вредности 439=14, 389II=32 и 570=19, дели са Вујачићем из Струга код Шавника. И са њим има три разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном маркеру разлика трострука.

По причи самих Боровина, пореклом су Морачани, а племе Бјелопавлић. Досељени су на садашњу локацију која се зове Кршћанац (село Боровине), општина Хан Пијесак. Одатле се део њих одселио у Долове на Гласинац и Мало Поље. Сви славе Лучиндан. Презивали су се Војводић, а касније по Бору Војводићу, Боровине. Боро и његова браћа су се доселили, где Боро остаје на Кршћанцу, а друга двојица одлазе у околину Власенице и само један од њих задржава презиме Војводић.

Боровини препоручујем тест на Y189944 или уколико финансије дозвољавају, неки од напреднијих тестова.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1549
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8529 послато: Јул 13, 2022, 04:29:07 поподне »
Врло интересантнан резултат у сваком случају. Ја сам у склопу истраживања свог рода тестирао (Big Y-700) једног Домановића из села Соколићи, код Чачка. Домановићи из Соколића знају да су дошли из села Лисице код Лучана и такође славе Св. Враче. Међутим, овај Домановић кога сам ја тестирао је испао R1b-U152 > R-FTA43936 (https://www.yfull.com/tree/R-FTA43936)

Е сад, овај нови резултат Домановића који припада J2 хаплогрупи потенцијално указује да можда постоји више генетски неповезаних родова Домановића, који су узели презиме по селу Домановићи, а можда је и нешто друго у питању.

У сваком случају, ја већ дуже време тражим за тестирање неког Домановића из Горњих Јарушица код Крагујевца, одакле је баш Радоје Домановић.  Таман сам се понадао да сам једног нашао, ступили смо у контакт преко фејсбука, дописивали се у неколико наврата, али човек је на крају одустао од тестирања.

https://naissus.info/na-danasnji-dan-je-rodjen-radoje-domanovic/

Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja.
Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini. Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, poznatog ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša – Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Gornje Jarušice, odakle mu je otac i gde i danas živi familija Domanović, i gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a od 1890. do 1894. godine studirao je Istoriju i Filologiju na Velikoj školi u Beogradu. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu (1896 – 1956) i sinove Dragišu (1902), koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana (1905 – 1944).


Ван мреже Dragan Obrenović

  • Редакција СДНКП
  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 608
  • R1b-U152>FTA42008
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8530 послато: Јул 13, 2022, 08:52:39 поподне »
https://naissus.info/na-danasnji-dan-je-rodjen-radoje-domanovic/

Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja.
Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini. Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, poznatog ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša – Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Gornje Jarušice, odakle mu je otac i gde i danas živi familija Domanović, i gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a od 1890. do 1894. godine studirao je Istoriju i Filologiju na Velikoj školi u Beogradu. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu (1896 – 1956) i sinove Dragišu (1902), koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana (1905 – 1944).

Ех... Знам ја одавно за то наводно необјављено истраживање Милинка Домановића, покушао сам и да му уђем у траг јер сам желео да проценим колико су чврсти ти докази из којих је Милинко Домановић извео тај закључак о пореклу из села Домановићи у Херцеговини. Наш форумаш Wolf Sagash познаје новинара Жарка Јањића, аутора поменутог чланка са херцеговачког веб портала где сам пронашао ту информацију (видети слику доле), али на жалост Жарко више нема тај наводни необјављени рукопис. Са друге стране, ја као инжењер сам по природи скептик и нисам склон да олако поверујем у све што прочитам на интернету :) Ти чланци на интернету углавном циркуларно цитирају један другог, а нико нема неки документарни извор за то што наводи, на који би се објективно могао позвати.



Успут, по неким информацијама до којих сам дошао, данашње место Домановићи се заправо све до 1985. године звало Речице. Наравно, није искључено да се неки крај или заселак у том подручју можда и раније звао Домановићи, те да су по њему данашњи Домановићи понели презиме, али као што рекох - нисам склон да поверујем тек тако у хипотезе из новинарских чланака. Ако је то усмено предање неког огранка Домановића (а међу самим Домановићима циркулишу три различита предања о пореклу - од Сјенице, однекуд из "Ерске" и из села Домановићи у Херцеговини), зашто би оно било веродостојније од предања мојих Обреновића у Марковици који памте да је родоначелник дошао у Марковицу из села Ковачица на Косову?

Углавном, да не затрпавам једну општу тему као што је ова, јер већ сам детаљно писао о томе у теми о мојим Обреновићима - међу четири генетички повезана братства у оптицају је 4 дијаметрално различитих предања о пореклу (Ковачица/Косово, околина Сјенице, "Ерска", Домановићи/Херцеговина). Фокус мог истраживања у последњих неколико година и јесте управо одгонетање географске матице поменутих братстава.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5229
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8531 послато: Јул 14, 2022, 07:15:28 поподне »
Радисављевић, Св. Мина, Суваја, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сврстан је на табели у "род А8". Има све карактеристичне вредности овог рода: 439=12, 389II=30, 570=19(20), 643=11... Најближи му је Јовановић из Г. Јошанице код Блаца. Са њим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Иначе Јовановић, као и већина у овом роду, припада "Јовањчанима" из Сочанице код Лепосавића.

Тестирани је навео да иако су његови преци славили Св. Мину, они из практичних разлога данас славе Св. Аранђела (19.09). По његовим речима Суваја је младо село, док је раније то место припадало Мајдеву. Радосављевићи потичу од Радисава Миловановића. Године 1834. у Мајдеву је постајао само један Миловановић, а то је Лука, који је имао сина Ђорђа. Радисав је рођен 1817. а умро је 1887. Нема података одакле су могли доћи, изузев могућности да је у питању Пештер, због једног документа где се споменути Лука назива Пештерцем.

Радисављевићу предлажем неки од дубљих тестова.

Ван мреже Filip Radisavljevic

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8532 послато: Јул 14, 2022, 09:07:38 поподне »
Радисављевић, Св. Мина, Суваја, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сврстан је на табели у "род А8". Има све карактеристичне вредности овог рода: 439=12, 389II=30, 570=19(20), 643=11... Најближи му је Јовановић из Г. Јошанице код Блаца. Са њим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Иначе Јовановић, као и већина у овом роду, припада "Јовањчанима" из Сочанице код Лепосавића.

Тестирани је навео да иако су његови преци славили Св. Мину, они из практичних разлога данас славе Св. Аранђела (19.09). По његовим речима Суваја је младо село, док је раније то место припадало Мајдеву. Радисављевићи потичу од Радисава Миловановића. Године 1834. у Мајдеву је постајао само један Миловановић, а то је Лука, који је имао сина Ђорђа. Радисав је рођен 1817. а умро је 1887. Нема података одакле су могли доћи, изузев могућности да је у питању Пештер, због једног документа где се споменути Лука назива Пештерцем.

Радисављевићу предлажем неки од дубљих тестова.
Поштовање Милоше,
Које тестове предлажете и колико коштају ти тестови

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5229
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8533 послато: Јул 14, 2022, 10:00:34 поподне »
Поштовање Милоше,
Које тестове предлажете и колико коштају ти тестови

Филипе, на следећој страници је објашњено све у вези дубљих тестирања, са свим манама и врлинама компанија које та тестирања нуде.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.msg157551#msg157551

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 118
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8534 послато: Јул 14, 2022, 10:35:47 поподне »
Радисављевић, Св. Мина, Суваја, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сврстан је на табели у "род А8". Има све карактеристичне вредности овог рода: 439=12, 389II=30, 570=19(20), 643=11... Најближи му је Јовановић из Г. Јошанице код Блаца. Са њим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Иначе Јовановић, као и већина у овом роду, припада "Јовањчанима" из Сочанице код Лепосавића.

Тестирани је навео да иако су његови преци славили Св. Мину, они из практичних разлога данас славе Св. Аранђела (19.09). По његовим речима Суваја је младо село, док је раније то место припадало Мајдеву. Радосављевићи потичу од Радисава Миловановића. Године 1834. у Мајдеву је постајао само један Миловановић, а то је Лука, који је имао сина Ђорђа. Радисав је рођен 1817. а умро је 1887. Нема података одакле су могли доћи, изузев могућности да је у питању Пештер, због једног документа где се споменути Лука назива Пештерцем.

Радисављевићу предлажем неки од дубљих тестова.
У суседном селу Ћелије исто славе Мину и Аранђеловдан. Да ли постоје некакви извори за ову област?

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3672
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8535 послато: Јул 15, 2022, 07:07:59 поподне »
Васић, Стевањдан, Драгнић Подови/Шипово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS439=14. међутим, иако прилично модалног хаплотипа нема никог бликсог под породица које славе Стевањдан. Од Стевањштака у Крајини најближи су му Кркљићи из Горњих Врбљана/Рибник и Мандарићи из Вребца/Госпић са разликом 4/23, при чему су разлике управо на карактеристичнијим маркерима. Кркљићи би могли бити интересантни, због географске блискости. На подручју Герзова и Пливе приутна је разгранат род I2-PH908 који славе Стевањдан. Није искључено да су и Васићи дио овог рода, али на овом броју макера и без SNP потврда, то се не може тврдити.

О Васићима нема података у етнографској литератури. Тестирани је оставио податке о предању да су Васићи "старином из Црне Горе". Најстарији познати предак је "Васак" који еј живио почетком 19. вијека.

Ван мреже Васић.РС

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 38
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8536 послато: Јул 15, 2022, 09:07:58 поподне »
Васић, Горња Пецка, Мркоњић Град, слава Стевањдан I2-Y3120>S17250
Војиновић , Јајце, слава Стевањдан  I2-S17250  Тестирани Војиновић је пореклом из Горице код Шипова (област Јањ).
Могуће је да су Васићи из Шипова и Мркоњића и Бојиновићи исти род

« Последња измена: Јул 15, 2022, 09:14:22 поподне Васић.РС »

Ван мреже Filip Radisavljevic

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8537 послато: Јул 17, 2022, 02:08:31 поподне »
Филипе, на следећој страници је објашњено све у вези дубљих тестирања, са свим манама и врлинама компанија које та тестирања нуде.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.msg157551#msg157551
Hvala puno ali mi je to trenutno preveliko cimanje s obzirom da moram u inostranstvo da saljem a i nije toliko jeftino. Da li možda možete da mi objasnite kako mogu da stupim u kontakt sa ovim Jovanovićima možda oni mogu da mi pomognu da povežem moju porodicu sa njihovom.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5229
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8538 послато: Јул 18, 2022, 03:01:51 поподне »
Hvala puno ali mi je to trenutno preveliko cimanje s obzirom da moram u inostranstvo da saljem a i nije toliko jeftino. Da li možda možete da mi objasnite kako mogu da stupim u kontakt sa ovim Jovanovićima možda oni mogu da mi pomognu da povežem moju porodicu sa njihovom.

Послао сам приватну поруку.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2866
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8539 послато: Јул 20, 2022, 01:19:02 поподне »
Матавуљ, Јовањдан, Грбавци, Градишка, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду Д из табеле СДНКП коме још припадају и Поповић из Грмушана из Двора на Уни и Мраовић из Бовића код Вргинмоста, који славе Никољдан. Са хаплотипом првог има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од хаплотипа другог разликује на два маркера. За овај генетички род је карактеристична вредност маркера DYS570=18.

Хаплотипу Матавуља је и близак хаплотип који деле двојица припадника рода В из табеле СДНКП (Лазовић из Радишева код Србице и Црљић из Дервенте), од кога се разликује само на маркеру DYS570.

Према предању два брата Матавуља су дошла из области Дубровника. Један је продужио према Шибенику, а други је предак тестираног.

Од Матавуља из Шибеника је познати српски писац Симо Матавуљ.