Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466304 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8420 послато: Април 11, 2022, 07:52:59 поподне »
Миљешковић, Ивањдан, Кртоли, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, роду Озринића. Посједује главне озринићке карактеристичне вриједности маркера DYS448=18, DYS389-I/II=14/32. Има прилично модалан хаплотип за овај род, тако да се на основу њега не може закључивати о евентуално ближим везама са другим озринићким братствима.

Миљешковићи као и неке друге породице у Кртолима, имају предање да потичу од Дапчића који су се у 16. вијеку доселили из Албаније и засновали насеља Радовићи и Миловићи, које су названа по Милу и Раду Дапчићу. Међутим, за разлику од  породица из Радовића, које славе Срђевдан, породице из Миловића,а међу којима су и Миљешковићи славе Ивањдан. Овај генетички резултат оповргао је предање о вези Миљешковића са поменутим родом срђевштака Дапчића. Из тог рода су тестирани Бринићи и иако и Бринићи припадajу хаплогрупи I2-PH908, њихов хаплотип се значајно разликује од Миљешковићевог. Осим тога, Миљешковићи генетички припадају роду Озринића, иако ни предање ни слава не указују на везу са Озринићима.

Могуће да су и друге породице из Миловића, које славе Ивањдан (Миловићи, Ивошевићи, Перовићи, Шћепанчићи) повезане са Миљешковићем.

Занимиво је да постоји одрђене генетичка блискост Миловића из Грахова са Миљешковићем (дијеле неке вриједности које одступају од модала DYS481=29, DYS635=22)
« Последња измена: Април 11, 2022, 08:37:19 поподне drajver »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1358
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8421 послато: Април 11, 2022, 08:30:46 поподне »
Миљешковић, Ивањдан, Кртоли, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, роду Озринића. Посједује главне озринићке карактеристичне вриједности маркера DYS448=18, DYS389-I/II=14/32. Има прилично модалан хаплотип за овај род, тако да се на основу њега не може закључивати о евентуално ближим везама са другим озринићким братствима.

Миљешковићи као и остале породице у Радовићима-Кртоли, имају предање да потичу од Рада Дапчића који се у 16. вијеку доселио из Албаније и засновао насеље Радовићи, које је и названо по њему. Међутим, за разлику од осталих породица из овог рода, које славе Срђевдан, Миљешковићи славе Ивањдан. Овај генетички резултат оповргао је предање о вези Миљешковића са поменутим родом срђевштака Дапчића. Из тог рода су тестирани Бринићи и иако и Бринићи припадajу хаплогрупи I2-PH908, њихов хаплотип се значајно разликује од Миљешковићевог. Осим тога, Миљешковићи генетички припадају роду Озринића, иако ни предање ни слава не указују на везу са Озринићима.
Миљешковић је послао узорак у Немачку када се ономад тестирао на никшићку мутацију, тако да може лако проверити своју припадност Озринићима, само постоји мали проблем, нема BY93199 у понуди. Да ли је могуће да га нико од већ тестираних Озринића није до сада кандидовао?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8422 послато: Април 11, 2022, 08:40:02 поподне »
Миљешковић је послао узорак у Немачку када се ономад тестирао на никшићку мутацију, тако да може лако проверити своју припадност Озринићима, само постоји мали проблем, нема BY93199 у понуди. Да ли је могуће да га нико од већ тестираних Озринића није до сада кандидовао?

Они имају доста СНП-ова  на том истом нивоу, могуће да је кандидован неки други. Мада мислим да нема никакве сумње да је Миљешковић Озринић. Донекле сам измјенио горе свој коментар Миљешковићевог резултата. Он је ипак из насеља Миловићи,а не Радовићи како сам првобитно написао. Ту има још неколико породица које славе Ивањдан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8423 послато: Април 12, 2022, 12:34:55 пре подне »
Миљешковић, Ивањдан, Кртоли, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, роду Озринића. Посједује главне озринићке карактеристичне вриједности маркера DYS448=18, DYS389-I/II=14/32. Има прилично модалан хаплотип за овај род, тако да се на основу њега не може закључивати о евентуално ближим везама са другим озринићким братствима.

Миљешковићи као и неке друге породице у Кртолима, имају предање да потичу од Дапчића који су се у 16. вијеку доселили из Албаније и засновали насеља Радовићи и Миловићи, које су названа по Милу и Раду Дапчићу. Међутим, за разлику од  породица из Радовића, које славе Срђевдан, породице из Миловића,а међу којима су и Миљешковићи славе Ивањдан. Овај генетички резултат оповргао је предање о вези Миљешковића са поменутим родом срђевштака Дапчића. Из тог рода су тестирани Бринићи и иако и Бринићи припадajу хаплогрупи I2-PH908, њихов хаплотип се значајно разликује од Миљешковићевог. Осим тога, Миљешковићи генетички припадају роду Озринића, иако ни предање ни слава не указују на везу са Озринићима.

Могуће да су и друге породице из Миловића, које славе Ивањдан (Миловићи, Ивошевићи, Перовићи, Шћепанчићи) повезане са Миљешковићем.

Занимиво је да постоји одрђене генетичка блискост Миловића из Грахова са Миљешковићем (дијеле неке вриједности које одступају од модала DYS481=29, DYS635=22)

Није ми познато да било која породица у Црној Гори слави Ивањдан, односно празник који огромна већина Срба подразумева под тим именом (Рођење Светог Јована Претече):
http://www.spc.rs/sr/rodjenje_svetog_jovana_preteche_ivanjdan_0

У појединим крајевима у Црној Гори се Зачеће Св. Јована Крститеља назива Ивањданом, па због тога често долази до забуне. Услед тога се и у појединим етнографским радовима (попут рада о Боки Саве Накићеновића) Зачеће Св. Јована такође назива Ивањданом. Иако је тестирани у упитнику навео да слави Ивањдан, треба проверити са њим ког датума слави славу. Сумњам да се о ради празнику Рођења Светог Јована Претече.

Донекле сам измјенио горе свој коментар Миљешковићевог резултата. Он је ипак из насеља Миловићи,а не Радовићи како сам првобитно написао. Ту има још неколико породица које славе Ивањдан.

За сада сам само исправио место порекла из "Кртоли/Тиват" у "Миловићи/Тиват", а за славу би требало сачекати потврду од тестираног.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8424 послато: Април 13, 2022, 10:47:12 пре подне »
Није ми познато да било која породица у Црној Гори слави Ивањдан, односно празник који огромна већина Срба подразумева под тим именом (Рођење Светог Јована Претече):
http://www.spc.rs/sr/rodjenje_svetog_jovana_preteche_ivanjdan_0

У појединим крајевима у Црној Гори се Зачеће Св. Јована Крститеља назива Ивањданом, па због тога често долази до забуне. Услед тога се и у појединим етнографским радовима (попут рада о Боки Саве Накићеновића) Зачеће Св. Јована такође назива Ивањданом. Иако је тестирани у упитнику навео да слави Ивањдан, треба проверити са њим ког датума слави славу. Сумњам да се о ради празнику Рођења Светог Јована Претече.

За сада сам само исправио место порекла из "Кртоли/Тиват" у "Миловићи/Тиват", а за славу би требало сачекати потврду од тестираног.

Миљешковић је у мејл преписци потврдио да прославља Ивањдан, 7. јула по новом календару.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8425 послато: Април 13, 2022, 03:24:12 поподне »
У Кртолима је Ивањдан прилично заступљена крсна слава:

https://www.poreklo.rs/2017/10/22/krtoli-naselja-i-poreklo-stanovnistva/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8426 послато: Април 15, 2022, 03:24:41 поподне »
Кнежевић, Ћурћевдан, Башаид/Кикинда – припада хаплогрупи I2-Y3120 (Динарик север)

Кнежевићи су један од најбројнијих башаидских родова, чији су преци били међу првим насељеницима овог места. Данашње село Башаид настало је 1777. године планским насељавањем Срба на простор некадашње пустаре Пашахид, где је и раније постојало насеље. Након Београдског мира 1739. године и успостављања нове границе на Сави и Дунаву између Аустрије и Турске, Марија Терезија 1750. године укида Поморишко-потиску границу. Неки од Срба граничара који су живели на том простору 1751. и 1752. године прелазе Мориш и Тису и насељавају се у готово пуст Банат. Тамо формирају нова насеља и попуњавају већ постојећа. Део њих насељава се у некадашње насеље Мала Кикинда код Ловрина, као и у сам Ловрин (данас село у Румунији). Године 1774. царица Марија Терезија оснива Великокикиндски диштрикт у који улазе и Ловрин и Мала Кикинда. Ова села су била просторно најудаљенија и најизолованија подручја Диштрикта, те су тамошњи Срби, забринути за своју будућност, 1776. године упутили молбу да им се дозволи пресељење на пустаре Пашахид и Иље, ближе осталим насељима Диштрикта. Молба је поднета у име 773 становника Мале Кикинде и Ловрина из 151 домаћинства. На овом списку налазимо имена више Кнежевића: Симе и сина Марка, затим Јована, Николе и Гаје, те Ристе са братом Васом и оцем Павом.

Молба малокикинђана је усвојена и већина њих се 1777. године пресељавају на пустару Пашахид, где оснивају ново насеље, дајући му име свог старог места – Мала Кикинда. Већ 1778. године име овог новог насеља се мења у Пашахид, да би временом добило данашњи назив, Башаид. Потврду да су се међу насељеницима Пашахидске пустаре нашли и Кнежевићи чија су имена била на списку оних који су поднели молбу за пресељење налазимо у пописима из периода 1781-1786, када се као становници Башаида наводе Гаја, Јован, Никола, Павао, Пера и Сима Кнежевић.

Кнежевићи су од самог доласка у Башаид били једна од најбројнијих фамилија. У протоколу десетка за период од 1795. до 1801. године од 106 фамилија и 1337. становника, 12 је домаћинстава Кнежевића. Године 1926. Кнежевићи броје 49 домаћинстава. Године 1939. их је 56 и друга су башаидска фамилија по бројности, одмах после Грујића. Године 2001. у Башаиду је и даље 45 породица Кнежевића. Припадници ове фамилије могу се пратити кроз архивска документа и изворе од времена досељавања у Башаид и заузимали су многе истакнуте позиције у јавном животу Башаида и Кикинде. Временом су различити огранци Кнежевића стекли и различите породичне надимке: Занђеладов, Крмачица, Беша, Мрца, Пачетов, Врачаров, Вранчев, Цицвара, Леонтин, Нерастов, Танацков, Газдарица, Врежа, Зец, Мимикин, Шњацул, Гибаница, Торбаров, Паргаров, Прча. Део фамилије Кнежевића се у другој половини 18. века населио и у Врањево, данас део Новог Бечеја.

Иако се разликује од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на већем броју маркера, хаплотип Кнежевића је посебно карактеристичан једино на маркеру DYS385 који поседује необичну четвороструку вредност 14-14-15-16. Ово је први хаплотип у бази СДНКП са оваквом вредношћу маркера DYS385, па узимајући у обзир да резултат Кнежевића нема других карактеристичних маркера није могуће извести поуздан закључак о ближој сродности са неким од до сада тестираних појединаца. Ако би некога ипак требало поменути то би најпре био резултат Ђуричића из Влашковаца код Козарске Дубице. Као и Кнежевићи и Ђуричићи славе Ђурђевдан, а предање о свом даљем пореклу немају. Хаплотип Ђуричића на маркеру DYS385 такође поседује необичну троструку вредност 14-15-16, која је можда временом могла измутирати у вредност 14-14-15-16 која се јавља код Кнежевића. Ни на осталим вредностима поменута два хаплотипа нису превише удаљена: разлика постоји на три маркера од којих ни један не поседује карактеристичну вредност. За Ђуричића је већ констатовано да би могао припадати млађој грани А1328>Y177643, па исто важи и за Кнежевића.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8427 послато: Април 15, 2022, 03:39:46 поподне »

Иако се разликује од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на већем броју маркера, хаплотип Кнежевића је посебно карактеристичан једино на маркеру DYS385 који поседује необичну четвороструку вредност 14-14-15-16. Ово је први хаплотип у бази СДНКП са оваквом вредношћу маркера DYS385, па узимајући у обзир да резултат Кнежевића нема других карактеристичних маркера није могуће извести поуздан закључак о ближој сродности са неким од до сада тестираних појединаца. Ако би некога ипак требало поменути то би најпре био резултат Ђуричића из Влашковаца код Козарске Дубице. Као и Кнежевићи и Ђуричићи славе Ђурђевдан, а предање о свом даљем пореклу немају. Хаплотип Ђуричића на маркеру DYS385 такође поседује необичну троструку вредност 14-15-16, која је можда временом могла измутирати у вредност 14-14-15-16 која се јавља код Кнежевића. Ни на осталим вредностима поменута два хаплотипа нису превише удаљена: разлика постоји на три маркера од којих ни један не поседује карактеристичну вредност. За Ђуричића је већ констатовано да би могао припадати млађој грани А1328>Y177643, па исто важи и за Кнежевића.

Овде треба водити рачуна и увек погледати изворне сирове профиле. Трипликован DYS385 је уствари дуплиран DYS385 где се две од четири вредности поклапају. Пошто сам био уредник када је тестиран Ђуричић, отворио сам његов фајл:



Тако да, и он је 14-14-15-16 (видети интензитете пикова). Наравно, најбоље је консултовати генетичаре.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8428 послато: Април 15, 2022, 03:43:24 поподне »
Овде треба водити рачуна и увек погледати изворне сирове профиле. Трипликован DYS385 је уствари дуплиран DYS385 где се две од четири вредности поклапају. Пошто сам био уредник када је тестиран Ђуричић, отворио сам његов фајл:



Тако да, и он је 14-14-15-16 (видети интензитете пикова). Наравно, најбоље је консултовати генетичаре.

Ако је такав случај, онда бих рекао да је блискост Ђуричића и Кнежевића прилично извесна. Ја сам се ослонио на вредности из базе СДНКП где за Ђуричића стоји 14-15-16.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8429 послато: Април 15, 2022, 03:46:35 поподне »
Ја сам се ослонио на вредности из базе СДНКП где за Ђуричића стоји 14-15-16.


Таква је била конвенција, можда сте у међувремену мењали нешто.

Дакле, постоји више различитих исхода на ипсилон-хромозому који сви дају исти запис "14-15-16".

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8430 послато: Април 15, 2022, 03:58:37 поподне »

Таква је била конвенција, можда сте у међувремену мењали нешто.

Дакле, постоји више различитих исхода на ипсилон-хромозому који сви дају исти запис "14-15-16".

На жалост, немам увид у сирове податке за Кнежевића јер је тестирање рађено преко друге лабораторије.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8431 послато: Април 15, 2022, 09:54:29 поподне »
Овде треба водити рачуна и увек погледати изворне сирове профиле. Трипликован DYS385 је уствари дуплиран DYS385 где се две од четири вредности поклапају. Пошто сам био уредник када је тестиран Ђуричић, отворио сам његов фајл:



Тако да, и он је 14-14-15-16 (видети интензитете пикова). Наравно, најбоље је консултовати генетичаре.

У извештају из ДНК центра је наведено следеће - на DYS385a је вредност 14 а на DYS385b је вредност 14/15/16.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8432 послато: Април 15, 2022, 10:51:51 поподне »
У извештају из ДНК центра је наведено следеће - на DYS385a је вредност 14 а на DYS385b је вредност 14/15/16.

Селаковић то и не спори, већ каже да је таква ситуација и код Ђуричића. Требало би свакако да се усагласи оно што је уписано у базу уколико се ради о истим вредностима маркера, пошто то сад није случај.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8433 послато: Април 17, 2022, 06:01:55 поподне »
Миљешковић је у мејл преписци потврдио да прославља Ивањдан, 7. јула по новом календару.

Хвала на провери.

У Кртолима је Ивањдан прилично заступљена крсна слава:

https://www.poreklo.rs/2017/10/22/krtoli-naselja-i-poreklo-stanovnistva/

Да, Накићеновић за отприлике половину братстава из Кртола наводи да славе Ивањдан, а за другу половину да славе Срђевдан. Међутим, у радовима о Црмници и Зети се за Ивањдан који помињу Вукмановић и Јовићевић испоставило да је Зачеће Св. Јована кад смо добили поједине резултате. Разлог због ког сам мислио да је то случај и у Кртолима је што се за Костиће из Гошића такође наводи да славе Ивањдан, а они су према предању од Пламенаца из Бољевића који славе Зачеће Св. Јована односно Вукмановићев "Ивањдан". Али испоставило се да се у Кртолима заиста слави Ивањдан. Очито су подаци из прве руке некада једини начин да се утврди право стање.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8434 послато: Април 19, 2022, 01:03:54 пре подне »
Пантовић, Ђурђевдан, Седобро, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24066>FT193934

Најближе поклапање хаплотипова има са Драгојловићем из Мијана код Пријепоља, чији резултат још није доступан у табели СДНКП, али је објављен у тек објављеној књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Драгојловићи такође славе Ђурђевдан, а старо презиме им је Курцула. Хаплотип Пантовића се од хаплотипа муслимана Демира из Какња разликује на два маркера. Демир је потврђени припадник ове гране.

Тестирани је навео да Пантовићи према предању потичу пореклом из Пиве, одакле су се доселили преко Павиног Поља у Вранешу.
У Мратињу у Пиви има Пантовића који су грана тамошњих Вуковића, али судећи по резултату Пивљанина из Великих Крћа код Пљеваља, који према предању потиче од Вуковића и није генетички сродан Патовићу из Седобра, могуће је да је предање о пореклу из Пиве настало због истог презимена. Присуство генетичког рода коме припада Пантовић из Седобра до сада није утврђено у Пиви.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8435 послато: Април 19, 2022, 01:27:08 пре подне »
Илић, Лазарева субота, Растошница, Сапна, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Најближа поклапања хаплотипова (22/23) има са јединим тестираним из Божетића код Нове Вароши чији резултат још није објављен (слави Аранђеловдан) и са Петровићем из Бобова код Свилајнца (слави Петковдан). Са хаплотпом тестираног из Божетића дели и повишену вредност маркера DYS570=20.

За Илиће се памти да су их звали Ере, а наводно су пореклом из Херцеговине. У широј околини Зворника има доста породица које славе Лазареву суботу и потичу од Кресојевића, али тај род припада хаплогрупи R1a, тако да се може одбацити могућност да су Илићи пореклом од Кресојевића.

Ван мреже Miljeskovic

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8436 послато: Април 19, 2022, 02:41:43 пре подне »
Миљешковић, Ивањдан, Кртоли, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, роду Озринића. Посједује главне озринићке карактеристичне вриједности маркера DYS448=18, DYS389-I/II=14/32. Има прилично модалан хаплотип за овај род, тако да се на основу њега не може закључивати о евентуално ближим везама са другим озринићким братствима.

Миљешковићи као и неке друге породице у Кртолима, имају предање да потичу од Дапчића који су се у 16. вијеку доселили из Албаније и засновали насеља Радовићи и Миловићи, које су названа по Милу и Раду Дапчићу. Међутим, за разлику од  породица из Радовића, које славе Срђевдан, породице из Миловића,а међу којима су и Миљешковићи славе Ивањдан. Овај генетички резултат оповргао је предање о вези Миљешковића са поменутим родом срђевштака Дапчића. Из тог рода су тестирани Бринићи и иако и Бринићи припадajу хаплогрупи I2-PH908, њихов хаплотип се значајно разликује од Миљешковићевог. Осим тога, Миљешковићи генетички припадају роду Озринића, иако ни предање ни слава не указују на везу са Озринићима.

Могуће да су и друге породице из Миловића, које славе Ивањдан (Миловићи, Ивошевићи, Перовићи, Шћепанчићи) повезане са Миљешковићем.

Занимиво је да постоји одрђене генетичка блискост Миловића из Грахова са Миљешковићем (дијеле неке вриједности које одступају од модала DYS481=29, DYS635=22)

Здраво и хвала на тумачењу. Ја се надам да ће ускоро један из рода Миловића славе Ивањдан, такође имат један тест на хаплогрупу.

Што се тиче ове одреднице ,,Озринићи,, ја генерално не бих тако назвао овај генетски род, већ бих га назвао Грбаљски или Бокешки. То ће бити јасније само уз шира ДНК тестирања. Чим није профилисана нека веза са неким конкретним братством код Озрнића и Миљешковића.

Господин Драшковић Небојша је пронашо један православни род у Рисан који такође носи Озринићке карактеристике, али нису од Озринића. Исто тако и Миљешковићи као род припадају Бокешком културном простору који је Далматински и Херцеговачки, не припадају Црногорском вијалету гдје влада теорија о заједничком поријеклу Озринића, Пипера, Васојевића итд. Тако род Миљешковић по предању јесте везан за жупу Грбља, којој приписују Кртоле у састав. Кртоли су дио старо-грбаљске жупе што видимо и код предања о Никшићима чије родо-оснивач Никша потиче по неким предањима из првог села поред села Миловићи у Кртолима као неки од старо-грбаљских родова. Чак имају мало удаљенију блискост генетску са Бабовићима из Луштице.

Најчешће предање о Миљешковићима каже да су Грбљани који у 14 вијек живе у регији близини Грбљске жупне луке Гриспол, па су тако повезани са родом Микијељ и Микијељевић који су свештенички огранак рода Миљешковића. Поред жупе Грбаљ се налазила жупа Чучево у околини Будве. Дошло је до неке миграције у периоду 14-ог вијека, катуни Грбљана и Чучевчана постају трајна насеобина неких родова из Чучева или Грбља. Иначе су љетњи катуни Бокеља били у катунску нахију, или на оријен. То је тема коју је поменуо антропогеограф свештеник Саво Накићеновић у предању о Грисполу који разарају барбарези пирати са мора. Записао је да су јаничарски родови одведени у малесију. Тако у овој ситуацији на теритоији Љеш Катуна на границу општине Подгорица и општине Тузи, постоји Миљшеко брдо и насеље доњи Миљеш гдје живе Милешковићи и Мулешковићи као муслимани. За њих вјерујем да су потомци јаничара о којима пише свештеник Накићеновић Саво у књизи Бока. Они припадају Црногорском културном простору исто као и Озринићи. А тренутно колико видим и родоначелник Озринића се датира на 14-ти вијек.

Огранак Миљешковића у Дубровачку републику имају први помени из 1570 те године у насеље Трстеница коју касније преименују у Оребић након доласка рода Оребића из Ријеке. Тај род Миљешковића је истражен у поморске битке са барбарезима или бродоломе који су документовани. Међутим преостали су неки од тога рода Миљешка у Дубровачкој републици, они су прозвани Бота. Не знам прецизно, може ли Бота да буде неко ко долази у мираз или патрални огранак Миљешковића. Али тај род Бота је присутан и данас у Дубровник, Пељешац и околину Стона. Такође Ђивовић који је био Бискуп Дубровачки и Бачки оставља запис о промјени презимена из Миљешковић у Бота. Наводи да је он као Ђивовић такође њихов брат по поријеклу. Што касније наводи Фисковић у својим радовима кад каже да је Ђивовић брат Бота.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8437 послато: Април 19, 2022, 09:24:27 пре подне »
Пантовић, Ђурђевдан, Седобро, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24066>FT193934

Најближе поклапање хаплотипова има са Драгојловићем из Мијана код Пријепоља, чији резултат још није доступан у табели СДНКП, али је објављен у тек објављеној књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Драгојловићи такође славе Ђурђевдан, а старо презиме им је Курцула. Хаплотип Пантовића се од хаплотипа муслимана Демира из Какња разликује на два маркера. Демир је потврђени припадник ове гране.

Тестирани је навео да Пантовићи према предању потичу пореклом из Пиве, одакле су се доселили преко Павиног Поља у Вранешу.
У Мратињу у Пиви има Пантовића који су грана тамошњих Вуковића, али судећи по резултату Пивљанина из Великих Крћа код Пљеваља, који према предању потиче од Вуковића и није генетички сродан Патовићу из Седобра, могуће је да је предање о пореклу из Пиве настало због истог презимена. Присуство генетичког рода коме припада Пантовић из Седобра до сада није утврђено у Пиви.
Мало сам се бавио Пантовићима раније и колико ми се чини у Пиви их имају две скупине једни од Вуковића а други су Врачаревићи тако да можда има шансе да су из Пиве. Али како вазда предност иде науци, Пантовић већ има кит код себе тако да ћемо прво проверити везу са Демиром пошто он је профилисан а наћи ћемо и Драгојловића и за њега ћемо имати кит па да видимо и ту везу. Мени су се врзмале и Копривице по глави кад му видех хаплотип јуче али од тога излледа ништа...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8438 послато: Април 19, 2022, 07:16:59 поподне »
Што се тиче ове одреднице ,,Озринићи,, ја генерално не бих тако назвао овај генетски род, већ бих га назвао Грбаљски или Бокешки. То ће бити јасније само уз шира ДНК тестирања. Чим није профилисана нека веза са неким конкретним братством код Озрнића и Миљешковића.

Шанса да не потичете од Озринића је минимална, иако немате предање о пореклу од Озринића. У питању је један од најразгранатијих родова у Црној Гори који је присутан свуда на југу Црне Горе, па и у Боки Которској. Ако заиста желите да проверите своју тезу да је веза са Озринићима даља, тј. да је до раздвајања Озринића и Миљешковића дошло пре досељавања Озринића у Катунску нахију, онда урадите дубљи тест па ћете видети да ли припадате некој од основних грана Озринића, или сте на филогенетичком стаблу подједнако удаљени од свих до сада тестираних Озринића.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1367
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8439 послато: Април 19, 2022, 09:33:20 поподне »
Пантовић, Ђурђевдан, Седобро, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24066>FT193934

Најближе поклапање хаплотипова има са Драгојловићем из Мијана код Пријепоља, чији резултат још није доступан у табели СДНКП, али је објављен у тек објављеној књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Драгојловићи такође славе Ђурђевдан, а старо презиме им је Курцула. Хаплотип Пантовића се од хаплотипа муслимана Демира из Какња разликује на два маркера. Демир је потврђени припадник ове гране.

Тестирани је навео да Пантовићи према предању потичу пореклом из Пиве, одакле су се доселили преко Павиног Поља у Вранешу.
У Мратињу у Пиви има Пантовића који су грана тамошњих Вуковића, али судећи по резултату Пивљанина из Великих Крћа код Пљеваља, који према предању потиче од Вуковића и није генетички сродан Патовићу из Седобра, могуће је да је предање о пореклу из Пиве настало због истог презимена. Присуство генетичког рода коме припада Пантовић из Седобра до сада није утврђено у Пиви.

 Врло занимљиво, питах једном давно Драјвера о херцеговачком истраживању и рече ми тад да није било ове гране. Вјерујем да има велики број хаплотипова па их је тешко све упратити..

 Коначно да се нађе код Срба ова грана, којој осим Демира припадају и муслимани Вилићи из Билеће. Како стоје са њима? Можемо приватно о томе, нисам сигуран да су његови маркери доступни.

 Демир је тестирао и Вилиће из села Луко код Калиновика, који су ваљда имали и причу о Билећи, међутим они су R1a. Такођер од раније бегови Вилићи тј. њихови потомци Тескереџићи су I-Y144303. Иако су потоњи Вилићи врло стар род (15 в.), очито да су се оваква презимена јављала и другдје. За Вилиће из Билеће сам успио наћи да су сигурно били у Билећи прије мало више од 100 г.

 Нисам био досад успјешан у тражењу Срба Вилића поријеклом из Грачанице (којих је мало), можда буде нешто око муслимана Крваваца. Међутим био сам скептичан да су они FT193934 посебно обзиром на разнородност Вилића, тако да је добро да су се појавили ови резултати.

 Драгојловићи немају неко предање о доласку однекуд? Занимљиво је и ако су ту старинци и ако би имали везе са Пивом. Могао бих наћи неку прошлост тих мјеста у дефтерима.

 Покушавам да дођем до анонимног узорка из Трансилваније који би такођер морао бити по маркерима негдје на нивоу FT193934 јер им је врло близу уз посједовање одређујућих маркера за ове гране.. Није једноставно, али нећу стати ту док има неке опције.
« Последња измена: Април 19, 2022, 09:35:42 поподне Zor »