Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466104 пута)

Ван мреже Деус Вулт

  • Ст. Рашка и Ст. Влах
  • Почетник
  • *
  • Поруке: 49
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8400 послато: Фебруар 28, 2022, 10:30:51 поподне »
Тестирани Пипер је из села Радулићи код Бијелог Поља, ту су досељени из Беран Села почетком 20.в

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8401 послато: Март 07, 2022, 11:50:46 пре подне »
Госпић, Никољдан, Хоћевина, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиско поклапање са раније тестираним презимењаком из Старог Влаха. Када се сравне њихови хаплотипови, долази се до прилично модалног хаплотипа, без карактеристичних вриједности. Из тог разлога имају доста блиских, али филогенетички нерелевантних поклапања. Једина немодална вриједност коју обојица дијеле је DYS570=17, али ни та вриједност није посебно карактеристична. Од родова који славе Никољдан и из истог су краја, најближи су му Ненадићи из Црљеница/Пљевља (3/23) и један необјављени тестирани из Милаковића/Прибој (3/23). Ове блискости не морају имати значаја код модалних хаплотипова.

О Госпићима је у етнографској литератури записано сљедеће:

"Према предању, које су Госпићи преносили са колена на колено, они су староседеоци у Љутићима – Матаругама. Тамо се један засеок зове Госпавина. По удовици Госпи њене потомке прозваше Госпићи. "

"Госпићи у Хоћевини су пореклом из Матаруга, па су се одатле раселили. Било их је и у Црљеницама. Из Црљеница је дошао у Хоћевину Димитрије око 1855. године, и оженио се од Анђелића. Димитрије је имао 7 синова: Стјепана, Миладина, Вука, Јована, Дмитра, Неђељка и Рада. Ага им је био Рустемагић. Имао је 40 читлука. Код данашње школе је имао велику шталу и ту је гајио волове од сена које су му давале чифчије. Неђељков син је Добрица (1909). Било их је 1912. године 3 куће. Госпића има и у Голешима. Тамо је отишао један Госпић из Црљеница. У Првом светском рату у црногорској војсш учествовало је 5 Госпића из Хоћевине. Госпићи сматрају да су се од њих одвојили Јошовићи са Пауча, Девеџићи из Матаруга, а можда и Перуничићи." Перунчићи свакако нису јер су друге хаплогрупе.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8402 послато: Март 10, 2022, 07:27:31 поподне »
Шолаја, Јовањдан, Саборско

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне вриједности маркера DYS19=15, DYS439=11, DYS458=16. Ове три вриједности дијели са групом родова Пузовић/Шалипуровић са подручја Пријепоља и Пљеваља, па постоји могућност везе. Неки од припадника тог рода, попут Шалипуровића, славе Јовањдан као и Шолаје. На подручју Лике и Кордуна, нема других родова који би посједовали наведене вриједности. Вриједност DYS439=11 може да указује на припадност грани I2-FT14506>A13912.

Шолаје су доста стар род на подручју Огулина. Били су у групи породица које је карловачки генерал Кисл превео из околине Острошца у Поуњу 1605. године. На крају се ова група породица смјестила на подручју Отока и Оштарија у непосредној огулинској околини. У попису огулинских насеља из 1699. године  пописане су и Шолаје као досељени Срби. Јављају се и под презименом Шолајић. Шолаје су уједно биле први насељеници који су населили тада још пусто подручје Саборског (половином 17. вијека). Касније ће се у ово насеље досељавати хрватске породице које ће сачинити већину.

Осим Огулина и Саборског, Шолаје су на подручју Лике биле присутне и у више кореничких насеља. Није јасно да ли су кореничке Шолаје огранак огулинско-саборских Шолаја који су се по ослобађању Коренице 1689. године, населили на том подручју или су тамо старији. У попису Лике 1712. године на подручју Коренице уписана је једна кућа Шолаја (Јован Шолаја). Послије окупације Босне 1878. године, неки од личких Шолаја су се населили на подручју Поуња.

Раније су тестирани Шолаје из гламочког и гатачког краја. Шолаје из ове три групе нису међуобно повезане, иако гламочке Шолаје такође припадају хаплогрупи I2-PH908. Шолаје на подручју Далмације које славе Ђурђевдан могуће су повезанe са гламочким Шолајима.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeq или
неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula, WGS400)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8403 послато: Март 11, 2022, 01:38:19 поподне »
Арсић, Аранђеловдан, Врање

Припада хаплогрупи R1a-Z280, врло могуће и млађој подграни YP237>L366. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Тасићем из Леснице код Трговишта који такође слави Аранђеловдан, док се од још једног тестираног из Трговишта чији резултат није још увек јаван разликује на само 1 од 23 маркера. На само 1 од 23 маркера разликује се и од већине припадника рода Ћеклића из Црне Горе и Босне и Херцеговине који славе Илиндан (Матановића из Крањег Дола код Цетиња, Драгутиновића из Убе код Цетиња, Ћеклића из Обрње код Калиновика и још неколицине нејавних). Препорука за даље тестирање је појединачни SNP L366, или још боље неки од дубинских тестова (WGS, BigY). Тестирани је у упитнику навео да по предању припадају роду Марганаца, и да им је старије презиме било Михаиловић.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8404 послато: Март 11, 2022, 02:00:44 поподне »
Шолаја, Јовањдан, Саборско

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне вриједности маркера DYS19=15, DYS439=11, DYS458=16. Ове три вриједности дијели са групом родова Пузовић/Шалипуровић са подручја Пријепоља и Пљеваља, па постоји могућност везе. Неки од припадника тог рода, попут Шалипуровића, славе Јовањдан као и Шолаје. На подручју Лике и Кордуна, нема других родова који би посједовали наведене вриједности. Вриједност DYS439=11 може да указује на припадност грани I2-FT14506>A13912.

Шолаје су доста стар род на подручју Огулина. Били су у групи породица које је карловачки генерал Кисл превео из околине Острошца у Поуњу 1605. године. На крају се ова група породица смјестила на подручју Отока и Оштарија у непосредној огулинској околини. У попису огулинских насеља из 1699. године  пописане су и Шолаје као досељени Срби. Јављају се и под презименом Шолајић. Шолаје су уједно биле први насељеници који су населили тада још пусто подручје Саборског (половином 17. вијека). Касније ће се у ово насеље досељавати хрватске породице које ће сачинити већину.

Осим Огулина и Саборског, Шолаје су на подручју Лике биле присутне и у више кореничких насеља. Није јасно да ли су кореничке Шолаје огранак огулинско-саборских Шолаја који су се по ослобађању Коренице 1689. године, населили на том подручју или су тамо старији. У попису Лике 1712. године на подручју Коренице уписана је једна кућа Шолаја (Јован Шолаја). Послије окупације Босне 1878. године, неки од личких Шолаја су се населили на подручју Поуња.

Раније су тестирани Шолаје из гламочког и гатачког краја. Шолаје из ове три групе нису међуобно повезане, иако гламочке Шолаје такође припадају хаплогрупи I2-PH908. Шолаје на подручју Далмације које славе Ђурђевдан могуће су повезанe са гламочким Шолајима.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeq или
неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula, WGS400)
Занимљиви😉

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8405 послато: Март 11, 2022, 11:14:11 поподне »
Комненовић, Јовањдан, Кленак (заселак Ластва), Никшић, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=12 и DYS481=24. Од модалног хаплотипа одступа и вредност маркера DYS385a=17. Најближе поклапање (19/23) има са хаплотипом Петијевића из засеока Лазаревићи у Мокринама код Херцег Новог, који такође слави Јовањдан. Међутим, како се од хаплотипа Петијевића разликује на сва три претходно поменута маркера, мало је вероватно да су ближе повезани.

Светозар Томић је забележио следеће о Комненовићима у свом раду о Бањанима:

Остатак Комненовића са Тупана су потисли Ераковићи и Килибарде и ено их и данас у засеоку Ластви при планини Обљају. Комненовићи су зидали цркву Св. Јована на Горњем Тупану а цркву Св. Ђорђа у Доњем Тупану зидали су Вујадиновићи, од којих данас нема никог у Бањанима.
...
Комненовића има 16 к. славе Јован-дан по Божићу а прислужују Јован-дан 24. јуна.


Момчило Мићовић у свом раду о Бањанима наводи знатно више података о овом староседелачком братству из Бањана:

Комненовићи су врло старо бањско братство, а легенде их везују за српско средњовјековно племство. По једној причи, они су од кћери кнеза Лазара која је била удата за неког Комнена. По другој, преци овог братства, браћа Бећо и Зећо, били су синови Балше Зећанина и кћери кнеза Лазара. Они су дошли из Зете у Бањане код бана Русена, који је по њиховом понашању оцијено да су племићи па је дао своју кћер за Бећа и населио браћу на Тупану. (У овом селу, према Кленку, а недалеко од Цркве Комненовића, на једној масивној гробној плочи урезан је натпис Комнен Барјактар.) Са почетком шеснаестог вијека помиње се Дамјан Комненовић, који је имао девет синова, а његова два брата по седам. Дамјан је саградио Цркву на Тупану (1510). Његова сестра Комненија, уда се за сина бана Пилата из Рудина, а од ње су, како се прича, рудинско братство Комненићи. Пошто је дошло до сукоба у браку, заваде се Комненовићи са Пилатовцима, али се ипак помире на Мирај (Мириној) гомили у Мацаварама. Предање зна за браћу Вида и Симата Комненовића, који је био обор-кнез у племену. Но, пошто није испуњавао наређења Турака, везир га смијени и нови кнез постане Грујица Копривица. Више Комненовића било је у чети Баја Пивљанина, а неки од њих изгинули су на Грдијевићима. Мијат Комненовић је водио Бањане, као помоћ Млечанима, на освајање Херцег Новог од Турака 1687. године. Сава Комненовић је био игуман Косијерева. Народне пјесме опјевапе су, поред Дамјана – Панта и Срдана, који су живјели од средине седамнаестог до почетка осамнаестог вијека. Предање каже да су Комненовићи пресријетали дубровачке караване који су се кретали друмом за Никшић и тако се богатили. Изнајмили су и терзију Павла из Новог да им кроји одјећу од отете чохе. Проширили су се по Тупану са својим кућама, а стада су напасали по Заљутој, Ластви и О6љају. Имали су и катуне на Дурмитору, а тамо гдје су издизали један се локалитет зове Коци Комненовића. Градили су велику воду на Тупану, но посвађају се са мајсторима, који су били „Латини“ из Боке, те их побију. Турци су настојали да се обрачунају са Комненовићима, као и Црногорци. У једном боју са Турцима погинуо им је и терзија Павле, по коме се зове један локалитет – Лавље. Зато су морали да се расељавају. Неки су се помјерили са Тупана на своје катуне у Ластви. Крајем деветнаестог вијека са попом Вулом Глиговићем пренијели су кости побијених мајстора код своје Цркве. Уочи Другог свјетског рата било је 16 домова овог братства у Ластви. Сматра се да су сви од Видовог сина Јова. Има их у Херцеговини. У Херцег Новом је била угледна породица Комненовић, поријеклом из Бањана, од које је Мирко Комненовић, политичар. Од Комненовића је херцеговачка породица Тупањац и личка Тупањанин. Братство слави Јовањдан и прислужју Јовањдан љетњи.

Овај резултат је поприлично изненађење с обзиром да је за поједина братства из Билећких Рудина, која су према предању род са Комненовићима и такође потичу са Тупана у Бањанима, утврђено да припадају роду Копривица и Тупањаца. Иако овај род такође припада хаплогрупи E-V13, Комненовићи готово извесно не припадају том роду с обзиром на заиста велику разлику у хаплотиповима.

Препорука за даље тестирање: WGS/BigY тест или E-V13 панел.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8406 послато: Март 12, 2022, 02:29:49 поподне »
Попац, Никољдан, Кричке/Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вриједности издваја се донекле DYS389-2=32. Остале вриједности су или модалне или веома блиске модалу. По укупној блискости, али и по вриједности DYS389-2=32 и слави Никољдану, најближи је групи крајишких породица које су сврстане у оквиру рода Е11 (Јеличићи, Рунићи, Поповићи и др). Од далматинских породица најближи су му Поповићи из Бискупије, што можда и због облика презимена може бити индикативно. Иако Катићи из Солина (Никољдан) немају карактеристичну вриједност DYS389-2=32, по укупној блискости не стоје далеко Попца (2/23).

Попац је презиме уско локализовано на подручју Крички, па претпостављам да је на простору тог села и настало. Немам других информација о поријеклу Попаца, претпостављам да Зрно може написати штогод више.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8407 послато: Март 12, 2022, 02:45:11 поподне »
Презиме Попац је баш изворно из Кричака. Први је био Тома Попац на катастру из 1735. На катастру 1709. их нема, него на њиховом месту је више особа презимена Ковијанић или Ковљанић. Онда се 1735. и 1755. јављају и једни и други, да би 1806. постојали само Попци. Можда су Попци настали од Ковљанића, а њих са славом Никољдан има мислим око Купреса или Гламоча.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8408 послато: Март 14, 2022, 01:11:26 поподне »
Татић, Аранђеловдан, Брзеће/Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има готово потпуно модални хаплотип за хаплогрупу I2-PH908, што значи да и блиска поклапања не морају имати суштински филогенетски значај. Једина вриједност која одступа од модала је DYS481=28, али и ова вриједност није превише специфична да би се тврдила сигурна веза. Нема хаплотипова који би подразумјевали поуздану везу са Татићем.

Татићи по предању припадају разгранатом роду тзв.Морачана. У Брзеће су доселили из Ливађа.

"Татићи (5 кућа, Св. Архангел и Велики Госпођиндан) су из Ливађа, од Морачана."

У опису Ливађа, за ову групу породица је записано сљедеће:

"Морачани – Филиповићи, Живковићи, Вељковићи и Радуловићи (18 кућа, Св. Архангел и Велики Госпођиндан) потомци су Филипа Морачанина, старог досељеника из Бозољина на Копаонику, од Жура су. У време Филипова доласка из Беозљина у Ливађу била је само кућа Рада Мијатовића. Марјан Филиповић, рођен око 1860. године набраја колена (појасеве): Филип — Милисав – Тома – Маринко, Марјан – Обрад — Радич (дечак)."

У Бозољину на Копаонику је ово предање још детаљније изложено:

"У време општих покрета наших народа током 17. века, из скадарске Малесије четири брата, сви страствени сточари: Бозон, Шинда, Тамо и Ивеза идући за стоком дошли на “Копаоник” и населили се у селу Паради. Браћа су православне вере као и њихови крвни сродници Парађани. Из Параде браћа су се вратила и настанили се на пустом земљишту више данашњег села Ђерекара.
Овде је Бозон засновао село прозвано Бозољин. Ивеза се одселио у Малу Грабовницу крај Бруса. Касније, Ивезин потомак преведе из Бозољина сродника Шинду и насели га на месту Шиндина колиба. Из Бозољина пређе у суседно Ђерекаре “козар” Тато и тамо остави потомство. Из Ђерекаре неки Татови потомци одселе се у Миоковиће.
Из Бозољина неки члан овог великог рода одсели се у Микуљину код Куршумлије. Филип, син једног од браће преселио се у Ливађе и оставио потомство.

Данас у Бозољину су Морачани, познатији по презименима:

-Милетићи, Радивојевићи, Крстовићи, Шиндићи, Благојевићи, Стевовићи, Вулићи, Илићи, Максимовићи, Тодосијевићи (21 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина). Велика Госпојина слави се у свему као “велика” слава."

Евидентно је да је неки сточарски род сродан Морачанима из црногорских Брда заиста доселио на Копаоник и ту се развијао. То потврђује и резултат Тодосијевића из Бозољина који има поклапање са родом Морачана Богићеваца из Брда (R1b хаплогрупе). Ово се поклапа и са крсном славом , називом и предањем овог копаоничког рода. Генетички резултат Татића се не уклапа у ову причу и једино што се може закључити јесте да су се преци Татића у неком тренутку прибратили копаничким Морачанима. Помен "козара Тате" у предањима Морачана у Бозољину можда указује на ту могућност. У сваком случају пожељно би било тестирати и друге припаднике рода Морачана са Копаоника, Жупе и Расине.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeq или
неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula, WGS400)

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8409 послато: Март 14, 2022, 01:37:54 поподне »
Татић, Аранђеловдан, Брзеће/Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има готово потпуно модални хаплотип за хаплогрупу I2-PH908, што значи да и блиска поклапања не морају имати суштински филогенетски значај. Једина вриједност која одступа од модала је DYS481=28, али и ова вриједност није превише специфична да би се тврдила сигурна веза. Нема хаплотипова који би подразумјевали поуздану везу са Татићем.

Татићи по предању припадају разгранатом роду тзв.Морачана. У Брзеће су доселили из Ливађа.

"Татићи (5 кућа, Св. Архангел и Велики Госпођиндан) су из Ливађа, од Морачана."

У опису Ливађа, за ову групу породица је записано сљедеће:

"Морачани – Филиповићи, Живковићи, Вељковићи и Радуловићи (18 кућа, Св. Архангел и Велики Госпођиндан) потомци су Филипа Морачанина, старог досељеника из Бозољина на Копаонику, од Жура су. У време Филипова доласка из Беозљина у Ливађу била је само кућа Рада Мијатовића. Марјан Филиповић, рођен око 1860. године набраја колена (појасеве): Филип — Милисав – Тома – Маринко, Марјан – Обрад — Радич (дечак)."

У Бозољину на Копаонику је ово предање још детаљније изложено:

"У време општих покрета наших народа током 17. века, из скадарске Малесије четири брата, сви страствени сточари: Бозон, Шинда, Тамо и Ивеза идући за стоком дошли на “Копаоник” и населили се у селу Паради. Браћа су православне вере као и њихови крвни сродници Парађани. Из Параде браћа су се вратила и настанили се на пустом земљишту више данашњег села Ђерекара.
Овде је Бозон засновао село прозвано Бозољин. Ивеза се одселио у Малу Грабовницу крај Бруса. Касније, Ивезин потомак преведе из Бозољина сродника Шинду и насели га на месту Шиндина колиба. Из Бозољина пређе у суседно Ђерекаре “козар” Тато и тамо остави потомство. Из Ђерекаре неки Татови потомци одселе се у Миоковиће.
Из Бозољина неки члан овог великог рода одсели се у Микуљину код Куршумлије. Филип, син једног од браће преселио се у Ливађе и оставио потомство.

Данас у Бозољину су Морачани, познатији по презименима:

-Милетићи, Радивојевићи, Крстовићи, Шиндићи, Благојевићи, Стевовићи, Вулићи, Илићи, Максимовићи, Тодосијевићи (21 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина). Велика Госпојина слави се у свему као “велика” слава."

Евидентно је да је неки сточарски род сродан Морачанима из црногорских Брда заиста доселио на Копаоник и ту се развијао. То потврђује и резултат Тодосијевића из Бозољина који има поклапање са родом Морачана Богићеваца из Брда (R1b хаплогрупе). Ово се поклапа и са крсном славом , називом и предањем овог копаоничког рода. Генетички резултат Татића се не уклапа у ову причу и једино што се може закључити јесте да су се преци Татића у неком тренутку прибратили копаничким Морачанима. Помен "козара Тате" у предањима Морачана у Бозољину можда указује на ту могућност. У сваком случају пожељно би било тестирати и друге припаднике рода Морачана са Копаоника, Жупе и Расине.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeq или
неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula, WGS400)

ТАТИЋЕВ брис је већ у Америци у лабораторији Nebule, и већ два пута му одлажу секвенцирање као због CORONE а такву поруку су добили још неки пријатељи тако да је изгледа у NEBULI велики застој.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1358
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8410 послато: Март 20, 2022, 12:43:41 пре подне »
Шендековић, Аранђеловдан, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи R1b>L2, роду A1 у табели СДНКП (у коме су Бакићи из Мораче и Жижићи из Дробњака). Припадника тог рода очигледно има још међу слављеницима Аранђеловдана у југозападној Србији.

Хаплотип Шендековића се од хаплотипа Бакића из Мораче разликује на маркеру 393 где има повишену вредност 14 (уместо 13), и на маркеру 549 где такође има повишену вредност 14 (уместо 13).

Алекса и Млађен Шендек пописани су 1824 у тевтеру чибучком за село Вирово.

Од спомена Шендековића током историјских догађаја, може се издвојити да је Свето Шендековић погинуо као пушкомитраљезац Ариљског партизанског одреда у борби са Немцима 20. септембра 1941. код Горобиља.
Шендековићу је у YSEQ-у потврђена припадност овој подграни, позитиван је на R1b>L2.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8411 послато: Март 20, 2022, 07:33:59 пре подне »
Цитат
Шендековићу је у YSEQ-у потврђена припадност овој подграни, позитиван је на R1b>L2.

Одлична вест!

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8412 послато: Март 23, 2022, 12:12:44 поподне »
Арнаутовић, Стевањдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Тестирани је радио BigY, и трећи је потврђени припадник ове гране поред двојице раније тестираних из околине Купреса и околине Цетиња. Од обојице наведених разликује се на 13 од 111 маркера. На мањем броју упоредивих маркера најближи су му припадници рода Ковачана који славе Св. Враче, од чак шесторице се на 23 маркера разликује само за једну вредност на маркеру DYS390 (од Ђорђевића из Влајковаца код Бруса, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића, Бановића из Доњег Јариња код Лепосавића, Анисијевића из Лепосавића, Обрадовића из Мађера код Прокупља и Ђорђевића из Куршумлије), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 2-3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су му најстарији познати преци по мушкој линији, Василије и Хаћим Арнаутовић, рођени у првој половини 19. века у Челебићима.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8413 послато: Март 23, 2022, 01:08:41 поподне »
Петровић, Аранђеловдан, Држина, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP235>YP295. Једино ближе поклапање има са Петровићем из Ваве код Бабушнице који слави Никољдан, разликују се на 3 од 37 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је или поручивање појединачног SNP-a YP295 код YSEQ-a, или још боље проширивање на BigY код FTDNA. Тестирани је у упитнику навео да су се у Држину доселили крајем 19. или почетком 20. века, а пре тога су живели у оближњем Церевом Долу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8414 послато: Март 23, 2022, 01:40:49 поподне »
Матић, Никољдан, Домишевина, Брус

Припада хаплогрупи Q2-L245>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Најближе поклапање има са Шошкићем из Улотине код Андријевице и Добрашиновићем из Заостра код Берана, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера, док се од Спасојевића из Доброг Дола код Куршумлије (Зачеће Св. Јована Крститеља) разликује на само 1 од 17 упоредивих маркера. Блиска поклапања има и са скоро свим осталим припадницима рода Братоножића са матичног подручја Брда, као и од исељених родова са подручја Старог Влаха, Метохије, Шумадије и Топлице, од већине којих се разликује на 2-5 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је поручивање појединачних SNP-овa FT42424 или Y172657 код YSEQ-a, или још боље WGS или BigY теста. Матићи су даљим пореклом из Црне Горе, по породичном предању од Куча. Пре доласка у Домишевину боравили су у Рашкој.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8415 послато: Март 23, 2022, 02:33:32 поподне »
Милутиновић, Ђурђевдан, Девићи/Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије карактеристичније вриједности DYS549=10 и DYS533=14. Једини хаплотип који попут Милутиновића има обе ове вриједности је један необјављени тестирани са Косова и Метохије. Међутим, тај тестирани има и неке друге карактеристичне маркере и по укупној блискости није близак (4/23) са Милутиновићем. Осим тога слави различиту славу и из друге је етнографске зоне, па је мала шанса да је повезан са Милутиновићем. Од тестираних који славе Ђурђевдан, Милутиновић нема посебно блиских (најближи су на 4/23), а и не посједују два наведена карактеристична маркера. На подручју Старог Влаха, а и уопште, Милутиновићу је најближи Крунић, Лучиндан, Вигоште/Ариље. Он и Крунић имају поклапање на свим маркерима осим на два карактеристична (DYS549 и DYS533). Славе и различиту славу па је питање колико је ова бликсост релевантна.

У етнографској литератури за Милутиновиће читамо сљедеће:

"Милутиновићи, З к. (Ђурђевдан), заузимају најнижи део доњих Арбупића, простор све до Брусничке реке и Студенице. Простиру се на атару села Девићи. Имају надимак Мачужићи. Забележено је да Мачужићи славе светог Ђурђа и да су се неки доселили у Баљевац на Ибру из засеока Мачужића из Вионице (а не из Чечине) из Моравичког краја.Има их одсељених у Ивањици, Новом Пазару, Краљеву, Девићима и у Немачкој. Имају колибе и богату шуму у Дугом лазу, у Коритнику, и једну редовничку воденицу на Брусничкој реци. Њихове ливаде су биле тамо где се данас налазе Девићи."
« Последња измена: Март 23, 2022, 02:35:26 поподне drajver »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8416 послато: Април 01, 2022, 02:39:12 поподне »
Никетић (Аранђеловдан), Београд

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно низводнијим гранама Y32147>FT166340>Y37280 (род Букумира)>Y87891. Можда је и припадник најмлађе гране Y84624, која је установљена за Михајловића из Крћевца код Тополе, пошто је Никета, заједнички предак Никетића и Михајловића живео пре око 250 година. Никетић и Михајловић имају потпуно поклапање на 23 маркера. Јован Никетић 'Тополац', београдски терзија у првој половини XIX века, био је син Никете који се преселио у Београд, а од другог Никетиног сина, Михајла, потичу Михајловићи који су остали у Крћевцу. У сваком случају, Никетићи су сигурно припадници гране Y87891, у којој су и Фемићи, а најмлађа Y84624 мутација је могуће настала само код Михајловића.



« Последња измена: Април 01, 2022, 02:41:07 поподне Зрно »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8417 послато: Април 09, 2022, 03:16:07 пре подне »
Комненовић, Јовањдан, Кленак (заселак Ластва), Никшић, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=12 и DYS481=24. Од модалног хаплотипа одступа и вредност маркера DYS385a=17. Најближе поклапање (19/23) има са хаплотипом Петијевића из засеока Лазаревићи у Мокринама код Херцег Новог, који такође слави Јовањдан. Међутим, како се од хаплотипа Петијевића разликује на сва три претходно поменута маркера, мало је вероватно да су ближе повезани.

Светозар Томић је забележио следеће о Комненовићима у свом раду о Бањанима:

Остатак Комненовића са Тупана су потисли Ераковићи и Килибарде и ено их и данас у засеоку Ластви при планини Обљају. Комненовићи су зидали цркву Св. Јована на Горњем Тупану а цркву Св. Ђорђа у Доњем Тупану зидали су Вујадиновићи, од којих данас нема никог у Бањанима.
...
Комненовића има 16 к. славе Јован-дан по Божићу а прислужују Јован-дан 24. јуна.


Момчило Мићовић у свом раду о Бањанима наводи знатно више података о овом староседелачком братству из Бањана:

Комненовићи су врло старо бањско братство, а легенде их везују за српско средњовјековно племство. По једној причи, они су од кћери кнеза Лазара која је била удата за неког Комнена. По другој, преци овог братства, браћа Бећо и Зећо, били су синови Балше Зећанина и кћери кнеза Лазара. Они су дошли из Зете у Бањане код бана Русена, који је по њиховом понашању оцијено да су племићи па је дао своју кћер за Бећа и населио браћу на Тупану. (У овом селу, према Кленку, а недалеко од Цркве Комненовића, на једној масивној гробној плочи урезан је натпис Комнен Барјактар.) Са почетком шеснаестог вијека помиње се Дамјан Комненовић, који је имао девет синова, а његова два брата по седам. Дамјан је саградио Цркву на Тупану (1510). Његова сестра Комненија, уда се за сина бана Пилата из Рудина, а од ње су, како се прича, рудинско братство Комненићи. Пошто је дошло до сукоба у браку, заваде се Комненовићи са Пилатовцима, али се ипак помире на Мирај (Мириној) гомили у Мацаварама. Предање зна за браћу Вида и Симата Комненовића, који је био обор-кнез у племену. Но, пошто није испуњавао наређења Турака, везир га смијени и нови кнез постане Грујица Копривица. Више Комненовића било је у чети Баја Пивљанина, а неки од њих изгинули су на Грдијевићима. Мијат Комненовић је водио Бањане, као помоћ Млечанима, на освајање Херцег Новог од Турака 1687. године. Сава Комненовић је био игуман Косијерева. Народне пјесме опјевапе су, поред Дамјана – Панта и Срдана, који су живјели од средине седамнаестог до почетка осамнаестог вијека. Предање каже да су Комненовићи пресријетали дубровачке караване који су се кретали друмом за Никшић и тако се богатили. Изнајмили су и терзију Павла из Новог да им кроји одјећу од отете чохе. Проширили су се по Тупану са својим кућама, а стада су напасали по Заљутој, Ластви и О6љају. Имали су и катуне на Дурмитору, а тамо гдје су издизали један се локалитет зове Коци Комненовића. Градили су велику воду на Тупану, но посвађају се са мајсторима, који су били „Латини“ из Боке, те их побију. Турци су настојали да се обрачунају са Комненовићима, као и Црногорци. У једном боју са Турцима погинуо им је и терзија Павле, по коме се зове један локалитет – Лавље. Зато су морали да се расељавају. Неки су се помјерили са Тупана на своје катуне у Ластви. Крајем деветнаестог вијека са попом Вулом Глиговићем пренијели су кости побијених мајстора код своје Цркве. Уочи Другог свјетског рата било је 16 домова овог братства у Ластви. Сматра се да су сви од Видовог сина Јова. Има их у Херцеговини. У Херцег Новом је била угледна породица Комненовић, поријеклом из Бањана, од које је Мирко Комненовић, политичар. Од Комненовића је херцеговачка породица Тупањац и личка Тупањанин. Братство слави Јовањдан и прислужју Јовањдан љетњи.

Овај резултат је поприлично изненађење с обзиром да је за поједина братства из Билећких Рудина, која су према предању род са Комненовићима и такође потичу са Тупана у Бањанима, утврђено да припадају роду Копривица и Тупањаца. Иако овај род такође припада хаплогрупи E-V13, Комненовићи готово извесно не припадају том роду с обзиром на заиста велику разлику у хаплотиповима.

Препорука за даље тестирање: WGS/BigY тест или E-V13 панел.

Врло извјесно да су Јоловићи са Романије једна нјихова грана па ако неког занима ево му путоказ.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8418 послато: Април 09, 2022, 01:07:11 поподне »
Врло извјесно да су Јоловићи са Романије једна нјихова грана па ако неког занима ево му путоказ.

Тестирани су једни Јоловићи из околине Сарајева на 23andMe. Припадају R1a-M458>YP417. У шематизму из 1882. видим да у околини Власенице славе Ђурђевдан. Значи ли ово да их има и са славом Св. Јован?

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8419 послато: Април 09, 2022, 02:21:43 поподне »
Тестирани су једни Јоловићи из околине Сарајева на 23andMe. Припадају R1a-M458>YP417. У шематизму из 1882. видим да у околини Власенице славе Ђурђевдан. Значи ли ово да их има и са славом Св. Јован?
Тако је. Слава св.Јован.