Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2466337 пута)

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8380 послато: Фебруар 07, 2022, 08:01:36 поподне »
Вуковић, Ђурђиц (Пантелиндан), Равни Шорт/Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>А5913>BY55783, роду Коматовића. Хаплотип, иако приличан модалан, показује неке вриједности маркера, карактеристичне за род Коматовића, попут YGATAH4=11. Вуковић има и једну своју карактеристичну вриједност DYS19=17, коју нема нико други од Коматовића. По укупној блискости, од Коматовића, Вуковићу је најближи Веселиновић из Лече/Нови Пазар (1/23), али са обзиром на модалност и краткоћу хаплотипа не може се тврдити да му је Веселиновић и родословно најближи. За Вуковића би најкорисније било када би се у будућности појавио неки Коматовић, који такође посједује DYS19=17.

Припадност роду Коматовића, код Вуковића је потврђена и предањем, као и "племенском славом" Пантелинданом. У предаљњима тестирани наводи још и раније презиме Јововић као и Црну Гору. О самим Коматовићима писано је и раније:

Koмaтoвићи нaceљaвajу Бpњaк у дpугoj пoлoвини XVIII вeкa. Пo пpeдaњу дoceлили ce из Бaшчe кoд Poжaja. Дoceљeни cу нa имaњe aгe Koмaтинe, кojи иx je узeo пoд зaштиту. Пo њeму иx пpoзвaшe Кoмaтoвићи. Дoceлили ce нa дaн Cв. Ђopђa jeceњeг, пa oд тaд cлaвe ту cлaву. Paниje cу cлaвили Никoљдaн. Пopeклoм cу Кучи.

Peзултaт пoкaзуje дa je oвo њиxoвo пpeдaњe шкaкљивo. У ceлу Cупњe кoд Paшкe, Пeтap Ж. Пeтpoвић je зaбeлeжиo Кoмaтoвићe кojи знajу зa cвoje poђaкe у Пoлици кoд Бepaнa кojи cлaвe cтapу cлaву Пaнтeлиjeвдaн. Taкo дa je тo дoбap индикaтop гдe дa тpaжимo извopиштe Кoмaтoвићa. У Зaгpaђу пocтoje тe пopoдицe кoje cлaвe Пaнтeлиjeвдaн ,  и кoje cу вepoвaтнo у cpoдcтву ca њимa. Oд тиx Зaгpaђaнa cу и Ceкулићи у Kpњину, кoje пoкушaвaм дa тecтиpaм...

Коматовићи припадaју грани I2-PH908>А5913>BY55783 чија се старост процјењује на рани средњи вијек и која је досад забиљежена код Срба из Црне Горе и Србије.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8381 послато: Фебруар 07, 2022, 11:33:10 поподне »
Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP951. Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS456=14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, од раније тестираног Предојевића из истог места разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Предојевића из Брдара код Санског Моста, Шљивара из Босанског Петровца и Пилиповића из Пркоса код Босанског Петровца на 2 од 23. Од Панића из Горњих Подградаца код Градишке разликује се на 4 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Алимпијевдан. У односу на остале припаднике овог рода, тројица Предојевића деле снижену вредност DYS481=22. Препоручио бих даље тестирање (WGS, BigY-700, или бар појединачни SNP тест), како би се дефинитивно потврдила припадност овог рода грани YP951, јер је до сада само један припадник ове гране радио дубински тест.

"Негде од југоистока доспела је преко северне Далмације група родова: Пилиповић–Предојевић. Славе сви Св. Алимпију. Има их у овој области: Пилиповића 59 к. у 21 насеља и од њих Бубале 2 к. (приведен им предак у Бубале и по очуху прозвани, а задржали своју славу), Предојевића б к. у 3 H., и од њих Ћојановића 7 к. — „Закопина“ је Пилиповића Велики Цвјетнић, а Предојевића је Предојевића Главица код Лужачкога Поља. Најпажљивије сам испитивао да ови Предојевићи нису у сродству са оним владикама што су били у Манастиру Хрмњу, па преселили у Манастир Марчу (Грбит: Карловачко Владичанство г.206.), са Хасандашом Предојевићом, који је заузео Бихаћ 1592 г. и са старјеничком породицом Предојевићима у Херцеговини, па се до сада није могло ништа да установи."

Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини
« Последња измена: Фебруар 07, 2022, 11:35:44 поподне Црна Гуја »

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8382 послато: Фебруар 11, 2022, 11:34:06 пре подне »
Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Сам тестирани је навео да је "Најстарије порекло је по предању из Кусатка код Смедеревске Паланке." У Кусадку заиста постоје Дражићи као огранак већег рода Силијана који славе Никољдан и који су даљим поријеклом из Старе Србије. Међутим, необичан би био правац миграције из Кусадка на Банију директно. Осим тога, Дражићи су приутни на банији и од раније, па ову информацију о поријеклу из Кусадка треба провјерити.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8383 послато: Фебруар 11, 2022, 12:25:51 поподне »
Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Сам тестирани је навео да је "Најстарије порекло је по предању из Кусатка код Смедеревске Паланке." У Кусадку заиста постоје Дражићи као огранак већег рода Силијана који славе Никољдан и који су даљим поријеклом из Старе Србије. Међутим, необичан би био правац миграције из Кусадка на Банију директно. Осим тога, Дражићи су приутни на банији и од раније, па ову информацију о поријеклу из Кусадка треба провјерити.

То је нека новија конструкција на основу истог презимена/славе. Дражићи из Кусатка су тестирани на 23andMe и припадају хаплогрупи I1-Z58.

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 298
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8384 послато: Фебруар 11, 2022, 01:50:28 поподне »
Дражић, Никољдан, Горња Чемерница/Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује неке изразито карактеристичне вриједности: DYS389-I=11, DYS389-II=29, уз још неке које одступају од модала: DYS19=15, DYS576=17, DYS570=17. Вриједност DYS389-I=11 је изразито ријетка, посједује је неколицина тестираних на СДП од којих су двојица са Косова, један из Херцеговине и Аулић из Кокора,Прњавор (слави Ђурђевдан). Аулић не само да је географски најближи, већ поред DYS389-I=11 посједује и друге немодалне вриједности Дражића, DYS389-II=29, DYS576=17, DYS570=17. Укупна удаљеност хаплотипа Аулића и Дражића је 4/23. Сличне специфичне вриједности има и Радовановић (Црвени/Лепосавић/Лучиндан).

Дражићи су потврђени у Чемерници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Алекса Дражић (стар 25 година), Илија Дражић (стар 39 година) и Филип Дражић (стар 21 годину), сви рођени у Чемерници. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Дражићи имали најмање три породичне задруге у селу. Дакле, очито је да су Дражићи били присутни у Чемерници још током прве половине XVIII века.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8385 послато: Фебруар 11, 2022, 02:25:28 поподне »
Дражићи су потврђени у Чемерници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Алекса Дражић (стар 25 година), Илија Дражић (стар 39 година) и Филип Дражић (стар 21 годину), сви рођени у Чемерници. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Дражићи имали најмање три породичне задруге у селу. Дакле, очито је да су Дражићи били присутни у Чемерници још током прве половине XVIII века.

Претпостављао сам да су били присутни и раније и да је предање о поријеклу из Кусадка нека новија конструкција.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8386 послато: Фебруар 12, 2022, 07:04:50 поподне »
Лечић, Аранђеловдан, Потоци, Мостар

Припада хаплогрупи R1b-U152>A275>A274, већ прилично разгранатом роду са више јавних и необјављених припадника из Херцеговине, Далмације, Лике, Босанске Крајине и Мачве, а који би најпре могао да се повеже са средњовековним власима Угарцима. Од јавних резултата су му најближи Допуђ из Крушева код Обровца и Миљевић из Јелашиноваца код Санског Моста (оба славе Стевањдан), са разликом на само једном маркеру од упоредивих 23. Међутим, по презимену и предању му је најближи један необјављени резултат из херцеговачког истраживања, са којим има 3 разлике на 23 маркера (маркери DYS456, DYS570 и DYS533), али осим наведене презименско-предањске везе деле и вредност 24 на маркеру DYS635, што би се могло сматрати њиховом карактеристиком, јер је једини поседују у односу на остале припаднике овог рода. Необјављени резултат је на наведеним маркерима изгледа измутирао, с обзиром да тестирани Лечић има углавном модалне вредности за овај род.

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ждријеловић и да су се из првобитне матице у Љубомиру код Требиња преселили у Жрвањ код Љубиња, да би касније његов огранак одатле прешао у Потоке код Мостара. У етнографској литератури се могу наћи исти подаци о пореклу Лечића:

"LEČIĆ (p), u Domaševu, Podosoju i Ždrijelovićima (Ljubomir), Trebinju i Zijemlju (Mostar). Porijeklom su iz Ljubomira, gdje su se "u najstarije vrijeme" zvali Ždrijelovići. Predanje kaže da su bila tri brata, a najstariji je bio knez. Kad mu je došao Džafer Bezdagić iz Trebinja da kupi harač "istuče mu majku". Zbog toga ga dvojica braće Lečića ubiju, zatim pobjegnu u Carigrad i prime islam. Najmlađem bratu bilo je ime Leko i od njega su Lečići u Ljubomiru. U Trebinje i Zijemlja su doselili iz Ljubomira. Slave Aranđelovdan." (Ристо Милићевић: "Херцеговачка презимена")

"Лечићи су се у најстарије вријеме звали Ждријеловићи. О њима се прича ово. Била су их три брата; најстарији од њих био је сеоски кнез. Један пут дође купчија Џафер Бегзадић из Требиња, да купи хараче и кад не нађе код куће Ждријеловиће, истуче им мајку. Кад то чују два најстарија брата, стигну Џафера, убију га, побјегну у Цариград и приме ислам. Најмлађем брату било је име Лека. Пошто су два најстарија брата примила Ислам, врате се као богати бегови у Херцеговину и настане у Љубомиру поред свога брата, да га бране од Бегзадића. Један од старије браће погине и од њега су „неки бегови" у Требињу. Од Леке изродили су се Лечићи, који славе Аранђелов дан." (Јевто Дедијер: "Херцеговина")
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8387 послато: Фебруар 18, 2022, 06:30:44 поподне »
Балковић, католик, Земун

Припада хаплогрупи R1b.

Највећа вероватноћа постоји да припада општегерманској грани-U106 или нешто ређој грани Z2118.
Наравно, тек дубинским тестом би се могло поуздано одредити којој грани хаплогрупе R1b тестирани заиста припада.

Хаплотип се одликује повишеним вредностима 25 на дис 390 и 14 на дис392.

У породичном историјату тестираног наводи се да је раније презиме претка тестираног по мушкој линији било Buchberger. Судећи по томе, преци тестираног би требало да су понели презиме по насељу Buchberg, данас Синтар, у румунском делу Баната, северно од Темишвара. Buchberg (нем. Буково Брдо) насељен је у тзв. Другој швапској миграцији, око 1770. године, за владе царице Марије Терезије.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8388 послато: Фебруар 21, 2022, 08:51:26 поподне »
Вуловић, Никољдан (преслава Св. Агатоник), Мотрић, Рековац, J2b-M205>Y22059


Према речима тестираног, у Мотрићу су 10 генерација, а родоначелник се звао Вула Радовановић, дошао из села Батоте код Бруса. У литератури се о њима каже следеће:

Vulovići (12), doseljenici sa Kopaonika. Slave Sv. Nikolu a preslava im je Sv. Agatonik. S Vulovićima su ista porodica i Adžići u Milutovcu (sr. trstenički), Milojevići u Velikoj Drenovi (sr. trstenički) i Jolušići (вероватно Јошулићи) u Trsteniku.
https://www.poreklo.rs/2012/11/23/poreklo-prezimena-selo-motri%C4%87-rekovac/

JošulićiHadžići (11) su iz Trnavaca u Župi, gde je neki njihov stari, po imenu Joša, ubio Turčina i ovamo prebegao, pa, da bi se bolje sakrio, promenio je prekadu i uzeo da slavi Sv. Agatonika mesto dotadanje prekade Sv. Nikole letnjeg. Neki Ivan Jošulić išao je na hadžiluk, te se o toga tri njihove kuće zovu Hadžićima. Taj je Ivan obnovio komaransku crkvu. Slave Sv Nikolu i Sv. Agatonika.
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-milutovac-trstenik/

Jovanovići — Milojevići (3) su iz Sudimlja u okrugu topličkom. Slave Sv. Nikolu.
https://www.poreklo.rs/2013/08/04/poreklo-prezimena-selo-velika-drenova-trstenik/


У Батотама није било Радовановића, али један род слави Никољдан, а преславља Св. Агатоника, реч је о Андрејевићима - Бошковићима (Мечкари).

-Boškovića — Andrejića (7 kuća, Sv. Nikola i Sv. Agatonik) i Rista Mečkar, praded Borisavu Ristiću (rođen 1875. godine), od Mečkara iz Drenove. Od Ristinih sinova: Marka, Đoke, Todora i Save su današnji
-Ristići, Markovići, Đokići i Todorovići (14 kuća, Sv. Nikola i Sv. Agatonik).
https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-batote-brus/


По хаплотипу, Вуловићима је најближа једна породица из околине Нове Вароши, која такође слави Никољдан. Међутим, како је ово онај прелазни хаплотип, са више мутација на важним маркерима (385b, 576, итд), веза није сигурна. Важно је поменути да из Батота воде порекло Батоћани J2b-M205>Y22063 из расинског округа, део ширег рода Расјана. Међутим, они славе Стевањдан, негујују предање о пореклу из Куча, а постоји и осетна разлика у маркерима у односу на Вуловића.

Тестиран је један од Мечкара из околине Бруса (хаплогрупа I2-PH908), али због комбинације слава (Никољдан/Св Агатоник) верујем да може бити везе са Вуловићима (више хаплогрупа у оквиру рода). Огранци Мечкара су доста раширени у копаоничком крају, а веома је индикативно да и они поседују предање о пореклу из Куча (није реткост у том крају).

Мечкари: Милојевићи, Атанасковићи, Лазићи (4 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник, 22. августа), потомци су браће "чувених" ловаца Радоње и Радивоја, старих досељеника из засеока Лачно(ј)евића у Бадњу, на копаоничком подручју слива Ибра. Најдаљом старином су од племена Куча. Мечкари су се много селили и на разне стране. Од исељених Мечкара су: Милојевићи-Лачневци y Војмиловићима у Плани; у Александровцу; Милосављевићи у Лепенцу; Мечкари-Ристићи и др. у Батотама.
https://fermillet67.rssing.com/chan-63807206/all_p63.html



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8389 послато: Фебруар 22, 2022, 06:22:08 поподне »
Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS448=21 и DYS570=22. Вредност маркера DYS389i=14 је типична за грану  E-V13>Z1057>Y30977>Y37092, са чијим припадницима Млађеновић има најближа поклапања хаплотипова, гледајући само број различитих маркера. Међутим, услед за ову грану веома повишене вредности маркера DYS570=22, не може се тврдити да Млађеновић припада грани Y37092.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8390 послато: Фебруар 22, 2022, 07:46:54 поподне »
Дакић, Јовањдан, Мала Црна Гора, Жабљак, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, као и претходно тестирани Дакић из истог места.
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=23 коју нема ниједан други тестирани припадник рода. То је уједно и једина вредност макрера која одступа од модалног хаплотипа рода Копривица и Тупањаца.

Обрен Благојевић у свом раду о Пиви наводи следеће:

Дакићи. Велико братство од око 25 кућа, а прије рата било их је много више. Живе у селу Црна Гора, и то у доњем селу, а једна кућа има и у Бојатима. Славили су Јовањдан и припадају стаблу Браниловића. Најближи су им Аџићи, Тијанићи, Тончићи и сродне гране. Дакићима су се прозвали по Аџића удовици Даки, која је имала два сина: Мића и Сима, и од њих су сви Дакићи. Симов унук Лука умро је тек недавно у Војводини од око 110 или чак више година, а Благоје Дакић имао је 11 одраслих, здравих синова, али му попотомство није имало много среће. Једном приликом је кавазбаша Ибра-хим на превару ухватио коџобашу Риста Дакића и са још 16 сељака из Црне Горе одвео и побио на Гласовитој. Дакићи су били познати и као комити за вријеме аустроугарске окупације, па и касније. Једна њихова линија иде овако: Дака-Мићо-Илија-Стојан-Миле-Симо-Радован. Из овог братства је и један од малобројних предратних чланова Комунистичке партије из Пиве, Радоје Дакић Брко, који је као металски радник живио у Београду, а у току рата 1941—1945. године био један од руководилаца устанка у Црној Гори.

Како Аџићи такође припадају роду Копривица и Тупањаца, предање Дакића се може сматрати потврђеним.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8391 послато: Фебруар 22, 2022, 07:49:30 поподне »
Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS448=21 и DYS570=22. Вредност маркера DYS389i=14 је типична за грану  E-V13>Z1057>Y30977>Y37092, са чијим припадницима Млађеновић има најближа поклапања хаплотипова, гледајући само број различитих маркера. Међутим, услед за ову грану веома повишене вредности маркера DYS570=22, не може се тврдити да Млађеновић припада грани Y37092.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Презиме Млађеновић је, судећи по подацима Р. Кајмаковић, веома раширено на простору Семберије. Било их је више несродних са више крсних слава (Никољдан, Митровдан, Јовањдан). Углавном су пореклом из Херцеговине, или "непознатог порекла". Рекао бих на основу хаплотипа да нема дилеме да тестирани припада "роду Васојевића", с тим да је 570=22 вероватно нека "приватна" мутација. Још један снажан показатељ да је Семберија примила значајнију струју досељеника из Херцеговине и Црне Горе.
« Последња измена: Фебруар 22, 2022, 08:34:57 поподне Небојша »

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8392 послато: Фебруар 22, 2022, 08:07:57 поподне »
Презиме Млађеновић је, судећи по подацима Р. Кајмаковић, веома раширено на простору Семберије. Било их је више несродних са више крсних слава (Никољдан, Митровдан, Јовањдан). Углавном су пореклом из Херцеговине, или "непознатог порекла". Рекао бих на основу хаплотипа да нема дилеме да тестирани припада "роду Васојевића", с тим да је 570=22 вероватно нека "приватна" мутација. Још један снажан показатељ да је Семберија примила значајнију струју досељеника из Херцеговине и Црне Гоге.

Да то је тачно јер је и мајка тестираног,такође, дјевојачки Млађеновић али из Остојићева. Као уз инат Р. Кајмаковић није обрадила Млађеновиће из Модрана јер није имала саговорнике из те породице.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8393 послато: Фебруар 22, 2022, 10:05:56 поподне »
Рекао бих на основу хаплотипа да нема дилеме да тестирани припада "роду Васојевића", с тим да је 570=22 вероватно нека "приватна" мутација.

Код Васојевића је модална вредност 19 на DYS570, док ниједан тестирани нема вредност 21, а камо ли 22.
Ту је и вредност маркера DYS448=21, коју имају само двојица тестираних Васојевића.

Све у свему, веза са Васојевићима је доста упитна.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8394 послато: Фебруар 23, 2022, 09:09:46 пре подне »
Хаџистевић, Јовањдан, Грачаница, БИХ

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>Y44303>Y153677 . Припадност хаплогрупи потврђена је преко Dante Labs теста. Хаџистевић се налази тренутно на нивоу парагрупе I2-Y153677* и најближи су му анонимни Италијан из покрајине Кјети(Chieti) у Абруцо регији, као и група буњевачких породица из Бачке и Лике (Рукавине и др.) из подгране BY170480. Веза свих њих је средњовјековне старости (око 700-800 година),а исходишно мјесто највјероватније Захумље (Херцеговина). На YFullu је Хаџистевићу извучен већ одговарајући број маркера, али се пуно комплетирање маркера очекује у наредном периоду.

Тестирани је оставио сљедеће податке о свом поријеклу. Породица Хаџистевић потиче од бијељинског трговца Стевана Спасојевића који је 1851. године ишао на хаџилук. Вјероватно је настањивање у Грачаници било у том периоду. У изворима се Хаџистевићи појављују као једна од истакнутијих српских трговачких породица Грачанице и сјевероисточне Босне.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8395 послато: Фебруар 23, 2022, 12:44:46 поподне »
Кривокапић, Јовањдан, Бећировића Шуме, Даниловград

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Невген даје и скоро 100% шансе за низводну подграну Y2910, која се најчешће јавља међу источним Словенима, међутим најближа поклапања има са тестиранима из рода Y2902* Б, од којих је Мареновић потврђено Y2910-. На 23 маркера Кривокапић најближе поклапање има са Радишевићем из Мравиња код Подгорице, разликују се на 3 маркера. Од тестираног Пипера из Берана разликује се на 12 од 111 маркера. Обојица наведених славе Аранђеловдан. Тестирани је од Кривокапића из Даниловграда, а старином из Цуца, међутим сви до сада тестирани Кривокапићи припадају хаплогрупи J2a-SK1357 и генетичком роду Цуца-Пјешиваца, па се у овом случају највероватније ради о прибраћеном братству.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8396 послато: Фебруар 23, 2022, 07:17:05 поподне »
Хаџистевић, Јовањдан, Грачаница, БИХ

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>Y44303>Y153677 . Припадност хаплогрупи потврђена је преко Dante Labs теста. Хаџистевић се налази тренутно на нивоу парагрупе I2-Y153677* и најближи су му анонимни Италијан из покрајине Кјети(Chieti) у Абруцо регији, као и група буњевачких породица из Бачке и Лике (Рукавине и др.) из подгране BY170480. Веза свих њих је средњовјековне старости (око 700-800 година),а исходишно мјесто највјероватније Захумље (Херцеговина). На YFullu је Хаџистевићу извучен већ одговарајући број маркера, али се пуно комплетирање маркера очекује у наредном периоду.

Тестирани је оставио сљедеће податке о свом поријеклу. Породица Хаџистевић потиче од бијељинског трговца Стевана Спасојевића који је 1851. године ишао на хаџилук. Вјероватно је настањивање у Грачаници било у том периоду. У изворима се Хаџистевићи појављују као једна од истакнутијих српских трговачких породица Грачанице и сјевероисточне Босне.
Hadži Spaso Hadžistević
Born: 1842
Died: 20 Dec 1878
Cemetery
Pravoslavno groblje Hadžistević
Gračanica, 75320, Gračanica, Bosna i Hercegovina
Bosnia and Herzegovina


Adži Stevo Spasojević grave thumbnail
Adži Stevo SpasojevićBorn: 1783Died: 18 Jul 1870

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8397 послато: Фебруар 28, 2022, 07:13:33 поподне »
Уљар, Никољдан, Брезје, Горажде

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује практично модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са једним тестираним сличног облика презимена из околине Билеће чији резултат није још увек јаван, и са Радовићем из Бунчића код Фоче, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. Обојица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је SNP FT285270 код компаније YSEQ.

Цитат
Најстарији су у овој кнежини Уљаревићи. Старином су из Риђана код Никшића y Црној Гори. У некој свађи убију Турчина, зато се раселе и настане се у Бањанима у селу Броћанцу. Пошто је у овом селу било незгодно живјети, преселе се брзо y Трњине у Црној Гори. Ни у овоме селу дуго не остадоше, већ се преселе у Трновицу. Прича се да су у Трновици нашли доста омеђина и искречене земље, али нијесу нашли никаквијех становника. У Трновици остану само два брата, а остали оду у Босну, те их сада има у Брчком и на Гласињцу. Од њих су Сушићи у Гацку. Према потомцима тијех првијех досељеника рачуна се, да има од њихова досељења око 150 година. Славе Никољдан.

Јевто Дедијер, Херцеговина

На мрежи НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8398 послато: Фебруар 28, 2022, 08:02:58 поподне »
Хвала на коментару и препоруци.

Моји Уљари су по предању управо од ове породице сличног презимена из Билеће  :)
Предак се доселио у Горажде пре отприлике 200 година и од њега су гораждански Уљари.


На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8399 послато: Фебруар 28, 2022, 09:46:22 поподне »
Пипер, Аранђеловдан, Беран Село, Беране

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199, роду Озринића. Хаплотип посједује карактеристичне озринићке вриједности DYS389-I/II=14-32 и DYS448=18. У односу на друге тестиране из озринићког рода, одликује се и вриједностима DYS19=15, DYS385ab=13-15, DYS549=12. Нема ниједног озринићког хаплотипа који би се у свим овим карактеристичним вриједностима поклапао са Пипером, тако да се не може на овом нивоу тестираности рећи коме би из озринићког рода Пипер био најближи. Приликом тестирања Пиперу нису извучене вриједности DYS437 и DYS643.

Тестирани има предање о поријеклу из села Близна у Пиперима и старијем презимену Поповић. Исто предање има и раније тестирани Пипер из истог мјеста. Међутим њихови резултати указују на различито патрилинеарно поријекло. Осим тога, ни један ни други не показују неку генетичку повезаност са тестиранима из Пипера.  Да ствар буде компликованија, постоји и трећи тестирани Пипер из Берана, који припада грани R1a-Y2902, и једино овај тестирани има генетичку повезницу са Пиперима, јер се његов резултат поклапа са резултатом Радишевића из Мравиња/Близне у Пиперима. Радишевићи су огранак Ђуровића за које предање говори да су досељеници из Пјешиваца.