Порекло становништва > Дијаспора

Срби у Ердељу

(1/3) > >>

Amicus:
Ово ми је увек била загонетка, Срби у Ердељу, и коначно нађем који редак на ту тему. Па како ствар није од мале важности, преписах овај кратки преглед историје Срба у Ердељу, а за који се надам да ће послужити као добар темељ неке будуће дискусије, или макар основа за прикупљање даљих података о Србима на том не баш познатом нам простору.


Историјски Ердељ - светло жута

Некад у већем, а некад у мањем броју, Срби на јужном и западном подручју Ердеља живе више од пола миленијума. На ову територију, у различитом броју, српско становништво се насељавало у више таласа.

Први талас српских насељеника дошао је после пада Смедерева, 1439. године, када је Банат био непосредно изложен турској агресији. Срби су се тада населили у Ланкерск и Сасварош, јужно од Мориша, према Сибињу. Турска освајања Баната (1552) и Кришане (1566), условила су нове сеобе Срба у Ердељ, кад асе неколико хиљада избеглида населило на подручје Алба Јулије, односно Ердељског Београда, како су га назвали. По броју избеглица, најмасовнија сеоба Срба у Ердељ догодила се после пропасти устанка у Банату, 1594. године, када се на територију узводно од Ердељског Београда према Тевишу, односно Трнову, како су га Срби прозвали, населило око десет хиљада Срба. Овде су основали и своју епархију. После неколико деценија, 1655. године, на позив ердељског кнеза, Срби из источних делова Кришане долазе на подручје Ердељског Београда. Током читаве турске владавине Банатом, српско становништво се пребацивало и на територију југозападног Ердеља, према Моришу, посебно у насеља Деву и Добру.

У XVII веку, Срби у Ердељу су достигли висок степен културе и економску моћ. Трново и Ердељски Београд били су ретка градска насеља у којима су живели изван Отоманске империје. О моћи српске ердељске дијаспоре сведоче подаци о изградњи цркава, штампарије и о оснивању митрополије.

После Великог рата и Велике сеобе Срба, 1690, када је бројно становништво српске народности населило Панонску низију и тамо прешли центри економске моћи и културе, Ердељ се нашао на периферији догађаја. Ово је имало за последицу осетно смањивање броја Срба у овој истуреној етничкој енклави. Зато се присуство Срба у Ердељу у XIX веку свело на неколико хиљада, а у XX веку на неколико стотина. О томе сведочи и попис из 1992. године, када је забележено 335 Срба. Иако у малом броју, Срби су се највише одржали у срединама где су у ранијим вековима били највише присутни. Тако је 108 Срба пописано у Сибињу, 76 у Деви и Добро, 34 у Брашову, 20 у Алба Јулији, 16 у Клужу, и по десетак у другим деловима Ердеља.

Извор: Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997, стр. 500-501

Amicus:
У румунском историјском часопису Magazin Istorici (год. II, бр. 6/15, 1968, стр. 35-38) наиђох на име Sava Săvoiu-Popovici.

О њему се на мрежи не може прочитати много, али укратко, познато је да је рођен 1818. год. у Рау Садулују (рум. Râu Sadului, нем. Kalibaschen, мађ. Riuszád), да је био свештеник, сликар и вајар. У периоду од 1845-1850. год. радио је као учитељ у граду Деви (рум. Deva, нем. Diemrich, мађ. Déva).

Као учесник Револуције 1848-49. год. био је осуђен на смрт и у последњи час је спасен од погубљења. Касније је добио службу у војсци као војни свештеник. Тако је прошао Галицију, Словачку, Чешку, Италију, Србију и Банат.

Од 1875-1897. живео је у Бечу, где је 1897. године изабран за члана Друштва сликара "Албрехт Дирер". Учестовао је 1881. године на изложби скулптура и слика у Бечу, где је освојио друго место за скулптуру.

Иза себе оставио је необјављену Историју Револуције 1848-1849.

Умро је 1906. године.



У време када је живео и стварао, Карловачка митрополија имала је најширу јурисдикцију у својој историји, и када је у њеном саставу био и добар део Ердеља. Имајући то на уму, проверих да ли се у Шематизму Карловачке митрополије из 1847. год. помиње његово име, па сам заиста на два места нашао помен учитеља (docens) Саве Поповића, један у Великом Гају (Nagy-Gaj, Docens D. Sabbas Popovits, стр. 127), у Епархији темишварској, и други у суседном Ватину (Fatina, Doc. D. Sabbas Popovits, стр. 194), али у Епархији вршачкој.

https://i.postimg.cc/rFQ8HNKr/Screen-Shot-01-12-20-at-02-58-PM.png
https://i.postimg.cc/52yxWQCk/Screen-Shot-01-12-20-at-03-00-PM.png

Истина, уколико је у периоду од 1845-1850. год. био учитељ у Деви, удаљеној 150 km од Вршца, мало је вероватно да је у том периоду могао бити, макар и привремено, учитељ селима у околини Вршца. Али занимљиво је и да се према овом Шематизму његово име не спомиње ни у Деви.

https://i.postimg.cc/59h6f33Q/Screen-Shot-01-12-20-at-03-46-PM.png

Извори:
1. https://www.scribd.com/doc/257290205/Mag-Ist-15
2. https://www.riusadului.ro/despre-comuna/personalitati/
3. https://drive.google.com/file/d/0B0BSB9R7xn9dV1BTWW10dVNobm8/view

Uzi:
Колико Срба имамо тестираних пореклом из Ердеља?

Amicus:

--- Цитат: Uzi  Јануар 12, 2020, 06:38:29 поподне ---Колико Срба имамо тестираних пореклом из Ердеља?

--- Крај цитата ---

Немамо ниједног. :)

Uzi:

--- Цитат: Amicus  Јануар 12, 2020, 08:31:30 поподне ---Немамо ниједног. :)

--- Крај цитата ---

  ??? 

Имам једног пријатеља Румуна из тих крајева, па ћу га питати зна ли којег Срба да би се хтео тестирати.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна