Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Небојша]

Дамњановић, Аранђеловдан, Врање, I1-Z58>Z138

Дамњановићи су стара породица из Врања. Ова подграна I1 је изгледа заступљена код Аранђеловштака са потеза Куманово-Горња Пчиња-Врањска котлина, пошто јој припада и Максимовић из Пелинца (Старо Нагоричане).

Ломић, Јовањдан, Драгољ, Горњи Милановац, I1-Z63>S15301 (Y3979)

Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе - округ ужички, славе Јовањдан. Овај SNP се налази узводно од I1-Y6228>Y7627, па готово сигурно постоји генетичка веза са родовима I-Y7627* који славе Св. Јована, а раширени су на потезу Источна Херцеговина - Западна Србија.

Арсеније Лома, војвода качерски (око 1778 - 1815)



Кулић, муслиман, Врапци, Соколац, I1-P109

Муцић, муслиман, Дервента, I1-Z58>Z60>Z140

[Христифор]

Рељић, Босна и Херцеговина, R1a-Z280>CTS3402

Можда би ови Рељићи  могли бити из Шековића или ближе околине. Уклапа се у повећану концетрацију Р1а на том простору.

[Небојша]

Мићић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.

Пендек, муслиман, Фоча, J2b-M205


Грабовица, муслиман, Рогатица, Ј2а-M410>PF5008>L581


Машић, муслиман, непознато, G2a-L42

Медуњанин, муслиман, потез Гусиње-Плав, G2a-P15>M286

Хајдарпашић, муслиман, Бијело Поље, G2a-PF3345>U1>Z6759

Од овог рода је пореклом тренутно актуелна естрадна уметница Сенидах. 

[Небојша]

ВРШЕВО
Становништво се овде смењивало у току три последња века. Од 17. века у Вршеву су живели Хајдарпашићи и њихове чифчије Ивезићи и други православни и муслимански Срби. Хајдарпашићи (20 к.), пореклом су од Хајдар–паше, коме је дат спахидук у Бихару. Кула старог паше, кажу, била је на сред села. (Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита)

[Зрно]

Думезић, Никољдан, Бар, R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450)

Думезићи су досељени одмах иза пада Бара у турске руке. Славе зимски, а послужују прољетни Никољдан. Остала браства не знају ништа казати o свом поријеклу. Миловићи, Ивовићи, Ђуровићи, Бабићи и Антунићевићи славе што и Думезићи; по томе се може претпостављати, да су сва ова браства међусобно сродна.

Ови су сви католици, иако се наводи слава Никољдан.

[Небојша]

Мићић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.

Од овог рода из Церове тестирани су са маркерима још и Ковачевићи J2b-Y22059:

55. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205>Y22059

Према литератури, Ковачевићи воде порекло из Пиве. Узевши у обзир славу, као и генетичко порекло које упућује на Криче, ово предање делује уверљивије. Иначе Ковачевићи упадају у крички кластер J2b-M205>Y22059>Y155375 (род Б).

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.
https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-cerova-krupanj/

Специфичност овог хаплотипа је свакако ретка мутација 13 на маркеру 393. Интересантно да се она чешће јавља код тестираних из рода Б. На основу тога, али и вредности 13 на 549, која се такође чешће јавља код J-Y155375, Ковачевићу генетички могу бити блиске следеће породице:

- Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево
- Стојичић, Ђурђевдан, Убовића Брдо, Мркоњић Град
- Исаиловић, Ђурђиц, Петловача, Шабац

Занимљиво да сви славе Ђурђевдан и Ђурђиц, као и Ковачевићи.

Као и једни Илићи G2a-L42:

Из овог великог "рода" су тестирани Илићи који припадају хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Очигледно је Боривоје Милојевић цело село сврстао у исти род, што је генетика демантовала.

С обзиром да је тренутно 2:1 за J2b, као и да Ковачевићи имају генетичка поклапања са Ђурђевштацима и слављеницима Ђурђица из околних крајева, рекао бих да је то изворни род.

[Небојша]

Узорак са 23andMe, 3160 тестираних Срба

I2-M423/Y3120 = 35.95%
I2-S17250 + I2-Z16983 = 23.67%
I2-Z17855 = 3.42%

E = 16.55%
E-V13 = 15.79%
E-M123 = 0.28%
E-V12 = 0.06%
E-V22 = 0.03%

R1a =14.49%
R1a-Z280 = 7.12%
R1a-M458 = 2.88%
R1a-Z93 = 0.03%

R1b = 7.09%
R1b-Z2103 = 2.31%
R1b-U152 = 1.99%
R1b-U106 = 0.92%

I1 = 7.06%
I1-P109 = 3.54%
I1-Z63 = 1.93%
I1-M227 = 0.60%
I1-Z58 = 0.44%

J2b = 6.20%
J2b-M205 = 4.02%
J2b-M241 = 2.15%

N = 4.18%
N-P189.2 = 4.02%
N-TAT = 0.06%

J2a = 3.04%
J2a-M67 = 1.65%
J2a-L70 = 0.57%

G = 2.50%
G2a-L497 = 1.52%
G2a-L91 = 0.13%
G1 = 0.03%

J1 = 1.14%
J1-CTS5368 = 0.76%
J1-P58 = 0.06%

I2 = 0.76%
I2-M223 = 0.47%
I2-L38 = 0.22%
I2-L415 = 0.03%

Q = 0.47%
Q-M378 = 0.41%
Q-L472 = 0.06%

T = 0.38%
T-M70 = 0.35%

L = 0.22%
L-M349 = 0.19%


Тамо где је било могуће, одрадио сам пресеке и за низводне подгране. Предачке основне гране (I2-M423, R1a-M512, E-M78) нисам приказао издвојено кроз пресек.

[Небојша]

Сукара, Лазаревдан, Доњи Вакуф, I2-S17250

Ивановић, Јовањдан, Буковица Утињска, Војнић, Кордун, I2-S17250

Доловчић, Бишевићи, Рудо, I2-S17250

Аљукић, Прокосовићи, Лукавац, I2-S17250

Станишић, Никољдан, Средња Босна, I1-M227

Вукобратовић, Ђурђевдан, Купљенско, Војнић, Кордун, J2b-M205

Дивјак, Јовањдан, Шкаре, Оточац, J2b-M205 (MyHeritage/MorleyDNA)

Китић, Никољдан, Булетић, Теслић, N2-P189.2

Бајић, Јовањдан, Радљевац, Книн, N2-P189.2

Јашић, муслиман, Снагово Доње, Зворник, N2-P189.2

Катица, муслиман, Рогатица, R1a-YP417

Жерић, муслиман, Босанска Крајина, E-L241

Бешић, муслиман, Нови Град, раније Отока, Босанска Крупа, E-M123>L29 (M84)

Дедић, муслиман, Приједор, J2a-M92

[Uzi]

Китић, Никољдан, Булетић, Теслић, N2-P189.2

Китићи из Булетића славе Никољдан?

Јашић, муслиман, Снагово Доње, Зворник, N2-P189.2

Било би добро да одради неки додатни тест нпр. Y254546 или FGC28435.

[Небојша]

Китићи из Булетића славе Никољдан?

Тако каже тестирани. Још један N2-P189.2 са 23andMe: Васић, Мали Зворник

[Uzi]

Тако каже тестирани. Још један N2-P189.2 са 23andMe: Васић, Мали Зворник

Слава се уклапа у N2 род, али у литератури пише да Китићи у Булетићу славе Стевањдан. Тако је и са Китићима у другим насељима тих крајева. Свакако је локација Китића "географска веза" између западних и источних српских N2 који славе Никољдан, па се неби изненадио да су неки остатак оних Маглајских влаха са краја 15. века.

Проф. Алекса П. Касаповић - "Православље у Усорском крају - историјски преглед"
Поменимо и то да су из Булетића у протеклим деценијама неке фамилије и нестале, као што је случај са Рељићима, Ђендићима, Јошићима и др.
На крају, поменимо и оне фамилије које су се овдје већ одавно усталиле и оне, у ствари, данас представљају аутохтоно становништво Булетића. Међу таквим су: Бубићи, Ђурашевићи, Ђурићи, Игњићи, Кршићи, Марјановићи, Маркочевићи, Мишићи, Недићи, Николићи, Мотичићи, Остојићи, Очаушанини, Перишићи, Петровићи, Суруџићи, Трифуновићи и дио Вуковића (који славе Ђурђевдан), затим Арсенићи, Бебићи, Коњевићи, Ружичићи, Савићи и Симићи (чија је слава Никољдан). Богданићи и Миловановићи славе Часне вериге, Радоњићи Св. Јована, а Лазићи, Китићи и дио Вуковића славе Светог Стефана. Малетићи, Париповићи, Пејићи и дио Маркочевића слави Симољдан, Грабовци славе Св. Врачеве, Јоветићи славе Лучиндан, Микановићи и Шкиљићи славе Петровдан, а Мектићима је слава Симољчић.

[Небојша]

Пелемиш, Ђурђевдан, Пале, I2-M423

Миленковић, Василијевдан, Ливађе, Црна Трава, I2-Z17855

Вероватно постоји генетичка веза са Славковцима (Славковићи I2-M423) са истом славом, такође из Црне Траве.

Лукић, католик, Кисељак, Средња Босна, I2-S17250

Рашић, католик, Херцеговина, I2-Z16983

Фетибеговић, муслиман, Нови Град, Босанска Крајина, I2-Z16983


Митровић, Никољдан, Маште, Беране, E-V13

Перућица, Лазаревдан, Билећа, E-L241

Глигорић, Михољдан, Коренита, Лозница, E-L241

Глигорићи се сматрају старијим досељеницима, непознатог порекла. У склопу ове групе родова са славом Михољдан, тестирана је и једна породица са маркерима, хаплогрупа R1b.

Жико, муслиман, Доњи Чажањ, Коњиц, E-V13

Караџа, муслиман, Јабука, Фоча-Устиколина, E-V13


Дрезгић, Стевањдан(?), Штикада, Ловинац, R1a-YP417

Дончић, Јовањдан, Бича, Клина, R1a-Z93


Мујовић, муслиман, Плав, J2b-L283


Стијепчић, Аранђеловдан, Херцег Нови, G2a-L42

Брковић, муслиман, Бања Лука, G2a-Z6211


Катић, Никољдан, Кољане, Врлика, N2-P189.2

Из истог места је Бокун (Никољдан) N-L665 / P189.2, па нема сумње да су ове породице ближе повезане.

[Иван Вукићевић]

Перућица, Лазаревдан, Билећа, E-L241

Од раније имамо хаплотип на 17 маркера Нога из Шивоља код Калиновика, који су према предању род са Перућицама. Са овим резултатом смо вероватно сазнали млађу грану овог рода који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Uzi]

Катић, Никољдан, Кољане, Врлика, N2-P189.2

Из истог места је Бокун (Никољдан) N-L665 / P189.2, па нема сумње да су ове породице ближе повезане.

И Гарић (Никољдан) из Кољана је N2.

[Фубуки]

Катићи се у Кољанима први пут спомињу 1710, а Гарићи и Бокуни тек 1810. Сигурно су се одвојили крајем 18. века.

[Деус Вулт]

Дончић, Јовањдан, Бича, Клина, R1a-Z93

Од ових Дончића је познати НБА кошаркаш Лука Дончић који нажалост наступа за Словенију.

[Exiled]

Дончић, Јовањдан, Бича, Клина, R1a-Z93

Од ових Дончића је познати НБА кошаркаш Лука Дончић који нажалост наступа за Словенију.

Ма шути болан добро је, замисли да наступа за Гвинеју Бисао😎

[Nebo]

Стијепчић, Аранђеловдан, Херцег Нови, G2a-L42

Стијепчићи у Каменом и Игалу су пореклом из Корјенића (Зубци), а у Боку сишли 1692. године.

[ЛукаОБ]

Од раније имамо хаплотип на 17 маркера Нога из Шивоља код Калиновика, који су према предању род са Перућицама. Са овим резултатом смо вероватно сазнали млађу грану овог рода који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Очигледно о предању о Раду Кривокапићу и поријеклу са Главе зете и сродности са Шаренцима нема ништа?

[Zor]

Ма шути болан добро је, замисли да наступа за Гвинеју Бисао😎

 Можда би с овим резултатом могао играти и за Бугарску или С.Македонију?

 Лично име Дончо/Донче је било јако често на тим подручјима а скоро непостојеће на српским.. Ово село Бича не видим да се помиње у старијим дефтерима, нисам тражио ко су родови и одакле су долазили досељеници.

 Но презиме тј. име оснивача има коријен са истока. Код Бугара (неки и у Македонији) има бар 5 различитих гранa Z93.