Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Nebo]

Сва је прилика да јесте пореклом из Шекулара:
https://www.poreklo.rs/2018/07/29/poreklo-prezimena-selo-vojmilovici-raska/?fbclid=IwAR1dGfrXHfFr7at8FzARKVF9ZdRk987d_4DyfuZT90HdA4vegDuPBFE37ao

Ови Миновићи са списка су тестирани и припадају управо генетичком роду Радмужевића.

Сва је прилика да су то ти Стевовићи. Писах о том роду:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

[Небојша]

Чолаковић, Јовањдан, Крушевац, I2-S17250

Мирковић, Дарда, Барања, I2-Z17855

Гаврилоски (род Коећевци), Аранђеловдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, I2-S17250

Коећевци (24 к., Св. Арханђео), и за ове се каже да су живели у суседном Моравцу. Посде су прешли у Врбан, сада му муслиманско–арбанашко седо код Глидана. Касније се вратили у Полог где су са другим родовима основали Вратницу. Имају исељених породица у Тетову (2, зову се Прцкоски), Скопљу, Београду (1) и Бугарској.

Златевски (род Даноћевци), Митровдан Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, E-V13

Даноћевци (8 к.) и Доброћевци (3 к.), сдаве Митровдан. Неки за њих кажу да су пореклом из сада муслиманско-арбанашких села у Качаничкој клисури. Можда су они раније чинили један род.

Стевановић (род Папуџини), Никољдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, E-V13

Папуџиини (11 к., Св. Никола), раније живели у Моравцу. „Во некоја војна" био је „зулум". Тада су у њихову кућу дошли „јаничари кој сакаде жени“. Зато су преци овог рода, који су били браћа, избегли у Скопље и тамо постали папуџије. После неког времена браћа су решила да се врате у Полог. Придиком враћања, један од њих задржао се у Копачин–долу (сада муслиманско-арбанашко село у Скопском Дервену) где се оженио. Аруги брат дошао је у Вратницу и од њега воде порекло садашње породице. Родовско име добили по оснивачу рода јер је он, како је истакнуто, у Скопљу био папуџија. Јанко, дед данашњих становника, имао је око 800 оваца и 40 коња. Са стоком лети је проводио у бачиду на Шар-планини (место Ливадица). Зими је ишао у околину Солуна. Крагуљевци (9 к., Св. Никола), грана рода Папуџиини. Имали су неког претка Крагуља. Све њихове породице живе у Тетову.

Ђуровски (род Поповци), Митровдан, Беловиште, Јегуновце, Западна Македонија, R1b-CTS9219 (CTS1450)

Србиновски, Беловиште, Јегуновце, Западна Македонија, R1b-PF7558 (PF7562)

Јовановски, Никољдан, Лешок, Теарце, Западна Македонија, G2a-Z17887


извор: 23andMe
литература: Јован Ф. Трифуноски, Полог, 1976.

[Небојша]

Крстевски (род Костанаћевци), Петковдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, E-V13

Ацовски (род Костанаћевци), Петковдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, E-V13

Костанаћевци (26 к., Петковдан), њихови су преци живеlи у суседном сада расељеном Моравцу. Када је расељено наведено село, они су најпре прешли негде на Косово (мисле у седо Коачовци?). Затим се вратили у Д. Полог где су са другим родовима основали Вратницу. Неки преци Костанаћеваца били су ковачи. Од овог рода преко Вратнице има одсељених породица у Ратају (1), Рогачеву (1) и Канади (1).

Тестираних из овог рода има и на FTDNA/Yfull (Крстић и Савић), припадају подграни E-V13>BY3880*.

[НиколаВук]

Гаврилоски (род Коећевци), Аранђеловдан, Вратница, Јегуновце, Западна Македонија, I2-S17250

Коећевци (24 к., Св. Арханђео), и за ове се каже да су живели у суседном Моравцу. Посде су прешли у Врбан, сада му муслиманско–арбанашко седо код Глидана. Касније се вратили у Полог где су са другим родовима основали Вратницу. Имају исељених породица у Тетову (2, зову се Прцкоски), Скопљу, Београду (1) и Бугарској.

Овај резултат је највероватније и потврда једног нејавног резултата из косметског подухвата, из Врбовца код Витине (I2-PH908). По предању род Коећеваца потиче од тог рода из Врбовца.

[Иван Вукићевић]

Калем, Игњатијевдан, Коњиц, E-V13>L241

"KALEM (p), u Potocima i Humilišanima (Mostar) i Bijeloj (Konjic). Kalemi u Humilišanima "znaju da su najprije stajali u Borcima, od kuge su bježali na Jasenje, pa su se opet vratili na Borke, pa su onda presli ovamo. Vele da su ista porodica sa Pantićima u Pregrađanima, Simićima na Jasenjanima i Bogdanovićima u Nevesinju. Oni su dakle Maleševci iz Riđana." Kalemi u Bijeloj su iz Potoka. Živjeli su na Borcima "pa im otac sa Boraka doselio ovdje" u Bijelu. Slave lgnjatdan."

Калеми према предању потичу од Малешеваца, али то очито није тачно пошто су Малешевци I2-PH908.

[vojislav.ananic]

СРЕЋНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ ЂУРЂЕВДАН!

[Nebo]

СРЕЋНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ ЂУРЂЕВДАН!

Хвала, Војо, у име свих нас који данас славимо 

[ДушанВучко]

Срећна слава!

[Шарпланинац]

Стојаноски (Петковдан), род Мојсићевци, Вратница, општина Јегуновце, Северна Македонија, Е-V13

Мојсићевци (7 к., Петковдан). Досељени из Ристовца код Врања. Први досељеник Мојсије дошао у Вратницу као момак да ради и ту остао.

[Небојша]

Млађеновић, Јовањдан, Биљани Горњи, Кључ, I2-S17250>PH908>Z16983

У литератури постоји објашњење за овакву славу и резултат Млађена. Наиме, у Млађене се приженио неки Тркуља из Унца, тако да је вероватно остало и мушко дете њихово. Млађени су дуго славили и Стевањдан и Јовањдан, да би касније наставили само Јовањдан. Изворну хаплогрупу Млађена добићемо вероватно тестирањем Лакића и Мршића.

[Небојша]

Шипка, Марковдан, Суваја, Босански Петровац, I2-S17250

Још једна потврда у оквиру рода Кеча-Шипа-Ђукић.

Шипка — четири куће у Долини Радошевића, девет кућа у Пољу. Славе Марковдан. Доселили из Унца пре којих 120 година. Звали се отпре Бајићи. Били беговске слуге. Увек уз њих. Свет рекао: „Бајићи уз Турке к’о шипка уз бубањ”. Тако прозвани Шипке.
https://www.poreklo.rs/2012/04/23/prezimena-selo-suvaja-bosanski-petrovac/

Слично предање о пореклу негују Шипке из Унца:

Шипке (13 к.) славе Марковдан. Доселили из Врљике у Далмацији пре 200 година. Они су после Шараца најстарији у селу. Раније се звали Бајићи. Марко Бајић ишао увек уз капетана пркошког, па свет окренуо говорити: „Марко уз капетана к'о шипка уз бубањ!“

Бајићи (Марковдан) из Северне Далмације су били бројни у Бискупији (досељени из Гламоча крајем 17. века).

[Небојша]

Ненадић, Ђурђевдан, Штиково, Дрниш, I2-M423>CTS5966 (CTS10228)

Штиково: https://www.poreklo.rs/2017/06/06/poreklo-prezimena-selo-stikovo-drnis/

Од ових Ненадића воде порекло Мајсторовићи из Грковаца крај Босанског Грахова (слава Ђурђевдан)
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Генетика је по свему судећи потврдила предање, будући да су ови Мајсторовићи тестирани на 23andMe и припадају истој хаплогрупи.

[Небојша]

Још један резултат дробњачких Церовића,

Церовић, Ђурђевдан, Тушина, Шавник, I1-P109

Агановић (м), Лукавац, СИ Босна, I1-P109

Умић (м), Грачаница, СИ Босна, I2-Y3120>Z17855

Колашинац (м), Дујке, Сјеница, E-V13

Од ових Колашинаца би требало да је пореклом и бацач кулге, Асмир Колашинац

[Небојша]

Ненадовић, Алимпијевдан, Пецка, Осечина, G2a-P287>Z18064.2 (Z36520)

Ненадовиће нисам пронашао у Пецкој, али их има у суседним Гуњацима. Део су рода Симића/Трифуновића, а Љуба Павловића о њима каже следеће:

Симићи изнад цркве и Трифуновићи на дну Гуњака су рођаци; досељени су из истих разлога као и Ђуричићи из Пилице, али од другог рода Јојића. Симићи су се спустили поред Царине Пецкој, и на добрим су имањима; зову се: Тишановићи, Симићи, Митровићи, Мићићи, Трифуновића и Ненадовићи (38 K.; Св. Алимпије).

Овај резултат се одлично уклапа у неке резултате из тих крајева. Нпр. Белићи (Алимпијевдан) из Гуњака припадају овој подграни G2a, као и једна породица (иста слава) из околине Уба.


Ширбеговић (м), Тешањ, G2a-L30>M406>M3240

[Небојша]

Тестирани Брацановићи кажу да су из Пипера. Не уклапа се због резултата Станића (R1b-BY611), па треба проверити да ли је у питању везивање за презиме из овог краја, или нешто друго.

Појавио се резултат још једног Брацановића из Пипера. Овога пута хаплогрупа у потпуности одговара осталим генетичким резултатима, R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450). Остаје под знаком питања резултат Брацановића I2-S17250.


Павловић, Оклетац, Бајина Башта, R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450)

Павловићи под овим презименом нису забележени у овом месту почетком 20. века.

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-okletac-bajina-ba%C5%A1ta/

У коментару испод текста помиње се да су Павловићи део ширег рода Бабића. О њима Љ. Павловића каже следеће:

Бабићи y Михољчићима су нови досељеници из Жлијепца у Осату; дошли на имање и узели њихову славу (2 к. Ђурђиц).

Како је презиме прилично често, није искључено да је било још неких Павловића у том месту.


Ђокић (м), Прњавор, R1b-PF7558 (PF7562)

Драгосавац, Јовањдан, Лика, R1b-PF7558 (PF7562)

Лички Драгосавци су вишеструко потврђени као J-M205. Овде је и хаплогрупа нетипична за Лику, па је питање о чему се тачно ради.

[Небојша]

Сад ми је одговрио Перовановић. Деда му је родом из околине Лесковца (вероватно Гајтан). Тамошњи Перовановићи би (бар према литератури) требало да су из Роваца (крај 19. века). Занимљиво да Миљанићи за Илинчиће стављају поред "Перовановићи". Илинчићи су такође Ровчани и има их на 23andMe (такође I2a).

Слава тестираних Перовановића из Лесковца је Свети Василије, што мало компликује ствар.

Уз војиненадову помоћ дођосмо до порекла ових Перовановића из околине Лесковца. Они су даље Шуковићи из Мораче.

За Шуковиће се каже да су пореклом са Чева и да су због неког сукоба са Ћеклићима почели славити Св. Василија Великог (стара слава Аранђеловдан).

Добили смо и резултат Перовановића (Зачеће Св. Јована), из Раткоцера крај Медвеђе. Реч је наравно о J2a-M92.

[Небојша]

Добили смо и резултат Перовановића (Зачеће Св. Јована), из Раткоцера крај Медвеђе. Реч је наравно о J2a-M92.

Перовановићи су иначе огранак Цебаловића из Пјешиваца, тако да смо посредно сазнали и њихову хаплогрупу. Требали би бити сродни пјешивачким Лалатовићима.


Шолаја, Томиндан, Гацко, Херцеговина, R1a-M458>YP417

Лазарићи
Село врло старо и у њему старинци Шолаје, старе кнежевске, под ферманом породица. Звали се Пајевићи.

Шолаје врло вероватно чине исти генетички род са Касавицама (Томиндан) из Лазарића. Они су такође тестирани на 23andMe, али им је одређен само основни SNP, R1a-M512.

Новак Мандић износи теорију да су Касавице старином Касавчићи из Гацка

KASAVČIĆI (Chaseucigh) se pominju u dubrovačkim izvorima u prvoj polovini XIV vijeka. Preci su porodice Kasavica koja je stajala u Lazarićima. U izvorima se pominje Nadoje Kasavčić iz Gacka ("Nadoie Chaseuqigh de Geccha, homo de Vigel") kao čovjek nekog Vigelja kome se ne zna prezime. Kasavice su bili u Lazarićima 1914. godine.

[Иван Вукићевић]

Појавио се резултат још једног Брацановића из Пипера. Овога пута хаплогрупа у потпуности одговара осталим генетичким резултатима, R1b-Z2103>CTS9219 (CTS1450). Остаје под знаком питања резултат Брацановића I2-S17250.

Брацановићи су огранак Станића, за које је утврђено да су R1b, тако да је овај нови резултат свакако меродавнији.

[Небојша]

Шиљак, вероватно околина Пљеваља, I2-S17250

Милета Војиновић сматра да Шиљци из пљеваљског краја вероватно потичу од Рабрена. Били су позната свештеничка породица, службовали су по многим местима и ван пљеваљаског краја.

Тестирани је Драгослав Шиљак (Београд, 10. септембар 1933) српски је инжењер, научник, професор и спортиста, члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и освајач сребрне медаље у ватерполу на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију.




Јовишић, Перућица, Језеро (некада Јајце), I2-S17250


Рашетић, Никољдан, Мокро Поље, Ервеник, I2-S17250

Сва је прилика да су Рашете из Лике и Рашетићи из Северне Далмације некако повезани. Резултати за сада не указују на ту везу, пошто су тестиране Рашете из Лике (хаплогрупа R1a-M458). Рашетама је у Крајини, према једном предању, сродна породица Бероња (слава Јовањдан). Случано, или не, Бероње са 23andMe припадају подграни R1a-M458>YP417. У сваком случају би било добро видети још који резултат Рашета из Лике, или Рашетића из околине Книна.

[Небојша]

Радић, Босна и Херцеговина, E-V13

Судећи по породичним презименима, могуће Херцеговина, а тамо има више несродних Радића.


Јеврић, Беране, E-V13

Јеврића из Куча има исељених по разним крајевима. Ово могу бити Јеврићи који су у вези са Секулићима из Берана, слава Пантелијевдан (E-S2972)

Од Јеврића из Берана је родом бивши голман Црвене Звезде и Србије и Црне Горе, Драгослав Јеврић