Иако предање Никшића наводи везу са Немањићима преко женске линије, мислим да је то предање само плод жеље да се нађе веза са славном династијом. Један од најранијих помена Никшића , онај из 1399. године их јасно наводи као припаднике влашког сталежа у средњовјековној Србији ( писмо Дубровчана Јелени Балшић из 1399. године -власи никшики).
Присуство манастира Мораче у предањима Никшића јасно указује на то да би међу Никшићима требали тражити влахе манастира Мораче, које помињу неки од истраживача. Тако Стојан Новаковић у својој студији "Село" из 1890. године пише:
"Тога ради је пастира или Влаха било свуда, што видимо из свих споменика, јер се у њима врло често помињу. Томе је потврда и што их видимо у имовинским хрисовуљама свију познатих већих манастира, и Хиландара и Жиче, и Грачанице и Бање, и Дечана и Арханђелове цркве у Призрену. Осим тога зна се да су их имали и они манастири од којих хрисовуље нису сачуване. Тако се у нештампаним дубровачким споменицима спомињу Власи манастира Милешева, Власи манастира Студенице, Власи манастира Мораче.“ (стр.47 "Село" Стојан Новаковић, СКЗ 1965, године)
Нешто је реалније предање о вези Никшића са манастиром Морачом, оно које је забиљежено код Војиновића из пљеваљског краја. Оно наиме Никшу наводи као слугу манастира Мораче (власи су били у подложничком положају у односу на манастире), а не као сродника Немањића. Ови Војиновићи који славе Лучиндан су тестирани и блиски су генетски осталим Никшићима. Ево шта каже њихово предање:
"По њихову, воде порекло од некаква Никше, који је био слуга у манастиру Морачи код Стевана Дечанског (овде се мисли на Стевана сина жупана Вукана, који је зидао манастир Морачу) заједно са још двојицом: Томићем и ?. Једнога дана позове краљ Стеван жене ове тројице слугу па им рече: да свака од њих, кад хтедну спавати, стави мужевљеве обојке под главу, па сутра да му причају шта су те ноћи усниле. Сутра дан му Томићева жена исприча како је снила; да мете манастир, а краљ јој прорече да ће јој то сви у кољену радити, па, веле, да заиста и данас то раде; жена Бра? исприча како је снила: да меси погачу за манастир, па и њој краљ рече да ће јој сви у кољену то радити манастиру; напослетку кад дође ред на жену Никшину она се застиде, те кад је краљ и поново опомену да прича, она му каза:да јој је муж издро утробицу и разнео по целом свету, на све стране. Краљ јој прорече да ће јој се род разродити и по целом свету разићи. Од рода овога Никша (по коме се и варош Никшић овако прозвала) веле Војиновићи да и они воде порекло. Најпре су становала три брата на брду Мљетичку код Никшића, па се један од њих крене на Равној Ријеци код Бијелога Поља, где му и данас има потомака, други брат оде јужно Котору, где се покатоличи и од њега су которски Војиновићи, а трећи брат оста на огњишту па се доцније од његова рода једни одвојише и одселише преко Таре у Премћане и у Вишњицу до Подгоре. У Вишњици их данас нема никако јер су 1876. године сви изгинули од Турака,а имања им запустела." (Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје (1902) стр. 318)
Манастир Морача је увијек био везан за Никшиће. Избјегли Требјешани су једно вријеме чак и живјели у разрушеним конацима манастирским. Ровчани су били дужни да штите манастир. Тако Стеван Поповић у раду о Ровчанима пише:
"Манастир Морача територијално припада Доњој Морачи, али традиција га ставља у насљедство Ровчанима. Њега је, опустошеног и запуштеног, обновио у 16. вијеку ровачки кнез Вукић Вучетић, како пише у цркви овога манастира."
Рекао бих да нема сумње да заштитничка улога Никшића спрам манастира Мораче проистиче из војничке службе влашке (власи-војници из српских повеља). Ту службу војника ће касније и Турци уклопити у свој систем под називом- војнука.
