Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 363886 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #80 послато: Јануар 08, 2017, 10:43:18 пре подне »
Црква Светог Луке , Кртоли, Луштица (Радовићи , засеок Гошићи)
Не знам да ли је лично име Бранлуста некада било заступљено, ја га нисам чуо сем у овом случају, па ме зато додатно заинтересовало да ли има везе са називом Луст-Лушт-Луштица, у смислу бранилац, заштитник (Бран-Луста).

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #81 послато: Јануар 08, 2017, 05:18:46 поподне »
Врло је могуће, ни ја нисам то име сретао сем у овом случају, а етимолошки има смисла са Луштицом

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #82 послато: Јануар 08, 2017, 05:23:06 поподне »
Stanovnistvo Grblja

U VI-om vijeku plodnu zupu Gripuli, kao i cijelu nekadasnju rimsku provinciju Prevalis, naselili su Sloveni iz Polablja i baltickog Pomorja. Dio romanizovanih Ilira koji su Grbalj dotada naseljavali, povukao se u susjedne gradove Kotor i Budvu i time ojacao tamosnje gradsko romansko stanovnistvo, dio se povukao u visoke planinske krajeve kontinentalne Crne Gore od kojih je nastao stocarski vlaski elemenat, a dio je ostao u Grblju i vremenom se asimilizovao.

Pretpostavlja se da su grbaljski Sloveni, sa ostalim na Primorju naseljenim Polabskim Slovenima, prvi odbacili slovensko mnogobostvo i primili Hriscanstvo. Ono je bilo obogaceno mnogim elementima stare slovenske vjere, vjesto ukomponovanim od strane benediktinskih misionara, sa ciljem da bude time sto prihvatljivija za slovenske mase.
Део из "Историје Грбља"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #83 послато: Јануар 08, 2017, 05:25:06 поподне »
PAVLE A. ROVINSKI: Crnom Gorom Tekst objavljen 1893. godine u knjizevnom dodatku časopisa “Oktjabr”

Boka (Boccha di Cattaro) - zaliv i jedan od najljepsih uglova Jadranskog mora, i Crne Gore - planinski masiv, koji je okruzuje svojim kamenim zagrljajem - tako su među sobom tijesno povezane prirodom i istorijskim sudbinama i savremenim uzajamnim potrebama - da jedna bez druge ne mogu opstajati. Pogledajte samo na kartu i vidjećete da se taj veliki zaliv, sa svom svojom razgranatošću, uvukao unutar okolnih planina kao moljac u svoju ljusturu.

U istoriju se nećemo upustati. Reći ćemo samo nesto o jedinstvenosti Boke i cijelog juznog Primorja i Crne Gore i jednakosti njihovih karakteristika uključujući i pogled na svijet, običaje i nosnju, predanja i zajedničko stremljenj ka slobodi, koju je mnogo puta trebalo ujedinjenim snagama braniti protiv zajedničkog neprijatelja. Pa i naseljavanje Crne Gore u staro vrijeme, prije Kosovske bitke, islo je od mora, da bi iza toga počelo obratno kretanje, tako da je Boka danas puna doseljenika iz crnogorskih plemena Cuca, Ćeklića i Njegusa, a selo Dobrota (blizu Kotora) cijelo je sastavljeno od Crnogoraca, premda su presli u katoličanstvo.”

Slicno o iseljavanju iz Grblja u kontinentalni dio nekadasnje Duklje i tadasnje Zete govori i predanje o porijeklu Rovcana i Niksica:

„Najveci broj Rovcana (oko 75%) vodi poreklo od Gojaka, rodonacelnika Rovackog plemena. Gojak je bio poreklom iz Grblja. Najstariji poznati predak Rovcana je ban Milutin, koji je ziveo u mestu Krtole (na jugu Tivatskog zaliva) negde krajem XII ili pocetkom XIII veka. Ban Milutin je imao sina Ivanisa, koji ga je i nasledio. Ban Ivanis Milutinov je ziveo sa porodicom u Grblju (Boka Kotorska), i imao je dva sina: Ilijasa i Vladimira, u narodu poznatog kao Ilijan, koji je takoðe ziveo u Grblju. Prema narodnom predanju, Vladimir je dobio ime Ilijan tako sto je jednog svog protivnika, koji je pretendovao na njegovu titulu izazvao na dvoboj. Rekao je svom protivniku: "Pozivam te na megdan, pa ko pobijedi bice ban, ili ti ili jan". Zbog toga sto je govoreci "ili ja" dodao slovo "n", poceli su ga zvati Ilijan. Narod ga je posle toga imenovao vojvodom. Vojvoda Vladimir Ilijan Grbljanin se ozenio Jevrosimom Vukanovom, sestrom (dukljanskog) kralja Stefana Vukanovog Nemanjica a unukom Stefana Nemanje. Ilijan kao plemic i predstavnik Grblja, bio je na usluzi Nemanjicima, pa je taj kraj zajedno sa gradom Kotorom, jedno vreme uzivao autonomiju u drzavi Nemanjica. Zahvaljujuæi stecenom poverenju, doslo je i do braka sa Jevrosimom, u kome su se rodili Niksa i Branlusta. Iz narodnih legendi i nekih istorijskih izvora, moze se zakljuciti da je vojvoda Ilijan na kraju izigrao to poverenje ucestvujuci, ili cak organizujuci jednu od brojnih buna u Zeti protiv vlasti Nemanjica. Buna je slomljena, a vojvoda Ilijan je najverovatnije pogubljen.

Niksa, Ilijanov sin, je bio bolje srece od svog oca (drugi Ilijanov sin Branlusta se slabo pominje, i verovatno je umro ne ostavivsi potomstvo). Niksu, koji je jos bio dete, usvojili su i odgojili njegovi roðaci, Nemanjici. O Niksi postoje mnoge legende; ostavio je brojno potomstvo i ostao u uspomeni naroda citave Stare Hercegovine i Crne Gore (od Nikse poticu plemena Trebjesana, Zupljana, Rovcana i onih u Potarju). Ali, te legende, koje dolaze iz raznih plemena Crne Gore, nikako ne mogu da se sloze oko vremena u kojem je Niksa ziveo. Neke legende ga smestaju u doba vladavine dukljanskog kralja Stefana Nemanjica (podigao manastir Moracu 1252. godine), dok je u drugim on ucesnik ubistva bana Ugrena, u drugoj polovini XIV veka. Moguce pojasnjenje ove zabune nude spisi nazvani „Kazivanja starih Trebjesana.“

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #84 послато: Јануар 09, 2017, 02:02:23 пре подне »
НиколаВук је већ поменуо и дилема око периода Никшиног живота (13. или 14. век) је сувишна, јер се само име понављало често, Никша из предања ,који је рођен на Грбљу, син Бана Илијана, је свакако из 13. века, а Никша из Жупе, отац Гојаков, учесник побуне против господара Оногошта, Угрена, је из друге половине 14. века...Највероватније се ради о праунуку Никше "првог"...Постоје неки подаци, тј. претпоставка да је Никша "први" рођен око 1207., а за смрт Никше "другог" се помиње 1390...Његов син, убивши Угрена, побегао је у Ровца и тамо оформио породицу, а у турским пописима из прве половине 15. века , се помињу већ његови синови, Булат, Срезоје, Шћепан и Влахо...Претпостављам да су преци Никше "првог", са Грбља, били међу том првом групом Словена пристиглих на те просторе, који су примили Хришћанство и то вероватно убрзо по досељавању, можда већ у седмом веку, а сам избор свеца заштитника се уклапа у јако развијен култ Светог Луке у то време , на приморју, где је и проповедао и где се налази најстарија богомоља посвећена њему, на Луштици, али исто тако и у Котору, које је јако близу...Исто тако , јако је био изражен и култ Светог Марка, управо преко пута цркве Светог Луке, налази се и острво Свети Марко, а у приморју је тај култ је јако раширен (није чудо што је он и заштитник млетачке републие био)...Код племена Никшићи, поред Светог Луке, јако честа преслава је Свети Марко, тако и код мене...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #85 послато: Јануар 09, 2017, 12:30:16 поподне »
Исто тако , јако је био изражен и култ Светог Марка, управо преко пута цркве Светог Луке, налази се и острво Свети Марко, а у приморју је тај култ је јако раширен (није чудо што је он и заштитник млетачке републие био)...Код племена Никшићи, поред Светог Луке, јако честа преслава је Свети Марко, тако и код мене...

Према Ускоковићу у "Исељеним Никшићима":

"Сви Никшини потомци славе Лучин-дан и преслављају Петров-дан."

Ја не бих знао шта више о томе да кажем, пошто моја породица не обележава преславу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #86 послато: Јануар 09, 2017, 12:46:34 поподне »
Према Ускоковићу у "Исељеним Никшићима":

"Сви Никшини потомци славе Лучин-дан и преслављају Петров-дан."

Ја не бих знао шта више о томе да кажем, пошто моја породица не обележава преславу.

Чини се да је Петровдан распрострањен код Жупских и Тарских Никшића, вероватно и код Требјешана, а самим тим и Ускока, док је Марковдан карактеристичан за оне родове које своје порекло везују за Ровчане. Тако у мом завичају, моји су некада преслављали Петровдан (вероватно Тарски Никшићи),, док су Катићи који за себе кажу да су Ровчани, преслављују Марковдан.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #87 послато: Јануар 09, 2017, 12:59:22 поподне »
Чини се да је Петровдан распрострањен код Жупских и Тарских Никшића, вероватно и код Требјешана, а самим тим и Ускока, док је Марковдан карактеристичан за оне родове које своје порекло везују за Ровчане. Тако у мом завичају, моји су некада преслављали Петровдан (вероватно Тарски Никшићи),, док су Катићи који за себе кажу да су Ровчани, преслављују Марковдан.

Код Ускока има оних који преслављају Петровдан али и Малу Госпојину. Такође има и родова који немају преславу, већ само славу Св. Луку.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #88 послато: Јануар 09, 2017, 01:11:19 поподне »
Код Ускока има оних који преслављају Петровдан али и Малу Госпојину. Такође има и родова који немају преславу, већ само славу Св. Луку.

Моји су давно преславу заменили сеоском славом-молитвом, коју обележава цело село, али је остало упамћено да је преслава била Петровдан.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #89 послато: Јануар 09, 2017, 02:28:11 поподне »
Да, Петровдан и Мала Госпојина се везује за Жупске, Тарске и Требјешке Никшиће, док је Марковдан заступљенији код Ровачких Никшића.У попису села по Србији (поморавски део, Левач) код већине родова који славе Св. Луку , наводи се и Марковдан, што вероватно значи да су ровачког порекла, мада и у Ровцима вероватно има оних који преслављају друге славе.Један Шћепановић који је чини ми се и тестиран, рекао ми је да има преко 200 ровачких родова који преслављају Св. Марка. Мада доста породица незна која је преслава, вероватно се то негде и изгубило временом. Мој колега из школе, Бјелетић, који је од рода Милобратовића, из Жупе, преславља Малу Госпојину...

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #90 послато: Јануар 09, 2017, 03:47:09 поподне »
Моје прве комшије у селу, у Дробњаку, Ћућиловићи, пореклом су од Булатовића из Роваца. Код Лубурића стоји да славе Св. Луку и прислужују Св. Пантелејмона, а они данас славе Св. Василија Острошког. Вероватно су у задњих 80 година променили славу због нечега. Такође, у селу Тимар, у Дробњаку, има насељених Ровчана, који су добили турску земљу у време књаза Данила. То су Влаховићи и њихов огранак Јововићи, који прислужују Св. Јована и Булатовићи и њихов огранак Никићи, који прислужују Св. Николу. Мислим да већина данас не прислужује.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #91 послато: Јануар 09, 2017, 04:50:16 поподне »
Моје прве комшије у селу, у Дробњаку, Ћућиловићи, пореклом су од Булатовића из Роваца. Код Лубурића стоји да славе Св. Луку и прислужују Св. Пантелејмона, а они данас славе Св. Василија Острошког. Вероватно су у задњих 80 година променили славу због нечега. Такође, у селу Тимар, у Дробњаку, има насељених Ровчана, који су добили турску земљу у време књаза Данила. То су Влаховићи и њихов огранак Јововићи, који прислужују Св. Јована и Булатовићи и њихов огранак Никићи, који прислужују Св. Николу. Мислим да већина данас не прислужује.

Мислим да су те преславе код њих управо у вези са пресељењем и да су новијег датума. Већина је преслављала Петеровдан и Марковдан, али као што кажеш, код многих се то временом изгубило.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #92 послато: Јануар 18, 2017, 10:09:27 поподне »

"Никшина плоча", надгробна плоча Војводе Никше у селу Заград, у Жупи Никшићкој

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #93 послато: Јануар 18, 2017, 10:13:22 поподне »

Никшин киљан, планина Лукавица код Никшића

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #94 послато: Јануар 18, 2017, 10:18:23 поподне »
Моћно!  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #95 послато: Јануар 18, 2017, 10:32:13 поподне »

Илија Ђилас из села Заград, копајући земљу за породичну гробницу , на Ђиласком гробљу, на дубини од метар и по, ископао је стећак, који је по орнаментици сличан Никшиној плочи...По легенди, давно је на овај локалитет донесен из села Дубље и представља надгробну плочу Јевросиме, Никшине мајке и жене грбаљског Бана Илијана...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #96 послато: Јануар 18, 2017, 10:38:06 поподне »
У наредним постовима, слаћу слике познатих Никшића, историјских личности, са детаљима о њиховом пореклу :)

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #97 послато: Јануар 18, 2017, 11:22:31 поподне »
Одличне слике.
Имаш ли шта о Радовићима?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #98 послато: Јануар 18, 2017, 11:32:13 поподне »
Ништа немам о Радовићима, мада има један Шћепановић који има податке о родовима...Ја бих поставио историјске личности са подацима које имам о њима...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #99 послато: Јануар 18, 2017, 11:40:17 поподне »

РОЂЕН:  У Дубровнику 18. маја 1711. године (умро у Милану 13. фебруара 1787).

РОДИТЕЉИ: Отац Никола (Србин, родом из Орахова Дола код Требиња, трговац), мајка Павла (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника).

КРСНА СЛАВА: Свети Лука.

О ПРЕЦИМА: Преци Руђера Бошковића су Ровчани са црногорских Брда, велико племе које као крсну славу слави Светог Луку и насељава планински простор између Никшића, Подгорице и Колашина. У време првобитне српске државе Ровца су била у саставу жупе Мораче и тамо су Срби, доселивши се на Балкан, затекли мали број Влаха који су у народној традицији оставили помене као род Мацуре. Врло брзо су посрбљени од стране српског племена Лужана који су се у Ровца померали из зетске равнице. У петнаестом веку ту се насељавају Никшићи, о чијој историји сведочи само народно предање, с обзиром да не постоје никакви писани трагови.

Ровчани су се убрзано размножавали, а међу њима су Срезојевићи били највеће братство. Четврти Гојаков син Срезоје имао је четири сина – Радоњу, Радича, Луку и Вукашина.

Кнез Иваниш Радоњин Срезојевић се почетком седамнаестог века налазио на челу целог ровачког племена. Али, тада долази и до масовног исељавања, највише Срезојевића, али и Булатовића, Влаховића и Шћепановића. „Преко Никшића Ровчани се селе у Попово као и у околину Стоца, Чапљине и Мостара. У Попову су се рано населили Шћепановићи – Бошковићи, названи тако по Бошку Стошкову Шћепановићу. Један део тих Бошковића иселио се почетком 17. века преко Колашина у Затарје, а Бошковићи у Попову населили су се у Ораховом Долу близу манастира Завале, одакле су се доцније расељавали, највише у околину Стоца, у Дубравама, где и данас има око 70 домаћинстава. Они Бошковићи у Орахову Долу доцније су покатоличени и назвали се Кристићима, док су се други Бошковићи назвали Томичићи. Један од тих Бошковића, Никола Матијашев, преселио се у Дубровник у другој половини 16. века, где се бавио трговином. Његов је син Руђер Бошковић.