Српски ДНК месец 2023

[Зрно]

19. Павићевић (Митровдан), Стијена/Подгорица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно, низводнијој грани FT49714 (род Пипера). По предању су раније били Божовићи, а у истом месту постоје Божовићи такође са славом Митровдан, који су исто тестирани као припадници ове хаплогрупе. Павићевић и Божовић се разликују на 3 маркера од 23. Павићевић има једну сензационалну мутацију, а то је DYS576=23. Сви остали тестирани Z2705 на том маркеру имају вредности у распону од 16 до 19. Друга специфичност је DYS481=21, пошто остали Пипери имају вредност 22.

Пипери углавном славе Аранђеловдан, а Митровдан је као слава редак и изгледа да се јавља само у Стијени - потомци Божидара Вукотиног, касније Божовићи. Нашао сам на Фејсбук страници о Пиперима писанију извесног Драгише Божовића Максимовог о разлогу слављења Митровдана;

Војводу Божидара преварише Турци на вјеру, да ојде на станак у Подгорицу, те га заробе (око 1630. г.). Kрену тако Турци ноћно из Подгорице низа Зету са робљем црногорскијем, и нашијем Божидаром међу њима. Али је и робље јашало на коње под пратњом турском која и је спроводила до Скадарског језера, а отоле је требало лађама за Скадар. Но, како је била ноћ, а падала је и киша, често су сагињали главе испод врбовије грана те Божидару Бог поможе да се увати за грану, и ту привиси док ови уминуше. Тадер ти побјеже натраг и заскочи Подгорицу са источне банде и удари на ријеку Морачу. А то је било, таман уочи Митровадне, а Морача од киша набујала с обале на обалу. Ту је уморан мало заспа у пећиницу поред воде, но му се причини ка да га неко зазива: “Бјежи, војводо, ако бога знадеш”. Ту се прене и Богу помоли на светога Димитрија, да му буде слава, ако бог да. Згучио је био кожух пода се до средине воде, а кад га је докопала матица, више није ни био свјестан, док се није наша при другој страни Мораче. Kад је опет мало прикупио присебност, кренуо је ка кући на Стијену, на Лелеству. У час доласка војводе на Лелеству, на Дмитровдан, запуцају пушке, окупе се Стијењани и други Пипери. Божидар закоље доста стоке, те спреми такав дочек, те тако прослави Дмитровдан. Kако је тај пут, тако и за вазда, али није заборавља да прислужи и стару славу Аранђеловдан. Божидар се прозива по оцу Вукотић, а позније су се издијелили на више братства. Тако су се по Божу, унуку Божидареву, прозвали Божовићи, а од Вука, исто унука војводина, произвели су се: Бољевићи, Милутиновићи, Вујовићи и Бешићи. Божо и Вук су синови Ђурезе Божидарова, а кад питате било кога од нашија племеника о прецима, рећи ће:
“Ува… а да ко ће то све знат… ма знамо једно, сви смо ти настали од Божидара Вукотина.”

Позиција на Yfull стаблу https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Ojler]

То сам и ја приметио. Нажалост, не могу рећи ништа више док не будем добио увид у упитник тестираног, а то ће бити могуће од наредне недеље.

Стигао је и упитник, али нема промена по овом питању...

[НиколаВук]

Стигао је и упитник, али нема промена по овом питању...

Једини Локањ је онај у општини Зворник, с тим што се он административно води као два насеља, Горњи и Доњи Локањ. Гледаћу да ступим у контакт са тестираним и да га питам, ако буде знао, јер је очигледно да му та тематика изгледа није баш позната, које од та два места му је предачко.

[Uzi]

4. Петровић, Јовањдан, Јанчићи, Чачак, N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Има повишену вредност DYS570=19 и има потпуно поклапање са Билинцем из села Доње Жешће (Фоча-Устиколина), који такође слави Јовањдан.

Тестирани је навео предање по коме је предак Петар дошао у Јанчиће око 1790-те из Старе Херцеговине, те да постоји релативно добра шанса да му је порекло од Кецовића/Кецојевића.

Љуба Павловић у књизи 'Ужичка Црна Гора' публиковане 1925. године не помиње Петровиће или Кецовиће/Кецојевиће у Јанчићима, али помиње Кецовиће у суседном селу Гојна Гора:
Кецовићи на ставама Ломнице и Каменице су из Бурађe, стара и врло обична породица, има их 14 кућа, славе Јовањдан.

Радош Ж. Маџаревић у свом раду 'Тевтер чибучки за Нахију Рудничку од 10. марта 1823. године' у селу Јанчићи проналази пописаног Петра Кецовића.

Претпостављам да се пописани Петар у Јанчиће доселио из Гојне Горе, и да би он потенцијално могао бити предак Петровића из Јанчића. Да ли је Петар предак Петровића би се можда могло и проверити са прегледом преосталих тефтера из 19. века, а и матичних књига које се воде за парохију Рошци од 1837. године.

Препорука за даље тестирање је директан тест на грану FT286752, којој би требало да припадају и Кецојевићи из Старе Херцеговине.

[Црна Гуја]

10. Бурмазовић, Алимпијевдан, Цикоте, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Хаплотип је модалан, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б: са претходно тестираним Бурмазовићем из Руњана код Лознице има потпуно поклапање на 17 маркера, док се од Милинковића из Докмира код Уба, Петровића из Оглађеновца код Ваљева и Милошевића из Дуба код Бајине Баште разликује на само 1 од 23 маркера, а од Јојића из Пилице код Бајине Баште на 1 од 20 упоредивих маркера. Сви наведени такође славе Алимпијевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се овај род у потпуности генетички профилисао. Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Поповог Поља у Херцеговини, из засеока Бурмази, али је ово повезивање настало вероватно само на основу сличности имена. Грана А11460 није до сада забележена на подручју Херцеговине. Матица овог рода пре би се могла тражити источније, на простору Полимља.

[Црна Гуја]

11. Принчевац, Аранђеловдан, Рокци, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је као и код већине припадника ове гране близак модалном, вредности које се нешто ређе јављају су снижена DYS533=11 и повишена DYS635=24. Од блиских поклапања издвајају се Јовановић из Крупња (Никољдан), од кога се разликује на само 1 од 23 маркера, затим Мандић из Виљуше код Чачка (Лучиндан), Ђерисило из Требијова код Требиња (Михољдан) и Радусин из Доњих Петровића код Крупе на Уни (Михољдан), од све тројице се разликује на иста 2 од 23 маркера (DYS389II и DYS635). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је према предању раније презиме било Васиљевић, а како је Зрно приметио у једној од претходних порука презиме Принчевац су добили вероватно по засеоку Принчево Брдо који се налази у близини, и из кога су се највероватније доселили у Рокце.

[Крни Јелац]

Препорука за даље тестирање је директан тест на грану FT286752, којој би требало да припадају и Кецојевићи из Старе Херцеговине.

Ко од до сада тестираних припада поменутој грани FT286752?

[Црна Гуја]

13. Пешић, Аранђеловдан, Витановац, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурносшћу утврдити на овом броју маркера. Од специфичних вредности истичу се снижене DYS458=14 и DYS448=19. Нема претерано блиских поклапања, а занимљиво да су му релативно најближи припадници хране YP951>YP6186 са подручја Босанске Крајине, па постоји могућност да припада управо овој грани, што би се требало проверити дубинским или SNP тестирањем. Од Панића из Горњих Подградаца код Градишке (Алимпијевдан) и Прола из Мајевца код Шипова (Ђурђевдан) разликује се на 3 од 23 маркера, а од још неколицине на 4 од 23. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Uzi]

Ко од до сада тестираних припада поменутој грани FT286752?

Војчићи из Кути (Билећа). Они би требало да су род са Иванишевићима и Кецојевићима.

[Црна Гуја]

14. Јањић, Јовањдан, Доња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи Q1b-Y2659>Z5902>Y6826>Y6794>YP1600. Поседује неколико врло специфичних вредности: повишену DYS393=16, DYS385=14-14 (уместо 14-19, класичан пример RecLOH мутације), и повишене DYS389II=31 и DYS643=11. Најближи му је Радиша из Подосоја код Врлике (Јовањдан), од ког се разликује на 4 од 25 маркера, од Васиљевића из Риље код Невесиња (Јовањдан) разликује се на 5 од 23, а од Стевановића из Загона код Бијељине (Никољдан) на 6 од 23. Због наведених специфичних вредности не чини се да је претерано близак осталим припадницима ове ретке гране, али могуће да је његов хаплотип стицајем околности више измутирао у односу на остале. С обзиром да Радиша и Васиљевић такође славе Јовањдан рекао бих да то и јесте случај, и да су врло вероватно сви они имали заједничког претка у последњих неколико стотина до хиљаду година. Због изузетне реткости ове гране препорука је да се уради дубински тест (WGS или BigY-700) како бисмо у потпуности генетички профилисали овај род. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Црне Горе.

[Ивица Јовановић]

14. Јањић, Јовањдан, Доња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи Q1b-Y2659>Z5902>Y6826>Y6794>YP1600. Поседује неколико врло специфичних вредности: повишену DYS393=16, DYS385=14-14 (уместо 14-19, класичан пример RecLOH мутације), и повишене DYS389II=31 и DYS643=11. Најближи му је Радиша из Подосоја код Врлике (Јовањдан), од ког се разликује на 4 од 25 маркера, од Васиљевића из Риље код Невесиња (Јовањдан) разликује се на 5 од 23, а од Стевановића из Загона код Бијељине (Никољдан) на 6 од 23. Због наведених специфичних вредности не чини се да је претерано близак осталим припадницима ове ретке гране, али могуће да је његов хаплотип стицајем околности више измутирао у односу на остале. С обзиром да Радиша и Васиљевић такође славе Јовањдан рекао бих да то и јесте случај, и да су врло вероватно сви они имали заједничког претка у последњих неколико стотина до хиљаду година. Због изузетне реткости ове гране препорука је да се уради дубински тест (WGS или BigY-700) како бисмо у потпуности генетички профилисали овај род. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Црне Горе.

Da li je ekvivalent Q-YP1600 na ftdna Q-YP1573?

[Uzi]

5. Капетановић, Ђурђевдан, Јоховица, Нови Град, N2-Y7310>Y7313>FT182494

Има повишену вредност DYS456=15. Од географско блиских поклапања вреди споменути Ананића из Папића, који такође слави Ђурђевдан и има потпуно поклапање на успоредивих 17 маркера.

Тестирани је навео предање о пореклу из Лике, те да је презиме Капетановић из друге половине 19-ог века. Раније презиме могло би бити Младеновић или Стојановић али то није поуздано.

Према попису из 1991. године у Јоховици је пописано 6 особа са презименом Капетановић. Капетановићи су тада пописани и у оближњем селу Мала Новска Рујишка (11 особа). Према шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину у парохији Ведовица, која покрива села Јоховица и Мала Новска Рујишка, сви Капетановићи из те парохије славе Ђурђевдан.

Засеок Капетановића из Мале Новске Рујишке на мапи из 1869-1887:



Препорука за даље тестирање је тест на грану Y334541, којој прпада и Ананић из Папића.

[Bosko Kap]

Поздрав свима !
Да додам још пар чињеница за Капетановиће:

1.Навео сам у упитнику да је порекло из Лике ( непознато место ) време насељавања породице у Јоховицу по мом истраживању је после Аустроугарске окупације 1878.

2.Раније презиме је било вероватно Млађеновић

3.Такође, славу Ђурђевдан славимо вероватно од доласка у Јоховицу, ранија слава ми није позната нажалост.

4.Како могу да се тестирам на грану Ананића ?

5.Имам још неколико предања мом пореклу али нису релевантна за генетику.
Једино постоји једна прича да је некада давно један наш предак био у некој борби са Турцима и да је "зајашио Турчина са леђа , док су му другови говорили: к(р)ецни га, к(р)ецни га ! И он је убио Турчина са малим ножем док му је био на леђима и зато су његове потомке назвали к(р)ецоје, односно К(р)ецојевићи " то је дискутабилна прича временски неодређена коју сам добио од рођака који живи у Јоховици. не знам да ли нас то може довести у везу са Кецојевићима који се спомињу на теми Српски N-P189.2 ?

П.С. Направио сам породично стабло са око 100 чланова са провереним чињеничним стањем али најдаље порекло је мој чукундеда Никола Капетановић (1838-1907) за кога старији рођаци сматрају да је мењао презиме из Млађеновић у Капетановић јер је бежао од неке крвне освете.

[Uzi]

Поздрав свима !
Да додам још пар чињеница за Капетановиће:

1.Навео сам у упитнику да је порекло из Лике ( непознато место ) време насељавања породице у Јоховицу по мом истраживању је после Аустроугарске окупације 1878.

2.Раније презиме је било вероватно Млађеновић

3.Такође, славу Ђурђевдан славимо вероватно од доласка у Јоховицу, ранија слава ми није позната нажалост.

4.Како могу да се тестирам на грану Ананића ?

5.Имам још неколико предања мом пореклу али нису релевантна за генетику.
Једино постоји једна прича да је некада давно један наш предак био у некој борби са Турцима и да је "зајашио Турчина са леђа , док су му другови говорили: к(р)ецни га, к(р)ецни га ! И он је убио Турчина са малим ножем док му је био на леђима и зато су његове потомке назвали к(р)ецоје, односно К(р)ецојевићи " то је дискутабилна прича временски неодређена коју сам добио од рођака који живи у Јоховици. не знам да ли нас то може довести у везу са Кецојевићима који се спомињу на теми Српски N-P189.2 ?

П.С. Направио сам породично стабло са око 100 чланова са провереним чињеничним стањем али најдаље порекло је мој чукундеда Никола Капетановић (1838-1907) за кога старији рођаци сматрају да је мењао презиме из Млађеновић у Капетановић јер је бежао од неке крвне освете.

Послах ПП.

[Црна Гуја]

Da li je ekvivalent Q-YP1600 na ftdna Q-YP1573?

Јесте.

[Кековац]

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220

Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој. Даље је тестирани навео да је породица Ћосовић, тачније браћа Диздар, Петар и Вучко по којима су огранци добили нова презимена, пореклом из Куча, одакле је побегла након Друге похаре Куча 1856. године. Заиста сам наишао на податак у литератури да у селу Шушуре постоји породица Петровић (Ћосовић) која слави Стевањдан.

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS570 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим родом сасвим извесна. Међутим, још интересантније је можда то што тестирани има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним из села Сврке код Пећи чији резултат још није објављен, који такође слави Стевањдан, а чија породица такође има предање о пореклу из Куча. Иако у Кучима није пронађена ова хаплогрупа међу до сада тестираним родовима, а Кучи су изузетно добро генетски профилисани, индикативно је што неке породице имају предање о пореклу из овог племена, а повезује их хаплотип и слава. Још једно потпуно поклапање на 23 упоредива маркера би могло бити интересантно с обзиром на предање о пореклу породице које је тестирани навео, а то је са необјављеним резултатом породице из села Брезна код Прибоја, а која такође слави Стевањдан. Међутим пронашао сам податак да је ова породица привремено пребегла у тадашњу Србију још 1841. па би ближа веза се и породице тестираног могла да обори предање о пореклу из Куча.

Више о овој хаплогрупи се може сазнати и на форумској теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.0.

Савет за даље тестирање би био BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.

[Неродимац]

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220

Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој.

У попису прокупачког среза из 1884-5. године  у селу Богујевац нема Петровића али их има у село Грабовац где су пописани:
Петровић ЈЕВРЕМ (1827) и
Петровић ГМИТАР (1834) доселили су се из ШУШУРЕ
Ова двојица су једини досељиници из села Шушара у целом попису. Треба видети са тестираним да ли му је ово познато а овде се вероватно ради о два брата.

[Кековац]

У попису прокупачког среза из 1884-5. године  у селу Богујевац нема Петровића али их има у село Грабовац где су пописани:
Петровић ЈЕВРЕМ (1827) и
Петровић ГМИТАР (1834) доселили су се из ШУШУРЕ
Ова двојица су једини досељиници из села Шушара у целом попису. Треба видети са тестираним да ли му је ово познато а овде се вероватно ради о два брата.

Хвала на информацији. Колико видим на мапи Грабовац се налази у непосредној близини Богујевца. Врло је могуће да су пописани Петровићи из исте породице као и тестирани.

[Црна Гуја]

15. Проданов, Михољдан, Ковиљ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико специфичних/ретких вредности: повишену DYS439=12, снижене DYS448=19 и DYS533=11, и повишену DYS643=11. Једино потенцијално блиско поклапање има са Лекићем из Пљеваља. Иако се разликују на 5 од 23 маркера, деле две од горенаведених специфичних вредности (DYS448=19 и DYS643=11), као и прилично ретку славу Михољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

21. Јовановић, Петковдан, Мокрање, Неготин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од специфичних вредности издвајају се повишене DYS438=12 и DYS533=13. Нема блиских поклапања у нашој табели, са мање од 4 разлике на 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да Јовановићи припадају цинцарском роду Стокицо(ј)и, који се сматра староседелачким родом у селу, као и да су презиме Јовановић добили 1876. године.

https://www.poreklo.rs/2015/08/08/poreklo-prezimena-selo-mokranje-negotin/