Дакле, припадници А20030>Y135654 и А20030>BY55537 подграна су се крајем 13. или почетком 14. века негде стабилизовали у Средњем Полимљу, да ли је у питању Љешница или неко друго место, то вероватно никада нећемо сазнати, али оно што је извесно јесте да се већ средином 14. века Богдан из тог подручја одсељава у област Доње Мораче заједно са неким Никшићима, где убрзо долази и до још једне интеракције одн. орођавања: брачне везе између Гојака, родоначелника Ровчана - Никшића и ћерке Богдана Љешњанина - Војинића, које се по предању Ровчана догодило након убиства бана Угрена и Гојаковог (ни мало случајног) бекства у Ровца.
Потпуно се слажем о вези кластера I-Y135653 са
власима Доње Мораче из 1477. Такођер обзиром да је војвода Ђураш држао дијелове села Доњоморачана 1477., и генетски резултат Чворовића као да иде у прилог јачању ове везе.
Он је био мобилни влах, у контроли већине сендентарних Доњоморачана.
Ђураш је евидентно имао везе и са Никшићима, тј. и јаче везе, са њима је био на Лукавици. Са становишта историјских извора то би се могло уклопити у везу преко Лучиндана.
Иначе сложио бих се са Drajver-ом о важности Лукавице као љетовалишта свих Никшића ако се гледа поријекло Никшића.
Што се тиче поријекла ових влаха и генетике. Слажем се и са источном матицом, међутим припадност влашком сталежу, трансхумантни начин живота, као евентуално и овај румунски кластер упућује на то да су власи Доњоморачани прије доласка на ове просторе говорили врло могуће источнороманским као матерњим језиком. А бугарски језик би био матерњи у неком периоду прије тога, обзиром и на очиту асоцијацију Z17855 са (словенским) Првим Бугарским царством.
Не мислим да има основа повезивати Доњоморачанско Љешње са овим полимским селима Љешница, тј. да су ови власи дали име као успомену на стари "завичај".
1. Стара Љешница из 13. в. није село влаха цркве Св. Петра и Павла, влашка села нису именована јер ови власи нису били седентаризовани. Оно је ратарско село и само по томе га не требамо повезивати са власима Доњоморачанима. Уз то изгледа и да нема континуитет. Потомци ове влашке групе су као што сам помињао власи Комарана (20-так села али нисам сигуран да ли уопште имају потомака данашњих који се могу аргументовано везати за њих).
2. Љешница код Бихора има неки континуитет али не видим доказе у упливу овог кластера.
3. Љешница унутар групе влаха Сјенице, 1468. данашње Сугубине. Постоји подударање у статусу, међутим не видим доказе о генетској вези овог кластера са власима Сјенице, а посебно са тим селом. Такођер треба рећи на основу неких података из дефтера да су изворни власи Сјенице знатним дијелом исељени још у 15 в. и да су насељени у Левач.
Да се осрвнем на родове Аћимовића и Тодовића који су узводно. Други су дошли "од Ужица" што није од нарочите помоћи. Аћимовићи су из Голова, дошли "од Бистрице" код Нове Вароши крајем 18 в. Ово село се не помиње у старијим дефтерима па очито нису одатле. А свакако даље се помиње Никшић или Жупа.
О Чеву сам већ говорио, то је заиста јако мало вјероватно.
Оно што се може рећи је да су власи Доњоморачани прошли непотпун (један џемат није) процес седентаризације, за разлику од влаха Никшића. Дакле у селима, и стално су насељени. То може да упућује на старије присуство на том простору. Мислим да је јасно да ова група и генетика има много јачу асоцијацију са манастиром Морача у односу на Никшиће, на крају крајева и зову се по Морачи.
Сам манастир Морача је припадао управо овој влашкој групи. Такођер контраст у односу на Никшиће је присуство
више попова код њих (мислим 4-5 без монаха, док не мислим да су Никшићи их имали). Дакле чини се да се ради о власима у служби манастира Морача. Претпоставио бих да би лако могли потицати од влаха додијељених Морачи још у 13. в. приликом градње манастира. Међутим ако знамо да су Никшићи ту у 14 в., а они изгледа старији, то може бити индикација.
Тако да мислим да се не уклапају баш у миграције Милутиновог времена.
За неку бољу идеју мислим да би било занимљиво анализирати њихов именослов.
Мислим да су шансе неупоредиво веће да Љешње вуче коријен од личног имена Љеш него да има асоцијацију са Љешница селима.