Ада Кале
Ада Кале, Адакале или Ада-Кале (тур. ада; острво + кале; град) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, између горње клисуре Казана и низводне Сипске клисуре, код ушћа реке Черне на граници према Румунији. Било је дуго 1750 m. а широко 500 m. Ада Кале су још Римљани утврдили и на темељима тих утврђења грађена су друга, тако је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар, господарио је пловидбом кроз Ђердап. Aустријанци последњи обнављају древна утврђења најпре 1689. када цар Леополд I гради утврђење које назива Нова Оршава, јер се налазио 3 km низводно од румунског града Оршаве, а затим и знатно појачање 1718-1738. када је имало 5 кула, од којих 4 угаоне, а једну са шанчевима на најистакнутијем делу, брегу Алион. Године 1718. ту је био царски стан одакле је цар Јосиф I посматрао борбу са Турцима. Турци су га населили после Аустријске окупације 1718-1739, па до његовог потапања ту је било турско насеље. Ада Кале је често мењало господаре. Било је српско, турско, аустроугарско и на крају румунско. Тек 1878. по Берлинском уговору Турска напушта Ада Кале. После Балканских ратова од 1913. је у поседу је Аустроугарске, а после Првог светског рата припало је Румунији. На овом острву је 25. јула 1804. за време Првог српског устанка, српска потера предвођена Миленком Стојковићем, ухватила је и погубила четворицу београдских дахија Аганлију, Кучук Алију, Мула Јусуфа и Фочић Мехмед-агу. Острво је било чувено по виновој лози званој адакалка. Потопљено је 1971. године изградњом хидроелектране Ђердап.
