Голубовић, Аранђеловдан, Крупице, Пљевља,
J2b-M205>Y22059Голубовићи су, према предању, пореклом од Ћировића из Затарја. Ево шта о њима каже Милета Војиновић:
"Голубовићи су од Ћировића. Не може се утврдити када су се по неком претку прозвали Голубовићи. Од Ћировића су и Пејовићи и Ђаковићи. Андрија Лубурић у свом делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” пишући о Ћосовићима у Вашкову износи да су Турци хтели да им се доведе у постељу нека лепа Голубовића девојка, али Ћосовићи нису пристали, већ су побили Турке харачлије око 1770. године. Голубовићи су затим живели у Котлајићима, а до њих, у Гариштима, Ћировићи, док су Пејовићи живели код Рељина камена. Било их је по једна кућа. Изгледа да се ту нису дуго задржавали, већ су сви одселили.
Двојица Голубовића су се населила и живела извесно време код Милешева. Један је ту остао, а други отишао у Ограде код Бабина и ту је дуже живео. Његови су потомци дошли у Клопет, у Вруљу, затим су се сељакали по Маочу и Бетешевини. Садашњи Голубовићи не памте имена далеких предака. Памте име Боја, који је рођен око 1815. године. Он је имао браћу Маријана, Грла и Бећа. Три брата су умрла у Лијесци (Маоче) и само је Грле дошао у Котлајиће, са фамилијама своје браће, око 1860. године."
Још раније смо на 23andMe добили резултат ових Голубовића из Пљеваља. На исти начин смо дошли и до резултата горепоменутих Ћосовића (такође J2b-M205).
Голубовићи су генетски веома блиски већој групи родова са простора Затарја. По 1 маркер разлике са Чамџићима, Перуничићима, Марковићима, Цмиљанићима и једном породицом са необјављеног истраживања (такође из Пљеваља). Све ове породице су дакле генетски веома бслике и деле мутацију 21 на маркеру 481.
Од осталих Y22059 најближи су им свакако Демићи (Тубићи) са Баније. Такође једна разлика и то управо на маркеру 481. Демићи овде поседују вредност 24. Петар је писао раније о овој генетској вези:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.0После тога, по две разлике са Обрадовићима из околине Бања Луке, Видићима из околине Шида, Демићима (Даштовићи) са Баније, Поровићима из Сељана крај Пријепоља, итд. Како су Демићи и Видићи тестирали СНП Y22063 и испали негативни, сва је прилика да је тако и са осталим породицама из ове групе. Маркери који карактеришу овај "род" су 385b=18, 458=15, 576=19 и одређујући (последњи панел) 587=21 (и више).
Дакле и овде је на делу оно о чему сам говорио раније. Да и на простору Старе Херцеговине дефинитивно постоје, условно, два рода Y22059. Условно зато што је сама старост групе релативно мала, али је дефинитивно негде дошло до раздвајања. Питање је у ком тренутку се то догодило. Овакво стање нам говори да северно од Таре постоји један посебан род Y22059 (Y22063-), док јужно од Таре и у источној Херцеговини постоји онај општи Y22059 (Y22063+) хаплотип.
