Пошто је већ покренута тема о етимологији назива Дробњак, пренећу овде неколико постова са друге теме где смо набацили неке идеје:
Војинена:
Има доста логике у твојој претпоставци да Кастрати своје племенско име дугују називу тврђаве (Castrum), а Клименти тврђави (Clementiana) обзиром да су називи ових племена доста стари и највероватније вуку своје корене још из времена римљана. Клименти су иначе били познати као чувари царских путева, за шта су добијали и некакву накнаду, а и у време турака су били дербенџије, те су и од стране турака имали повластице приликом опорезивања. Сличне закључке сам и ја давно имао у глави када сам размишљао о називима племена Дробњак, Морача, Пипери итд. обзиром да се у области тих племена народ одувек бавио сточарством које је било њихово основно занимање једна од првих идеја које су ми тада пале на памет је та да су називи племена можда дошли по латинским или неким народним (можда и словенским?) називима трава које су преовладавале у областима у којима су се та сточарска племена развијала и боравила. Нпр. називи неких љутих трава које у себи садрже piperin као рецимо mentha piperita могуће да су обележиле ту област у којој се развило то влашко сточарско племе (најпре као братство). Затим и сам назив Дробњак јако подсећа на врсту траве која се у народу назива ,,дробна'' (мала, ситна), а такође постоји и биљка Морач која се на латинском изворно зове Foeniculum vulgare али у нашем народу је позната баш под називом Морач. Народна предања су најчешће непоуздана када су у питању неке ствари које вуку корене из јако давних времена, као рецимо у случају настанка имена Дробњак где се каже да је наводно вођа племена Новљана ножем распорио утробу (,,дроб'') вођи племена Кричи (колико памтим име му је било Калока) и да су након тога Новљани заузели читаву ову област протеравши Криче преко Таре (отуда изгледа погрдан назив ,,прекотарци'' када Дробњаци хоће да пецну некога), а цела област добила назив Дробњаци. Све су ово кажем моје неке претпоставке али мени изгледају доста логично.
Небо:
Нисам никад размишљао у том правцу, ко зна, можда има неке логике.
У сваком случају, постоје неки племенски и други називи који нису лако решиви и често наводе на странпутицу.
...
За Дробњаке: некако сам најближи идеји да је Дробњак лично име, од које је временом постало родовско.
Острогорић:
Skeat, Walter William (1868). A Meso-Gothic Glossary. London: Asher & Co.
(Штета што прилог који је овде окачио Острогорић више не може да се види, био је то извод из Готског речника, горе наведеног, где постоји и реч „дробјан“, у значењу (ако се добро сећам) неког проблематичног човека, насилника, „кавгаџије“)
Небо:
Можда етимологију племенског назива Дробњак треба тражити у конструкцији Дроб-јак (суфикс - јак као у речима курјак, вучјак, а и етнониму Брсјак, итд). У средњевековним документима, као и турским дефтерима може се наићи на лично име Дропјак (нпр. у Дефтеру за Бихор и Плав из 1485, село Шекулар: Дропјак син Војноја). Да ли је можда Дробњак изобличена варијанта овог имена (или обрнуто?). У једном документу из 14. века записано је да су Дабижив, Богоје и Хран, унуци Дробњакови, 1354. године подигли цркву у Ваганешу у гњиланском крају. Помињањем овог гњиланског Дробњака нисам хтео да га повезујем за дробњачко племе (јер је у време у којем је он живео Дробњак већ био патронимик у Херцеговини), већ да укажем да је овакво лично име постојало код Срба (или неких других јужних Словена) у 13. веку.
Ако има још неких мишљења, било би добро да се развије конструктивна дискусија