Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Сеоба под Арсенијем Чарнојевићем према Банији?!

Па добро, ја и нисам разумео да је Грбићева претпоставка да их је патријарх Арсеније "руку под руку" довео до Баније, већ да су можда даљим пореклом са простора захваћеног Великом сеобом, а ко зна каквим путевима и у каквим околностима су могли стићи до Баније.

Ако се погледа паралелна грана R-Y190918 ту су заступљени Метохија, Рашка и Полимље (такође има колико видим и још STR тестираних са ових подручја), тако да Грбићева хипотеза о могућем пореклу поменутог Банијског грозда свакако није немогућа.
2


Rekao bi da je rod FT257011 bio deo prve seobe pod Arsenijem Čarnojevićem i da su tada naseljeni na Baniju zajedno sa nekoliko hiljada stanivništvoa.FT257011 za sada nema u Lici,Dalmaciji i u Pounju.


Сеоба под Арсенијем Чарнојевићем према Банији?!
3
Izgleda da pararelne grane FT371439 i FT257011 ispod BY149000 nisu bile deo iste seobe i migracionog puta ka Krajini.
Grana FT371439 je veoma dobro raširena u celoj Krajini(tridesetak prezimena) i gotovo sigurno je deo migracije iz 16 veka na tromedju.Sa druge strane iz grane FT257011 imamo u Krajini za sada samo četri testirana(tri prezimena).

-Galjen,Dragotina/Banija(Djurdjevdan)
-Kladar,Hrtić/Dvor,Banija(Djurdjevdan)
-Mataruga,Gunjevci/K. Dubica(Djurdjevdan)
-Mataruga,Turjak/Gradiška(Djurdjevdan)

Rekao bi da je rod FT257011 bio deo prve seobe pod Arsenijem Čarnojevićem i da su tada naseljeni na Baniju zajedno sa nekoliko hiljada stanivništvoa.FT257011 za sada nema u Lici,Dalmaciji i u Pounju.
Galjen i Kladar  su sa Banije a i Mataruga je nekada bilo na Baniji.
Ogranak Mataruga iz sela Grmušani kod Dvora na Uni je ugašen tokom 18 veka dok je ogranak iz Čemernice kod Vrginmosta ugašen verovatno polovinom ili tokom druge polovine 19 veka(Petar Demić).
Prvi zabeleženi pomen prezimena Mataruga koji sam uspeo da pronadjem je iz 1752 godine u Dvoru.

Mapa testiranih FT371439 i FT257011 (FT371439-crvena,FT257011-žuta)

https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1eyCHeTntfJCKyipe6Mi5hgTVR00jmfg&hl=sr&ll=44.21556469631605%2C18.001414750000006&z=6

4
Црна Гора / Одг: Племе Шаранци
« Последња порука bandalic послато данас у 07:24:15 поподне »
I ja sam član ovog plemena. Uvijek ga zovemo Šaran. Pretpostavljam da su se moji preci doselili u Kolašin nakon Berlinskog kongresa 1876. godine. Tamo žive vjerovatno do 1920-ih, a u Tursku su se preselili 1926. Moja porodica pamti ime njihovog plemena i prezime. Čak sam našao i dokument, tužbu vojvodi Kolašinskom na tatu mog dede.
5
Вакичић, Мратиндан, Мала Обарска, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује две карактеристичне вредности које одударају од модалних, повишене DYS391=11 и DYS389=14-30, и ову комбинацију не поседује ниједан припадник гране M458 осим Вакичића. Од тестираних који су му блиски по укупном хаплотипу, повишену вредност DYS391=11 поседују још Млинар из Горњег Карина код Обровца (Ђурђевдан) и Ђукић из Цетине код Цивљана (Јовањдан). Вакичић се од Млинара разликује на 2, а од Ђукића на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању у Семберију досељени из Црне Баре у Мачви.
6
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука сɣнце послато данас у 03:16:59 поподне »
Vezir Ibrahim paša serdar nad Bosanskom vojskom piše vojvodi Marku Serdanoviću, kako je čuo, da se Primorje caru odmentulo i predalo Latinom; navodi posljedice ovakvog pos tupka, i naredjuje, da mu javi, jeli to istinito.

Od nas vezir Ibrahim paše, serdara nad vojskom bosanskom. Dajemo na znanje vojvodi Marku Serdanoviću: neka znate, kako nam listi dohode od sandžaka hercegovačkoga Ahmet paše. Piše nam, da se Primorje odnevirilo i Latinom pridalo, a mi tomu ne mogosmo sa svim virovati. Kad bi tako bilo, valjalo bi, da izgubite sva svoja dobra i starine; zašto, ko ima pamet, dobro zna, da vi to ne morete živiti, ni u rat ni u mir, priko volje čestitoga Otmanovića. Ako se župa po sili i po ričih latinskih za nevolju pridala, u sili sramote nije, to vam se neće za zlo primiti, biti ćete opet pomilovani s carske strane, bolje odsele nego dosele. To je čas i kiler črstitoga cara, na sramotu niko ne može s tim voljan biti, niti je dosele carsko ništo ostalo u Latinih, niti će to ostati. Zato nam istino pišete i dajte na znanje, je li istina kako piše Ahmet paša; sebi život ni počtenje ne gubite, niti nas tamo trudite. Što se dosele zgodilo, moremo vam razumiti, da vam nije po dobroj volji bilo; i dosele se tako nahodilo i prašćalo (sa) strane čestitoga cara, i vi ćete biti opet ki ste i bili, i svim bolje pomilovani, i s carevim hlibom usamlini biti. Na vrime vašu pravu misal nam kažite, da i mi istini glas u Portu pišemo i nastojimo čestitoga cara prave sluge odpraviti i pomilovati a ko bi nevirni bio i njega čim je dostojan narediti, i ne drugo. Nadamo se, da ćete poći onom stazom, kako vam su i otci hodili i na vrime nam istini glas dali, i ne drugo.

Na hrbtu: Da se dade u ruke vojvodi Maru Serdanoviću u Kučiće, iliti di se naše.

Izvornik u S. Ljubiša. Na početku listine lijevo u polju turski pečat, a pod njim kifra pozlaćena. I zada stoji i italianska suvremena bilježka: “littera del bassà al conte Mano Sardanovich”.
7
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Небојша послато данас у 02:19:01 поподне »
Живковић, Ђурђиц, Буковац, Нови Сад, J2b-M205>Y22059


Нисам пронашао етнолошку грађу која се бави пореклом становништва Буковца, али тестирани каже да су тамо сигурно око 150 година. Вредности маркера указују на подграну J2b-M205>Y22059>Y22063. Због мутације на маркеру 389I/II (13/29), могу се као блиске издвојити следеће породице:

Вуковојац, Јовањдан, Залужница, Врховине, Лика
Павичић, Јовањдан, Шкаре, Оточац, Лика
Милутиновић, Јовањдан, Јабланица, Крушевац

Судећи по поклапањима, није искључено да су преци тестираног дошли у нека старија времена и то управо из Крајине. Веза Срема са Крајином је одувек постојала. До промене славе је претпостављам могло доћи негде у околини Буковца.
8
Историја / Одг: Историјски документарни филмови и емисије
« Последња порука Ивица Јовановић послато данас у 02:12:07 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/S27XZRTDdMg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/S27XZRTDdMg</a>




Double-Headed Eagle: The Full History

Po ovome su pravo da koriste taj simbol imali Vizantinci i drugi koji su bili u srodstvu sa carskom porodicom ali ne i sam car.
9
Историја / Одг: Историјски документарни филмови и емисије
« Последња порука Ивица Јовановић послато данас у 02:03:15 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/S27XZRTDdMg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/S27XZRTDdMg</a>




Double-Headed Eagle: The Full History
10
Склон сам теорији да су Срби највероватније били савез мањих племена и родова који су мигрирали из области западне Украјне преко јужне Пољске и Судета, настајући на простору западно од данашњег Плзења, тачније око Плзења и Регенсбурга. Већ код Инголштата су могли избити на остатке римског пута који је водио јужно и југоисточно. Тешко да су могли да, и поред припременог распада аварског каганата, запуцају са неког простора који би био много северније (иако топонима Срб има и у Шлезији). А околности су добро познате, привремена немоћ каганата након неуспешних експедиција на Балкан, ратови са Францима итд. Интересантно је то зашто су Византинци изабрали баш Србе, а не неко друго племе. Да ли је део тог племена већ претходно био на Балкану, то је право питање. Што се хаплогрупа тиче мислим да нема смисла говорити док се не повећа број археогенетских узорака из периода непосредно након досељавања (7. и 8. век) а на територији за коју смо сигурни да су је населили Срби, што би одговарало простору источно до реке Колубаре, ако је веровати покојном Тибору Живковићу. Тема је врло компликована али неки трагови постоје, на пример Бојка страшно звучи као Бохемија. Поред тога имамо популацију на истоку Немачке која себе зове Србима (знам да постоји разлика у хаплогрупама), имамо много топонима на Срб око Плзења, паралне гране међ Немцима и Чесима. На концу конца сматра се да су Срби једног тренутка били савезници Франака, што тешко да су могли да су били позиционирани југосточно од Саксонаца. Мислим да нема коначног одговора на то пре дефининисања шта се то дешавало у прва три века након досељавања и откуд артефакти, који су слични по стилу, у Баварској (опет та источна Немачка) и код Срба на Балкану. Сада мала занимљивост невезано за тему, Дечани је назив једног од западних Чешких племена. Постоји град под сличним именом, Děčín.
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10