Новогодишња ДНК недеља 2024

[Jelena Rajic]

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/potomci-tanaska-rajica-okupili-se-na-mestu-gde-je-stradao-cuveni-junak/j3txlb6

https://www.glaszapadnesrbije.rs/806460/Zavr%C5%A1eni-vi%C5%A1e-nego-uspe%C5%A1ni-Carski-i-Tanaskovi-dani:-Potomci-Tanaska-na-brdu-Ljubi%C4%87u,-od-danas-pi%C5%A1emo-nove-stranice-srpske-istorije/

[Драган Обреновић]

Претпостављам да си мислио на: Дамњановић, Стевањдан, Шабац?

Тако је, грешка у куцању (пејстовању), исправио сам у анализи - хвала!

[Jelena Rajic]

https://www.glaszapadnesrbije.rs/806460/Zavr%C5%A1eni-vi%C5%A1e-nego-uspe%C5%A1ni-Carski-i-Tanaskovi-dani:-Potomci-Tanaska-na-brdu-Ljubi%C4%87u,-od-danas-pi%C5%A1emo-nove-stranice-srpske-istorije/

Да, то смо ми😊

[Jelena Rajic]

Pozdrav Jelena, da li vam je poznato prezime Milutinović, iz Stragara, takođe imaju predanje da su potomci Tanaska Rajića?

Nikola

   Поштовани Никола, проверила сам за Милутиновиће.
Овако...Рајићи у Страгарима немају никакво сећање нити предање да су фамилија са Милутиновићима. Нису једни другима чак ни званице, како су ми рођаци рекли.
Међутим, истраживајући наше Рајиће, истражила сам све фамилије које су се крстиле, венчавале у манастиру Вољавча и Благовештење, и из Страгара и околних села. Милутиновићима су као и Рајићима из Десановца у Страгарима кумовали Прокићи као што сам Вам напоменула.

Конкрентно имам податке да су Прокићи кумовали само Живојину Милутиновићу- Баруџији који је рођен око 1820 године( и његовој деци и унуцима) и Андрији Милутиновићу(вероватно Живојиновом брату ) и његовој деци.
Прокићи су кумовали и Вересићима, Живковићима, Јовановићима, Милошевићима, Недељковићима, као и нашим Рајићима са огњишта Танаска Рајића.
Не знам одкуд Вам податак да су Милутиновићи род са Рајићима? Реците ми нешто више о томе.

[Jelena Rajic]

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/potomci-tanaska-rajica-okupili-se-na-mestu-gde-je-stradao-cuveni-junak/j3txlb6

     https://www.facebook.com/share/p/GXJGusdPvZo7FZa9/?mibextid=Nif5oz

[ДушанВучко]

https://www.facebook.com/share/p/GXJGusdPvZo7FZa9/?mibextid=Nif5oz

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3287.msg196171;topicseen#msg196171

[Небојша]

38. Вучић, Алимпијевдан, Давидовац, Сврљиг, J2b-M205>Y22059


У литератури нема конкретних података о пореклу породица из Давидовца. Постоји лепа легенда која каже да су села Давидовац и суседни Радмировац основали хајдуци. Тестирани није навео родовски надимак, па не знамо од ког рода тачно воде порекло. У тој легенди о Давидовцу помињу се следећи родови:

"Тако су од Здравка постали данашњи „3дравковци", од Неје „Нејинци", а од Влаха — „Влахићевци", тј. „Влаћевци". У то време, из села Бобовишта, код Алексинца, доселио се и Мија, по коме је настала породица „Минци“ итд." (Севделин Андрејевић, Давидовац и Радмировац, 2000)

Према стању из 1920. године у Давидовцу је готово 50% становника славило Алимпијевдан.


Вучићев хаплотип поседује ретку вредност 13 на маркеру 392, па ако би се водили том мутацијом и крсном славом, индикативна је веза са Величковићима из села Сепци (Рача). Они су међутим део рода Лопарица, који спадају у динарске досељенике (од Сјенице), па је веза помало чудна.

Осим тога, Алимпијевдан славе још неке породице из околине Сврљига и са југоистка Србије, које као и Вучић поседују прилично модалан хаплотип за Y22059. Веза се намеће сама по себи, али је свакако треба додатно проверити. У ту групу спадају, осим споменутог Величковића:

Трајковић, Алимпијевдан, Куманово
Чеперковић, Алимпијевдан, Станишинци, Врњачка Бања
необјављен, Алимпијевдан, Мирановска, Кула, Бела Паланка
необјављен, Алимпијевдан, Ћуштица, Књажевац
необјављен, Алимпијевдан, Радмировац, Сврљиг


Ако би гледали искључиво хаплотип, Вучићева поклапња су такође најчешћа на југоистоку Србије и простору Северне Македоније, а карактеришу их повишена вредност 19 на маркеру 576 и често висока вредност 17 на маркеру 458. Скоро сигурно да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. Из ове маркерима блиске групе Радивојевић из Млачишта код Црне Траве радио је дубински тест и припада Y22063*.


Постоји једна занимљивост када је општина Сврљиг у питању, односно околна села. На солидних 127 тестираних, хаплогрупа J2 износи чак 20.47%. Ово је више у нивоу неког грчког просека. Интересантно да доминирају свега три подгране, присутне код Срба и у другим областима.

J2b-M205>Y22059 = 5.51%
J2a-L70 = 4.72%
J2b-M241>PH1602 = 3.15%

Остатак J2 одлази углавном на неке подгране низводно од J2a-M67.

[Ивица Јовановић]

Y22059 има једну огромну празнину до најближих рођака. На Балкану је присутна готово искључиво међу Словенима. Мислим да је та грана дуго у тој популацији, то јест Словенској. PH1602 (односно J-Z38241) је са друге стране богата археогенетским узорцима са западног Балкана у гвоздено и римско доба, ту нема неке мистерије.

[НиколаВук]

38. Вучић, Алимпијевдан, Давидовац, Сврљиг, J2b-M205>Y22059


У литератури нема конкретних података о пореклу породица из Давидовца. Постоји лепа легенда која каже да су села Давидовац и суседни Радмировац основали хајдуци. Тестирани није навео родовски надимак, па не знамо од ког рода тачно воде порекло. У тој легенди о Давидовцу помињу се следећи родови:

"Тако су од Здравка постали данашњи „3дравковци", од Неје „Нејинци", а од Влаха — „Влахићевци", тј. „Влаћевци". У то време, из села Бобовишта, код Алексинца, доселио се и Мија, по коме је настала породица „Минци“ итд." (Севделин Андрејевић, Давидовац и Радмировац, 2000)

Према стању из 1920. године у Давидовцу је готово 50% становника славило Алимпијевдан.


Вучићев хаплотип поседује ретку вредност 13 на маркеру 392, па ако би се водили том мутацијом и крсном славом, индикативна је веза са Величковићима из села Сепци (Рача). Они су међутим део рода Лопарица, који спадају у динарске досељенике (од Сјенице), па је веза помало чудна.

Осим тога, Алимпијевдан славе још неке породице из околине Сврљига и са југоистка Србије, које као и Вучић поседују прилично модалан хаплотип за Y22059. Веза се намеће сама по себи, али је свакако треба додатно проверити. У ту групу спадају, осим споменутог Величковића:

Трајковић, Алимпијевдан, Куманово
Чеперковић, Алимпијевдан, Станишинци, Врњачка Бања
необјављен, Алимпијевдан, Мирановска, Кула, Бела Паланка
необјављен, Алимпијевдан, Ћуштица, Књажевац
необјављен, Алимпијевдан, Радмировац, Сврљиг


Ако би гледали искључиво хаплотип, Вучићева поклапња су такође најчешћа на југоистоку Србије и простору Северне Македоније, а карактеришу их повишена вредност 19 на маркеру 576 и често висока вредност 17 на маркеру 458. Скоро сигурно да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. Из ове маркерима блиске групе Радивојевић из Млачишта код Црне Траве радио је дубински тест и припада Y22063*.


Постоји једна занимљивост када је општина Сврљиг у питању, односно околна села. На солидних 127 тестираних, хаплогрупа J2 износи чак 20.47%. Ово је више у нивоу неког грчког просека. Интересантно да доминирају свега три подгране, присутне код Срба и у другим областима.

J2b-M205>Y22059 = 5.51%
J2a-L70 = 4.72%
J2b-M241>PH1602 = 3.15%

Остатак J2 одлази углавном на неке подгране низводно од J2a-M67.

Тестирани се јавио на мејл и оставио податак да се његов род зове "Вучинци" по претку Вучи. У књизи коју си цитирао ("Давидовац и Радмировац") се помиње неки Вуча Лазаревић као житељ Давидовца 60-их година 19. века, могуће да је он родоначелник овог рода.

[Небојша]

Тестирани се јавио на мејл и оставио податак да се његов род зове "Вучинци" по претку Вучи. У књизи коју си цитирао ("Давидовац и Радмировац") се помиње неки Вуча Лазаревић као житељ Давидовца 60-их година 19. века, могуће да је он родоначелник овог рода.

"Давидовац. Следећи родови славе: Св. Алимпију: Токалци 4, Кајчинци 4, Илијинци 4, Вучинци 4, Мијинци 1, Талијанци 4, Бакалци 1."

извор: ТИМОК, ЗАГЛАВАК, БУЏАК, СВРЉИГ (Група аутора, приредио Борисав Челиковић)

С обзиром да су и Алимпијевштаци из суседног Радмировца потврђени као M205, биће да су сви повезани некако.

[Христифор]

Да ли ће  бити још тура новопријављених?

[НиколаВук]

Да ли ће  бити још тура новопријављених?

Неће.

[Небојша]

54. Петровић, Никољдан, Рсовци, Пирот, J1-Z2215>Z1828


Тестирани је навео да је предак Петреја доселио из Трнова у Бугарској. Родовски надимак Цветковци. Нема пуних поклапња у нашем и Бугарском днк пројекту. Реч је по свему судећи о подграни J1-BY94>ZS3128 (висока вредност на 481). Код нас су свакако најзвучнији припадници ове хаплогрупе Радмужевићи из Шекулара (слава Јовањдан), али Петровић им није посебно близак. Осим тога, грана је присутна код Срба са Косова. Нажалост, не уклапа се ни са ким значајније, па се не може рећи да ли чини генетички род са неком породицом. У оваквим случајевима најзахвалније је радити неко од дубинских истраживања (BIG700, WGS тест).

Важно је поменути да је подграна J1-Z2215>Z1828>BY94 пронађена у Виминацијуму (период 100-200 CE), узорак са доминантном Anatolian-Roman компонентом. (A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations).

[Ojler]

42. Ђорић, Св. Мина, Чапљинац/Дољевац, I2-Y3120

Хаплотип тестираног нема карактеристичних вредности. Као две тек нешто ређе издвајају се DYS576=17 и DYS635=21. С обзиром на блискост модалном хаплотипу гране I2-Y3120, постоји знатан број хаплотипова у бази СДНКП који су "математички" блиски овом резултату, са разликом на један до три маркера. Ипак, ни један од њих није у истој или релевантној етнографској регији да би се могло закључити да математичка блискост има и филогенетички значај. Резултату Ђорића је теоријски најближи хаплотип Јањића из Слата код Невесиња, са поклапањем 24/25, али као што сам написао, ова сличност вероватно није од значаја.

Тестирани је навео да им је породични надимак Костинци. О Ђорићима и Костинцима у Чапљинцу нисам ништа пронашао у етнографској литератури.

[Atlantische]

85. Хана, Мосул, Ирак

Припада хаплогрупи T1a-L131>CTS933.

Очекивано, нема блиских хаплотипова у нашој бази.

[Небојша]

82. Самарџић, Ђурђевдан, Батковићи, Невесиње, J2b-M205>Y22059


О Самарџићима из Батковића се у литератури каже следеће:

"Прије 55 година Самарџићи су убили на Роговима у Рудинама (Билећа), на Божић два Муслимана, па су побјегли у Грабовицу, па одатле једни у Братач, а други у Батковиће. Славе Ђурђевдан". (Ј. Дедијер)

Тестирани наводи чувено предање, присутно код већине Самарџића, о пореклу из Кривошија. ДНК анализом утврђено је да тамошњи Самарџићи (Јовањдан) припадају генетичком роду Цуца-Пјешиваца J2a-SK1536. Реч је о предању које се просто проширило на све Самарџиће, где год они били на простору Херцеговине. Чак се спомиње и промена славе.

Интересантно предање негују Самарџије из села Риљи (Невесиње), о пореклу од неких Гредељевића из Дробњака. Славе Ђурђевдан, преслављају Савиндан. Нису још увек тестирани, па би било добро проверити постоји ли веза са Самарџићима, или пак Дробњацима.

Треба поменути да је ово трећи тестирани Самарџић (Ђурђевдан) из Херцеговине. Сви су генетички једнообразни и чине исти род са Лугоњама (иста крсна слава) из околине Љубиња. Резултати потврђују и наводе из предања, с обзиром да су тестирани и они из села Крстаче (Билећа) и они из Братача (Невесиње). Карактерише их све вредност 16 на маркеру DYS19. Због мутације на DYS19 и славе, чини се вероватном веза са једном српском породицом из околине Пријепоља (необјављени), као и Мирковићем из Горњег Крушева код Олова.

Први савет за даље истраживање био би тест на J-Y22063, па онда даље са појединачним, и/или дубинским тестовима.

[Небојша]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео предање о пореклу из Старе Херцеговине. Слава и предање се уклапају у сеобу Малешеваца, али хаплогрупа одудара (Малешевци су PH908). У литератури (Семберија, Радмила Кајмаковић) постоји објашњење како је дошло до овога - неки Алексић је био пасторак у роду Цацановића.



Забуну уноси податак да је слава Цацановића (раније Ћурчићи из Којчиновца) Ђурђевдан. Ипак, наводи се да је стара слава рода Игњатијевдан, а и сам тестирани каже да одувек зна само за Игњатијевдан, Ђурђевдан и не спомиње. Ситуацију усложњава (вероватно случајно) чињеница да Алексић чини исти генетички род са Перуничићима из Пљеваља, тј. пљеваљским Ђурђевштацима J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Са Перуничићем чак има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 481=22 и 635=22.

Иако је ситуација мање-више јасна, тј. Алексић није изворно део овог рода, можда наш Велибор Лазић има ближе информације са терена. Интересантно је да у Којчиновцу такође нема родова који славе Игњатијевдан. Радмила Кајмаковић можда није имала потпуне информације. 

У сваком случају, ово је четврти генетички род Y22059 на простору Семберије и Мајевице. Поред Никољштака из Батковића и Мратинштака из Обарске и Угљевика, ту је и хаплотип оног Војаковића (Никољдан), а сада и први сигурни J-Y155375 Алексић, који вероватно води порекло од неког рода који изворно слави Ђурђевдан.

[aleksandar I]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Видјећемо шта ће Велибор написати, али је једно сигурно, у попису Бијељине из 1851. године Голо Брдо није поменуто. Моја претпоставка је да су домаћинства Голог Брда пописана у оквиру Ћипировина. Близу је, а и заједничко им је гробље. Уосталом није поменут ни Којчиновац него Чардачине, а то је ипак нешто ближе Ћипировинама.

Није ми при руци попис, али добро се сјећам да у њему нема Лазића, Јелачића и, чини ми се, Алексића. У сваком случају најстарији предак кога памте је Мирко Алексић (прадеда) и ту би можда могао бити одговор.

[aleksandar I]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео предање о пореклу из Старе Херцеговине. Слава и предање се уклапају у сеобу Малешеваца, али хаплогрупа одудара (Малешевци су PH908). У литератури (Семберија, Радмила Кајмаковић) постоји објашњење како је дошло до овога - неки Алексић је био пасторак у роду Цацановића.



Забуну уноси податак да је слава Цацановића (раније Ћурчићи из Којчиновца) Ђурђевдан. Ипак, наводи се да је стара слава рода Игњатијевдан, а и сам тестирани каже да одувек зна само за Игњатијевдан, Ђурђевдан и не спомиње. Ситуацију усложњава (вероватно случајно) чињеница да Алексић чини исти генетички род са Перуничићима из Пљеваља, тј. пљеваљским Ђурђевштацима J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Са Перуничићем чак има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 481=22 и 635=22.

Иако је ситуација мање-више јасна, тј. Алексић није изворно део овог рода, можда наш Велибор Лазић има ближе информације са терена. Интересантно је да у Којчиновцу такође нема родова који славе Игњатијевдан. Радмила Кајмаковић можда није имала потпуне информације. 

У сваком случају, ово је четврти генетички род Y22059 на простору Семберије и Мајевице. Поред Никољштака из Батковића и Мратинштака из Обарске и Угљевика, ту је и хаплотип оног Војаковића (Никољдан), а сада и први сигурни J-Y155375 Алексић, који вероватно води порекло од неког рода који изворно слави Ђурђевдан.

Praštajte što pišem latnicom;razlog je objektivne prirode (tastatura).

Ostavljam cijeli citat zbog podataka koji će biti vrlo korisni za testiranog sa kojim, očigledno, po različitim linijama imam zajedničkog rađaka. Dakle, informator je  Aleksić koji živi u Golom Brdu. Evo šta mi je saopštio:

1. Izvorno Aleksići su porijeklom iz Puhara (Pučile) sa slavom Sveti mučenik Kalistrat (10.10). Udovica Petra Aleksića iz Puhara sa dva sina (Jovanom i Đokom) preudaje se u Golo Brdo, tj. udaje se za Nikola Cacanovića Crnog i sa njim rađa 4 kćeri. Pastorci Jovan (rođen 1870. i Đoko mlađi brat) uzimaju  slavu zemlje Cacanovića Ignjatijevdan. Rođak uopšte ne spori da oni žive na zemlji Cacanovića.

2.S obzirom na to da ni Nikola Cacanović nema muških naslednika (4 kćeri), u kuću dovodi zeta Milana Ćurčića iz Kojčinovca, koji donosi i zadržava svoju slavu Đurđevdan. To znači da Cacanovići nisu ranije Čurčići i taj podak kod R. Kajmković je pogrešan.

3. Zaključak je da Cacanovići, Aleksići i Čurčići nisu krvno povezani, a izvorna slava Cacanovića je Ignjatijevdan, Ćurčića Đurđevdan a Aleksića Sveti Kalistrat.

Moj informator je bio Nikola Nina Aleksić i bio je vrlo uvjerljiv.

Usput mi je rekao da je jedan od potomaka ove 4 kćeri Cacanovića (udala se u Blagojeviće u Popovima) glumica Ljiljana Blagojević. Ujaci su joj Mitrovići iy Patkovače

[Небојша]

Praštajte što pišem latnicom;razlog je objektivne prirode (tastatura).

Ostavljam cijeli citat zbog podataka koji će biti vrlo korisni za testiranog sa kojim, očigledno, po različitim linijama imam zajedničkog rađaka. Dakle, informator je  Aleksić koji živi u Golom Brdu. Evo šta mi je saopštio:

1. Izvorno Aleksići su porijeklom iz Puhara (Pučile) sa slavom Sveti mučenik Kalistrat (10.10). Udovica Petra Aleksića iz Puhara sa dva sina (Jovanom i Đokom) preudaje se u Golo Brdo, tj. udaje se za Nikola Cacanovića Crnog i sa njim rađa 4 kćeri. Pastorci Jovan (rođen 1870. i Đoko mlađi brat) uzimaju  slavu zemlje Cacanovića Ignjatijevdan. Rođak uopšte ne spori da oni žive na zemlji Cacanovića.

2.S obzirom na to da ni Nikola Cacanović nema muških naslednika (4 kćeri), u kuću dovodi zeta Milana Ćurčića iz Kojčinovca, koji donosi i zadržava svoju slavu Đurđevdan. To znači da Cacanovići nisu ranije Čurčići i taj podak kod R. Kajmković je pogrešan.

3. Zaključak je da Cacanovići, Aleksići i Čurčići nisu krvno povezani, a izvorna slava Cacanovića je Ignjatijevdan, Ćurčića Đurđevdan a Aleksića Sveti Kalistrat.

Moj informator je bio Nikola Nina Aleksić i bio je vrlo uvjerljiv.

Usput mi je rekao da je jedan od potomaka ove 4 kćeri Cacanovića (udala se u Blagojeviće u Popovima) glumica Ljiljana Blagojević. Ujaci su joj Mitrovići iy Patkovače

Хвала пуно, Ацо. Сада је много јасније.

Занимљива је ова ретка слава, Св. Калистрат.

Ево шта Радмила Кајмаковић каже о слављеницима ове ретке славе и селу Пучиле (одакле су Алексићи изворно).



Колико сам успео да видим, код нас је ова слава ограничена управо на простор Семберије и Мачве. Ови што по Мачви славе Св. Калистрата су углавном досељеници из Босне.