Новогодишња ДНК недеља 2024

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла. Акција „Новогодишња ДНК недеља 2024“ ће трајати од 15. до 21. јануара. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Новогодишње ДНК недеље цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта (dnk.poreklo.rs/Pregled-lica).

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2024/01/14/novogodisnja-dnk-nedelja-2024-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

[Мића]

Хоће ли бити списка пријављених?

[НиколаВук]

Ево списка тестираних кандидата из прве две туре из акције "Новогодишња ДНК недеља 2024":

1. тура

1. Раковић, Никољдан, Горачићи, Чачак
2. Вујасиновић, Томиндан, Брубно, Глина
3. Миљковић, Василијевдан, Кољане, Врлика
4. Радановић, Лазаревдан, Брубно, Глина
5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље
6. Станковић, Петковдан, Прилужје, Вучитрн

2. тура

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка, Приједор
8. Лукић, Ђурђиц, Болеч, Београд
9. Берић, Никољдан, Куљани, Двор
10. Нићифоровић, Никољдан, Баљевац, Рашка
11. Војкић, Василијевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј
12. Несторовић, Аранђеловдан, Сељанце, Косовска Митровица
13. Коларевић, Аћимовдан, Почековина, Трстеник
14. Чедић, Ђурђевдан, Жарково, Београд
15. Богосављевић, Стевањдан, Кремна, Ужице
16. Сеизовић, Никољдан, Горња Козица, Сански Мост
17. Јанковић, Митровдан, Јабланица, Чајетина
18. Банић, Марковдан, Нуглашица, Босанско Грахово
19. Недимовић, Ђурђевдан, Јасеница, Босанска Крупа
20. Луковић, Јовањдан, Космача, Куршумлија
21. Нухановић, Хускићи, Лукавац
22. Далифоски, Драгаш, Гора
23. Лукић, Никољдан, Иричићи, Брус
24. Коробов, Новоорловка, Кемерово, Русија
25. Кривокућа, Никољдан, Утиња, Карловац
26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина
27. Ристовић, Ђурђевдан, Опланић, Кнић
28. Николић, Ђурђевдан, Рашевица, Параћин
29. Ћиповић, Петковдан, Даниловград
30. Матић, Јањево, Липљан
31. Поповић, Аранђеловдан, Градња, Врање

[Earthling in Space]

Поздрав свима,

Добио сам сертификат са испитивања у оквиру ДНК недеље. Интересује ме да ли ће се овде коментарисати појединачни резултати, да ли у складу са тим постављамо оно што смо добили, или само треба да сачекам да се анализира тј прокоментарише узорак по узорак...ако је могуће објашњено за гладну публику која је потпуно ван научне терминологије па и читаве ове дисциплине.

Хвала 

[Бакс]

Поздрав свима,

Добио сам сертификат са испитивања у оквиру ДНК недеље. Интересује ме да ли ће се овде коментарисати појединачни резултати, да ли у складу са тим постављамо оно што смо добили, или само треба да сачекам да се анализира тј прокоментарише узорак по узорак...ако је могуће објашњено за гладну публику која је потпуно ван научне терминологије па и читаве ове дисциплине.

Хвала 

Поздрав. Као и сваки пут до сад, коментарисаће се сви резултати појединачно; ви не треба ништа да радите нити да постављате, само да се опустите и сачекате да ваш резултат дође на ред. 

[Nebo]

Чедић, Ђурђевдан, Жарково, Београд

Чувени ресторан "Чедић" у Жаркову 

Чедићи се сматрају за старинце у Жаркову. Биће занимљиво видети резултат.

[Зрно]

19. Недимовић (Ђурђевдан), Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На основу маркера се не може ништа тврдити о низводној грани, осим да се дају смернице, анализирајући и регију и славу. По маркерима је најближи Дробњаковићу из околине Прибоја који исто слави Ђурђевдан. Још њих тројица из околине Нове Вароши и Чачка су сврстани у исти род у нашој табели због славе и блискости у маркерима, пре свега због вредности DYS439=11 која је ретка. Недимовић има исто ту вредност. Нико од ових није радио дубински тест, па и не знамо којој би подграни припадали. Могуће да је тестирани Недимовић, па и ови из Старог Влаха у вези са Стјепановићем из околине Огулина који исто слави Ђурђевдан, а за њега је утврђено да је подграна BY199059>BY198296 која се даље грана на већинске Никољштаке (Дивци и други из Старог Влаха плус много њих из Босне) и ту другу грану Ђурђевштака која је отишла најдаље на запад. А имамо и Крчмара из околине Гламоча (Ђурђевдан) који би опет могао бити у читавој тој групацији, иако на основу маркера то не можемо тврдити. Једино Недимовић да уради велики тест у иностранству, па онда може знати свој статус.

Недимовићи су према литератури (Карановић, Поуње у Бос. крајини) раније били Грковић и дошли из Лике. Информације је тад, 1920-их, давао стари поп Лука Недимовић, управо из Јасенице. Каже да се његов прађед селио и није могао да се скраси и звао се Грковић, па га прозвали Недим, што није нигде много "димио".  Код Недимовића из Дубовика записао је да су дошли из Радића, а раније из Лике. У сваком случају, Недимовићи су карактеристични само за околину Босанске Крупе, а најбројнији су били у Јасеници, одакле су населили и нека друга села, према Карановићу. После Јасенице, најбројнији су 1991. били у селима Гориња, Љусина и Мали Дубовик. Додао бих и Вајкановиће из Јасенице који су настали од Недимовића и карактеристични су само за то село. Муслимана Недимовића има код Бановића (село Сеона).

Текст о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[Кековац]

1. Раковић, Никољдан, Горачићи, Лучани

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. На FTDNA стаблу је ова грана означена SNP-ом PH220. Има карактеристичне вредности DYS456=13 и DYS635=21, што га уз славу Никољдан јасно сврстава уз три тестиране породице: Петровиће из Липовице код Горњег Милановца, Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице са САНУ истраживања из Распоганче/Сјеница. Миграциони правац је судећи према етнографској литератури (Доње Драгачево, Ердељановић; О љубићским селима, Илић) вероватно ишао од Сјенице, преко Доњег Драгачева према околини Чачка и Горњег Милановца.

У монографији Вековања Горачића, Губеревца и Живице за Раковиће из Горачића пише да су се Милан и Млађен Раковић призетили седамдесетих година 19. века у Веселиновиће из Горачића, обојица су из Виче (пронашао сам и податак да су дошли из засеока Љута Крушка), а да су се неки Раковићи досељавали и касније. На пример, у матичним књигама се помиње Радивоје Раковић, рођен 1864. у Вичи, који се у Горачићима 1864. венчао са Видосавом Зимоњић. Бавили су се механџилуком, а Млађен Раковић је био и вешт клесар.

[Небојша]

19. Недимовић (Ђурђевдан), Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На основу маркера се не може ништа тврдити о низводној грани, осим да се дају смернице, анализирајући и регију и славу. По маркерима је најближи Дробњаковићу из околине Прибоја који исто слави Ђурђевдан. Још њих тројица из околине Нове Вароши и Чачка су сврстани у исти род у нашој табели због славе и блискости у маркерима, пре свега због вредности DYS439=11 која је ретка. Недимовић има исто ту вредност. Нико од ових није радио дубински тест, па и не знамо којој би подграни припадали. Могуће да је тестирани Недимовић, па и ови из Старог Влаха у вези са Стјепановићем из околине Огулина који исто слави Ђурђевдан, а за њега је утврђено да је подграна BY199059>BY198296 која се даље грана на већинске Никољштаке (Дивци и други из Старог Влаха плус много њих из Босне) и ту другу грану Ђурђевштака која је отишла најдаље на запад. А имамо и Крчмара из околине Гламоча (Ђурђевдан) који би опет могао бити у читавој тој групацији, иако на основу маркера то не можемо тврдити. Једино Недимовић да уради велики тест у иностранству, па онда може знати свој статус.

Недимовићи су према литератури (Карановић, Поуње у Бос. крајини) раније били Грковић и дошли из Лике. Информације је тад, 1920-их, давао стари поп Лука Недимовић, управо из Јасенице. Каже да се његов прађед селио и није могао да се скраси и звао се Грковић, па га прозвали Недим, што није нигде много "димио".  Код Недимовића из Дубовика записао је да су дошли из Радића, а раније из Лике. У сваком случају, Недимовићи су карактеристични само за околину Босанске Крупе, а најбројнији су били у Јасеници, одакле су населили и нека друга села, према Карановићу. После Јасенице, најбројнији су 1991. били у селима Гориња, Љусина и Мали Дубовик. Додао бих и Вајкановиће из Јасенице који су настали од Недимовића и карактеристични су само за то село. Муслимана Недимовића има код Бановића (село Сеона).

Текст о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

По Карановићу, ово је "стариначки" род Грковић-Недимовић. Требали би им бити сродни још Пузићи, Марићи, Пурари, Жиге, Лонићи и Вајкановићи. Марићи из околине Цазина су тестирани, али припадају хаплогрупи I2-PH908. Од Грковића из Поуња нико није тестиран, али јесу Грковићи из Лике (двојица на 23andMe су I2-S17250).

За ову причу може бити интересантан и резултат једног Недимовића са 23andMe. Непознато порекло, хаплогрупа R1b-L23.

[НиколаВук]

Следи списак кандидата из треће туре акције "Новогодишња ДНК недеља 2024":

3. тура

32. Перић, Никољдан, Коретиште, Гњилане
33. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит, Фоча
34. Цалић, Аранђеловдан, Баточина
35. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац
36. Михајловић, Алимпијевдан, Пиносава, Београд
37. Давидовић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани
38. Вучић, Алимпијевдан, Давидовац, Сврљиг
39. Косанић, Никољдан, Сремски Михаљевци, Пећинци
40. Пејчић, Аранђеловдан, Церев Дел, Пирот
41. Давидов, Ђурђевдан, Дероње, Оџаци
42. Ђорић, Св. Мина, Чапљинац, Дољевац
43. Филиповић, Врачевдан, Пасјане, Гњилане
44. Недељковић, Петковдан, Јунаке, Зубин Поток
45. Инић, Никољдан, Делеуша, Билећа
46. Станковић, Митровдан, Осипаоница, Смедерево
47. Стојановић, Савиндан, Пашинац, Прокупље
48. Јосимовић, Никољдан, Нови Бечеј
49. Игњатовић, Никољдан, Глибовац, Смедеревска Паланка
50. Тинтор, Врачевдан, Чавловица, Двор
51. Димитријевић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан
52. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац
53. Видојковић, Ђурђиц, Старо Корито, Књажевац
54. Петровић, Никољдан, Рсовци, Пирот
55. Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац
56. Мрђеновачки, Никољдан, Шабац
57. Анђелковић, Ђурђевдан, Велики Купци, Крушевац
58. Станковић, Аранђеловдан, Добротин, Лесковац
59. Мулалић, Вареш
60. Терзић, Никољдан, Самаила, Краљево
61. Стошић, Св. Јован Милостиви, Милутовац, Трстеник
62. Нановић, Митровдан, Дросато (Патарос), Килкис (Кукуш), Грчка
63. Лазаревић, Јовањдан, Кусовац, Кнић
64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац
65. Мартић, Јовањдан, Миочић, Дрниш
66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица
67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин
68. Ђорђевић, Врачевдан, Мачковац, Куршумлија
69. Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи, Ваљево
70. Звекић, Јовањдан, Мол, Ада
71. Јевтић, Јовањдан, Стубленица, Уб
72. Марић, Петковдан, Биниће, Рашка
73. Павловић, Стевањдан, Барич, Обреновац
74. Петровић, Аранђеловдан, Дајићи, Ивањица

[serbsky]

64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац

Ово ће бити занимљиво, Крњићи (Јовановићи и Радовановићи) су уз Лојиће (Павловиће) и Душиће (Јовановиће 2) најстарији родови у селу, стариначки. Потомци су Јована, који је учествовао у устанцима, у једној борби му је Турчин сабљом одсекао уво, па су га у селу прозвали Крња, јер је “био окрњен”. Јовановићи су од његовог сина Павла, а Радовановићи од другог сина, Радована. Љубомир Павловић у књизи “Колубара и Подгорина” износи доста података о родовима у Доњем Лајковцу, али је све непрецизно и у доброј мери нетачно. У питању је фамилија моје бабе по мајци. Хвала рођаку, на дугогодишњем истраживању историје села и порекла родова, можда ово и чита… 🤣

[Црна Гуја]

17. Јанковић, Митровдан, Јабланица, Чајетина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP6343>Y105217. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS385=11-13, снижену DYS643=9 и врло високу Y-GATA-H4=13. Наведене вредности га поуздано смештају у род А, где има потпуно поклапање на 25 маркера са Бјелићем из Заостра код Берана и једним далматинским католиком из околине Клиса. Бјелић такође слави Митровдан, тако да нема сумње да Јанковић и он припадају истом генетичком роду. Њиховој повезаности додатно иде у прилог и предање које је навео тестирани Јанковић, да су даљим пореклом са севера Црне Горе, а што се поклапа и са доступном литературом:

Крајем 18. века досељени су:

–Јанковићи су из Црне Горе, најпре били у Бранешцима па Јанко дође за сестру Радову (Радовиће), славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/25/poreklo-prezimena-selo-jablanica-cajetina/

[Црна Гуја]

24. Коробов, Новоорловка, Кемеровска област, Руска Федерација

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Поседује врло специфичан хаплотип, и нема ближих поклапања ни у нашој табели ни у доступним страним базама (са мање од 6 разлика на 23 маркера). Једини начин да се утврди млађа подграна је додатно тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да му је предак у Сибир (Кемеровску област) досељен из Орловске губерније (град Орел).

[Ojler]

8. Лукић, Ђурђиц, Болеч/Београд, I2-Y3120

Тестирани је навео да у Болечу живе најмање седам генерација. Презиме им је настало половином 19. века по претку Луки.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS385a=13, DYS458=16, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS576=19. Технички најближи овом резултату је хаплотип Каровића (Мрчајевци/Чачак, Лазаревдан) са поклапањем 20/23, али деле само један (слабије) карактеристичан маркер, DYS19=17, па се чини да је ова сличност без стварног филогенетичког значаја.

Тестираном преостаје да покуша да дође до конкретнијих сазнања неким од дубинских тестова (WGS, BigY).

[Црна Гуја]

26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12, као и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Овај род је груписан на простору Ибарског Колашина, а даље порекло им је из Црне Горе. Још једна карактеристика припадника овог рода је да поред Ђурђевдана славе и Илиндан, а управо то је и тестирани навео за своје Јовановиће. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице, од Дробњака из Рипња се разликује на 2, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина на 3 од 23 маркера. Од већине припадника рода Г1 са простора Ибарског Колашина разликује се на 2-3 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог прилично великог и раширеног рода није дубински тестиран, препорука за Јовановића је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су се очеви преци у Црнче доселили у првој половини 19. века из Топличког краја, и да су се тада презивали Косовљанин. Према породичном предању, пре Топлице су живели у Ибарском Колашину, што је недвосмислено потврђено овим тестом. У Црнчу постоји чак седам фамилија које славе Ђурђевдан и Илиндан, и које су све досељене из Топлице, па Јовановићи сигурно потичу од једне од њих:

Родови су:

–Павићи, Трањићи, Ћуковићи и Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се пре 200 година из Беле Реке од Топлице а тамо са Косова. Али неки кажу да су пореклом из Црне Горе. Из овог рода је био кнез Милоје и његов брат „коџа“ Панта (Пана).

–Петровићи и Чуљковићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Топлице када и Павићи (Тодоровићи) са којима се сматрају да су један род.

–Попићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. И они су из Топлице и дошли су када Павићи и Чуљковићи са којима се сматрају да су један род.

https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/

[Рус]

24. Коробов, Новоорловка, Кемеровска област, Руска Федерација

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Поседује врло специфичан хаплотип, и нема ближих поклапања ни у нашој табели ни у доступним страним базама (са мање од 6 разлика на 23 маркера). Једини начин да се утврди млађа подграна је додатно тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да му је предак у Сибир (Кемеровску област) досељен из Орловске губерније (град Орел).

Прилично често презиме ("короб" - кутија) код нас али за етничке Русе сасвим није типична хаплогрупа. Можда тестирани узео презиме мајке.

[Aca]

26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12, као и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Овај род је груписан на простору Ибарског Колашина, а даље порекло им је из Црне Горе. Још једна карактеристика припадника овог рода је да поред Ђурђевдана славе и Илиндан, а управо то је и тестирани навео за своје Јовановиће. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице, од Дробњака из Рипња се разликује на 2, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина на 3 од 23 маркера. Од већине припадника рода Г1 са простора Ибарског Колашина разликује се на 2-3 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог прилично великог и раширеног рода није дубински тестиран, препорука за Јовановића је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су се очеви преци у Црнче доселили у првој половини 19. века из Топличког краја, и да су се тада презивали Косовљанин. Према породичном предању, пре Топлице су живели у Ибарском Колашину, што је недвосмислено потврђено овим тестом. У Црнчу постоји чак седам фамилија које славе Ђурђевдан и Илиндан, и које су све досељене из Топлице, па Јовановићи сигурно потичу од једне од њих:

https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/

Моји су Павићи. Јовановићи имају исто предање и славу али нисмо иста хаплогрупа.

[Кековац]

11. Војкић, Василијевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, роду Мацура. Међутим, нема блиских хаплотипова у бази СДКП, пре свега због специфичних вредности на маркерима DYS385b(14/15), DYS437(16/15) и DYS481(27/25). Због исте славе, могле би му бити блиске две породице из Трибња код Стариграда и поред разлике на по четири маркера од упоредива 23.

Тестирани је навео да је стари породични надимак био Војкан. Ердељановић у Драгутиновићy, данашњем Новом Милошеву, помиње само једну породицу неутврђеног порекла са славом Василијевданом, а то су Сентмиклошеви - Кетелушеви.

Препорука за даље тестирање, WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA.

[ДушанВучко]

26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12, као и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Овај род је груписан на простору Ибарског Колашина, а даље порекло им је из Црне Горе. Још једна карактеристика припадника овог рода је да поред Ђурђевдана славе и Илиндан, а управо то је и тестирани навео за своје Јовановиће. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице, од Дробњака из Рипња се разликује на 2, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина на 3 од 23 маркера. Од већине припадника рода Г1 са простора Ибарског Колашина разликује се на 2-3 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог прилично великог и раширеног рода није дубински тестиран, препорука за Јовановића је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су се очеви преци у Црнче доселили у првој половини 19. века из Топличког краја, и да су се тада презивали Косовљанин. Према породичном предању, пре Топлице су живели у Ибарском Колашину, што је недвосмислено потврђено овим тестом. У Црнчу постоји чак седам фамилија које славе Ђурђевдан и Илиндан, и које су све досељене из Топлице, па Јовановићи сигурно потичу од једне од њих:

https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/

Упознат сам делимично са тим родом преко Гилета (Живковић, Војмислићи, раније Рујиште, Ибарски Колашин) и баш је занимљиво да се у више места понавља та упареност I1P109 и овог рода R1a, са славом Ђурђевдан/ Илиндан . И код њега у Рујишту, где су Степановићи R1a, и код Илића и новотестираног Јовановића из Црнче, и поменуо ми је да иста упареност постоји и у Рипњу (и свуда су имали предање да су род). Изгледа да је преслава Илиндан почела да се преславља у Ибарском Колашину (тамо је јак култ Св. Илије, и то је заветина у више села), а овом роду R1a припадају и Компировићи и старији Клицановићи који су можда старинци у Иб. Колашину. Можда су се они селили са Косова у Дробњак, па се тамо прибратили Дробњацима, па су онда заједно кренули у Иб. Колашин? Живковићи су и стари кумови са Соврлићима, који славе Св. Мрату, али су чини ми се иста грана као и ови R1a родови који су се прибратили Дробњацима? Било би добро да Аца Илић можда тестира приватне Живковићеве СНПове, иако су на стаблу удаљени око 600 година, дефинитивно су били део исте сеобе из Дробњака и део исте симбиозне приче са R1a Дробњацима. Ово је можда занимљивији резултат Јовановића, него да је испао I1P109, јер је само "зацементирао" ову P109/R1a, Ђурђевдан /Илиндан симбиозу на још једној локацији

[ДушанВучко]

Занимљиво је и то, како ми Гиле рече, да је на простору Иб. Колашина, много више R1a родова Ђурђевдан Илиндан, него оних који су I1P109, па онда би било логичније да је до прибраћибања дошло у Дробњаку (можда сеоба R1a старинаца И . Колашина у Дробњак, кратак боравак тамо и прибраћивање, и повратак у Иб. Колашин са делом I1a Дробњака . Тешко је поверовати да се нека већина прибрати мањини у неком месту (напр. у Ибарском Колашину, где је било више ове гране R1a него I1P109 и где су старинци).
Родова са овом комбинацијом слава има доста и у Левчу, тако да се вероватно и тамо крију ове две гране (тј. највероватније, јер је ова комбинација показала стабилност у присуству ових грана, није то разуђено као напр. код Лучиндан/Марковдан, где много различитих грана)

[Бакс]

11. Војкић, Василијевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, роду Мацура. Међутим, нема блиских хаплотипова у бази СДКП, пре свега због специфичних вредности на маркерима DYS385b(14/15), DYS437(16/15) и DYS481(27/25). Због исте славе, могле би му бити блиске две породице из Трибња код Стариграда и поред разлике на по четири маркера од упоредива 23.

Тестирани је навео да је стари породични надимак био Војкан. Ердељановић у Драгутиновићy, данашњем Новом Милошеву, помиње само једну породицу неутврђеног порекла са славом Василијевданом, а то су Сентмиклошеви - Кетелушеви.

Препорука за даље тестирање, WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA.

Да ли ово значи да су Војкићи раније одвојени од осталих које називамо Мацурама?

[Иван Вукићевић]

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка (село Доња Марићка, заселак Миодраговићи), Приједор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=17 и DYS570=21. Посебно је необична вредност маркера DYS389i=17, пошто је на том маркеру модална вредност 13 за грану FGC11450.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане/Крушевац
- необјављен резултат, Савиндан, Велика Жупа/Пријепоље
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављен резултат, Никољдан, Лудбрешки Иванац/Расиња
- Вранић, Томиндан, Баја/Мађарска
- Рак, Јовањдан, Словинци/Суња
- необјављен резултат, Савиндан, Пријепоље

Тестирани је навео да су Миодраговићи присутни у Марићкој најкасније од 1800. године.

[ВелиборЛазић13]

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка (село Доња Марићка, заселак Миодраговићи), Приједор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=17 и DYS570=21. Посебно је необична вредност маркера DYS389i=17, пошто је на том маркеру модална вредност 13 за грану FGC11450.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане/Крушевац
- необјављен резултат, Савиндан, Велика Жупа/Пријепоље
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављен резултат, Никољдан, Лудбрешки Иванац/Расиња
- Вранић, Томиндан, Баја/Мађарска
- Рак, Јовањдан, Словинци/Суња
- необјављен резултат, Савиндан, Пријепоље

Тестирани је навео да су Миодраговићи присутни у Марићкој најкасније од 1800. године.

Турски попис из 1850/51 потврђује наводе тестираног јер се презиме Миодраговић (додуше, у облику Мијодраговић) среће у једном домаћинству у Марићкој и два домаћинства у Свратинској. Најстарији је управо домаћин овог домаћинства у Марићкој, Илија, рођен 1770, са којим су у домаћинству један син - Којо, рођен 1805, четири унука и један праунук (рођен 1860 - за Бањалучки санџак овај је попис допуњаван бар до 1862). Битно је напоменути да је име Илијиног оца Јован, што значи да епонима Миодрага треба тражити још даље у прошлости - свакако најкасније 1730-их, а вјероватно и раније.

[Тимар]

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка (село Доња Марићка, заселак Миодраговићи), Приједор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=17 и DYS570=21. Посебно је необична вредност маркера DYS389i=17, пошто је на том маркеру модална вредност 13 за грану FGC11450.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане/Крушевац
- необјављен резултат, Савиндан, Велика Жупа/Пријепоље
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављен резултат, Никољдан, Лудбрешки Иванац/Расиња
- Вранић, Томиндан, Баја/Мађарска
- Рак, Јовањдан, Словинци/Суња
- необјављен резултат, Савиндан, Пријепоље
Тестирани је навео да су Миодраговићи присутни у Марићкој најкасније од 1800. године.

Турски попис из 1850/51 потврђује наводе тестираног јер се презиме Миодраговић (додуше, у облику Мијодраговић) среће у једном домаћинству у Марићкој и два домаћинства у Свратинској. Најстарији је управо домаћин овог домаћинства у Марићкој, Илија, рођен 1770, са којим су у домаћинству један син - Којо, рођен 1805, четири унука и један праунук (рођен 1860 - за Бањалучки санџак овај је попис допуњаван бар до 1862). Битно је напоменути да је име Илијиног оца Јован, што значи да епонима Миодрага треба тражити још даље у прошлости - свакако најкасније 1730-их, а вјероватно и раније.

Браво за наше Миодраговиће. Честитам.

[ДушанВучко]

Браво за наше Миодраговиће. Честитам.

Што да се каже неком браво ако испадне генетски нешто? Браво је за постигнуће (нека делатност), не за нешто што је тако како јесте

[ДушанВучко]

Што да се каже неком браво ако испадне генетски нешто? Браво је за постигнуће (нека делатност), не за нешто што је тако како јесте

Да се искупим за дигресију, може "честитам на резултату"

[Кековац]

Да ли ово значи да су Војкићи раније одвојени од осталих које називамо Мацурама?

Мислим да не значи, него само значи да су за сада једини тестирани у новооткривених грани, која има потенцијал да буде стара неколико векова. Међутим, без детаљнијег теста ништа поуздано не може да се каже.

[Тимар]

Што да се каже неком браво ако испадне генетски нешто? Браво је за постигнуће (нека делатност), не за нешто што је тако како јесте

БРАВО, великоумни човјече. Да ја и од тебе нешто научим.

Нама је битно да се што више презимена тестира у нашем родном крају. До сада у кругу од 10 км тестирано је 27 презиме, и сваком новом презимену се радујемо. Радујте се и ви. 

[ДушанВучко]

БРАВО, великоумни човјече. Да ја и од тебе нешто научим.

Нама је битно да се што више презимена тестира у нашем родном крају. До сада у кругу од 10 км тестирано је 27 презиме, и сваком новом презимену се радујемо. Радујте се и ви. 

То је за браво, подухват, слажем се . Ја сам мислио да се обраћаш тестираном због добијеног резултата 

[Бакс]

Мислим да не значи, него само значи да су за сада једини тестирани у новооткривених грани, која има потенцијал да буде стара неколико векова. Међутим, без детаљнијег теста ништа поуздано не може да се каже.

Хвала, Кековче

[Uzi]

3. Миљковић, Василијевдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494

Од модалног хаплотипа за FT182494 грану се разликује на два маркера. Има снижену вредност DYS393=13, и повишену вредност DYS570=20. Нема ни једно потпуно поклапање, а од ближих поклапања вреди споменути Гарића (Никољдан) из Кољана. Миљковић се од Гарића разликује на два маркера, али деле повишену вредност DYS570=20.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке из литературе: Према Симићу Миљковићи су од Промине (Дрниш) дошли у Кољане. По предању су из Црне Горе, а предак Миљко Поповић из места Загоре (Грбаљ) је дошао у Далмацију. Према Ердељановићу Поповићи су од крвне освете из Загарача пребегли у Грбаљ.

Васиљевдан је врло ретка слава код N2 породица, тако да на основу резултата постоји могућност да је тестирани ближе повезан са неком од N2 породица из Кољана које славе Никољдан: Гарићи, Катићи, Бокуни.

[Miodragovic]

Турски попис из 1850/51 потврђује наводе тестираног јер се презиме Миодраговић (додуше, у облику Мијодраговић) среће у једном домаћинству у Марићкој и два домаћинства у Свратинској. Најстарији је управо домаћин овог домаћинства у Марићкој, Илија, рођен 1770, са којим су у домаћинству један син - Којо, рођен 1805, четири унука и један праунук (рођен 1860 - за Бањалучки санџак овај је попис допуњаван бар до 1862). Битно је напоменути да је име Илијиног оца Јован, што значи да епонима Миодрага треба тражити још даље у прошлости - свакако најкасније 1730-их, а вјероватно и раније.

Hvala gospodine Lazicu! Kako se moze doci do vise tih podataka iz turskog vremena?

[Небојша]

5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Мутација на брзомутирајућем маркеру 439 (12 уместо модалних 11) приближава овај хаплотип неким родовима, али с обзиром на географску раздаљину, вероватно да нема већи значај.

Интересантна може бити веза са једном породицом из околине Новог Пазара, са необјављеног истраживања. Та породица негује предање о пореклу из Дробњака.

Припадници овог генетичког рода најчешће славе Јовањдан и Ђурђевдан, а раширени су од Дробњака, преко Рашке и Старог Влаха, све до Крајине.

На Балкану генетички рођаци постоје још међу Бугарима (Y14439*)
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

[Небојша]

23. Лукић, Никољдан, Иричићи, Брус, J2a-Z6055>Y14439


Лукић, као и претходно објављени Пантовић, припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је, изузев вероватно скорије промене на маркеру 385b (18), у потпуности модалан за ову подграну код нас, па када су поклапања у питању важи исто што и за остале припаднике овог рода (Стари Влах, Рашка, Херцеговина, Крајина).

У селу Никољдан славе Давидовићи и Лукићи, који су досељени из истог краја као и преци Недељковића (Лучиндан/Марковдан) - Трновице у Врховини на Копаонику.
https://www.poreklo.rs/2018/11/11/poreklo-prezimena-seli-iricici-brus/

С обзиром да Аврамовићи J2a-Y14439 из Жуча код Куршумлије славе управо Лучиндан, не знам да ли би могли бити у сродству са овим Недељковићима. Слава/преслава су ипак типичне за род Никшића. Више о овој вези на теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.8020

[ВелиборЛазић13]

Hvala gospodine Lazicu! Kako se moze doci do vise tih podataka iz turskog vremena?

Нема на чему. Превод пописа из 1850/51. за Ваш крај је урађен. Покушавам да ријешим финансирање и самог превода и објављивања. До тада гледаћу да бар допуним податке о тестиранима из тог краја на овај начин, а Ви ми пишите путем приватне поруке за више информација о Вашој породици.

[Небојша]

27. Ристовић, Ђурђевдан, Опланић, Кнић, J2a-Z467>FT156422


Реч је о добро профилисаном генетичком роду, са матицом на простору Рашке и Старог Влаха. Преко 70% тестираних из овог рода слави Ђурђевдан, неважно да ли су у Старом Влаху, Крајини, или Шумадији.

Међусобно су сви генетички веома блиски, са јако малим одступањима у маркерима. Заправо је хаплотип Ристовића највише измутирао у односу на неки општи хаплотип овог рода. Промене на 389I/II 14/31 и DYS19=16.

У коментарима испод текста о пореклу становништва Опланића, може се наћи податак да су Ристовићи староседеоци у селу.
https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-oplanic-knic/

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-FT156422/

[Драган Обреновић]

5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Мутација на брзомутирајућем маркеру 439 (12 уместо модалних 11) приближава овај хаплотип неким родовима, али с обзиром на географску раздаљину, вероватно да нема већи значај.

Интересантна може бити веза са једном породицом из околине Новог Пазара, са необјављеног истраживања. Та породица негује предање о пореклу из Дробњака.

Припадници овог генетичког рода најчешће славе Јовањдан и Ђурђевдан, а раширени су од Дробњака, преко Рашке и Старог Влаха, све до Крајине.

На Балкану генетички рођаци постоје још међу Бугарима (Y14439*)
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

Обзиром да је имамо неколико десетина тестираних у табели Српског ДНК пројекта који припадају овој хаплогрупи, а ни један резултат на YFull стаблу, препорука за господина Пантовића је да поручи WGS тест (Nebula Genomics, Dante Labs) и пошаље резултат на YFull, чиме би прецизно сазнао не само најмлађу грану мушке лозе којој припада, већ би помогао да се дубински профилише цео род J2a Дробњака, који је бројно и географски доста раширен.

[drajver]

2. Вујасиновић, Томиндан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Све вриједности хаплотипа су мање више модалне, једино посједује повишен DYS389-I=33. Уколико се узме у обзир ова вриједност, крсна слава и географска блискост, мислим да би Вујасиновићи могли бити повезани са банијским Метикошима из Бијелих Вода/Глина. Ову везу свакако треба и SNP провјерити, јер поред свих наведених повезница, постоји и приличан број разлика на укупном хаплотипу између Метикоша и Вујасиновића. Међутим, треба поменути да Вујасини из Босанске крајине (из Босанске Бојне) који славе Томиндан по предању потичу од Крнета. А Крнетићи су такође тестирани као I2-PH908. Иако не дијеле карактеристичне вриједности са Вујасиновићем укупни хаплотип им не стоји далеко (4/23). Није искључено да су и Вујасиновићи и Метикоши и Крнетићи дио једног разгранатог рода томинштака у Крајини.

Тестирани наводи предање о поријеклу из Босанске крајине (а помиње и Васојевиће, не знам у ком контексту). Вујасиновићи са овом славом су били присутни на подручју села Брезово Поље и Брубно/Глина. Нисам сигуран у ком таласу сеобе су ови Вујасиновићи дошли на Банију. Колико видим било је неких пребјега Вујасиновића из Босанске крајине на Банију током Лаудоновог рата.

[drajver]

4. Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристичније вриједности, DYS19=17 и DYS549=12. Мало је компликованија ситуација код овог тестираног. Навео је податак да његови потичу од једног Бјелајца из Мајских Пољана/Глина који је прижењен у Радановиће. Дакле ово не би требао бити резултат Радановића, Лазарева субота већ Бјелајаца, Никољдан из Мајских Пољана. Тестирани су Бјелајци из Доњих Кукурузара, који славе Никољдан, и за које претпостављам да су повезани са Бјелајцима из Мајских Пољана. Ипак хаплотип ових Бјелајаца и тестираног Радановића није баш близак (7/24 маркера разлике). И поред ове значајне разлике треба поменути да и Радановић и Бјелајац посједују карактеристичну вриједност DYS549=12, која се чини стабилном за Бјелајчеву грану I-Y264947, јер је и Панчевачки који твори грану са Бјелајцем посједује. Да ствар буде компликованија, хаплотип тестираног Радановића најближи је, бар технички гледано, хаплотипу Буњевца Војнића из Суботице (2/24 разлике),а Војнић је близак са породицама из Далмације које славе Лазареву суботу. Предлажем тестираном да уради или SNP панел, или дубински тест како би се ове везе потврдиле или оповргнуле.

О поријеклу Бјелајаца писано је и раније:

Бјелајци су потврђени у Велешњи током друге половине XVIII века и тада су имали најмање једну породичну задругу у селу.

На списку Јелачићевих хусара (један од шест ешалона Банске хусарске регименте) из 1772. године, пописан је Радоје Бјелајац, рођен око 1730. године у Велешњи (дакле, Бјелајци су присутни у Велешњи још од прве половине XVIII века):

[Кековац]

13. Коларевић, Аћимовдан, Почековина, Трстеник

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модала одступа на позицијама DYS481=25 и DYS549=12. Због географске блискости би могао да му буде близак Боћић из Доњих Вратара са којим има потпуно поклапање али на упоредивих 17 маркера, који не обухватају оне маркера на којима Коларевићев хаплотип одступа од модала, па ова веза може бити упитна. Поменуо бих и резултат Вукомановића из места Дулене код Крагујевца чији се резултат на упоредивих 25 маркера разликује само на позицији DYS481.

У књизи Подгочка насеља трстеничког краја Момчила Тодосијевића пише да је Коларевић Микаило дошао на мираз у Рашковиће из Велике Дренове. Станоје Мијатовић у књизи Темнић из 1905. године наводи Коларовиће из Велике Дренове, који славе Аранђеловдан, а који су се доселили из Срема, што генетика за сада не може да потврди.

[Петар М. Демић]

2. Вујасиновић, Томиндан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Све вриједности хаплотипа су мање више модалне, једино посједује повишен DYS389-I=33. Уколико се узме у обзир ова вриједност, крсна слава и географска блискост, мислим да би Вујасиновићи могли бити повезани са банијским Метикошима из Бијелих Вода/Глина. Ову везу свакако треба и SNP провјерити, јер поред свих наведених повезница, постоји и приличан број разлика на укупном хаплотипу између Метикоша и Вујасиновића. Међутим, треба поменути да Вујасини из Босанске крајине (из Босанске Бојне) који славе Томиндан по предању потичу од Крнета. А Крнетићи су такође тестирани као I2-PH908. Иако не дијеле карактеристичне вриједности са Вујасиновићем укупни хаплотип им не стоји далеко (4/23). Није искључено да су и Вујасиновићи и Метикоши и Крнетићи дио једног разгранатог рода томинштака у Крајини.

Тестирани наводи предање о поријеклу из Босанске крајине (а помиње и Васојевиће, не знам у ком контексту). Вујасиновићи са овом славом су били присутни на подручју села Брезово Поље и Брубно/Глина. Нисам сигуран у ком таласу сеобе су ови Вујасиновићи дошли на Банију. Колико видим било је неких пребјега Вујасиновића из Босанске крајине на Банију током Лаудоновог рата.

Врло занимљив резултат.

Вујасиновићи су половином XIX вијека имали по једну породичну задругу у селима Брезово Поље и Брубно.

Метикоши спадају међу родове чије је присуство документовано на Банији још крајем XVII вијека, док су Вујасиновићи на Банију прешли тек током или након аустријско-турског рата вођеног од 1788. до 1791. године (у истом периоду на подручје Двора прелазе и Крнете, односно данашње Крњете).

[Петар М. Демић]

4. Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристичније вриједности, DYS19=17 и DYS549=12. Мало је компликованија ситуација код овог тестираног. Навео је податак да његови потичу од једног Бјелајца из Мајских Пољана/Глина који је прижењен у Радановиће. Дакле ово не би требао бити резултат Радановића, Лазарева субота већ Бјелајаца, Никољдан из Мајских Пољана. Тестирани су Бјелајци из Доњих Кукурузара, који славе Никољдан, и за које претпостављам да су повезани са Бјелајцима из Мајских Пољана. Ипак хаплотип ових Бјелајаца и тестираног Радановића није баш близак (7/24 маркера разлике). И поред ове значајне разлике треба поменути да и Радановић и Бјелајац посједују карактеристичну вриједност DYS549=12, која се чини стабилном за Бјелајчеву грану I-Y264947, јер је и Панчевачки који твори грану са Бјелајцем посједује. Да ствар буде компликованија, хаплотип тестираног Радановића најближи је, бар технички гледано, хаплотипу Буњевца Војнића из Суботице (2/24 разлике),а Војнић је близак са породицама из Далмације које славе Лазареву суботу. Предлажем тестираном да уради или SNP панел, или дубински тест како би се ове везе потврдиле или оповргнуле.

О поријеклу Бјелајаца писано је и раније:

Ускоро ћемо добити резултате изворних Радановића, па ћу након тога детаљно писати о њима.

Што се тиче Бјелајаца из Мајских Пољана, они ту током друге половине XVIII вијека имали најмање 3 породичне задруге у селу, док су 1772. године поименично пописани Ђурађ Бјелајац и Дамјан Бјелајац.

[Слобо]

5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Мутација на брзомутирајућем маркеру 439 (12 уместо модалних 11) приближава овај хаплотип неким родовима, али с обзиром на географску раздаљину, вероватно да нема већи значај.

Интересантна може бити веза са једном породицом из околине Новог Пазара, са необјављеног истраживања. Та породица негује предање о пореклу из Дробњака.

Припадници овог генетичког рода најчешће славе Јовањдан и Ђурђевдан, а раширени су од Дробњака, преко Рашке и Старог Влаха, све до Крајине.

На Балкану генетички рођаци постоје још међу Бугарима (Y14439*)
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

Да ли је ова одредница Ј2а род Дробњака нешто ново или сам ја нешто лоше упратио? Грана Y14439 је у књизи о Херцеговцима другачије названа. Хвала

[Небојша]

Да ли је ова одредница Ј2а род Дробњака нешто ново или сам ја нешто лоше упратио? Грана Y14439 је у књизи о Херцеговцима другачије названа. Хвала

У Херцеговини овој хаплогрупи припадају Дошле и Михојевићи. У Дробњаку старинци Милашиновићи и Кујунџићи (Лазаревићи). Када је ситуација оваква, због оријентације је увек практичније род назвати именом познатијег/већег племена. У овом случају Дробњака.

То радимо и код осталих хаплогрупа, нпр. све M205 називамо уопштеним именом Кричи, иако је упитно да ли сви имају везе са Кричком. Наравно, могуће да ни сви Y14439 из Рашке, Старог Влаха и Крајине немају директне везе са Дробњаком (врло вероватно), али једна од матица им је свакако дробњачко племе.

Није захвално овим именом звати нпр. касније усељенике, или родове који су генетички повезани са њима, иако је и то легитимно из овог аспекта. Али, Милашиновићи и Лазаревићи су они Дробњаци "са дна каце" што би се рекло, таман колико и Новљани I1-FGC22045."

[Кековац]

14. Чедић, Ђурђевдан, Жарково, Београд

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Најближи би могао да буде један необјављен резултат са САНУ истраживања из Великих Црљана од кога се разликује на једном маркеру DYS389II, али зато деле исту повишену вредност DYS385a=14. Исту разлику има и са две тестиране породице из Доњих Подгорја код Мркоњић Града, па иако се разликују још и на позицији DYS570 може да се каже да вероватно постоји сродност са Чедићем, имајући у виду и исту славу. Можда му је близак и Вукомановић из села Дулене, слава Ђурђиц, од кога се разликује такође на две позиције, DYS385a и DYS389II. Без дубинских тестова се тешко може разрешити порекло Чедића, тако да препоручујем WGS или BigY-700 тест.

Чедићи су стара породица у Жаркову чији се чланови помињу на свим познатим пописима од 19. века (1839, 1867), па на даље. Риста Николић у књизи Околина Београда из 1903. наводи да су Чедићи једна од старих породица у Жаркову чије порекло није познато. Тестирани је навео да су према предању дошли у Жарково из збегова.

[Небојша]

31. Поповић, Аранђеловдан, Градња, Врање, J2b-M241>Z638


У селу неколико родова слави Аранђеловдан. Тестирани није оставио родовски надимак, па не знамо тачно од ког рода воде порекло. У породици је са мушке стране било пуно свештеника, учитеља и официра. Порекло становништва села Градња, Врање: https://www.poreklo.rs/2016/06/09/poreklo-prezimena-selo-gradnja-vranje/

Реч је о подграни J2b-M241>L283>Z638>PH1751>Z38299. Хаплотипом су блиске две породице из околине Фоче. Фулини (муслимани) из Челебића и Божовићи (Ђурђевдан) из Фоче. Разлика постоји на маркеру DYS635. С обзиром на географску раздаљину, упитно је да ли ова поклапања имају и практични значај.

Такође, 1-2 маркера разлике постоји и са неким српским родовима са Косова и из Македоније, па би због географије најпре требало испитати ту генетичку везу.

Препорука је свакако неки од дубљих тестова (WGS, BIGY700), како би се род генетички профилисао.

[drajver]

9. Берић, Никољдан, Куљани/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује само једну карактеристичнију вриједност маркера- DYS437=14. По укупном хаплотипу најближи му је Париповић (3/23), Никољдан, Бунић/Удбина. Ову везу додатно јача и чињеница да обе породице славе Никољдан и да су са подручја Крајине. Оно што не иде у прилог овој вези је чињеница да Париповић нема каракатристичну вриједност DYS437=14 коју има Берић. Самим тим, ову генетичку блискост требало би додатно и SNP провјерити. Од хаплотипа Берића није далеко ни хаплотип Таминџије из Херцеговине (3/23), али он слави Ђурђевдани и географски није близак. Са друге стране, Таминџија такође посједује вриједност DYS437=14. И ово би имало смисла провјерити SNP тестом. Тестирани се од Берића из Ламовите/Приједор који слави Стевањдан разликује на 7/23 маркера разлике и чини се да нису блиски.

Берићи који славе Никољдан били су присутни у банијским насељима Гвозданско и Куљани у дворској општини. А Берића је на подручју горњокарловачке епархије било још у Бијелнику/Петриња, Пањанима/Костајница и Крстињи/Војнић, али не знам које славе славе. Тестирани је оставио податак да им је прислава била св.Стефан.

[Петар М. Демић]

9. Берић, Никољдан, Куљани/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује само једну карактеристичнију вриједност маркера- DYS437=14. По укупном хаплотипу најближи му је Париповић (3/23), Никољдан, Бунић/Удбина. Ову везу додатно јача и чињеница да обе породице славе Никољдан и да су са подручја Крајине. Оно што не иде у прилог овој вези је чињеница да Париповић нема каракатристичну вриједност DYS437=14 коју има Берић. Самим тим, ову генетичку блискост требало би додатно и SNP провјерити. Од хаплотипа Берића није далеко ни хаплотип Таминџије из Херцеговине (3/23), али он слави Ђурђевдани и географски није близак. Са друге стране, Таминџија такође посједује вриједност DYS437=14. И ово би имало смисла провјерити SNP тестом. Тестирани се од Берића из Ламовите/Приједор који слави Стевањдан разликује на 7/23 маркера разлике и чини се да нису блиски.

Берићи који славе Никољдан били су присутни у банијским насељима Гвозданско и Куљани у дворској општини. А Берића је на подручју горњокарловачке епархије било још у Бијелнику/Петриња, Пањанима/Костајница и Крстињи/Војнић, али не знам које славе славе. Тестирани је оставио податак да им је прислава била св.Стефан.

Берићи из Куљана и Пањана потичу од Берића из Гвозданског, који су у поменута два села прешли крајем XIX или почетком XX вијека. Дакле, Берићи из Гвозданског, Куљана и Пањана прослављају Никољдан и истог су поријекла, док Берићи из Бијелника прослављају Јовањдан. Преслава Стевањдан је вјероватно новијег датума, пошто се код банијских родова обиљежавала само крсна слава.

Присуство Берића потврђено је у Гвозданском током друге половине XVIII вијека и тада су имали најмање 3 породичне задруге у селу. Занимљиво је да су крајем XIX вијека били познати по изради грнчарије, тј. били су чувени лончари.

[drajver]

16. Сеизовић, Никољдан, Горња Козица/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује хаплотип близак модалу, уз неколико немодалних вриејдности маркера DYS389-II=32, DYS458=16, DYS576=17. Ове вриједности, слава Никољдан и географска позиција Сеизовића прилично увјерљиво сврстава у крајишки (змијањски) род Кондића-Јеличића гдје су још тестирани: Јеличићи из Борковића/Бања лука, Кондићи из Цикота/Приједор и Рунићи из Ведрог Поља/Босански Петровац. Занимљив је детаљ да на 23 маркера, Сеизовић има пуно поклапање са једном необјављеном породицом из околине Рашке која такође слави Никољдан, међутим због географске удаљености не може се прецизно одредити карактер ове везе.

Сеизовићи са славом Никољдан у парохији Козице записани су у Шематизму крајем 19. вијека. Иако је тестирани навео да су из Горњих Козица, подјела насеља из 1991. године их лоцира на подручју насеља Доње Козице. Неких Сеизовића било је и у селу Вилуси/Градишка 1991. године, могуће да су од ових из Козица (не знам коју славу славе). У сваком случају, Сеизовићи би могли бити прилично стари на подручју Козица, с обзиром да је и сам генетички род којем припадају (Кондићи-Јеличићи) поријеклом са Змијања.

[НиколаВук]

Следи списак кандидата из четврте туре узорака, која је предата у понедељак:

4. тура

75. Мијаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ
76. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац
77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес
78. Растовић, Јовањдан, Срб, Грачац
79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање
80. Лечић, Томиндан, Вранеша, Нова Варош
81. Самарџић, Никољдан, Врановина, Нови Пазар
82. Самарџић, Ђурђевдан, Батковићи, Невесиње
83. Јовановић, Никољдан, Вучак, Крушевац
84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина
85. Хана, Мосул, Ирак
86. Марковић, Аранђеловдан, Црнче, Јагодина
87. Мацић, Ђурђевдан, Рајац, Неготин
88. Никша, Никољдан, Копић, Гламоч
89. Стеванов, Никољдан, Деска, Сегедин
90. Анђелић, Никољдан, Раденка, Кучево
91. Марковић, Никољдан, Смолућа, Лукавац

[drajver]

21. Нухановић, Хускићи/Лукавац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично карактеристичну вриједност DYS438=9. Ову вриједност има и породица Дучић из Луга/Требиње (славе Ђурђевдан), али је по укупном хаплотипу прилично далеко од Нухановића, тако да не вјерујем да постоји ближа веза. Са друге стране, необјављена истарска породица посједује и DYS438=9 и још низ немодалних вриjeдности маркера које посједује и Нухановић, као што су нпр. DYS19=15, DYS481=29, па би ту везу требало детаљније SNP провјерити, тј. добро би било да Нухановић тестира SNP Y84307. Иначе, ако не узимамо у обзир ове карактеристичне маркере, Нухановићу је по укупном хаплотипу најближи Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови/Бијељина (3/23 разлике), који и географски није далеко па би ову везу требало узети у обзир и евентуално SNP провјерити.

Нухановић је доста често презиме код муслиманског становништва у Босни и присутно је на више локација. Немам неких детаљнијих података о Нухановићима из Хускића код Лукавца.

[Драган Обреновић]

6. Станковић, Св. Петка, Прилужје/Вучитрн, R1b-U152

Припада хаплогрупи R1b-U152, односно тзв. западној R1b. Једино ближе поклапање у табели Српског ДНК пројекта је са необјављеним резултатом из Лесковца, који је на жалост тестиран на само 17 STR маркера. Хаплотипови се разликују на дуалном маркеру DYS385 (11-14 наспрам 12-14), међутим обзиром на исту славу (Петковдан), релативну малу географску удаљеност, као и чињеницу да деле карактеристичне вредности маркера DYS458=15, ово поклапање по свему судећи има филогенетски значај.

Тестирани Станковић је у упитнику навео да је старо презиме Чунгић, као и да су се Чунгићи у Прилужје доселили из Македоније, из села Бразда, код Скопља.

Предање се поклапа се оним што је о Чунгићима у Прилужју забележио Атанасије Урошевић у књизи "Косово" (1965):

ПРИЛУЖЈЕ. –— Село је у равници измећу Лаба и Ситнице, на простору где се Лаб пред својим ушћем знатно (до на 1 км) приближава Ситници тако да до једне иди друге реке од седа нема више од 300m. Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу (према Лабу) и Доњу махалу (према Ситници). Откако је 1923. добило истоимену железничку станицу на прузи Скопље — К. Митровица, село је почело да се шири према станици и већ је допрло до ње.

У селу се држао један стариначки род. Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.

Родови:
- Машићи (3 куће, Св. Јован Крститељ), старинци.
– Терентићи (4 куће, Св. Јован Крститељ), досељени из Лаба крајем 18. века.
— Чунгићи (4 куће, Св. Петка) и Бугарићи (2 куће, Св. Никола), досељени од Скопља кад и Терентићи.
— Парлићи (6 кућа, Св. Петка), досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак, да избегну крвну освету.
...

Препорука за Станковића је да уради FTDNA Big Y-700 тест или WGS тест (Nebula Genomics, Dante Labs) чиме би се прецизно профилисала ова мушка лоза, односно одредила најмлађа подграна хаплогрупе R1b-U152 којој Станковићи припадају.

[Милош]

10. Нићифоровић, Никољдан, Баљевац, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 391=10, 389II=32, 570=19, 481=29. Једина разлика на 481 је са једним тестираним из Боровића код Рашке. Како је код тестираног из Боровића ту још нижа вредност 28, јасно је да је та разлика занемарљива и да се ради о блиским рођацима. Мањи проблем представља слава, јер овај старинички род из Боровића слави Јовањдан, где се јављају и Нићифоровићи.

Недовићи, Нићифоровићи, Маринковићи, Аксентијевићи и Николићи су један род. Сви славе Јовањдан. Овде су од старина – „од бир-вакта“.

https://www.poreklo.rs/2015/07/23/poreklo-prezimena-selo-borovice-raska/

Тестирани је навео да се у Баљевац доселио његов прадеда Димитрије из Носољина. Очито да је предак тестираног дошао из Боровића у Носољин на мираз и преузео нову славу.

Свакако предлог за неки WGS тест.

[Милош]

12. Несторовић, Аранђеловдан, Сељанце, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино би издвојио 389II=30. Због славе, географске близине, али и предања да потичу од Морачана из Борчана (Лепосавић), дефинитивно му је близак један тестирани у оквиру КиМ подухвата из околине Звечана. Имају две разлике на упоредива 23 маркера.

Павловић у Сељанцу спомиње Јовановиће које славе Аранђеловдан досељене из Борчана.

https://www.poreklo.rs/2018/09/21/poreklo-prezimena-selo-seljance-kosovska-mitrovica/

https://www.poreklo.rs/2018/09/15/poreklo-prezimena-sela-borcane-i-rucmance-leposavic/

Са друге стране тестирани наводи да потичу од Нестора Савића из Борчана.

Сељанце је последњих 200 година имало већинско албанско становништво, а само село је сматрано делом Бајгорске Шаље. Данас нема Срба у њему.

Препорука за Несторовића неки од WGS тестова.

[LazarNes]

12. Несторовић, Аранђеловдан, Сељанце, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино би издвојио 389II=30. Због славе, географске близине, али и предања да потичу од Морачана из Борчана (Лепосавић), дефинитивно му је близак један тестирани у оквиру КиМ подухвата из околине Звечана. Имају две разлике на упоредива 23 маркера.

Павловић у Сељанцу спомиње Јовановиће које славе Аранђеловдан досељене из Борчана.

https://www.poreklo.rs/2018/09/21/poreklo-prezimena-selo-seljance-kosovska-mitrovica/

https://www.poreklo.rs/2018/09/15/poreklo-prezimena-sela-borcane-i-rucmance-leposavic/

Са друге стране тестирани наводи да потичу од Нестора Савића из Борчана.

Сељанце је последњих 200 година имало већинско албанско становништво, а само село је сматрано делом Бајгорске Шаље. Данас нема Срба у њему.

Препорука за Несторовића неки од WGS тестова.

Hvala vam puno na detaljnoj analizi! Otac je potvrdio da imamo rođake u okolini Zvečana po muškoj liniji.
Prema predanju mi potičemo iz plemena Rovčana iz mesta Mrtvo Duboko (Crna Gora).
Ne zna se tačan razlog prelaska iz Crne Gore u Borčane. Verujem da se to dogodilo, kako je gospodin Pavlović i napisao u svojoj knjizi, početkom 18. veka.
U njegovoj knjizi se pominju tri prezimena moračana iz Borčana - Marisavljevići, Anđelkovići i Spasojevići. Kasnije je verovatno izvedeno mnogo više prezimena iz ta tri, jer su nam poznate neke porodice iz Borčana sa kojima smo dalji rođaci, kao što su Gajići koji slave Aranđelovdan.
Voleo bih da znam da li postoji bilo kakvo podudaranje na markerima sa pripadnicima plemena Rovčana ili Moračana. Takva informacija bi nam puno značila, ukoliko je moguće to utvrditi, kako bismo možda mogli da potvrdimo tu priču i saznamo nešto više o poreklu.

Hvala još jednom.
Lazar

[Милош]

Hvala vam puno na detaljnoj analizi! Otac je potvrdio da imamo rođake u okolini Zvečana po muškoj liniji.
Prema predanju mi potičemo iz plemena Rovčana iz mesta Mrtvo Duboko (Crna Gora).
Ne zna se tačan razlog prelaska iz Crne Gore u Borčane. Verujem da se to dogodilo, kako je gospodin Pavlović i napisao u svojoj knjizi, početkom 18. veka.
U njegovoj knjizi se pominju tri prezimena moračana iz Borčana - Marisavljevići, Anđelkovići i Spasojevići. Kasnije je verovatno izvedeno mnogo više prezimena iz ta tri, jer su nam poznate neke porodice iz Borčana sa kojima smo dalji rođaci, kao što su Gajići koji slave Aranđelovdan.
Voleo bih da znam da li postoji bilo kakvo podudaranje na markerima sa pripadnicima plemena Rovčana ili Moračana. Takva informacija bi nam puno značila, ukoliko je moguće to utvrditi, kako bismo možda mogli da potvrdimo tu priču i saznamo nešto više o poreklu.

Hvala još jednom.
Lazar

Као што сам написао, хаплотип је скоро па модалан, па је врло тешко рећи да ли има неких подударања на простору Мораче. О пореклу од Ровчана искрено први пут чујем. Из тог разлога једино неки  напреднији тест би био од користи.

[Кековац]

28. Николић, Ђурђевдан, преслава Ђурђиц, Рашевица, Параћин

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модалног одступа на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе, што га уз исту славу и преславу, као и географску блискост, вероватно сврстава у групу од неколико до сада тестираних породица у коју спадају Вукомановић из Дулене код Крагујевца, Боћић из Доњих Вратара код Александровца и Коларевић из Почековине код Трстеника. Поред тога Николић има и карактеристичну вредност DYS570=18, која га издваја од осталих из поменутог скупа. Има потпуно поклапање на 23 маркера са двојицом тестираних из околине Шипова у Босанској Крајини, који такође славе Ђурђевдан, али је због географске удаљености и различитих миграторних подручја ова веза вероватно од мањег значаја у односу на поменуте блиске хаплотипова из оближњих места.

Тестирани је навео да је презиме његове породице раније било Трифуновић, међутим у мени познатој етнографској литератури се не помиње ни презиме Трифуновић, као ни презиме Николић у Рашевици, али зато има забележених бројних других породичних презимена са славом Ђурђевдан и преславом Ђурђицом у Рашевици. За све њих је Станоје Мијатовић навео да су пореклом са Косова (видети https://www.poreklo.rs/2014/11/22/poreklo-prezimena-selo-rasevica-paracin/). Блиских хаплотипова, али са другом славом, имамо међу неким необјављеним резултатима са Централног Косова, па се може рећи да предање може имати генетских основа, иако би било добро да се тестовима високе резолуције та могућност провери.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula), како би се овај род у потпуности профилисао.

[zoranns]

28. Николић, Ђурђевдан, преслава Ђурђиц, Рашевица, Параћин

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модалног одступа на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе, што га уз исту славу и преславу, као и географску блискост, вероватно сврстава у групу од неколико до сада тестираних породица у коју спадају Вукомановић из Дулене код Крагујевца, Боћић из Доњих Вратара код Александровца и Коларевић из Почековине код Трстеника. Поред тога Николић има и карактеристичну вредност DYS570=18, која га издваја од осталих из поменутог скупа. Има потпуно поклапање на 23 маркера са двојицом тестираних из околине Шипова у Босанској Крајини, који такође славе Ђурђевдан, али је због географске удаљености и различитих миграторних подручја ова веза вероватно од мањег значаја у односу на поменуте блиске хаплотипова из оближњих места.

Тестирани је навео да је презиме његове породице раније било Трифуновић, међутим у мени познатој етнографској литератури се не помиње ни презиме Трифуновић, као ни презиме Николић у Рашевици, али зато има забележених бројних других породичних презимена са славом Ђурђевдан и преславом Ђурђицом у Рашевици. За све њих је Станоје Мијатовић навео да су пореклом са Косова (видети https://www.poreklo.rs/2014/11/22/poreklo-prezimena-selo-rasevica-paracin/). Блиских хаплотипова, али са другом славом, имамо међу неким необјављеним резултатима са Централног Косова, па се може рећи да предање може имати генетских основа, иако би било добро да се тестовима високе резолуције та могућност провери.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula), како би се овај род у потпуности профилисао.

Jesu li ta dvojica iz okoline Sipova sa kojima ima potpuno poklapanje Milicic i Djukic

[zoranns]

Na osnovu vrednosti ova dva markera rekao bih da jesu Milicic i Djukic.

[Uzi]

25. Кривокућа, Никољдан, Утиња, Карловац

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Има повишену вредност на маркеру DYS389ii=30. На 25 упоредива маркера има потпуно поклапање са Бијеловићем из Сасовића код Херцег Новог. Бијеловић слави Јовањдан па је упитно да ли постоји ближа веза низводније од FGC28435 гране.

Тестирани је у упитнику записао две верзије доласка Кривокућа на Кордун, а то је из Црне Горе у време Чарнојевића, и из централне Србије у 18. веку.

Утиња је насељавана у више етапа у периоду између 1685. и 1718. године. Већ 1699. године има 60 српских кућа. Најранији запис за Кривокуће којег сам успео да нађем у Утињи/Мањеровићу је из 1788. године. Кривокућа такође има у Лици, где су пописани 1712. године. Не знам коју славу славе Кривокуће у Лици, али у Б. Крајини има Кривокућа са славом Никољдан који би требало да су даљим пореклом су из Лике.

Савет за даље тестирање је дубински тест код Данте или Небуле.

[Петар М. Демић]

25. Кривокућа, Никољдан, Утиња, Карловац

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Има повишену вредност на маркеру DYS389ii=30. На 25 упоредива маркера има потпуно поклапање са Бијеловићем из Сасовића код Херцег Новог. Бијеловић слави Јовањдан па је упитно да ли постоји ближа веза низводније од FGC28435 гране.

Тестирани је у упитнику записао две верзије доласка Кривокућа на Кордун, а то је из Црне Горе у време Чарнојевића, и из централне Србије у 18. веку.

Утиња је насељавана у више етапа у периоду између 1685. и 1718. године. Већ 1699. године има 60 српских кућа. Најранији запис за Кривокуће којег сам успео да нађем у Утињи/Мањеровићу је из 1788. године. Кривокућа такође има у Лици, где су пописани 1712. године. Не знам коју славу славе Кривокуће у Лици, али у Б. Крајини има Кривокућа са славом Никољдан који би требало да су даљим пореклом су из Лике.

Савет за даље тестирање је дубински тест код Данте или Небуле.

Кривокућа са крсном славом Никољдан има од XVIII вијека и у Тремушњаку (Банија).

[Кековац]

Jesu li ta dvojica iz okoline Sipova sa kojima ima potpuno poklapanje Milicic i Djukic

Јесу.

[Earthling in Space]

25. Кривокућа, Никољдан, Утиња, Карловац

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Има повишену вредност на маркеру DYS389ii=30. На 25 упоредива маркера има потпуно поклапање са Бијеловићем из Сасовића код Херцег Новог. Бијеловић слави Јовањдан па је упитно да ли постоји ближа веза низводније од FGC28435 гране.

Тестирани је у упитнику записао две верзије доласка Кривокућа на Кордун, а то је из Црне Горе у време Чарнојевића, и из централне Србије у 18. веку.

Утиња је насељавана у више етапа у периоду између 1685. и 1718. године. Већ 1699. године има 60 српских кућа. Најранији запис за Кривокуће којег сам успео да нађем у Утињи/Мањеровићу је из 1788. године. Кривокућа такође има у Лици, где су пописани 1712. године. Не знам коју славу славе Кривокуће у Лици, али у Б. Крајини има Кривокућа са славом Никољдан који би требало да су даљим пореклом су из Лике.

Савет за даље тестирање је дубински тест код Данте или Небуле.

Zahvaljujem na rezultatima!
Ukoliko postoji mogućnost detaljnije analize podataka (po cenovniku udruženja) bio bih Vam zahvalan, posebno što se tiče ovog navedenog poklapanja sa Bijelovićem. Probaću da prođem neki kurs ili objašnjenje za početnike šta znače povišeni markeri i kako se dobijeni rezultati čitaju, ne bih vam oduzimao vreme na to.

Svako dobro 

[Иван Вукићевић]

29. Ћиповић, Петковдан, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS549=13. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Ћиповићи су по предању Бјелопавлићи, што је овим резултатом и потврђено. Братство је настало на следећи начин:
Бјелопавлићи > Митровићи > Петрушиновићи > Групковићи > Ђуровићи > Ћиповићи

Петар Шобајић у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима наводи следеће:
Ђуровићи (Групковићи) се деле на неколико малих браства, а та су: Жуњићи, Шкеровићи, Кржићи, Петровићи, Баџовићи, Ћиповићи, Рекићи и Мињавчевићи. Куће су им расуте по Петрушиновићима. У Ожмидријену их има 19 кућа, прешке су онде из Слатине пре око 200 година. У Слатини (Чукос, Пољица и Долови) 16. к., Петровића у Копиту Петровића 6 к., На Главици 9 к., у Косовом Лугу 16 и у Спужу 3 к. Има Групковића давно исељених у Задру и Сарајеву.

[Uzi]

Кривокућа са крсном славом Никољдан има од XVIII вијека и у Тремушњаку (Банија).

Хвала Петре. Било би добро да се и неко од њих тестира.

Zahvaljujem na rezultatima!
Ukoliko postoji mogućnost detaljnije analize podataka (po cenovniku udruženja) bio bih Vam zahvalan, posebno što se tiče ovog navedenog poklapanja sa Bijelovićem. Probaću da prođem neki kurs ili objašnjenje za početnike šta znače povišeni markeri i kako se dobijeni rezultati čitaju, ne bih vam oduzimao vreme na to.

Svako dobro 

Нема на чему. Што се тиче везе са Бијеловићем, најлакши начин да се провери да ли постоји ближа веза низводно од FGC28435 је директан тест на грану Y89317 којој припада Бијеловић: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108214

Тренутна процена старости гране FGC28435 је 650 година. Према тој процени заједнички предак свих припадника FGC28435 гране живео је у другој половини 14. века. Због "младости" гране незахвално је распоредити припадност некој грани само на основу маркера. Припадност Кривокућа грани FGC28435 је позната већ од раније, потврдом директног теста на ту грану.

[Кековац]

15. Богосављевић, Стевањдан, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Од модала одступа на две вредности DYS570 (19/20) која је прилично честа и DYS635 (22/21) која је много ређа и имају је неке породице из Старог Влаха које славе Никољдан, од којих се пак Богосављевић разликује на неким другим позицијама па вероватно ипак нису превише блиски. Нема потпуно поклапање ни са једним до сада тестираним на пројекту.

У етнографској литератури се помиње да су се Богосављевићи доселили у Кремна у другој половини 18. века из Гатачког поља у Херцеговини. Имајући то у виду вероватно Богосављевићи припадају роду Шумњака - стевањштака чија је матица у подручјима Шуме и Површи требињске у требињско-хумској области. Овај род је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS тест (Dante, Nebula).

[Иван Вукићевић]

30. Матић, римокатолик, Јањево, Липљан, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS643=14, која је карактеристична за грану E-PH2180.
На једном маркеру се разликује од хаплотипа следећег тестираног:
- Тунгуз, Јовањдан, Сливља/Гацко (род Копривица и Тупањаца)
На два маркера се разликује од хаплотипа следећег тестираног:
- Динчић, Аранђеловдан, Лескова Бара/Сурдулица
На два маркера, при чему је једна разлика за две вредности, разликује се од хаплотипа следећег тестираног:
- Поповић, Ђурђевдан, Петрово Село/Кладово (род Хераковића из Његуша)

Најбоље би било да тестирани уради дубљи тест (WGS или BigY) ради прецизног утврђивања млађе гране. Друга могућност за даље тестирање је да се уради СНП тест на млађу грану E-FT178289, којој припада род Копривица и Тупањаца, с обзиром да најближе поклапање има са Тунгузом, који припада том роду.

Тестирани је у упитнику навео да Матићи по предању потичу из Дубровника, као и већина Јањеваца. Генерацијама су се бавили филигранством и златарством, а неки су били и ливци и металурзи. Најстарији предак кога памте је Мате Ђонић, по коме су вероватно и добили презиме.

[Одисеј]

С обзиром на хаплогрупу, географско поријекло и раније презиме, највјероватније се ради о славизираним албанским (гегијским) католицима.
Код Јањеваца би свакако требало да је та патрилинеарна генетика најзаступљенија.

[Христифор]

Први пресек стања за овогодишњу ДНК недељу на 28 објављених резултата.

И2а-8 (27.5%) 7-Дин Југ (87.5%) / 1 Дин Север (12.5%)
И1-6 (21.4%)
J2a-3 (10.7%)
Е-В13-3 (10.7%)
Р1а-2 (7.1%)
Р1б-2 (7.1%)
Н2-2 (7.1%)
Ј2Б-1 (3.5%)
Л1-1 (3.5%)

[Зрно]

72. Марић (Петковдан), Биниће, Рашка

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а по свему судећи низводној грани FT49714 (род Пипера). Има потпуно поклапање на 25 маркера са Дугалићем из оближњег Баљевца, који је радио дубински тест и установљена му је још нижа грана FT51725. Марић са још неколико Пипера има потпуно поклапање на 23 маркера. Дугалић је једини Z2705 који слави Лазареву суботу и постоје индиције да то није њихова изворна хаплогрупа. Могуће да је предак тих Дугалића од Марића или неких који су им врло блиски. За Мариће из Бинића у литератури пише да су Поповићи. Тестирани је навео да су дошли из Чечине код Ивањице, а старином да су из околине Берана, а тамо постоји један необјављени са славом Петковдан од којег се разликује на једном од 17 упоредивих маркера.

https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Небојша]

37. Давидовић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани, J2b-M205>Y22059


Давидовићи су од деда Давида, чији су синови били Андрија и Младен. Давид се одселио из Шиповика (или Косатице) код код Нове Вароши. Неки тврде да су Кукићи и Давидовићи једног порекла. Како су можда и Давидовићи из Косатице а пошто им је иста слава Ђурђевдан, ово тврђење може бити истинито.

Кукићи су од Петра Куке, који се доселио у време Карађорђева похода на Сјеницу из села Косатице код Нове Вароши. Зна се да је био мајстор, зидар и дрводеља, славе Ђурђевдан.

извор: https://www.poreklo.rs/2014/07/17/poreklo-prezimena-selo-lisice-lucani/

Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375, веома раширеној у западној Србији. Давидовићу су блиски неки родови који такође славе Ђурђевдан, Чаркићи из Рогатице, Ковачевићи из Церове (Крупањ), као и Поровићи (муслимани) из Сељана код Пријепоља. Савет је свакако неки од дубинских тестова (BIGY700), а када су појединачни SNP тестови у питању, најпре би требало проверити фочанско-крички J-FT422756.

[Небојша]

47. Стојановић, Савиндан, Пашинац, Прокупље, J2b-M241>Z638


Реч је о подграни J2b-M241>Z638>Z38299. Карактиристике овог хаплотипа условно могу бити вредности 439=11 и 635=22. Постоји блиско генетичко поклапање са Илићем из истог села. Илић такође слави Савиндан. Интересантно да обе породице негују предање о пореклу из околине Црне Траве, тако да је реч о шопској струји у Топлици. Овакво предање има реалну основу, с обзиром да у североисточном делу Македоније, тачније у околини Кратова, постоји једно блиско поклапање (необјављено истраживање).

[Небојша]

50. Тинтор, Св. Врачи, Чавловица, Двор, J2b-M205>Y22059


Крајишким Тинторима је матица на простору Северне Далмације. У питању је подграна J2b-Y22063 (DYS587=20). Тинтору из Чавловице близак је генетички раније тестирани Тинтор из Доњег Жировца код Двора. Може се рећи да је карактеристика овог хаплотипа M205 слављеника Врачевдана вредност 16 на маркеру DYS570.

До сада су тестирани (сви J2b-M205/Y22059):

Тинтор, Св. Врачи, Смоковић, Земуник Доњи, Далмација
Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, Далмација
Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, Банија
Тинтор, Св. Врачи, Чавловица, Двор, Банија
Тинтор, Св. Врачи, Грачац, Лика (23andMe)

Тинтори чине исти генетички род са крајишким Вујновићима (слава Св. Врачи).

[Петар М. Демић]

50. Тинтор, Св. Врачи, Чавловица, Двор, J2b-M205>Y22059


Крајишким Тинторима је матица на простору Северне Далмације. У питању је подграна J2b-Y22063 (DYS587=20). Тинтору из Чавловице близак је генетички раније тестирани Тинтор из Доњег Жировца код Двора. Може се рећи да је карактеристика овог хаплотипа M205 слављеника Врачевдана вредност 16 на маркеру DYS570.

До сада су тестирани (сви J2b-M205/Y22059):

Тинтор, Св. Врачи, Смоковић, Земуник Доњи, Далмација
Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, Далмација
Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, Банија
Тинтор, Св. Врачи, Чавловица, Двор, Банија
Тинтор, Св. Врачи, Грачац, Лика (23andMe)

Тинтори чине исти генетички род са крајишким Вујновићима (слава Св. Врачи).

Тинтори из Чавловице потичу од Тинтора из сусједног Жировца, у коме је њихово присуство потврђено током XVIII вијека. По свему судећи, прелазак дијела Тинтора из Жировца у Чавловицу десио се крајем XVIII или почетком XIX вијека. Према подацима из црквених књига крштених, вјенчаних и умрлих парохије Жировац, Тинтори су 1857. године имали најмање 2 породичне задруге у Чавловици.

[drajver]

41. Давидов, Ђурђевдан, Дероње/Оџаци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро модални хаплотип, са само једном специфичнијом вриједношћу маркера, DYS576=16. Има већи број ближих поклапања, али ниејдно од тих ближих поклапања не посједује DYS576=16 тако да је веза, с обзиром на модалност хаплотипа упитна. На подручју Бачке, по укупном хаплотипу, Давидову је најближи Коларов из Ковиља који слави Ђурђиц (разликује се од Давидова у два маркера од 23, при чему му је DYS576=18). Од слављеника Ђурђевдана, најближи му је Рудан из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (1/23 разлике, и то управно на  DYS576), али због географске удаљености и модалности хаплотипа та веза је слабо извјесна. Укратко, без дубинских тестова мало шта конкретно о генетичким везама може да се каже.

У попису парохијана Дероња из 1783. године помињу се два домаћинства Давидова/Давидоваца. Претпостављам да се ради о тестираним Давидовима.
"133. Дом Георгије Давидова: Георгије 26, жена његова Макрена 20, Јелисавета кћер његова 6.
134. Дом Кирила Давидовца: Кирил 30, Була жена његова 28, удовица Наста мати његова 61, Григорие син њен 20, жена његова 18, Макрена кћер његова 9, Лука син Кирин 11, Макрена кћер Кирина 4, Јован брат 23."

[Срки Вук]

50. Тинтор, Св. Врачи, Чавловица, Двор, J2b-M205>Y22059


Крајишким Тинторима је матица на простору Северне Далмације. У питању је подграна J2b-Y22063 (DYS587=20). Тинтору из Чавловице близак је генетички раније тестирани Тинтор из Доњег Жировца код Двора. Може се рећи да је карактеристика овог хаплотипа M205 слављеника Врачевдана вредност 16 на маркеру DYS570.

До сада су тестирани (сви J2b-M205/Y22059):

Тинтор, Св. Врачи, Смоковић, Земуник Доњи, Далмација
Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, Далмација
Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, Банија
Тинтор, Св. Врачи, Чавловица, Двор, Банија
Тинтор, Св. Врачи, Грачац, Лика (23andMe)

Тинтори чине исти генетички род са крајишким Вујновићима (слава Св. Врачи).

Тинтора има и у Доброшевићима код Сарајева (макар их је прије рата ту било), о њима се каже следеће: "Тинтори из Доброшевића су старином из Котара на граници Крајине. Доселио им се ђед Тодор прије 90 година и најприје је био у најму. Славе Св. Врачи."

[drajver]

70. Звекић, Јовањдан, Мол/Ада

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Племића који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Овај род карактеришу сљедеће изразито карактеристичне вриjeдности које и Звекић посједује: DYS385ab=14-14, DYS437=13, YGATAH4=8. Сам Звекић посједује и неке своје вриједности маркера које одударају од модалних за овај род: DYS389-I/II=14-31, DYS458=17, DYS533=12. По укупном хаплотипу, најближи му је Надаждин из Пребиловаца/Чапљина (4/23) који такође слави Јовањдан, па је могуће да директнија веза постоји. Иначе, сam овај род би требао бити доста стар на подручју некадашњег Захумља. Припада му више предањски неповезаних родова са подручја долине Неретве. Јавља се још код Срба у Далмацији, Лици, Старом Влаху, западној Србији, укратко у зонама динарских миграција.

Презиме Звекић није пописано у попису Мола из 1720. годинe, али га 1747. године налазимо у Ковиљу, 1796. године у Мокрину(Банат) а 1805. године у Суботици. У Темишвару су Звекићи били позната трговачка породица. Не знам да ли постоји родословна веза између свих ових Звекића.

[Небојша]

53. Видојковић, Ђурђиц, Старо Корито, Књажевац, J2a-L70


У селу староседеоци, од којих води порекло највећи број родова, славе углавном Ђурђевдан. Више о пореклу становништва Старог Корита: https://www.poreklo.rs/2019/08/25/poreklo-prezimena-selo-staro-korito-knjazevac/

Хаплотип специфичан због ретке вредности 12-12 на маркеру 385ab, која се практично и не појављује у базама код L70. Остали маркери се пак лепо уклапају у ову подграну, али опет нема потпуних, ни ближих поклапања. И као што је то Ивица писао на теми о J2a-L70, на једном релативно малом географском простору (источна/југоисточна Србија), постоји велика концентрација и разноврност хаплогрупе J2a-L70. Уколико је тестирани заинтересован, било би добро профилисати ову J2a-L70 грану у будућности.

[Ивица Јовановић]

постоји велика концентрација и разноврност хаплогрупе J2a-L70.

До те мере да се човек запита шта се ту дешава.

[Небојша]

постоји велика концентрација и разноврност хаплогрупе J2a-L70.

До те мере да се човек запита шта се ту дешава.

Рим вероватно.

[Ивица Јовановић]

Рим вероватно.

Када смо већ код тога узорак из Виминацијума је поставлјен на фтДНА стабло (под J2a-L70). Можда су и други постављени из истог рада.

[Драган Обреновић]

20. Луковић, Јовањдан, Космача/Куршумлија, R1b-U152

Луковић је у упитнику навео да су преци пореклом из села Космача код Куршумлије, а још даљим пореклом из села Адрани, код Краљева.

Маркери који одступају од модалних вредности за припаднике хаплогрупе R1b-U152 у табели СДНКП су DYS391=10 и нарочито YGATAH4=12.

Најближи други тестирани у табели Српског ДНК пројекта на нивоу 23 упоредива маркера су:

• Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (дистанца 2/23)
• Куртовић, Аранђеловдан, Пријепоље (дистанца 2/23)
• Нејавни резултат, Аранђеловдан, околина Лазаревца (дистанца 2/23)

Сви други хаплотипови су на дистанци 4/23 или још већој.

Међу наведеним релативно ближим поклапањима, ипак се посебно издваја Обућина, како због исте славе, тако и због чињенице да обојица деле ретку вредност маркера DYS391=10.

Обзиром да нема баш блиских а дубински профилисаних поклапања, препорука за Луковића је да уради велики тест, Big Y-700 или WGS (Nebula Genomics, Dante Labs) чиме би прецизно утврдио најмлађу хаплогрупу којој припада, односно позицију на филогенетском стаблу.

[Небојша]

66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, J1-ZS9949


Тадић припада код нас најраширенијој J1 подграни, односно роду Влаховића (Херцеговина), или Синобада (Крајина). Краћи текст о овом роду: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Генетички постоји потпуно поклапање са Мандрапама (Никољдан) из околине Чапљине. Од њих је родом Свети новомученик Вукашин из Клепаца. Осим тога, Тадићима су блиски и Бабићи (Никољдан) из Поткозарја, Јањатовићи (Јовањдан) из Лике и Срема, као и Радовићи из Велике Врањске код Шапца. Вредности које спајају све ове породице су 13-20 на 385ab и 26 на 481.

Тестирани је као предање навео одломак из књиге о пивским Тадићима и потенцијалној вези са Тадићима из Лаћарка. Извеснија је међутим веза са крајишким Јовањштацима, због природне везе између Крајине и Срема.

[Небојша]

71. Јевтић, Јовањдан, Стубленица, Уб, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да су 1804 из Мачве дошли у Звечку (Обреновац), а 1813 прешли у Стубленицу. Помиње се да су из пемена Зеке Буљубаше. Презиме је од чукундеде Јевте, а старије презиме било је Зарић. У литератури постоје слични подаци: "Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан." https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-stublenica-ub/
 
По свој прилици је реч о подграни J2b-M241>Z638>Z631. Нема ближих поклапања у нашем днк пројекту, због низа специфичних вредности за ову грану (393=13, 437=15, 389II=30, 481=21, итд.) Свакако би било пожељно да Јевтић уради неки од дубинских тестова (BIGY700, WGS).

[Ojler]

18. Банић, Марковдан, Нуглашица/Босанско Грахово, I2-Y3120>S17250>Y4882>FT109402

Тестирани је навео да је раније породично презиме било Љубоја, што потврђује и генетички тест. Банић наиме припада истом крајишком роду као и раније тестирани Љубоја из Копљевића код Мркоњић Града, који такође слави Марковдан. Поред Љубоје и Банића овом роду припадају још и Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан), Зороје (Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица, Никољдан), Зороја (Павловац Вребачки/Госпић, Никољдан), Пролић (Тријебово/Мркоњић Град, Михољдан) и један тестирани са подручја Баније са славом Никољдан, чији резултат још није објављен.

Карактеристике модалног хаплотипа овог рода су маркери DYS391=10 и DYS385a=15, које за сада поседују сви његови тестирани припадници, па и Банић. Хаплотип Банића поред тога поседује и приватну карактеристику DYS389i=14.

На YFull стаблу су се за сада издвојиле две млађе гране овог рода: I2-FT109387 (TMRCA 950 ybp) у којој су Пролић и Бугарин Спасов и I2-Y279925 (TMRCA 650 ybp) у којој је Зороја са једним непознатим резултатом. Зато Банићу препоручујем барем проверу ова два SNP-a, а ако је у могућности свакако и геномски тест као најбољи избор.

[Ojler]

57. Анђелковић, Ђурђевдан, Велики Купци/Крушевац, I2-Y3120

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима, па самим тим у бази СДНКП нема довољно сличних резултата за које би се могло извесно тврдити да указују на филогенетичку блискост. Као посебно ретке вредности хаплотипа издвајају се DYS448=19.5, DYS438=11, али се као карактеристични уочавају и маркери DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29.

Вредност DYS448=19.5 показује да овај маркер међу понављајућим секвенцама потенцијално поседује и неке које се јављају као пентануклеотиди, за разлику од уобичајене понављајуће секвенце за маркер DYS448 која садржи шест нуклеобаза (AGAGAT). То значи да је дошло до делеције у неким понављајућим секвенцама овог маркера, али у основи вредност овог маркера би у том случају требала бити 19, што би значило да хаплотип највероватније припада грани "I2а динарик југ", односно хаплогрупи I2-PH908. Ако је ово тачно, а чини се да јесте, изнећу једну смелу претпоставку, а то је могућност да постоји некаква блискост овог резултата са модалним хаплотипом рода мратинштака који припадају грани I-PH908>FT16449>Y183257, а којег чине Фуштић (Брсково/Мојковац), Томић (Горња Драготиња/Приједор), Вучинић (Гојаковићи/Мојковац и Прошћење/Мојковац) и Симеоновић (Маринци/Нуштар). Иако мратинштаке карактерише вредност YGATAH4=9, а Анђелковић поседује ретку вредност DYS438=11 које код мратинштака нема, присутно је поклапање на осталим карактеристичним вредностима, DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29, па не треба без провере одбацити могућност да нека веза ипак постоји, с тим да је код Анђелковића дошло до више изражених мутација.

Терстирани није навео податке о даљем пореклу породице. Препоручујем му да уради геномски тест ако је у могућности.

[НиколаВук]

57. Анђелковић, Ђурђевдан, Велики Купци/Крушевац, I2-Y3120

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима, па самим тим у бази СДНКП нема довољно сличних резултата за које би се могло извесно тврдити да указују на филогенетичку блискост. Као посебно ретке вредности хаплотипа издвајају се DYS448=19.5, DYS438=11, али се као карактеристични уочавају и маркери DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29.

Вредност DYS448=19.5 показује да овај маркер међу понављајућим секвенцама потенцијално поседује и неке које се јављају као пентануклеотиди, за разлику од уобичајене понављајуће секвенце за маркер DYS448 која садржи шест нуклеобаза (AGAGAT). То значи да је дошло до делеције у неким понављајућим секвенцама овог маркера, али у основи вредност овог маркера би у том случају требала бити 19, што би значило да хаплотип највероватније припада грани "I2а динарик југ", односно хаплогрупи I2-PH908. Ако је ово тачно, а чини се да јесте, изнећу једну смелу претпоставку, а то је могућност да постоји некаква блискост овог резултата са модалним хаплотипом рода мратинштака који припадају грани I-PH908>FT16449>Y183257, а којег чине Фуштић (Брсково/Мојковац), Томић (Горња Драготиња/Приједор), Вучинић (Гојаковићи/Мојковац и Прошћење/Мојковац) и Симеоновић (Маринци/Нуштар). Иако мратинштаке карактерише вредност YGATAH4=9, а Анђелковић поседује ретку вредност DYS438=11 које код мратинштака нема, присутно је поклапање на осталим карактеристичним вредностима, DYS439=14, DYS458=18 и DYS389ii=29, па не треба без провере одбацити могућност да нека веза ипак постоји, с тим да је код Анђелковића дошло до више изражених мутација.

Терстирани није навео податке о даљем пореклу породице. Препоручујем му да уради геномски тест ако је у могућности.

Рекао бих због вредности DYS449 = 33 да ипак припада некој од "северњачких" подграна.

[Ojler]

Рекао бих због вредности DYS449 = 33 да ипак припада некој од "северњачких" подграна.

Могуће, изнео сам само претпоставку.

[fruska]

66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, J1-ZS9949


Тадић припада код нас најраширенијој J1 подграни, односно роду Влаховића (Херцеговина), или Синобада (Крајина). Краћи текст о овом роду: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Генетички постоји потпуно поклапање са Мандрапама (Никољдан) из околине Чапљине. Од њих је родом Свети новомученик Вукашин из Клепаца. Осим тога, Тадићима су блиски и Бабићи (Никољдан) из Поткозарја, Јањатовићи (Јовањдан) из Лике и Срема, као и Радовићи из Велике Врањске код Шапца. Вредности које спајају све ове породице су 13-20 на 385ab и 26 на 481.

Тестирани је као предање навео одломак из књиге о пивским Тадићима и потенцијалној вези са Тадићима из Лаћарка. Извеснија је међутим веза са крајишким Јовањштацима, због природне везе између Крајине и Срема.

Довар дан (ноћ је )
Ја сам овај тестирани.Читајући последњих пар недеља пописе и историјске записе схватио сам да моја размишљања да смо у Јарку од давнина је изузетно неодржива  Срем је толико страдао кроз историју да би било чудо да неко 500 година живи уз Саву. По гробовима је сигурно да смо ту од средине 19 .века.Сигурно је а по резултату и да нисам од Пивских Тадића
Читајући схватам колико је крајинско  (војна крајина)становништво присутно у Срему тако да ми звучи реална прича,а ја говорио да са крајинама и испод Савским Српским крајевина немам везе али их у души увек волео.
Имам питање:ко су крајишки јовањштаци?
Схватио сам сам :)Сви они који славе СвЈована.

[fruska]

71. Јевтић, Јовањдан, Стубленица, Уб, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да су 1804 из Мачве дошли у Звечку (Обреновац), а 1813 прешли у Стубленицу. Помиње се да су из пемена Зеке Буљубаше. Презиме је од чукундеде Јевте, а старије презиме било је Зарић. У литератури постоје слични подаци: "Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан." https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-stublenica-ub/
 
По свој прилици је реч о подграни J2b-M241>Z638>Z631. Нема ближих поклапања у нашем днк пројекту, због низа специфичних вредности за ову грану (393=13, 437=15, 389II=30, 481=21, итд.) Свакако би било пожељно да Јевтић уради неки од дубинских тестова (BIGY700, WGS).

Да ли се а на основу читања резултата може проценити време када сам има заједничког претка са наведеним породицама?

[Небојша]

Довар дан (ноћ је )
Ја сам овај тестирани.Читајући последњих пар недеља пописе и историјске записе схватио сам да моја размишљања да смо у Јарку од давнина је изузетно неодржива  Срем је толико страдао кроз историју да би било чудо да неко 500 година живи уз Саву. По гробовима је сигурно да смо ту од средине 19 .века.Сигурно је а по резултату и да нисам од Пивских Тадића
Читајући схватам колико је крајинско  (војна крајина)становништво присутно у Срему тако да ми звучи реална прича,а ја говорио да са крајинама и испод Савским Српским крајевина немам везе али их у души увек волео.
Имам питање:ко су крајишки јовањштаци?
Схватио сам сам :)Сви они који славе СвЈована.

Крајишки Јовањштаци су Јањатовићи (Лика) и Тишме (Далмација). Треба узети у обзир мутације које се некада дешавају на ових 25 маркера, па поређење кратких хаплотипова није увек захвално. Тадићима су нпр. најближи слављеници Никољдана (Мандрапе) из Херцеговине.

Постоји једна генетички међусобно блиска група родова у оквиру J1-ZS9949, са славом Јовањдан, сконцентрисана највише у Старом Влаху (Пријепоље-Нова Варош) и Шумадији. Условно, нисте им блиски потпуно, али као што рекох на 25 маркера то може и не мора да значи пуно.

У сваком случају, постоје две јасне динарске матице ове подгране J1 код нас. Херцеговина и околина Пријепоља (Стари Влах).

Старост читаве балканске групе J1-ZS9949 износи око 900 година, са све Бугарином из Пазарџика. За очекивати је да су Срби међусобно ипак ближи.

[Ojler]

40. Пејчић, Аранђеловдан, Церев Дел/Пирот, I2-Y3120

Према предању које је навео тестирани, предак Стоја им је дошао у Церев Дел из Призрена пре 1800. године. До њега данас броје седам пасова. Презиме носе по претку Пејчи, које су званично узели 1920. године. Раније носили друга патронимска презимена: Тодоровићи/Тодорци и Стојини. Надимак им је Вуци, вероватно по причи да им је предак Чедомир убио вука голим рукама.

Хаплотип Пејчића обилује ретким вредностима тако да нажалост није могуће уочити неки већ постојећи резултат из базе СДНКП који би му био близак. Као карактеристични посебно се издвајају маркери DYS439=11, DYS389i=14 и DYS437=14, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS576=19.

Тестирани свакако може урадити и неки од геномских тестова (BigY или WGS), мада нема гаранција да би његов резултат указао на блискост са неким од већ тестираних појединаца.

[Небојша]

Крајишки Јовањштаци су Јањатовићи (Лика) и Тишме (Далмација). Треба узети у обзир мутације које се некада дешавају на ових 25 маркера, па поређење кратких хаплотипова није увек захвално. Тадићима су нпр. најближи слављеници Никољдана (Мандрапе) из Херцеговине.

Постоји једна генетички међусобно блиска група родова у оквиру J1-ZS9949, са славом Јовањдан, сконцентрисана највише у Старом Влаху (Пријепоље-Нова Варош) и Шумадији. Условно, нисте им блиски потпуно, али као што рекох на 25 маркера то може и не мора да значи пуно.

У сваком случају, постоје две јасне динарске матице ове подгране J1 код нас. Херцеговина и околина Пријепоља (Стари Влах).

Старост читаве балканске групе J1-ZS9949 износи око 900 година, са све Бугарином из Пазарџика. За очекивати је да су Срби међусобно ипак ближи.

Заборавих да споменем да су лички Јањатовићи нешто старији досељеници у Моровићу (Шид), што је свега неких 50-ак километара од Јарка. Можда ту постоји нека веза.

[Иван Вукићевић]

32. Перић, Никољдан, Коретиште, Гњилане, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=16. На једном маркеру се разликује од хаплотипа једног тестираног са истом славом из истог места (овај резултат још није објављен), са којим је неспорно ближе повезан.

На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Игњатовић, Никољдан, Сливља/Гацко
- Бољевић, Петковдан, Матагужи/Голубовци
- Мирковић, Митровдан, Исток

Препорука за даље тестирање ради утврђивања млађе гране: WGS или BigY.

Тестирани је у упитнику навео да Перићи потичу из Македоније, одакле су избегли од Турака. Старо презиме им је Ковачевић.

[Иван Вукићевић]

33. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Има потпуно поклапање хаплотипова са двојицом претходно тестираних Кунараца из Заваита. Пренећу свој коментар једног од та два резултата:

9. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Са претходно тестираним Кунарцем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова. За хаплотип Кунараца су карактеристичне снижена вредност маркера DYS385a=15 и повишена вредност маркера DYS437=15.

Миленко Тодовић пише следеће о Кунарцима у свом раду о Заврши:
Кунарци чувају традицију да су поријеклом из Дробњака, од Караџића из Петнице. Приликом једне од честих селидби Караџића, неки остану у Мазочу, одакле долазе у Кунар и по том топониму узимају ново презиме. Караџићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, док Кунарци славе Ђурђевдан (6. мај). Из Кунара Зелен се насељава у Доњи Путишић, Петар у Горњи Путишић, а остали селе у Крушчицу и Осијек код Фоче. Велимир Ђуровић пише нешто другачије. Породица Кунарац из Гаћице по мушкој линији не припа да породици Кунараца, иако се исто презива и слави исту крсну славу, Ђурђевдан. Хајдук Радул Караџић из Петнице код Никшића морао је због неког убиства да с млађим братом Божом напусти родни крај и настани се у Кунару, на Заваиту. Пошто је као хајдук био немирне природе и несталног духа, одмах по доласку баци око на један добар комад земље неког фочанског бега. Пошаље поруку том бегу да, кад буде пошао на имање, прво узме писмо испод камена поред стећка на Мрамору. Бег прими поруку у којој је писало: „Овај комад земље биће мој. Немој више покушавати да га обрађујеш. Цијену у дукатима напиши и остави је под исти камен. Кад нађем тапију, оставићу ти тражене дукате. У противном неће ти требати земља". Бег је схватио да има посла с хајдуком и поступио је по његовом упутству. Радул се убрзо оженио c неком женом из рода Кунараца. Узе њено презиме узео је и крсну славу. Убрзо им се родише син Милован и кћерка Стана. Послије неког времена Радул умрије, брат Божо се врати у Петницу, а Милован с мајком и сестром досели се у Гаћице. Стана се касније удала за Илију Ђуровића, а земља опет постаде бегова. Од Кунараца из Осијека код Фоче прије четири генерације на Златни Бор је дошао Василије.

Оба тестирана Кунарца су навела да према предању вероватно потичу од Караџића из Дробњака, али из овога што пише Тодовић се јасно види да само део Кунараца потиче од Караџића (који припадају грани I2-Z17855), односно прибраћени огранак братства из Гаћице. Остали Кунарци, као што видимо, припадају генетичком роду Матаруга.

[Иван Вукићевић]

35. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима, од којих се разликује на два маркера и са којима дели повишену вредност маркера DYS456=16:
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Веза са Дамјановићем је очито скорија, с обзиром да исту славу и географску блискост.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање ради утврђивања млађе гране: WGS или BigY.

[Зрно]

81. Самарџић (Никољдан), Врановина (заселак Полази) код Новог Пазара

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Има модалне вредности СТР маркера, осим DYS549=12 која је ретка (доминантно је 13, а неретко и 14). По маркерима има највише поклапања са Пиперима FT49714 пошто они имају модалан хаплотип. Само са Станићем (Аранђеловдан) из Приштине (даљим пореклом из Пипера) има потпуно поклапање на 23 маркерама, а са многима је разлика само 1 маркер. Иако је по маркерима најближи Пиперима, не може се тврдити да припада тој грани, јер је унутар R1b-Z2705>BY38894 велика сличност свих. Постоји и могућност припадања BY199059>BY198296 Никољштацима, прво због славе, а друго због области из које су Самарџићи, а још се наводе као стари род. Једино дубинско тестирање у иностранству би довело до коначног одговора.

Област Дежева или Дежевска долина (позната по Немањићима) се налази код Новог Пазара око Дежевске реке, а постоји и баш насеље које се зове Дежева. Ту је и некадашње село Полази из којег потиче тестирани, али данас ово мало село више није самостално, него потпада под Врановину.  У литератури, код навођења родова из села Полази, једино је за Самарџиће речено да су стари род, док је за сва остала презимена наведено одакле су дошли.

https://www.yfull.com/tree/R-BY38894/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[drajver]

80. Лечић, Томиндан, Вранеша/Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506, роду Каљевића. Као и остали из рода Каљевића, и Лечић посједује карактеристичну вриједност маркера DYS385ab=13-15. Поред ове, Лечић посједује изразито карактеристичну ниску вриједност маркера DYS449=26. И овако ниска вриједност указује на припадност роду Каљевића, јер неки други тестирани из овог рода такоже посједују од модала нижу вриједност овог маркера. На крају припадност роду Каљевића потврђује и не баш честа слава Томиндан. Од тестираних породица овог рода, могу се поменути: Каљевићи и Мишићи из Струганика/Мионица, Дробњаци из Брајковца/Пријепоље, Тушићи из Жљебова/Соколац и још неке необјављене породице. На основу SNP резултата Дробњака из Брајковца, за цијели овај род је показано да припада грани I-FT14506. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова.

Предања рода Каљевића о поријеклу од родова Пилетића или Лијешевића из Пипера, по свему судећи нису тачана (оповргнута генетичким резултатима). Самим тим као најстарија матица рода Каљевића намеће се простор Дробњака, Језера и Ускока, гдје се овај род може пратити од 17. вијека. Правац миграције био је ка сјеверу према Старом Влаху и западној Србији. Тестирани је такође оставио предање о поријеклу "из Црне Горе", а помиње и Лековину. Лековина је засеок нововарошког села Вранеша, а истовремено је и локалитет у Вранешу у Црној Гори. Вранеш у Црној Гори је могућа миграциона станица из Дробњака према Страом Влаху. Више Лечића из нововарошке Вранеше помиње се међу пребјезима у ужичком крају током 19. вијека. Од њих потичу и Лечићи у чачанској Бресници.

[ДушанВучко]

Можда је и глумац Бранислав Лечић од њих, његови су из Косјерића дошли у Ваљево
https://biografijaonline.com/branislav-lecic/

[ДушанВучко]

Можда је и глумац Бранислав Лечић од њих, његови су из Косјерића дошли у Ваљево
https://biografijaonline.com/branislav-lecic/

Изгледа да нису, ови Лечићи из околине Косјерића славе Ђурђевдан
https://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-tubici-kosjeric/

[drajver]

88. Никша, Никољдан, Копић/Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних и карактеристичних вриједности маркера издваја се само DYS448=18. Ову вриједност посједује и род Озринића у Црној Гори, али се чини да хаплотип Никши није претјерано близак озринићком хаплотипу. Од хаплотипова који су I2-PH908, Никшама су најближи Илићи из Сврачкова/Пожега који славе св. Врачи (2 од 23 маркера разлике). Занимљиво је да у Крајини, осим Никши, уопште нема хаплотипова који посједују DYS448=18 (изузимам припаднике гране I-Y56203). Тестирани Никша има пуно поклапање са раније тестираним Никшом из истог мјеста.

У етнографској литератури о поријеклу Никши се може прочитати сљедеће:

"Копић..."Прије Аустрије" су се доселили:...Никша из Доца (гдје је био дошао из Подглавице), слави св. Николу"
Ради се о селима југоисточно од Гламоча.

[Иван Вукићевић]

39. Косанић, Никољдан, Сремски Михаљевци, Пећинци, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава Никољдан. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS635=24, која се у оквиру рода Матаруга јавља само међу Драгошевићима. Најближе поклапање има са хаплотипом Тришића из Потока код Мостара, који такође слави Никољдан.

Род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

45. Инић, Никољдан, Делеуша, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава Никољдан. Хаплотип тестираног је модалан за овај род, услед чега има више потпуних поклапања хаплотипова. Од хаплотипа претходно тестираног Инића из оближњег Вучјег Дола у Опутним Рудина разликује се на једном маркеру.

Косто Перућица је у свом раду о Опутним Рудинама прикупио податке о Инићима:
„Инићи веле, да су прије двјеста голина доселили из Црне Горе. Поријеклом су од породице Томановић. То је све што знају о својој старини. Славе Никољ–дан." (Ј. Дедијер, Билећске Рудине, страна 838, село Делеуша)
„Инићи су поријеклом од Томановића из Цуца. Мушо се насели на своју земљу — торине 1883. г. доселивши се из Делеуше. Прије рата било их је 3 куће, сада 1 кућа Славе Никољ–дан, прислужују Никољице." (Архив СР Србије, Збирка писама Андрије Лубурића, Инићи из Вучјег Дола)
И Инићи на Вучијем Долу, Васкови синови Косто и Мушо, који су од Инића први дошли на Вучи До, живјели су прво у Делеуши. Вучи До био је y прво вријеме само пасиште стоке и баљачке торине. Тамо су и Инићи издизали стоку, имали своја јањила и торине. Са Берлинским конгресом 1878. г. успостављањем нове границе између Црне Горе и Аустро-Угарске, Вучи До (и делеушке торине) остали су при Црној Гори, тако да је Васко са синовима, Костом и Мушом и њиховим насљедницима, остали на Вучијем Долу.

Томановићи и њима сродна братства из Малих Цуца потичу из Риђана од тамошњих Драгошевића.

[Драган Обреновић]

77. Растовић, Јовањдан, Срб/Грачац, R1b-U152 > R-A274 (род Угарака Јовањштака)

Тестирани није навео никакве податке или предање о свом старијем пореклу.

Предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН процењује да тестирани извесно (100%) припада хаплогрупи R1b-U152 > R-ZZ45 > R-A274, што је доста олакшало да се утврди припадност роду Угарака Јовањштака.

Хаплотип Растовића поседује неколико врло карактеристичних вредности STR маркера, повишених вредности у односу на модалне вредности припадника R1b-U152 хаплогрупе у табели Срспког ДНК пројекта. Конкретно, издвајају се вредности DYS458=19 и DYS576=21 које Растовић чак ни појединачно гледано, не дели ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе у табели СДНКП.

Условно ближа поклапања, јер су на нивоу само 17 упоредивих маркера, Растовић има са следећим тестиранима:

• Дамњановић, Стевањдан, Синошевић/Шабац (разлика 1/17)
• Радаковић, Никољдан, Могорић/Госпић (1/17)

Сви горе тестирани припадају роду Угарака, детаљно обрађеном у књизи "Генетичко порекло Срба старе херцеговине".

На нешто већој генетичкој дистанци од Растовића су и следећи тестирани, обојица из рода Угарака:

• Миљевић, Стевањдан, Јелашиновци/Сански мост (2/17)
• Гутеша, Никољдан, Брувно/Грачац (2/17)

Навешћемо и даља поклапања, која су и поред нешто веће генетичке дистанце по свему судећи од филогенетског значаја јер сви листом припадају роду Угарака, а неки са Растовићем деле и исту славу (Јовањдан):

• Допуђ, Стевањдан, Крушево/Обровац (3/23)
• Шарчевић, Стевањдан, Београд (3/25)
• Допуђ (други са истим презименом), Стевањдан, Крушево/Обровац (4/23)
• Ружић, Јовањдан, Доњи Тврдош/Тврдош/Требиње (4/23)
• Бокић, Јовањдан, Кртиње/Љубиње (4/23)
• Зотовић, Никољдан, Мушићи/Домашево/Требиње (3/23)
• Вукановић, Никољдан, Добромири/Горогаше/Требиње (4/23)
• Лечић, Аранђеловдан, Потоци/Мостар (4/23)
• Ћук, Аранђеловдан, Крајпоље/Љубиње (4/23)

Обзиром да сва Растовићева ближа и даља поклапања припадају роду Угарака, прилично је извесно да и он припада овом роду, и то његовом огранку који слави Јовањдан. Тек дубљим ДНК тестом (Big Y-700 или WGS) могло би се ближе проценити време одвајања његове мушке лозе од осталих.

[Иван Вукићевић]

55. Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту, па самим тим нема ни генетичке сроднике међу  до сада тестираним Србима. Грана E-V22 је веома ретка код нас - ово је тек 12. тестирани припадник ове гране на пројекту.

На три маркера се разликује од хаплотипа Ракића (Ђурђиц, Шетоње/Петровац на Млави), али је на једном од тих маркера разлика за чак три вредности. Ракић на основу хаплотипа вероватно припада млађој грани E-V22>CTS567>Y2498>L1250, па постоји могућност да истој грани припада и Рајић. Двојица тестираних деле повишену вредност маркера DYS549=14.

Тестирани је навео да Рајићи према предању потичу од Радосава, који се у Страгаре доселио почетком 18. века.

Боривоје Дробњаковић у свом раду о Јасеници наводи следеће:
Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Jelena Rajic]

Тестирани је директан потомак 5-колено од Атанасија-Танаска Рајића чији преци су се доселили почетком 18 века у Страгаре. Предак се по породичном предању се звао Живан од оца Радосава.

[Jelena Rajic]

https://www.facebook.com/profile.php?id=100095473925476&mibextid=pjQu9i

[Селаковић]

55. Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V22

Тестирани је директан потомак 5-колено од Атанасија-Танаска Рајића.

Пре више година група нас тражила је представнике породица устаничких вођа за тестирање, скупљали смо новац... Међу онима које смо успели да нађемо био је и један од Рајића:

Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Која је "изворна" хаплогрупа Рајића?

[Ивица Јовановић]

Тестирани је директан потомак 5-колено од Атанасија-Танаска Рајића.

Овај из Стругара? Да ли је од познатијег рођака пореклом по непрекинутој мушкој линији или по неким другим линијама?

[Jelena Rajic]

Да, знамо за њега. Немамо објашњење зашто је различита хаплогрупа. Порекло им је од два брата-Танаскова унука. Има доста директних потомака у Страгарима, Тополи, Крагујевцу, Београду... од Танаскових унука ... Ми као удружење Потомци Танаска Рајића желимо да тестирамо све потомке, као и Рајићр у Гучи, Бањици, Бистрици, Косатици, Мокрину, Итебеју, само не знам како да дођемо до средстава да то реализујемо.

[Ивица Јовановић]

Немамо објашњење зашто је различита хаплогрупа. Порекло им је од два брата-Танаскова унука.
 

Неко је ту усвојен или прибраћен. У тим временима је тога било, а трага врло често нема. Дешавало се и другде.

[Jelena Rajic]

Из Страгара су обојица тестирана.

[Jelena Rajic]

Могуће, било је и ћерки Рајића које су остале без мужева, можда су им деца уписана као Рајићи, ништа није искључено.... Заиста немам објашњење.

[Jelena Rajic]

Не знамо која је изворна. Крштени су као Рајићи. Зато и трагамо и истражујемо.

[prikola]

Pozdrav Jelena, da li vam je poznato prezime Milutinović, iz Stragara, takođe imaju predanje da su potomci Tanaska Rajića?

Nikola

[Jelena Rajic]

Чини ми се да сам истраживајући матичне књиге рођених наишла на исто кумство . Танасковим потомцима је кумовао Танасков саборац Проко Дивљачковић- Миловановић, као и његови потомци Прокићи из Страгара. Проверићу кумство за Милутиновиће кад дођем кући.

[Небојша]

55. Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту, па самим тим нема ни генетичке сроднике међу  до сада тестираним Србима. Грана E-V22 је веома ретка код нас - ово је тек 12. тестирани припадник ове гране на пројекту.

На три маркера се разликује од хаплотипа Ракића (Ђурђиц, Шетоње/Петровац на Млави), али је на једном од тих маркера разлика за чак три вредности. Ракић на основу хаплотипа вероватно припада млађој грани E-V22>CTS567>Y2498>L1250, па постоји могућност да истој грани припада и Рајић. Двојица тестираних деле повишену вредност маркера DYS549=14.

Тестирани је навео да Рајићи према предању потичу од Радосава, који се у Страгаре доселио почетком 18. века.

Боривоје Дробњаковић у свом раду о Јасеници наводи следеће:
Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ово је готово сигурно исти генетички род (Ракић-Рајић). Упитно је само колико су удаљени. Деле све важније вредности и славе исту славу. Постоје разлике на 439 и 390, али то и нису баш "спори" маркери. Мој предлог на основу важнијих параметера (маркери, географија, слава, ретка грана), да се они изместе у исти генетички род у пројекту.

[Небојша]

77. Растовић, Јовањдан, Срб/Грачац, R1b-U152 > R-A274 (род Угарака Јовањштака)

• Дамњановић, Јовањдан, Срб/Грачац (разлика 1/17)

Претпостављам да си мислио на: Дамњановић, Стевањдан, Шабац?

[Небо_Сав]

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/potomci-tanaska-rajica-okupili-se-na-mestu-gde-je-stradao-cuveni-junak/j3txlb6

Ovo su potomci Tanaska Rajića: Okupili se na jednom mestu koje je posebno važno za istoriju Srba
Raštrkani po čitavom svetu, ali veže ih zajednički predak i to jedan od najveći junaka u srpskoj istoriji, topdžija Tanasko Rajić. Njegovi potomci, Milica koja živi u Tanaskovom rodnom selu Stragari i Jelena koja je u Beogradu rešile su pre više od godinu dana da okupe svoje rođake i istraže svoje porodično stablo. Njihova misija ovog juna konačno je uspešno realizovana, pa su se okupljeni potomci proslavljenog Tanaska Rajića okupili ispred njegovog spomenika u rodnim Stragarima, a zatim su obišli i manastir Voljavču gde je položena glava njihovog slavnog pretka.

- Krenula sam da istražujem naše korene još kada sam bila devojka, želela sam da znam rodbinu svoga oca jer je on jedinac i nikada nije znao dedinu rodbinu. Konačno sam uspela nešto da uradim uz pomoć svojih rođaka koji su sada došli ovde, prvi put sam u manastiru i ovde se oseća neka posebna energija, ali pre svega velika čast kada smo došli ovde na mesto gde se nalazi glava našeg slavnog pretka - rekla je za RINU Jelena Rajić iz Beograda.

Blic
25.06.202320:45

[Иван Вукићевић]

Ово је готово сигурно исти генетички род (Ракић-Рајић). Упитно је само колико су удаљени. Деле све важније вредности и славе исту славу. Постоје разлике на 439 и 390, али то и нису баш "спори" маркери. Мој предлог на основу важнијих параметера (маркери, географија, слава, ретка грана), да се они изместе у исти генетички род у пројекту.

Груписао сам их заједно, али свакако би било добро да један од њих уради дубљи тест ради утврђивања млађе гране.

[Jelena Rajic]

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/potomci-tanaska-rajica-okupili-se-na-mestu-gde-je-stradao-cuveni-junak/j3txlb6

https://www.glaszapadnesrbije.rs/806460/Zavr%C5%A1eni-vi%C5%A1e-nego-uspe%C5%A1ni-Carski-i-Tanaskovi-dani:-Potomci-Tanaska-na-brdu-Ljubi%C4%87u,-od-danas-pi%C5%A1emo-nove-stranice-srpske-istorije/

[Драган Обреновић]

Претпостављам да си мислио на: Дамњановић, Стевањдан, Шабац?

Тако је, грешка у куцању (пејстовању), исправио сам у анализи - хвала!

[Jelena Rajic]

https://www.glaszapadnesrbije.rs/806460/Zavr%C5%A1eni-vi%C5%A1e-nego-uspe%C5%A1ni-Carski-i-Tanaskovi-dani:-Potomci-Tanaska-na-brdu-Ljubi%C4%87u,-od-danas-pi%C5%A1emo-nove-stranice-srpske-istorije/

Да, то смо ми😊

[Jelena Rajic]

Pozdrav Jelena, da li vam je poznato prezime Milutinović, iz Stragara, takođe imaju predanje da su potomci Tanaska Rajića?

Nikola

   Поштовани Никола, проверила сам за Милутиновиће.
Овако...Рајићи у Страгарима немају никакво сећање нити предање да су фамилија са Милутиновићима. Нису једни другима чак ни званице, како су ми рођаци рекли.
Међутим, истраживајући наше Рајиће, истражила сам све фамилије које су се крстиле, венчавале у манастиру Вољавча и Благовештење, и из Страгара и околних села. Милутиновићима су као и Рајићима из Десановца у Страгарима кумовали Прокићи као што сам Вам напоменула.

Конкрентно имам податке да су Прокићи кумовали само Живојину Милутиновићу- Баруџији који је рођен око 1820 године( и његовој деци и унуцима) и Андрији Милутиновићу(вероватно Живојиновом брату ) и његовој деци.
Прокићи су кумовали и Вересићима, Живковићима, Јовановићима, Милошевићима, Недељковићима, као и нашим Рајићима са огњишта Танаска Рајића.
Не знам одкуд Вам податак да су Милутиновићи род са Рајићима? Реците ми нешто више о томе.

[Jelena Rajic]

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/potomci-tanaska-rajica-okupili-se-na-mestu-gde-je-stradao-cuveni-junak/j3txlb6

     https://www.facebook.com/share/p/GXJGusdPvZo7FZa9/?mibextid=Nif5oz

[ДушанВучко]

https://www.facebook.com/share/p/GXJGusdPvZo7FZa9/?mibextid=Nif5oz

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3287.msg196171;topicseen#msg196171

[Небојша]

38. Вучић, Алимпијевдан, Давидовац, Сврљиг, J2b-M205>Y22059


У литератури нема конкретних података о пореклу породица из Давидовца. Постоји лепа легенда која каже да су села Давидовац и суседни Радмировац основали хајдуци. Тестирани није навео родовски надимак, па не знамо од ког рода тачно воде порекло. У тој легенди о Давидовцу помињу се следећи родови:

"Тако су од Здравка постали данашњи „3дравковци", од Неје „Нејинци", а од Влаха — „Влахићевци", тј. „Влаћевци". У то време, из села Бобовишта, код Алексинца, доселио се и Мија, по коме је настала породица „Минци“ итд." (Севделин Андрејевић, Давидовац и Радмировац, 2000)

Према стању из 1920. године у Давидовцу је готово 50% становника славило Алимпијевдан.


Вучићев хаплотип поседује ретку вредност 13 на маркеру 392, па ако би се водили том мутацијом и крсном славом, индикативна је веза са Величковићима из села Сепци (Рача). Они су међутим део рода Лопарица, који спадају у динарске досељенике (од Сјенице), па је веза помало чудна.

Осим тога, Алимпијевдан славе још неке породице из околине Сврљига и са југоистка Србије, које као и Вучић поседују прилично модалан хаплотип за Y22059. Веза се намеће сама по себи, али је свакако треба додатно проверити. У ту групу спадају, осим споменутог Величковића:

Трајковић, Алимпијевдан, Куманово
Чеперковић, Алимпијевдан, Станишинци, Врњачка Бања
необјављен, Алимпијевдан, Мирановска, Кула, Бела Паланка
необјављен, Алимпијевдан, Ћуштица, Књажевац
необјављен, Алимпијевдан, Радмировац, Сврљиг


Ако би гледали искључиво хаплотип, Вучићева поклапња су такође најчешћа на југоистоку Србије и простору Северне Македоније, а карактеришу их повишена вредност 19 на маркеру 576 и често висока вредност 17 на маркеру 458. Скоро сигурно да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. Из ове маркерима блиске групе Радивојевић из Млачишта код Црне Траве радио је дубински тест и припада Y22063*.


Постоји једна занимљивост када је општина Сврљиг у питању, односно околна села. На солидних 127 тестираних, хаплогрупа J2 износи чак 20.47%. Ово је више у нивоу неког грчког просека. Интересантно да доминирају свега три подгране, присутне код Срба и у другим областима.

J2b-M205>Y22059 = 5.51%
J2a-L70 = 4.72%
J2b-M241>PH1602 = 3.15%

Остатак J2 одлази углавном на неке подгране низводно од J2a-M67.

[Ивица Јовановић]

Y22059 има једну огромну празнину до најближих рођака. На Балкану је присутна готово искључиво међу Словенима. Мислим да је та грана дуго у тој популацији, то јест Словенској. PH1602 (односно J-Z38241) је са друге стране богата археогенетским узорцима са западног Балкана у гвоздено и римско доба, ту нема неке мистерије.

[НиколаВук]

38. Вучић, Алимпијевдан, Давидовац, Сврљиг, J2b-M205>Y22059


У литератури нема конкретних података о пореклу породица из Давидовца. Постоји лепа легенда која каже да су села Давидовац и суседни Радмировац основали хајдуци. Тестирани није навео родовски надимак, па не знамо од ког рода тачно воде порекло. У тој легенди о Давидовцу помињу се следећи родови:

"Тако су од Здравка постали данашњи „3дравковци", од Неје „Нејинци", а од Влаха — „Влахићевци", тј. „Влаћевци". У то време, из села Бобовишта, код Алексинца, доселио се и Мија, по коме је настала породица „Минци“ итд." (Севделин Андрејевић, Давидовац и Радмировац, 2000)

Према стању из 1920. године у Давидовцу је готово 50% становника славило Алимпијевдан.


Вучићев хаплотип поседује ретку вредност 13 на маркеру 392, па ако би се водили том мутацијом и крсном славом, индикативна је веза са Величковићима из села Сепци (Рача). Они су међутим део рода Лопарица, који спадају у динарске досељенике (од Сјенице), па је веза помало чудна.

Осим тога, Алимпијевдан славе још неке породице из околине Сврљига и са југоистка Србије, које као и Вучић поседују прилично модалан хаплотип за Y22059. Веза се намеће сама по себи, али је свакако треба додатно проверити. У ту групу спадају, осим споменутог Величковића:

Трајковић, Алимпијевдан, Куманово
Чеперковић, Алимпијевдан, Станишинци, Врњачка Бања
необјављен, Алимпијевдан, Мирановска, Кула, Бела Паланка
необјављен, Алимпијевдан, Ћуштица, Књажевац
необјављен, Алимпијевдан, Радмировац, Сврљиг


Ако би гледали искључиво хаплотип, Вучићева поклапња су такође најчешћа на југоистоку Србије и простору Северне Македоније, а карактеришу их повишена вредност 19 на маркеру 576 и често висока вредност 17 на маркеру 458. Скоро сигурно да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. Из ове маркерима блиске групе Радивојевић из Млачишта код Црне Траве радио је дубински тест и припада Y22063*.


Постоји једна занимљивост када је општина Сврљиг у питању, односно околна села. На солидних 127 тестираних, хаплогрупа J2 износи чак 20.47%. Ово је више у нивоу неког грчког просека. Интересантно да доминирају свега три подгране, присутне код Срба и у другим областима.

J2b-M205>Y22059 = 5.51%
J2a-L70 = 4.72%
J2b-M241>PH1602 = 3.15%

Остатак J2 одлази углавном на неке подгране низводно од J2a-M67.

Тестирани се јавио на мејл и оставио податак да се његов род зове "Вучинци" по претку Вучи. У књизи коју си цитирао ("Давидовац и Радмировац") се помиње неки Вуча Лазаревић као житељ Давидовца 60-их година 19. века, могуће да је он родоначелник овог рода.

[Небојша]

Тестирани се јавио на мејл и оставио податак да се његов род зове "Вучинци" по претку Вучи. У књизи коју си цитирао ("Давидовац и Радмировац") се помиње неки Вуча Лазаревић као житељ Давидовца 60-их година 19. века, могуће да је он родоначелник овог рода.

"Давидовац. Следећи родови славе: Св. Алимпију: Токалци 4, Кајчинци 4, Илијинци 4, Вучинци 4, Мијинци 1, Талијанци 4, Бакалци 1."

извор: ТИМОК, ЗАГЛАВАК, БУЏАК, СВРЉИГ (Група аутора, приредио Борисав Челиковић)

С обзиром да су и Алимпијевштаци из суседног Радмировца потврђени као M205, биће да су сви повезани некако.

[Христифор]

Да ли ће  бити још тура новопријављених?

[НиколаВук]

Да ли ће  бити још тура новопријављених?

Неће.

[Небојша]

54. Петровић, Никољдан, Рсовци, Пирот, J1-Z2215>Z1828


Тестирани је навео да је предак Петреја доселио из Трнова у Бугарској. Родовски надимак Цветковци. Нема пуних поклапња у нашем и Бугарском днк пројекту. Реч је по свему судећи о подграни J1-BY94>ZS3128 (висока вредност на 481). Код нас су свакако најзвучнији припадници ове хаплогрупе Радмужевићи из Шекулара (слава Јовањдан), али Петровић им није посебно близак. Осим тога, грана је присутна код Срба са Косова. Нажалост, не уклапа се ни са ким значајније, па се не може рећи да ли чини генетички род са неком породицом. У оваквим случајевима најзахвалније је радити неко од дубинских истраживања (BIG700, WGS тест).

Важно је поменути да је подграна J1-Z2215>Z1828>BY94 пронађена у Виминацијуму (период 100-200 CE), узорак са доминантном Anatolian-Roman компонентом. (A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations).

[Ojler]

42. Ђорић, Св. Мина, Чапљинац/Дољевац, I2-Y3120

Хаплотип тестираног нема карактеристичних вредности. Као две тек нешто ређе издвајају се DYS576=17 и DYS635=21. С обзиром на блискост модалном хаплотипу гране I2-Y3120, постоји знатан број хаплотипова у бази СДНКП који су "математички" блиски овом резултату, са разликом на један до три маркера. Ипак, ни један од њих није у истој или релевантној етнографској регији да би се могло закључити да математичка блискост има и филогенетички значај. Резултату Ђорића је теоријски најближи хаплотип Јањића из Слата код Невесиња, са поклапањем 24/25, али као што сам написао, ова сличност вероватно није од значаја.

Тестирани је навео да им је породични надимак Костинци. О Ђорићима и Костинцима у Чапљинцу нисам ништа пронашао у етнографској литератури.

[Atlantische]

85. Хана, Мосул, Ирак

Припада хаплогрупи T1a-L131>CTS933.

Очекивано, нема блиских хаплотипова у нашој бази.

[Небојша]

82. Самарџић, Ђурђевдан, Батковићи, Невесиње, J2b-M205>Y22059


О Самарџићима из Батковића се у литератури каже следеће:

"Прије 55 година Самарџићи су убили на Роговима у Рудинама (Билећа), на Божић два Муслимана, па су побјегли у Грабовицу, па одатле једни у Братач, а други у Батковиће. Славе Ђурђевдан". (Ј. Дедијер)

Тестирани наводи чувено предање, присутно код већине Самарџића, о пореклу из Кривошија. ДНК анализом утврђено је да тамошњи Самарџићи (Јовањдан) припадају генетичком роду Цуца-Пјешиваца J2a-SK1536. Реч је о предању које се просто проширило на све Самарџиће, где год они били на простору Херцеговине. Чак се спомиње и промена славе.

Интересантно предање негују Самарџије из села Риљи (Невесиње), о пореклу од неких Гредељевића из Дробњака. Славе Ђурђевдан, преслављају Савиндан. Нису још увек тестирани, па би било добро проверити постоји ли веза са Самарџићима, или пак Дробњацима.

Треба поменути да је ово трећи тестирани Самарџић (Ђурђевдан) из Херцеговине. Сви су генетички једнообразни и чине исти род са Лугоњама (иста крсна слава) из околине Љубиња. Резултати потврђују и наводе из предања, с обзиром да су тестирани и они из села Крстаче (Билећа) и они из Братача (Невесиње). Карактерише их све вредност 16 на маркеру DYS19. Због мутације на DYS19 и славе, чини се вероватном веза са једном српском породицом из околине Пријепоља (необјављени), као и Мирковићем из Горњег Крушева код Олова.

Први савет за даље истраживање био би тест на J-Y22063, па онда даље са појединачним, и/или дубинским тестовима.

[Небојша]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео предање о пореклу из Старе Херцеговине. Слава и предање се уклапају у сеобу Малешеваца, али хаплогрупа одудара (Малешевци су PH908). У литератури (Семберија, Радмила Кајмаковић) постоји објашњење како је дошло до овога - неки Алексић је био пасторак у роду Цацановића.



Забуну уноси податак да је слава Цацановића (раније Ћурчићи из Којчиновца) Ђурђевдан. Ипак, наводи се да је стара слава рода Игњатијевдан, а и сам тестирани каже да одувек зна само за Игњатијевдан, Ђурђевдан и не спомиње. Ситуацију усложњава (вероватно случајно) чињеница да Алексић чини исти генетички род са Перуничићима из Пљеваља, тј. пљеваљским Ђурђевштацима J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Са Перуничићем чак има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 481=22 и 635=22.

Иако је ситуација мање-више јасна, тј. Алексић није изворно део овог рода, можда наш Велибор Лазић има ближе информације са терена. Интересантно је да у Којчиновцу такође нема родова који славе Игњатијевдан. Радмила Кајмаковић можда није имала потпуне информације. 

У сваком случају, ово је четврти генетички род Y22059 на простору Семберије и Мајевице. Поред Никољштака из Батковића и Мратинштака из Обарске и Угљевика, ту је и хаплотип оног Војаковића (Никољдан), а сада и први сигурни J-Y155375 Алексић, који вероватно води порекло од неког рода који изворно слави Ђурђевдан.

[aleksandar I]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Видјећемо шта ће Велибор написати, али је једно сигурно, у попису Бијељине из 1851. године Голо Брдо није поменуто. Моја претпоставка је да су домаћинства Голог Брда пописана у оквиру Ћипировина. Близу је, а и заједничко им је гробље. Уосталом није поменут ни Којчиновац него Чардачине, а то је ипак нешто ближе Ћипировинама.

Није ми при руци попис, али добро се сјећам да у њему нема Лазића, Јелачића и, чини ми се, Алексића. У сваком случају најстарији предак кога памте је Мирко Алексић (прадеда) и ту би можда могао бити одговор.

[aleksandar I]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео предање о пореклу из Старе Херцеговине. Слава и предање се уклапају у сеобу Малешеваца, али хаплогрупа одудара (Малешевци су PH908). У литератури (Семберија, Радмила Кајмаковић) постоји објашњење како је дошло до овога - неки Алексић је био пасторак у роду Цацановића.



Забуну уноси податак да је слава Цацановића (раније Ћурчићи из Којчиновца) Ђурђевдан. Ипак, наводи се да је стара слава рода Игњатијевдан, а и сам тестирани каже да одувек зна само за Игњатијевдан, Ђурђевдан и не спомиње. Ситуацију усложњава (вероватно случајно) чињеница да Алексић чини исти генетички род са Перуничићима из Пљеваља, тј. пљеваљским Ђурђевштацима J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Са Перуничићем чак има потпуно поклапање и дели специфичне вредности 481=22 и 635=22.

Иако је ситуација мање-више јасна, тј. Алексић није изворно део овог рода, можда наш Велибор Лазић има ближе информације са терена. Интересантно је да у Којчиновцу такође нема родова који славе Игњатијевдан. Радмила Кајмаковић можда није имала потпуне информације. 

У сваком случају, ово је четврти генетички род Y22059 на простору Семберије и Мајевице. Поред Никољштака из Батковића и Мратинштака из Обарске и Угљевика, ту је и хаплотип оног Војаковића (Никољдан), а сада и први сигурни J-Y155375 Алексић, који вероватно води порекло од неког рода који изворно слави Ђурђевдан.

Praštajte što pišem latnicom;razlog je objektivne prirode (tastatura).

Ostavljam cijeli citat zbog podataka koji će biti vrlo korisni za testiranog sa kojim, očigledno, po različitim linijama imam zajedničkog rađaka. Dakle, informator je  Aleksić koji živi u Golom Brdu. Evo šta mi je saopštio:

1. Izvorno Aleksići su porijeklom iz Puhara (Pučile) sa slavom Sveti mučenik Kalistrat (10.10). Udovica Petra Aleksića iz Puhara sa dva sina (Jovanom i Đokom) preudaje se u Golo Brdo, tj. udaje se za Nikola Cacanovića Crnog i sa njim rađa 4 kćeri. Pastorci Jovan (rođen 1870. i Đoko mlađi brat) uzimaju  slavu zemlje Cacanovića Ignjatijevdan. Rođak uopšte ne spori da oni žive na zemlji Cacanovića.

2.S obzirom na to da ni Nikola Cacanović nema muških naslednika (4 kćeri), u kuću dovodi zeta Milana Ćurčića iz Kojčinovca, koji donosi i zadržava svoju slavu Đurđevdan. To znači da Cacanovići nisu ranije Čurčići i taj podak kod R. Kajmković je pogrešan.

3. Zaključak je da Cacanovići, Aleksići i Čurčići nisu krvno povezani, a izvorna slava Cacanovića je Ignjatijevdan, Ćurčića Đurđevdan a Aleksića Sveti Kalistrat.

Moj informator je bio Nikola Nina Aleksić i bio je vrlo uvjerljiv.

Usput mi je rekao da je jedan od potomaka ove 4 kćeri Cacanovića (udala se u Blagojeviće u Popovima) glumica Ljiljana Blagojević. Ujaci su joj Mitrovići iy Patkovače

[Небојша]

Praštajte što pišem latnicom;razlog je objektivne prirode (tastatura).

Ostavljam cijeli citat zbog podataka koji će biti vrlo korisni za testiranog sa kojim, očigledno, po različitim linijama imam zajedničkog rađaka. Dakle, informator je  Aleksić koji živi u Golom Brdu. Evo šta mi je saopštio:

1. Izvorno Aleksići su porijeklom iz Puhara (Pučile) sa slavom Sveti mučenik Kalistrat (10.10). Udovica Petra Aleksića iz Puhara sa dva sina (Jovanom i Đokom) preudaje se u Golo Brdo, tj. udaje se za Nikola Cacanovića Crnog i sa njim rađa 4 kćeri. Pastorci Jovan (rođen 1870. i Đoko mlađi brat) uzimaju  slavu zemlje Cacanovića Ignjatijevdan. Rođak uopšte ne spori da oni žive na zemlji Cacanovića.

2.S obzirom na to da ni Nikola Cacanović nema muških naslednika (4 kćeri), u kuću dovodi zeta Milana Ćurčića iz Kojčinovca, koji donosi i zadržava svoju slavu Đurđevdan. To znači da Cacanovići nisu ranije Čurčići i taj podak kod R. Kajmković je pogrešan.

3. Zaključak je da Cacanovići, Aleksići i Čurčići nisu krvno povezani, a izvorna slava Cacanovića je Ignjatijevdan, Ćurčića Đurđevdan a Aleksića Sveti Kalistrat.

Moj informator je bio Nikola Nina Aleksić i bio je vrlo uvjerljiv.

Usput mi je rekao da je jedan od potomaka ove 4 kćeri Cacanovića (udala se u Blagojeviće u Popovima) glumica Ljiljana Blagojević. Ujaci su joj Mitrovići iy Patkovače

Хвала пуно, Ацо. Сада је много јасније.

Занимљива је ова ретка слава, Св. Калистрат.

Ево шта Радмила Кајмаковић каже о слављеницима ове ретке славе и селу Пучиле (одакле су Алексићи изворно).



Колико сам успео да видим, код нас је ова слава ограничена управо на простор Семберије и Мачве. Ови што по Мачви славе Св. Калистрата су углавном досељеници из Босне.

[ВелиборЛазић13]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059

У сваком случају, ово је четврти генетички род Y22059 на простору Семберије и Мајевице. Поред Никољштака из Батковића и Мратинштака из Обарске и Угљевика, ту је и хаплотип оног Војаковића (Никољдан), а сада и први сигурни J-Y155375 Алексић, који вероватно води порекло од неког рода који изворно слави Ђурђевдан.

Исправите ме ако гријешим, али чини ми се да и Јелић из Ченгића, управо са славом Ђурђевдан, припада грани Y22059, па би Алексић, ако се разликује од Јелића (?) био већ пети генетички род из ове гране на простору Семберије и Мајевице.

[Небојша]

Исправите ме ако гријешим, али чини ми се да и Јелић из Ченгића, управо са славом Ђурђевдан, припада грани Y22059, па би Алексић, ако се разликује од Јелића (?) био већ пети генетички род из ове гране на простору Семберије и Мајевице.

Тачно, Јелића сам заборавио. Он је такође J2b-Y155375, али није близак Алексићу. Алексићев род је пети, ако се тако гледа.

Moj informator je bio Nikola Nina Aleksić i bio je vrlo uvjerljiv.

Ацо, сад се сећам да ми је тестирани у разговору споменуо да поред Игњатија прослављају/обележавају (као преславу, или слично) још једну славу, али није био сигуран око имена. Биће да је мислио на Св. Калистрата. Да ли можда господин Алексић зна нешто о томе. Видим да је памте као стару славу, али да ли је и обележавају паралелно још увек негде.

[ВелиборЛазић13]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Да кренем једним приједлогом/молбом практичне природе - не би било лоше да тестиране из ових општих акција, а који потичу са подручја за која су у току неке од појединачних акција у старту уврштавамо у те акције. Практичније је, ширем аудиторијуму је лакше стављање тих резултата у шири контекст, а чини ми се да никоме не штети.

Што се тиче самог Алексића, господин Томислав Перић у дјелу "Пучиле (прилози за монографију)" из 2008. године наводи: "Једна од старијих породица у Пучилама је породица Алексић. Најприје је овдје дошао Никола Алексић и оженио се Петром Лазић, званом Тојић. Доселили су из Херцеговине, али се не зна ближа локација." Даље он наводи детаљан родослов гране која и данас у Пучилама има потомство. Не помиње грану у Голом Брду. Потврђује да је слава Свети Калистрат. Нема, дакле, сумње у то да је изворна слава Алексића, који потичу из Пучила-Пухара Свети Калистрат. Даље, Радмила Кајмаковић наводи да више породица у Пучилама (такође их убраја међу најстарије) слави Светог Калистрата, помињући Пантиће, Весиће, Гајиће и Јовиће, а испуштајући Алексиће. Међутим, турски попис из 1850/51. године у Пучилама наводи 5 домаћинстава презимена Суботић, у којима налазимо Панту (Пантићи), Јована (Јовићи), Весу (Весићи), Гају (Гајићи) и Алексу (Алексићи). Све их, дакле, повезује презиме, које преводилац чита као Суботић. Шта више, Алекса је син Николе (име које се помиње у монографији о Пучилама), а његов син је Петар, рођен 1850, што се поклапа са предањем које је Александар прикупио од Алексића из Голог Брда. Очигледно је управо удовица овог Петра Алексића са синовима отишла у Голо Брдо, удавши се за Цацановића, те су њих двојица узели Игњатијевдан, као славу земље, а преслужују (у Семберији је такав израз) своју стару славу Светог Калистрата.

Баш јутрос сам, игром случаја, разговарао са господином Мирком Бабићем, дугогодишњим директором Музеја Семберије, о овој слави као ендемској појави везаној за Семберију (пренесеној, евентуално, у Мачву) и дошли смо до закључка да та слава сигурно није изворна, него да се ради о "завјету" неког од предака ових породица, или о неком битном догађају који му се десио на тај дан (избјегао смрт, добио насљедника, оздравио од тешке болести и сл).

[Небојша]

Да кренем једним приједлогом/молбом практичне природе - не би било лоше да тестиране из ових општих акција, а који потичу са подручја за која су у току неке од појединачних акција у старту уврштавамо у те акције. Практичније је, ширем аудиторијуму је лакше стављање тих резултата у шири контекст, а чини ми се да никоме не штети.

Што се тиче самог Алексића, господин Томислав Перић у дјелу "Пучиле (прилози за монографију)" из 2008. године наводи: "Једна од старијих породица у Пучилама је породица Алексић. Најприје је овдје дошао Никола Алексић и оженио се Петром Лазић, званом Тојић. Доселили су из Херцеговине, али се не зна ближа локација." Даље он наводи детаљан родослов гране која и данас у Пучилама има потомство. Не помиње грану у Голом Брду. Потврђује да је слава Свети Калистрат. Нема, дакле, сумње у то да је изворна слава Алексића, који потичу из Пучила-Пухара Свети Калистрат. Даље, Радмила Кајмаковић наводи да више породица у Пучилама (такође их убраја међу најстарије) слави Светог Калистрата, помињући Пантиће, Весиће, Гајиће и Јовиће, а испуштајући Алексиће. Међутим, турски попис из 1850/51. године у Пучилама наводи 5 домаћинстава презимена Суботић, у којима налазимо Панту (Пантићи), Јована (Јовићи), Весу (Весићи), Гају (Гајићи) и Алексу (Алексићи). Све их, дакле, повезује презиме, које преводилац чита као Суботић. Шта више, Алекса је син Николе (име које се помиње у монографији о Пучилама), а његов син је Петар, рођен 1850, што се поклапа са предањем које је Александар прикупио од Алексића из Голог Брда. Очигледно је управо удовица овог Петра Алексића са синовима отишла у Голо Брдо, удавши се за Цацановића, те су њих двојица узели Игњатијевдан, као славу земље, а преслужују (у Семберији је такав израз) своју стару славу Светог Калистрата.

Баш јутрос сам, игром случаја, разговарао са господином Мирком Бабићем, дугогодишњим директором Музеја Семберије, о овој слави као ендемској појави везаној за Семберију (пренесеној, евентуално, у Мачву) и дошли смо до закључка да та слава сигурно није изворна, него да се ради о "завјету" неког од предака ових породица, или о неком битном догађају који му се десио на тај дан (избјегао смрт, добио насљедника, оздравио од тешке болести и сл).

Хвала пуно Велиборе на овим информацијама! Интересантно да се спомињу Суботићи, као старије презиме рода.

У Клењу (Богатић) има Суботића са овом славом. Сматрају се досељеницима из Босне, с почетка 19. века.

"СУБОТИЋ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском."

[ВелиборЛазић13]

Хвала пуно Велиборе на овим информацијама! Интересантно да се спомињу Суботићи, као старије презиме рода.

У Клењу (Богатић) има Суботића са овом славом. Сматрају се досељеницима из Босне, с почетка 19. века.

"СУБОТИЋ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском."

Ето, дакле то потврђује и податке из пописа из 1850/51, али и Бабићеву и моју тезу да је слава искључиво везана за тај један род. Дај Боже да Свети Калистрат није падао у суботу те године од које су почели да га славе :-)

Ако успијем погледаћу попис за Мачву из 1863. да упоредим мало имена са овима у Семберији 1850/51.

[ВелиборЛазић13]

Хвала пуно Велиборе на овим информацијама! Интересантно да се спомињу Суботићи, као старије презиме рода.

У Клењу (Богатић) има Суботића са овом славом. Сматрају се досељеницима из Босне, с почетка 19. века.

"СУБОТИЋ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском."

Ево и нешто о мачванским Суботићима. У попису из 1831. имамо два дома Суботића у Клењу. У првом је домаћин Степан, са синовима Максимом, Матијом, Василијем и Илијом, а у другом је домаћин Божо, са синовима Ђуром, Јованом и Лазаром. Битно је напоменути да су имена у другој кући писана као Божо и Ђуро, односно у варијанти карактеристичној за лијеву обалу Дрине. На жалост, година нема, осим за малољетну дјецу, па тако знамо само да је Јован рођен 1826, а Лазар 1830/31. Ђуро је већ пунољетан, па и с обзиром на име можемо претпоставити да је рођен у Семберији, прије досељења у Мачву, што би досељење ставило негдје између 1813. и 1831. године. Даље, у попису из августа 1863. у Клењу имамо поново двије куће Суботића, али су по свему судећи обје потекле од куће Степана Суботића. Домаћин прве је Максим, Степанов син, за ког сада знамо и да је рођен 1803. године, па тако можемо претпоставити и да је Божо из пописа из 1831. најстарији Степанов син, рођен око 1790. Божиних потомака нема у Клењу 1863, па можемо изнијети претпоставку да су у Рибарима и Салашу Црнобарском његови потомци, расељени тамо између 1831. и 1863. године.

У сваком случају, поредећи имена која се јављају код Суботића са обје стране Дрине видимо много поклапања (Никола, Иван, Алекса/Алексија, Јован), док се и генерације подударају, те би Ст(ј)епан, предак мачванских Суботића, могао бити брат или рођак Теше и Јована, предака Суботића из Пучила (Гајића, Весића, Јовића, Алексића, Пантића).

[Бакс]

Битно је напоменути да су имена у другој кући писана као Божо и Ђуро, односно у варијанти карактеристичној за лијеву обалу Дрине.

Не треба превише придавати значаја томе, то углавном само значи да је пописивач био из тих крајева.

[Zor]

Не треба превише придавати значаја томе, то углавном само значи да је пописивач био из тих крајева.

 Мислим да г. Лазић имплицира да су варијанте имена неуобичајене за Мачву тј. десну обалу Дрине. Ако је тако онда по твом објашњењу испада да је неко прешао са лијеве стране Дрине да само њих упише, јер је већина у Мачви уписана неком другом варијантом. 

 А генерално пописивачи су итекако водили рачуна о свим детаљима (највећи проблем је обично ако нема дијактритика), и не може стајати таква претпоставка са становишта оног што се зна о начину пописивања.
 Управо код ове серије дефтера у то вријеме је било уобичајено да се осим година, имена, презимена уписује и боја браде, те раст.

[ВелиборЛазић13]

Мислим да г. Лазић имплицира да су варијанте имена неуобичајене за Мачву тј. десну обалу Дрине. Ако је тако онда по твом објашњењу испада да је неко прешао са лијеве стране Дрине да само њих упише, јер је већина у Мачви уписана неком другом варијантом. 

 А генерално пописивачи су итекако водили рачуна о свим детаљима (највећи проблем је обично ако нема дијактритика), и не може стајати таква претпоставка са становишта оног што се зна о начину пописивања.
 Управо код ове серије дефтера у то вријеме је било уобичајено да се осим година, имена, презимена уписује и боја браде, те раст.

Суштинска разлика између пописа који је проведен у Босни 1850/51 и овог на који се позвах за Мачву из 1831. јесте у томе што су у Мачви 1831. и харачлије и пописивачи били Срби, а писмо пописа "предвуковска" ћирилица, тако да ту нема проблема да којима се срећемо у вези са пописом из 1850/51, који је писан арапским писмом и од стране лица које није било из наших крајева.

У сваком случају, у праву сте, указивао сам на то да се наведена имена Суботића разликују од осталих која сам поредио, а која су писана у облику карактеристичном за екавско говорно подручје (дакле, има у том попису и облика Божа и Ђура), па је тешко да је баш само њих пописао неки свјеже досељени Србин из Босне. Али ко ће га знати.
Ономастика крије многе трагове ако се користи добро, али у оваквим случајевима, дође ми да умјесто ономастике пређем на мастику. 

[Бакс]

Мислим да г. Лазић имплицира да су варијанте имена неуобичајене за Мачву тј. десну обалу Дрине. Ако је тако онда по твом објашњењу испада да је неко прешао са лијеве стране Дрине да само њих упише, јер је већина у Мачви уписана неком другом варијантом. 

 А генерално пописивачи су итекако водили рачуна о свим детаљима (највећи проблем је обично ако нема дијактритика), и не може стајати таква претпоставка са становишта оног што се зна о начину пописивања.
 Управо код ове серије дефтера у то вријеме је било уобичајено да се осим година, имена, презимена уписује и боја браде, те раст.

Не би требало да су неуобичајена, поготово за то село у Мачви које је добрим делом насељено становништвом из Херцеговине.
Али да, пописивачи су често имена писали онако како је њима логично. Постоји једна породица Чамџић ту, чији чланови су уписани и као Чамџић и као Чамбрић и као Чамчић. Толико о пописивачима и колико су водили рачуна.

[Zor]

Не би требало да су неуобичајена, поготово за то село у Мачви које је добрим делом насељено становништвом из Херцеговине.
Али да, пописивачи су често имена писали онако како је њима логично. Постоји једна породица Чамџић ту, чији чланови су уписани и као Чамџић и као Чамбрић и као Чамчић. Толико о пописивачима и колико су водили рачуна.

 Може бити да си у праву у контексту тих тефтера. Видим ипак се обоје реферирате на харачки тефтер Србије, а ја сам помињао контекст османских дефтера, а о њиховој тачности су писале компетентне особе у много наврата. Ту генерално Чамџић/Чамбрић разлика не би била могућа због писма, Чамчић и није нека разлика јер су врло сродни сугласници, а и суфикс је идентичног поријекла.

 Но вјерујем да је Лазић добро процијенио контекст овдје, а и у овом случају друге околности код ових родова иду на страну тога да је занимљива та разлика.

[Драган Обреновић]

79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање, R1b-PF7562

Тестирани је у упитнику навео да су преци пореклом из Врања и да су му се прадеда и прадедина браћа презивали Спасић.

Хаплотип нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једино релативно блиско поклапање је Илић, са славом Аранђеловдан, пореклом из Бабине Пољане код Трговишта, чији хаплотип се од Стаменковићевог разликује на 3 од 25 упоредивих маркера. Сва друга поклапања су на дистанци 4, 5 и већој и то на само 17 упоредивих маркера.

Иако Стаменковић и Илић не деле заједничку славу, обојица су пореклом из Врањског Поморавља, тако да ово поклапање по свему судећи има филогенетски значај.

Међутим, доношење поузданог закључка компликује чињеница да је Илић урадио дубински Big Y-500 тест и да припада хаплогрупи R1b-M269 > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680, док за Стаменковића предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН највећу вероватноћу (72%) даје за припадности млађој подграни хаплогрупе R1b-U106.

Међутим процена НЕВГЕН-а је прилично упитна. Не само зато што НЕВГЕН управо за R1b хаплогрупе уме да избаци непоуздану процену ако је хаплотип нетипичан, већ и зато што Стаменковић има врло повишену вредност маркера DYS390=26, несвојствену за припаднике хаплогрупе R1b-U106 у табели Српског ДНК пројекта, код којих се она креће углавном у значајно нижим оквирима (22-24).

Треба напоменути да НЕВГЕН ипак даје одређену вероватноћу припадности хаплогрупи R1b-PF7562, чијој подграни управо припада најближи тестирани - Илић, тако да је управо R1b-PF7562 највероватнија хаплогрупа којој припада Стаменковић.



Потпуно поуздан одговор дао би велики/дубински тест (Big Y-700, Nebula Genomics WGS или Dante Labs WGS), што је свакако препорука за Стаменковића уколико је заинтересован за даље истраживање свог порекла.

[Небојша]

79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање, R1b-PF7562

Тестирани је у упитнику навео да су преци пореклом из Врања и да су му се прадеда и прадедина браћа презивали Спасић.

Хаплотип нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једино релативно блиско поклапање је Илић, са славом Аранђеловдан, пореклом из Бабине Пољане код Трговишта, чији хаплотип се од Стаменковићевог разликује на 3 од 25 упоредивих маркера. Сва друга поклапања су на дистанци 4, 5 и већој и то на само 17 упоредивих маркера

Рекао бих да Стаменковић и Илић јесу исти генетички род. На страну то што их и слава повезује. Треба проверити из ког је тачно села у околини Врања Стаменковић. Малтене читава Врањска котлина насељена је из села у Горњој Пчињи (где се налази и Бабина Пољана), па тако ова веза добија додатно на значају.

[Драган Обреновић]

Рекао бих да Стаменковић и Илић јесу исти генетички род. На страну то што их и слава повезује. Треба проверити из ког је тачно села у околини Врања Стаменковић. Малтене читава Врањска котлина насељена је из села у Горњој Пчињи (где се налази и Бабина Пољана), па тако ова веза добија додатно на значају.

Написао сам у анализи да сматрам да вероватно јесу исти генетички род. Међутим, нисам успео да нађем у литератури нешто што би Стаменковића и Илића опипљивије повезало, осим можда овог помена у једном чланку на нашем порталу о селу Стара Брезовица код Врања, где се за један род помиње да славе управо ове две славе. Тешко је рећи да ли овде има нечега.

https://www.poreklo.rs/2016/10/17/poreklo-prezimena-selo-stara-brezovica-vranje/

-Попртљивци, Аранђеловдан и Велика Госпојина, живе у истоименој махали. Пореклом су из Тиквеша или Кочана. Доселили су се крајем XVIII века. Више података о њиховом пореклу изнето је у опису суседног Корбула, јер тамо живи њихова главна родовска грана.

[Кековац]

75. Мијаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип му је у потпуности модалан па је без SNP тестирања немогуће утврдити којем ужем роду припада. И поред тога што у Јадру и Рађевини имамо друге тестиране припаднике овог генетичког рода са славом Никољдан, ближа веза са њима је упитна, јер се разликују на најмање два маркера.

Мијаиловић је у упитнику навео да је презиме настало по чукун-чукундеду Мијаилу и да се породица из Дворске преселила у Корениту, па у Тршић. У књизи Насеља и порекло становништва (Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника) Видосаве Николић-Стојанчевић пише да су Мијаиловићи, уз Вучетиће и Јевтиће, огранак Бијанића, породице из засеока Липоваче. Заједно са Пантићима и Васићима су се доселили из Херцеговине. Све три породице су потомци три брата: Трифка, Стева и Ђурђа. Родоначелник Мијаиловића је био Трифко, ожењен Бијаном, по којој је породица добила презиме. Трифко је имао сина Илију, а Илија синове: Јевту, Мијата и Вучету. Мијат је имао Марка, а Марко Драгутина који је са мајком отишао код очуха у Корениту. По деди Мијаилу су потомци Драгутина добили презиме Мијаиловић. Више података о овом разгранатим роду се може пронаћи у наведеној књизи.

Овим резултатом је потврђено даље порекло породице тестираног из Херцеговине.

[Милош]

22. Далифоски, Драгаш, Гора

Припада хаплогрупи I2-PH908. И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, дефинитивно му је близак један тестирани Горанац из Драгаша у оквиру КиМ подухвата. Деле YGATAH4=11 и ниже вредности 22 и 21 на маркеру 635. Далифоски има и нижу вредност 28 на маркеру 449, па постоји могућност да овај род из Драгаша припада грани BY55783, односно да постоји нека даља веза са Коматовићима.

У Драгашу се спомињу ови родови:

"Драгашевци, 10 к;

-Аметовци, 21 к;

-Шеховци, 10 к, и

-Дутевци, 11 к"

https://www.poreklo.rs/2019/03/03/poreklo-prezimena-naselje-dragas-gora/

Свакако препорука за неки напреднији тест или тест на СНП BY55783.

[Милош]

36. Михајловић, Алимпијевдан, Пиносава, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности. Посебно се истиче вредност 460=12, коју имају само двојица на Пројекту. Осим те вредности, могу се издвојити и 385=13-15, 635=22...  Ове две последње карактеристике и славу дели са Савићем из Багрдана код Јагодине, али како имају превише разлике на упиредива 23 маркера, не бих могао рећи да веза постоји. Слична ситуација је и што се тиче 460=12 коју дели са Ивановићем из Доњег Ступња код Александровца. Деле и исту славу, али имају превише разлике на упоредива 25 маркера.

У литратури се у Пиносави спомињу два рода са славом Алимпијевдан, као и неки родови где се не спомиње слава, а помиње се презиме Мијаиловић, па не знам ком би роду могли припадати Михајловићи. Ни сам тестирани није навео ништа о пореклу.

https://www.poreklo.rs/2013/11/18/poreklo-prezimena-selo-pinosava-vozdovac-beograd/

Уколико је тестирани у могућности, предлажем му WGS тест.

[Иван Вукићевић]

67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16 и DYS570=19. Од хаплотипа Вучића (Петковдан, Црколез/Исток) разликује се на једном маркеру.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу Рајковића. Не помињу се међу становницима Чубре у раду Косте Јовановића:
https://www.poreklo.rs/2015/09/19/poreklo-prezimena-selo-cubra-negotin/

[Ивица Јовановић]

67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16 и DYS570=19. Од хаплотипа Вучића (Петковдан, Црколез/Исток) разликује се на једном маркеру.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу Рајковића. Не помињу се међу становницима Чубре у раду Косте Јовановића:
https://www.poreklo.rs/2015/09/19/poreklo-prezimena-selo-cubra-negotin/

Од данас да слави и Петковицу 

[Иван Вукићевић]

69. Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11. Од хаплотипа Грубића (Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица) разликује се на једном маркеру, док се на два маркера разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
- Тошић, Јовањдан, Крајишници/Лозница
- необјављен резултат, Видовдан, Река/Копривница
- Ћуп, Никољдан, Босански Петровац
- Голушин, Аранђеловдан, Ново Милошево/Кикинда
- необјављен резултат, Ђурђевдан, Дуга Ријека/Расиња
Без дубљих тестова није могуће утврдити да ли су Давидовићи ближе повезани са неком од ових породица.

Љубомир Павловић наводи следеће у раду „Колубара и Подгорина“:
-Давидовићи су врло стара породица, досељена прво у Совач, па после прешли у ово село, где су сад поред својих сродника; њих је 3 кућа и славе Алимпијевдан.
Није наведено ко су ти сродници Давидовића у Мијачима.

[Мића]

67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16 и DYS570=19. Од хаплотипа Вучића (Петковдан, Црколез/Исток) разликује се на једном маркеру.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу Рајковића. Не помињу се међу становницима Чубре у раду Косте Јовановића:
https://www.poreklo.rs/2015/09/19/poreklo-prezimena-selo-cubra-negotin/

Колико се разликује од Младеновића из Клокочевца?

Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића. Једина вредност која донекле одступа од модала је DYS576=16, али исту вредност има још неколико Бјелопавлића. Ово је први тестирани из Источне Србије који припада овом роду, а исто важи и за славу - ово је прво братство које слави Митровдан за које је утврђено да припада овом роду.

Како тестирани не зна ништа о даљем пореклу, овај резултат је надмашио сва очекивања јер је утврђено не само одакле, већ и од ког тачно рода потиче ова породица

[Иван Вукићевић]

Колико се разликује од Младеновића из Клокочевца?

На два маркера, при чему је на једном од њих разлика за две вредности.

[Селаковић]

Љубомир Павловић наводи следеће у раду „Колубара и Подгорина“:
-Давидовићи су врло стара породица, досељена прво у Совач, па после прешли у ово село, где су сад поред својих сродника; њих је 3 кућа и славе Алимпијевдан.
Није наведено ко су ти сродници Давидовића у Мијачима.

Претпостављам да су поред својих сродника у Совачу, јер се два села додирују.

[Христифор]

Освежавање статистике на 63 објављена резултата.

И2а-18 (28.5%) 13-Дин Југ (72.2%) / 5 Дин Север (27.7%)
Е-В13-10 (15.8%)
Ј2Б-8 (12.6%)
И1-7 (11.1%)
Р1б-7 (11.1%)
J2a-4 (6.3%)
Р1a-2 (3.1%)
Н2-2 (3.1%)
J1-2 (3.1%)
Л1-1 (1.5%)
T1а-1 (1.5%)
E-В22-1 (1.5%)

[Иван Вукићевић]

74. Петровић, Аранђеловдан (прислужба: Александровдан), Голија, Ивањица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS458=16, DYS448=21 и DYS481=23.

Тестирани је навео да су се преци Петровића доселили из Бара Краљских у Васојевићима. С обзиром на предање, славу и прислужбу, овај резултат је био очекиван.

У Барама Краљским живе братства од свих основних грана Васојевића, осим Новаковића. Петровића нема у Васојевићима, па ни у Барама Краљским, тако да није познато од ког братства потиче породица тестираног.

Свакако би било корисно да тестирани уради дубљи тест (WGS или BigY) ради даљег профилисања овог рода.

Тестирани је као место порекла у упитнику навео "општина Средња Река - планина Голија". У питању је некадашња општина (у рангу данашње месне заједнице), која је укинута средином 20. века. Обухватала је насеља Девићи и Градац. Међутим, према раду Становништво Моравичког Старог Влаха у овим насељима нема Петровића, који славе Аранђеловдан. Било их у следећа три засеока у близини:
1) Плочник, припада насељу Коритник
2) Горњи Перишићи, припада насељу Вионица
3) Горњи Арбулићи, припада насељу Вионица
За сада сам у табели као место порекла ставио "Голија/Ивањица", а ако тестирани прецизира одакле тачно потиче, допунићемо тај податак накнадно.

[Goran Perovic 66]

Ovi Petrovići su uz Kulizinog Sela , Dajići , Ivanjica . Testom je potvrđeno predanje da su od Vasojevića .

-Petrovići, 5 K. (Lesendrovdan), najistaknutija su familija y čitavom selu. Iz ove familije potiče više intelektualaca. Oni su pokazali kako se može živeti u velikim zadrugama, kakve su bile njihove. A, imali su i svoje strugare. Vode poreklo od Vasojevića.

-Petrovići u Vrhu (5 K.) na padinama Radočela (studenički kraj), nastanili su se iz Daića pod Golijom. Prvo su se iz Daića odselili u Čibukovac kod Kraljeva, pa potom mnogo kasnije kada su počeli mnogi umirati, vratili se otuda i naselili y Vrhu. Tamo slave Sv. Đorđa. Ranije su odseljeni y Ivanjicu i Čačak. Danas ih ima u Beogradu i Kragujevcu. Jedna od ovih zadruga je kupila imanje u Mojsinju kod Čačka. Jedan od Petrovića se odselio y Mojsinje, živeo nekoliko godina, pa se vratio na golijske prostore.

Prema knjizi  Moravički okrug.  Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine.

[Иван Вукићевић]

Хвала, Горане. Онда је податак да Петровићи из Кулизиног Села славе Александровдан ("Лесендровдан") нетачан, пошто се очито ради о прислужби.

Место порекла је допуњено у бази у "Кулизино Село/Дајићи/Ивањица".

[Црна Гуја]

34. Цалић, Аранђеловдан, Баточина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608. Једина вредност која одудара од модала је повишена DYS389=14-31. Последично, најближа поклапања има са делом припадника ове гране који деле наведену вредност, али географска удаљеност или неподударање славе и неких других карактеристичних маркера не иде у прилог ближој вези. У питању су Ајбл из Граца (само једна разлика на 23 маркера), и група фамилија из околине Лучана и Чачка, Вукићевићи, Лазовићи и Катанићи, од којих се разликује на 2 од 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Цали и да су у Баточину досељени из Кривог Вира код Бољевца. У тексту о Баточини за Цалиће се наводи да су даљим пореклом из Раковице код Видина у Бугарској:

Цалићи (Цалићи, Матићи-Тодоровићи; Првановићи, Џонићи-Тодоровићи; и Пешићи), Раковица (Бугарска)

https://www.poreklo.rs/2015/06/03/poreklo-prezimena-varos-batocina/

[Црна Гуја]

43. Филиповић, Св. Врачи, Пасјане, Гњилане

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа подграна не може утврдити на овом броју маркера. Поседује велики број специфичних вредности: DYS385=12-14, снижене DYS448=19, DYS456=14 и DYS438=10, и повишене DYS570=23 и DYS643=11. Све наведене вредности, као и релативно ретку славу Св. Враче дели са Нојићем из Пасјана код Гњилана, Зафировићем из Жегре код Гњилана и још једним нејавним резултатом из околине Гњилана. Од нејавног се разликује на само 1, а од Нојића и Зафировића на од 23 маркера. Због изузетно ретког хаплотипа једини начин да се утврди терминална грана је дубинско тестирање, те је стога препорука Филиповићу поручивање WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику навео да Филиповићи имају надимак Липовчани, што се поклапа са предањима Нојића и Зафировића.

Липовчани (6 к., св. Врачи); пресељени из Липовице око 1810. године кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново освојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју".

ЛИПОВИЦА – 1. српско–албанско село у нижем делу предела Карадага (Г. Морава). Кад су се почетком 19. в. неке породице у селу почеле „турчити", многи су се Срби преселили у равничарско село Пасјане (Липовчани, Рајкови, Симебојкови, Карафиљци Дрндарци). У селу је остао један српски стариначки род. Албански родови у селу су српског порекла и потичу од поменутог исељеног рода Липовчана.

https://www.poreklo.rs/2020/08/25/poreklo-prezimena-selo-pasjane-gnjilane/

[Црна Гуја]

49. Игњатовић, Никољдан, Глибовац, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи Q2-L275>M378>L245>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657, роду Братоножића. Хаплотип одступа од модалног сниженом вредношћу DYS439=12 и повишеном DYS635=23. Најближе поклапање има са Шошкићем из Улотине код Андријевице (2 разлике на 23 маркера), иако Шошкић не дели ниједну од две Игњатовићеве специфичне вредности. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Омољице, а исти се наводи и у литератури:

Игњатовићи (2 к., Св. Никола). Дошли 1892. године из Омољице (Банат). Зову их и Швабама. Куће су им поред друма Паланка-Азања.

https://www.poreklo.rs/2012/07/02/poreklo-prezimena-selo-glibovac-smed-palanka/

[Селаковић]

49. Игњатовић, Никољдан, Глибовац, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи Q2-L275>M378>L245>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657, роду Братоножића. Хаплотип одступа од модалног сниженом вредношћу DYS439=12 и повишеном DYS635=23. Најближе поклапање има са Шошкићем из Улотине код Андријевице (2 разлике на 23 маркера), иако Шошкић не дели ниједну од две Игњатовићеве специфичне вредности. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Омољице, а исти се наводи и у литератури:

https://www.poreklo.rs/2012/07/02/poreklo-prezimena-selo-glibovac-smed-palanka/

[Црна Гуја]

52. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. По маркерима се најбоље уклапа у род В, једина вредност која одступа од осталих припадника овог рода је повишена DYS456=18. Најближе поклапање има са Бајовићем из Безуја код Плужина (Никољдан) и Кораћем из Завале код Требиња (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Мајсторовић, а да презиме Босић носе од 1800. године, почевши са Видом Босићем, који је узео презиме по мајци Боси. Видов рођени брат Цветко који се населио у оближњем Пањику задржао је презиме Мајсторовић.

[Црна Гуја]

56. Мрђеновачки, Никољдан, Шабац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип скоро идентичан модалном, једина вредност која одступа од модала је нешто нижа DYS576=16. Има велики број потенцијално блиских поклапања, са 1 или 2 разлике на 23 маркера, али нема оних који су му истовремено и географски блиски и славе исту славу. Већ је у више наврата доказано да у случају ове гране блискост на основу кратког хаплотипа најчешће не одговара реалној временској удаљености до заједничког претка тестираних појединаца. Једини начин да се поуздано утврди најдубља/најмлађа подграна којој тестирани припада, и самим тим најближа поклапања, је помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су далеким пореклом из околине Гацког у Херцеговини, и да потићу од рода Љубибратића, међутим род Љубибратића је већ одавно генетички профилисан и припада хаплогрупи I1. Такође је навео да им је једно кратко време у прошлости презиме било Јовичић.

[Grbić]

34. Цалић, Аранђеловдан, Баточина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608. Једина вредност која одудара од модала је повишена DYS389=14-31. Последично, најближа поклапања има са делом припадника ове гране који деле наведену вредност, али географска удаљеност или неподударање славе и неких других карактеристичних маркера не иде у прилог ближој вези. У питању су Ајбл из Граца (само једна разлика на 23 маркера), и група фамилија из околине Лучана и Чачка, Вукићевићи, Лазовићи и Катанићи, од којих се разликује на 2 од 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Цали и да су у Баточину досељени из Кривог Вира код Бољевца. У тексту о Баточини за Цалиће се наводи да су даљим пореклом из Раковице код Видина у Бугарској:

https://www.poreklo.rs/2015/06/03/poreklo-prezimena-varos-batocina/

Mislim da zbog vrednosti  DYS458=15 nije sigurno YP6098.
Rekao bi da je najbliži grani Y2608>R-YP3929 gde se od Ćelovića,Duži/Trebinje(Stevanjdan)  razlikuje na 2 markera a od Blažića,Medjulužje/Mladenovac(Stevanjdan) na 3 markera.Sva trojica dele vrednost 14 na DYS 389i.

[Црна Гуја]

59. Мулалић, муслиман, Вареш

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико врло специфичних вредности, па нема ближих поклапања у нашој табели (са мање од 4 разлике на 23 маркера). У питању су повишене DYS448=21 и DYS481=26, и снижена DYS643=9. Хаплотипове који деле поменуте специфичне вредности са Мулалићем нисам пронашао ни у страним базама и анонимним истраживањима. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

62. Нановић, Митровдан, Дросато (Патарос), Килкис, Грчка

Припада хаплогрупи R1a-M417. Невген даје чак 88% вероватноће да се ради о грани CTS4385>FGC9988, међутим требало би узети у обзир да је за предвиђање коришћен кратки хаплотип (25 маркера), а за колико-толико поуздано предвиђање дубљих подграна хаплогрупе R1a потребно је минимално 67 маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се повишене DYS448=21, DYS576=21 и DYS533=13. Нановић нема ниједно блиско поклапање у нашој табели, док у страним/анонимним базама има по једног из Хрватске и Албаније са 2 разлике на 17 маркера, а на 23 упоредива маркера једног из Грчке са 4 разлике. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Ивица Јовановић]

Шта је оставио о пореклу породице? Да ли је породица пореклом из тог места које је навео?

[Христифор]

Можда је дотични пореклом  Словен из грчког дела Македоније чији су преци досељени у Србију  после завршетка  грађанског рата у Грчкој.

[Dejan R Vukićević]

Само да додам овој групи фамилија и Поповиће из села Милатовића општина Лучани, за Вукићевиће, Поповиће и Катаниће очекујемо резултате од Данте Лабса.

34. Цалић, Аранђеловдан, Баточина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608. Једина вредност која одудара од модала је повишена DYS389=14-31. Последично, најближа поклапања има са делом припадника ове гране који деле наведену вредност, али географска удаљеност или неподударање славе и неких других карактеристичних маркера не иде у прилог ближој вези. У питању су Ајбл из Граца (само једна разлика на 23 маркера), и група фамилија из околине Лучана и Чачка, Вукићевићи, Лазовићи и Катанићи, од којих се разликује на 2 од 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Цали и да су у Баточину досељени из Кривог Вира код Бољевца. У тексту о Баточини за Цалиће се наводи да су даљим пореклом из Раковице код Видина у Бугарској:

https://www.poreklo.rs/2015/06/03/poreklo-prezimena-varos-batocina/

[stameni]

79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање, R1b-PF7562

Тестирани је у упитнику навео да су преци пореклом из Врања и да су му се прадеда и прадедина браћа презивали Спасић.

Хаплотип нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једино релативно блиско поклапање је Илић, са славом Аранђеловдан, пореклом из Бабине Пољане код Трговишта, чији хаплотип се од Стаменковићевог разликује на 3 од 25 упоредивих маркера. Сва друга поклапања су на дистанци 4, 5 и већој и то на само 17 упоредивих маркера.

Иако Стаменковић и Илић не деле заједничку славу, обојица су пореклом из Врањског Поморавља, тако да ово поклапање по свему судећи има филогенетски значај.

Међутим, доношење поузданог закључка компликује чињеница да је Илић урадио дубински Big Y-500 тест и да припада хаплогрупи R1b-M269 > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680, док за Стаменковића предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН највећу вероватноћу (72%) даје за припадности млађој подграни хаплогрупе R1b-U106.

Међутим процена НЕВГЕН-а је прилично упитна. Не само зато што НЕВГЕН управо за R1b хаплогрупе уме да избаци непоуздану процену ако је хаплотип нетипичан, већ и зато што Стаменковић има врло повишену вредност маркера DYS390=26, несвојствену за припаднике хаплогрупе R1b-U106 у табели Српског ДНК пројекта, код којих се она креће углавном у значајно нижим оквирима (22-24).

Треба напоменути да НЕВГЕН ипак даје одређену вероватноћу припадности хаплогрупи R1b-PF7562, чијој подграни управо припада најближи тестирани - Илић, тако да је управо R1b-PF7562 највероватнија хаплогрупа којој припада Стаменковић.



Потпуно поуздан одговор дао би велики/дубински тест (Big Y-700, Nebula Genomics WGS или Dante Labs WGS), што је свакако препорука за Стаменковића уколико је заинтересован за даље истраживање свог порекла.

Поштовање,

Уз важну напомену да о теми не знам баш ништа, имам неке недоумице које се могу представити следећим цртицама:
- У сертификату који сам добио стоји припадност хаплогрупи R1b-L51
- На дијаграму у објави у којој се коментарише мој резултат стоји да је највероватнија (са 72,1% вероватноће) хаплогрупа R1b-U106  (за коју сам пронашао да је подграна хаплогрупе R1b-L151, па сад не знам да ли је L151 исто што и L51)
- У објави у којој се коментарише мој резултат поред мог презимена стоји група R1b-PF7562
- Када унесем појединачне сертификате у NEVGEN, добијам нешто сасвим треће (вероватно негде грешим приликом уноса)

Што се тиче везе са Илићем - да, мој отац је пореклом из Бабине Пољане.

Хвала унапред, уз извињење ако постављам питања на која би одговори можда требало да буду познати свима који овде пишу.

Драган Стаменковић

[Небојша]

Поштовање,

Уз важну напомену да о теми не знам баш ништа, имам неке недоумице које се могу представити следећим цртицама:
- У сертификату који сам добио стоји припадност хаплогрупи R1b-L51
- На дијаграму у објави у којој се коментарише мој резултат стоји да је највероватнија (са 72,1% вероватноће) хаплогрупа R1b-U106  (за коју сам пронашао да је подграна хаплогрупе R1b-L151, па сад не знам да ли је L151 исто што и L51)
- У објави у којој се коментарише мој резултат поред мог презимена стоји група R1b-PF7562
- Када унесем појединачне сертификате у NEVGEN, добијам нешто сасвим треће (вероватно негде грешим приликом уноса)

Што се тиче везе са Илићем - да, мој отац је пореклом из Бабине Пољане.

Хвала унапред, уз извињење ако постављам питања на која би одговори можда требало да буду познати свима који овде пишу.

Драган Стаменковић

Онда је овде све јасно. Реч је о истом роду, из Горње Пчиње не из Врања. Баш написах како је у околини Врања пуно досељених Пчињана. Проверио сам наш пројекат, имамо још тестираних који су као порекло уписали Врање, а имају родовске надимке типичне за села у Горњој Пчињи.

Рекао бих да Стаменковић и Илић јесу исти генетички род. На страну то што их и слава повезује. Треба проверити из ког је тачно села у околини Врања Стаменковић. Малтене читава Врањска котлина насељена је из села у Горњој Пчињи (где се налази и Бабина Пољана), па тако ова веза добија додатно на значају.

[Небојша]

Сад видим да постоји село Бабина Пољана у општини Врање, али је реч о суседним селима, па је становништво свакако блиског порекла.

Можда неки од родовских надимака звуче познато тестираном:

Врање: https://www.poreklo.rs/2016/10/13/poreklo-prezimena-selo-babina-poljana-vranje/

Трговиште: https://www.poreklo.rs/2017/01/05/poreklo-prezimena-selo-babina-poljana-trgoviste/

[Драган Обреновић]

Поштовање,

Уз важну напомену да о теми не знам баш ништа, имам неке недоумице које се могу представити следећим цртицама:
- У сертификату који сам добио стоји припадност хаплогрупи R1b-L51
- На дијаграму у објави у којој се коментарише мој резултат стоји да је највероватнија (са 72,1% вероватноће) хаплогрупа R1b-U106  (за коју сам пронашао да је подграна хаплогрупе R1b-L151, па сад не знам да ли је L151 исто што и L51)
- У објави у којој се коментарише мој резултат поред мог презимена стоји група R1b-PF7562
- Када унесем појединачне сертификате у NEVGEN, добијам нешто сасвим треће (вероватно негде грешим приликом уноса)

Што се тиче везе са Илићем - да, мој отац је пореклом из Бабине Пољане.

Хвала унапред, уз извињење ако постављам питања на која би одговори можда требало да буду познати свима који овде пишу.

Драган Стаменковић

Нема никакве контрадикторности у процени припадности хаплогрупи R1b-L51 и процени пропадности хаплогрупи R1b-U106, јер јер R-U106 једна од потомачких подграна испод R1b-L51 (дакле само млађи огранак). Да банализујем - замислите да се некоме аскурђел звао "L51" а прадеда "U106".

Међутим, у вашем случају, врло вероватно се ради о непоузданом предвиђању НЕВГЕН-а, јер се ради о кратком хаплотипу (25 маркера) и релативно реткој и специфичној грани R1b хаплогрупе.

Што се тиче разлике у "пити" коју сте видели на форуму, и онога што сте ви добили када сте уносили маркере, када користите НЕВГЕН, уношењем вредности маркера прво добијете "кровну" процену хаплогрупе, и ту сте вероватно добили 100% вероватну припадност хаплогрупи R1b-M269, што је тачна процена. Након тога, треба да у подешавањима НЕВГЕНА-а укључите "специјализацију" за подгране R1b, као на слици доле, како би он покушао да предвиди и припадност некој млађој, специфичнијој подграни (мушкој лози):



У вашем случају, обзиром да се ради о предвиђању на основу само 25 вредности маркера, моје мишљење је да НЕВГЕН-ова процена највеће вероватноће није поуздана.

НЕВГЕН је софистицирани рачунарски алгоритам који функционише тако што рачуна корелацију између вредности маркера и прецизно утврђене припадности хаплогрупама, помоћу Big Y-700 тестова. У неким случајевима, као што је ваш, појаве се кратки хаплотипови (вредности STR маркера) за које нема довољно дубински тестираних резултата па предвиђач није у стању да довољно поуздано предвиди која је највероватнија хаплогрупа којој припадате.

Међутим, ми увек узимамо у обзир не само процену НЕВГЕН-а, већ поредимо и одакле су географским пореклом и коју славу славе други тестирани са којима имате највеће поклапање вредности STR маркера, такође консултујемо нашу огромну родословну библиотеку као и типичне токове миграције којима је насељавано становништво одређеног краја. У вашем случају, велику тежину даје чињеница да је Илић, човек са којим делите идентичне вредности на 22 од 25 маркера, потиче баш из истог села као и ваш отац, а да је уз то урадио и Big Y-500 тест, који тачно одређује припадност хаплогрупи (дакле није предвиђање, већ тачно одређена најмлађа хаплогрупа). Са великом вероватноћом се може претпоставити да припадате некој подграни овог дела R1b стабла који сам заокружио на слици (слика преузета са FamilyTreeDNA групе/пројекта "R R1b ALL Subclades").



Наравно, уколико можете да приуштите, било би знајачјно да и ви урадите Big Y-700 или WGS тест (Nebula Genomics, Dante Labs), чиме бисте проверили нашу процену и тачно утврдили припадност најмлађој подграни мушке лозе којој припадате.

[Zor]

 Са тим маркерима је скоро сигурно Стаменковић повезан са Илићем у R-BY133177. Код Илића се десила мутација на 393 са 12 на 13, која је карактеристична иначе за грану R-L51, но 390=26 је врло висока вриједност за R-L51. Такођер дијели од Илића 391=10. Не видим шта је са 448.

 Нешто даљи рођак би им могао бити Бугарин Пејчев из Ломнице СЗ од Ћустендила, који иако има само 12 маркера је сигурно R-PF7562 (због 426=11), има врло високи 390=27, а и тај 391=10, с тим да је код њега уобичајена вриједност за R-PF7563 393=12. И он је дакле у непосредној близини географски.

 Управо 393=13 и сугерише додатно на везу јер то је сигурно нека новија мутација код Илића која дефинише неку подграну испод R-BY133177. А ако би додали овог Бугарина, онда и неку грану са повишеним 390=26/27, и 391=10 на том подручју која би могла бити евентуално раносредњевјековне/позноантичке старости.

 Додатак:
Дакле има GD=22/25, и дијели више Илићевих млађих мутација, а видим и 389ii=17 (13-30), иначе сестринске гране од R-BY133177 карактерише 13-29, даљи рођак Илића R-BY133177>BY57197 има 13-28, тако да је и то још једна новија мутација Илића, Пејчев има уобичајен 16 на том маркеру. То све чини да само по овим маркерима уз остале околности ови родови морају бити повезани (98% +).

[Црна Гуја]

68. Ђорђевић, Св. Врачи. Мачковац, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Од карактеристичних вредности поседује само повишену DYS448=21, сви остали маркери имају модалне вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, који скоро сви такође славе Св. Враче. На само 1 од 23 маркера разликује се од Ђорђевића из Куршумлије, Обрадовића из Мађера код Прокупља, Ђорђевића из Влајковца код Бруса, Бановића из Јариња код Лепосавића, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића и Анисијевића из Лепосавића. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није дубински тестиран препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику написао следеће о даљем пореклу:

"Пре 300-400 година предак Ђорђе долази из Мораче, прво за Санџак, одатле у село Остраће код Лешка. Одатле део фамилије иде у Влајковце на Копаонику, па даље у Мачковац код Куршумлије. Ту долази Миленко који има синове Љубомира, Милуна, Здравка, Благоја и ћерку Анку. Ја сам Здравкова грана."

Може се рећи да је предање највећим делом потврђено овим тестом, поготово јер је миграторни пут Ђорђевића сличан оном који наводе још неке од фамилија које припадају овом роду. Такође је извесно да сва тројица Ђорђевића (из Мачковца, Куршумлије и Влајковца) припадају истом братству.

[Gvozden]

Ако може да ми се мало појасне подгрупе. ЦТС1211 сам разумео, али после тога већ нисам и шта значи да се по маркерима најбоље уклапа у род В. Да ли то најближе поклапање са Бајовићима и Кораћима значи да смо род у некој мери?
 

52. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. По маркерима се најбоље уклапа у род В, једина вредност која одступа од осталих припадника овог рода је повишена DYS456=18. Најближе поклапање има са Бајовићем из Безуја код Плужина (Никољдан) и Кораћем из Завале код Требиња (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Мајсторовић, а да презиме Босић носе од 1800. године, почевши са Видом Босићем, који је узео презиме по мајци Боси. Видов рођени брат Цветко који се населио у оближњем Пањику задржао је презиме Мајсторовић.

[Црна Гуја]

64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Од нешто специфичнијих вредности издвајају се повишена DYS390=26 и снижена DYS576=16. Нема претерано блиских поклапања у табели нашег пројекта (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини који би му на основу маркера и географске блискости потенцијално могао бити близак је Ивановић из Јајчића код Љига (Аранђеловдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, с тим да је разлика на једном од тих маркера двостепена. Ако нека веза између њих двојице и постоји, свакако није скорија, узевши у обзир и разлику у маркерима, као и чињеницу да славе различите славе. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Судећи по тексту о Доњем Лајковцу, Радовановићи највероватније потичу од старе фамилије Филиповића:

Narod ovog kraja očuvao je vrlo dobro u svojoj uspomeni sva zverstva, koje su Turci činili s manastirom Bogovađom, njenim duhovnicima i svetinjama, kao i narodom. Kod njega su sveže priče o ovim pokoljima i jurenjima, koja su najjača bila pred kraj 18. veka. Mnogo je ovo uticalo na stanovnike ovog prvog sela do Bogovađe, s čega su njegovi stariji stanovnici, morali napuštati svoje kuće i bežati u kolubarske šume okruga beogradskog, a odatle se vraćati ili odlaziti može biti i dalje. Nо pored svega toga ima jedna stara porodica ovog sela, koja je bežala i ponovo se vratila, to su takozvani Filipovići, doseljeni u ove krajeve odnekuda od staro-srbijanske Mitrovice, još u opštoj seobi, uz nekakvog svoga srodnika kaluđera, koji, kad ga je bratstvo bogovađskog manastira primilo pod svoje okrilje, nije hteo dalje ići, nego i svoju porodicu zadržao i ovde naselio. Filipović se niko ne zove, a izgleda da je Filip bio rodonačelnik ove porodice. Oni se danas zovu raznim prezimenima (Rankovići, Petrovići 1, Milovanovići, Blagojevići, Pavlovići, Jevtići, Hadžići i Radovanovići) osim jednog jedinog, koji živi u Valjevu i koji je uzeo sam ovo staro prezime. Ovde ih je 22 kuće, slave Nikoljdan.

https://www.poreklo.rs/2013/03/24/poreklo-prezimena-selo-donji-lajkovac-lajkovac/

[Црна Гуја]

Ако може да ми се мало појасне подгрупе. ЦТС1211 сам разумео, али после тога већ нисам и шта значи да се по маркерима најбоље уклапа у род В. Да ли то најближе поклапање са Бајовићима и Кораћима значи да смо род у некој мери?

Конкретно се ради о овој грани: https://www.yfull.com/tree/R-YP6186/. Већина тестираних Срба би требала припадати и низводној грани BY99654. Поклапање са Бајовићима и Кораћима значи да врло вероватно јесте повезани, односно да сте сви имали заједничког претка у неком тренутку у прошлости. Проблем је што се само на основу овог теста на 23 маркера не може поуздано утврдити када је тај предак живео, за поуздану процену потребно је урадити дубински тест.

[Gvozden]

Што може да значи, ако сам добро разумео, да имам у свом пореклу и румунског и бугарског?


Конкретно се ради о овој грани: https://www.yfull.com/tree/R-YP6186/. Већина тестираних Срба би требала припадати и низводној грани BY99654. Поклапање са Бајовићима и Кораћима значи да врло вероватно јесте повезани, односно да сте сви имали заједничког претка у неком тренутку у прошлости. Проблем је што се само на основу овог теста на 23 маркера не може поуздано утврдити када је тај предак живео, за поуздану процену потребно је урадити дубински тест.

[Христифор]

Не значи да имате у свом пореклу  румунског и бугарског.  Ствар је у томе да делите истог претка са носиоцима  те гране из наведених  земаља још од времена старих Словена.

[Драган Обреновић]

Што може да значи, ако сам добро разумео, да имам у свом пореклу и румунског и бугарског?

Као што рече Христифор, то што на стаблу видите и људе који су данас Бугари, Румуни итд. не значи да сте ви "од свега по мало". То значи да сви ви припадате истој мушкој лози која се од осталих мушких лоза на филогенетском стаблу људског рода одвојила пре око 1550 година, при чему је ваш најскори заједнички предак живео пре око ~1300 година (то су све оквирне процене, не треба их дословно узимати). Од бројног потомства насталог од тог човека у последњих 1300 година, неки су учествовали у етногенези данашњих Румуна, неки Бугара, неки Срба итд.



Унутар ове кровне мушке лозе, види се да је дубинским тестовима откривена још једна подграна одвојена пре око 1300 година, којој припадају неименовани тестирани (YF009198) и тестирани из БиХ и Србије, при чему тестирани из БиХ и Србије припадају још млађој подграни под ознаком R-Y208600, која се одвојлила пре ~1100 година, а њих двојица конкретно потичу од заједничког мушког претка који је живео пре око ~475 година.

И онај горе Румун и онај Бугарин, који су сада "са звездицом", такође ће једног дана формирати додатне две подгране, када се појави још по један тестирани који са њима дели неке заједничке мутације испод нивоа R-YP6186 (то је само питање времена).

Углавном, на основу STR теста на 23 или 25 маркера (који углавном сви прво урадимо), откривамо своју кровну хаплогрупу, а уредник уз мало "цеђења суве дреновине" може да вам наговести и којој бисте млађој хаплогрупи могли припадати, ако имате солидно поклапање са неким тестираним који је урадио велики/дубински тест. Више од онога што вам је колега написао у анализи тешко се може рећи.

Ако имате жељу да даље истражите своје генетичко порекло, односно да видите своју позицију на филогенетском стаблу људског рода, када се одвојила мушка лоза од других и када је живео најскорији заједнички предак вас и других људи на стаблу, неопходно је да урадите неки скупљи тест, као што је Big Y-700 или WGS (Whole Genome Sequencing).

[Црна Гуја]

90. Анђелић, Никољдан, Раденка, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа ове гране одступа само повишеним вредностима Y-GATA-H4=12 и DYS458=17. Има велики број потенцијално блиских поклапања, али ниједан који му је и географски близак или који слави исту славу. Блиска поклапања на 23 маркера у оквиру ове гране не значе много, за поуздано утврђивање блискости потребан је SNP или дубински тест (WGS или BigY-700), па је то препорука и Анђелићу. Тестирани је у упитнику навео да му је према предању предак дошао из Румуније.

[Ивица Јовановић]

90. Анђелић, Никољдан, Раденка, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа ове гране одступа само повишеним вредностима Y-GATA-H4=12 и DYS458=17. Има велики број потенцијално блиских поклапања, али ниједан који му је и географски близак или који слави исту славу. Блиска поклапања на 23 маркера у оквиру ове гране не значе много, за поуздано утврђивање блискости потребан је SNP или дубински тест (WGS или BigY-700), па је то препорука и Анђелићу. Тестирани је у упитнику навео да му је према предању предак дошао из Румуније.

Има Петровића из Каоне који исто слави Никољдан и одређен је као L1029. Код Влаха се слава везује за кућу/имање тако да њу не треба узети као чврст доказ неке ближе везе, ли пошто живе близу и при томе имају исто предање (Петровић зна и тачно место, околина Арада ако сам добро упамтио) можда нека веза и постоји. Он је један од оних који је био у групи којима је Данте Лабс упропастио узорак, ако не грешим. Докле је то тренутно стигло не знам. Општина Кучево, мали број тестираних али 80% R1a. Више од Пољског просека 

Један фини тест целог генома, уз Петровићев, би ту много тога разјаснио.

[Gvozden]

Хвала пуно на детаљном објашњењу. Лаик сам у целој овој причи, али пошто сам урадио тест, било ми је важно да нешто погрешно не схватим око свог прапорекла. Сад је све пуно јасније.

Унутар ове кровне мушке лозе, види се да је дубинским тестовима откривена још једна подграна одвојена пре око 1300 година, којој припадају неименовани тестирани (YF009198) и тестирани из БиХ и Србије, при чему тестирани из БиХ и Србије припадају још млађој подграни под ознаком R-Y208600, која се одвојлила пре ~1100 година, а њих двојица конкретно потичу од заједничког мушког претка који је живео пре око ~475 година.

И онај горе Румун и онај Бугарин, који су сада "са звездицом", такође ће једног дана формирати додатне две подгране,

када се појави још по један тестирани који са њима дели неке заједничке мутације испод нивоа R-YP6186 (то је само питање времена).

Углавном, на основу STR теста на 23 или 25 маркера (који углавном сви прво урадимо), откривамо своју кровну хаплогрупу, а уредник уз мало "цеђења суве дреновине" може да вам наговести и којој бисте млађој хаплогрупи могли припадати, ако имате солидно поклапање са неким тестираним који је урадио велики/дубински тест. Више од онога што вам је колега написао у анализи тешко се може рећи.

Ако имате жељу да даље истражите своје генетичко порекло, односно да видите своју позицију на филогенетском стаблу људског рода, када се одвојила мушка лоза од других и када је живео најскорији заједнички предак вас и других људи на стаблу, неопходно је да урадите неки скупљи тест, као што је Big Y-700 или WGS (Whole Genome Sequencing).

[Ивица Јовановић]

Хвала пуно на детаљном објашњењу. Лаик сам у целој овој причи, али пошто сам урадио тест, било ми је важно да нешто погрешно не схватим око свог прапорекла. Сад је све пуно јасније.

Унутар ове кровне мушке лозе, види се да је дубинским тестовима откривена још једна подграна одвојена пре око 1300 година, којој припадају неименовани тестирани (YF009198) и тестирани из БиХ и Србије, при чему тестирани из БиХ и Србије припадају још млађој подграни под ознаком R-Y208600, која се одвојлила пре ~1100 година, а њих двојица конкретно потичу од заједничког мушког претка који је живео пре око ~475 година.

И онај горе Румун и онај Бугарин, који су сада "са звездицом", такође ће једног дана формирати додатне две подгране,

када се појави још по један тестирани који са њима дели неке заједничке мутације испод нивоа R-YP6186 (то је само питање времена).

Углавном, на основу STR теста на 23 или 25 маркера (који углавном сви прво урадимо), откривамо своју кровну хаплогрупу, а уредник уз мало "цеђења суве дреновине" може да вам наговести и којој бисте млађој хаплогрупи могли припадати, ако имате солидно поклапање са неким тестираним који је урадио велики/дубински тест. Више од онога што вам је колега написао у анализи тешко се може рећи.

Ако имате жељу да даље истражите своје генетичко порекло, односно да видите своју позицију на филогенетском стаблу људског рода, када се одвојила мушка лоза од других и када је живео најскорији заједнички предак вас и других људи на стаблу, неопходно је да урадите неки скупљи тест, као што је Big Y-700 или WGS (Whole Genome Sequencing).

Порођајне муке, биће све много јасније ако устрајете у истраживању. Овај форум је један океан информација и потребно је времена и упорности како би се схватила методика и формулације које се овде користе. Тест целог генома који су вам ови добри људи предлагали може бити леп следећи корак. Он би вам одредио финалну подграну, отворио могућност добијете и аутосомалне (јер сви смо ми помало Бугари) резултате итд. За почетак почните да се информишете о грани која вам је одређена, о историјским популацијама за коју се везује на пример. Па полако, једно по једно. Добро је те се интересујете за свој резултат. Срећно.

[Христифор]

Има Петровића из Каоне који исто слави Никољдан и одређен је као L1029. Код Влаха се слава везује за кућу/имање тако да њу не треба узети као чврст доказ неке ближе везе, ли пошто живе близу и при томе имају исто предање (Петровић зна и тачно место, околина Арада ако сам добро упамтио) можда нека веза и постоји. Он је један од оних који је био у групи којима је Данте Лабс упропастио узорак, ако не грешим. Докле је то тренутно стигло не знам. Општина Кучево, мали број тестираних али 80% R1a. Више од Пољског просека 

Један фини тест целог генома, уз Петровићев, би ту много тога разјаснио.

 Онда је Кучево својеврсни пандан Љубињу. Ако не грешим на оном чувеном великом ДНК тестирању Херцеговине близу 90% резултата у том малом месту је отпало на И2а.

[Ojler]

Онда је Кучево својеврсни пандан Љубињу. Ако не грешим на оном чувеном великом ДНК тестирању Херцеговине близу 90% резултата у том малом месту је отпало на И2а.

Ал' га претера...

[Христифор]

Око 70/80% је сигурно било. Паре смем да ставим на клаџу.

[Ojler]

Између 70% и 90% је велика разлика. А чак је и мање од 70%.

[Небојша]

Никада није било толико, иако су се неки Љубинци са форума играли цифрама. Разумем да је то људима интересантно.

Сад баш погледах, на узорку од 72 из Љубиња, на хаплогрупу I2-Y3120 одлази око 65%. Што је такође веома високо и на нивоу неког западнохерцеговачког просека.

За Кучево је рано да се прича на основу 10-ак тестираних.

[Ojler]

Никада није било толико, иако су се неки Љубинци са форума играли цифрама. Разумем да је то људима интересантно.

Сад баш погледах, на узорку од 72 из Љубиња, на хаплогрупу I2-Y3120 одлази око 65%. Што је такође веома високо и на нивоу неког западнохерцеговачког просека.

За Кучево је рано да се прича на основу 10-ак тестираних.

То је реална бројка. Чак и када се пондерише са величином тестираних братстава на основу пописа 1991. године учешће износи око 67%. Дакле око 2/3.

[Христифор]

Између 70% и 90% је велика разлика. А чак је и мање од 70%.

У праву сте колега Ojler.  Било је изнад херцеговачког и српског просека свакако,  пермутовао сам са једном другом локацијом.

[Акса]

64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Од нешто специфичнијих вредности издвајају се повишена DYS390=26 и снижена DYS576=16. Нема претерано блиских поклапања у табели нашег пројекта (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини који би му на основу маркера и географске блискости потенцијално могао бити близак је Ивановић из Јајчића код Љига (Аранђеловдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, с тим да је разлика на једном од тих маркера двостепена. Ако нека веза између њих двојице и постоји, свакако није скорија, узевши у обзир и разлику у маркерима, као и чињеницу да славе различите славе. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Судећи по тексту о Доњем Лајковцу, Радовановићи највероватније потичу од старе фамилије Филиповића:

https://www.poreklo.rs/2013/03/24/poreklo-prezimena-selo-donji-lajkovac-lajkovac/

Ја сам погледао хаплотипове ново тестираног Радовановића и раније тестираног Ивановића.  Потенцијалну везу си закључио само на основу DYS390 = 26 и како и сам наводиш географско порекло.
Не верујем да знаш да се код припадника A11460>BY202471 јавља 26 na DYS390.

Хаплотип Македонца на почетна 37 маркера са y full-a . Небуле тест: https://www.yfull.com/tree/R-Y345540/

DYS393;13.c; DYS390;26; DYS19;16; DYS391;10; DYS385.1;n/a; DYS385.2;n/a; DYS426;12; DYS388;12; DYS439;?; DYS439;?; DYS389I;13; DYS392;11; DYS389II;29; DYS458;n/a; DYS459.1;9; DYS459.2;10; DYS455;11; DYS454;11; DYS447;24; DYS437;14; DYS448;?; DYS449;n/a; DYS464.1;n/a; DYS464.2;n/a; DYS464.3;n/a; DYS464.4;n/a; DYS460;11; Y-GATA-H4;11; YCAII.1;n/a; YCAII.2;n/a; DYS456;15; DYS607;?; DYS576;?; DYS570;?; CDY.1;n/a; CDY.2;n/a; DYS442;13; DYS438;11;

Ново тестирани Радовановић има на DYS389II = 30, док Ивановић на том маркеру има = 29 (модалну вредност за хаплотипове A11460/BY202471) једини који има 30 је Ралић, очигледно нека породична мутација узимајући у обзир да деле карактеристичан хаплотип са Бурсаћима и њиховим сродницима.

Радовановић има на Y-GATE-H4 = 12, док Ивановић има 11 (модалну вредност за хаплотипове A11460/BY202471), једини који има другу вредност је Зељковић = 10. Ако бацимо поглед на хаплотипове Зељковићевих сродника из Крајине видећемо да сви на Гате имају = 11. То значи да се код Зељковића догодила нека породична мутација.

Радовановић има на DYS576 = 16, док Ивановић има вредност = 18. Ако бацимо поглед на хаплотипове А11460/BY202471 видећемо да се највише јавља вредност 18. 
Комбинација 18 20 на маркерима DYS576 и DYS570, осим Ивановића има и Радаковић из Крајине који је близак Бурсаћима и њиховим сродницима.

Све ово показује несумњиву припадност Ивановића хаплогрупи R-A11460>BY202471.

Што се тиче ново тестираног Радовановића из Лајковца. Усудио би се да кажем да је вероватно R-CTS3402+ , а шта би могао бити низводно тешко је прогнозирати на овом броју маркера.

[Ojler]

61. Стошић, Св. Јован Милостиви, Милутовац/Трстеник, I2-Y3120

Тестирани је навео да су према једном предању дошли из Борчана код Лепосавића, а према другом, мање поузданом, из Витомирице код Пећи. Друго предање заиста звучи мање вероватно, јер је Витомитрица сасвим младо насеље, основано двадесетих година 20. века као насељеничка колонија. До тада се та област сматрала стаништем хајдука, иако постоје трагови старих српских насеља.

У тефтеру чибука за козе и овце Капетаније Левач, јагодинске нахије за 1832. годину, у месту Милутиновац пописан је извесни Стеван Стошић, власник 25 грла стоке "ситног зуба". Вероватно исти Стошић, пописан као Стефан, поново се помиње 1936. године у Попису чланова мировних судова кнежевине Србије, као сеоски кмет („председатељ" мировног суда) за сеоску општину Милутиновачку, којој су припадала села Милутиновац, Страгари и Мала Дренова. Не знам наравно да ли се ради о припаднику исте породице из које је и тестирани, јер је сасвим могуће да је код поменутог Стевана у питању било патронимско презиме.

Хаплотип тестираног прилично одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, мада нема превише изразито карактеристичних вредности. Као посебно редак се издваја једино маркер YGATAH4=9, а карактеристичним се могу сматрати и вредности DYS391=10, те DYS570=20, док се за вредности DYS19=15 и DYS389ii=30 може рећи да се јављају нешто ређе. Међу резултатима тестираних из базе СДНКП овај хаплотип нема блиских резултата. Формално посматрано најближи му је хаплотип Павлице (Стевањдан, Мушић/Купрес) са подударањем 21/25, али је ова чисто математичка блискост веома мала и без филогенетичког значаја.

Тестирани може "окушати срећу" са неким дубинским тестом, BigY или WGS, чиме би барем сазнао млађу филогенетичку грану којој припада.

[Иван Вукићевић]

76. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Од хаплотипа претходно тестираног Ђекића, чији смо резултат такође добили у овој акцији, разликује се на чак четири маркера:

35. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима, од којих се разликује на два маркера и са којима дели повишену вредност маркера DYS456=16:
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Веза са Дамјановићем је очито скорија, с обзиром да исту славу и географску блискост.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање ради утврђивања млађе гране: WGS или BigY.

Међутим, њихови хаплотипови деле снижену вредност маркера DYS385b=17, која је типична за неколико крајишких породица које славе Никољдан, па двојица Ђекића вероватно припадају истом роду. Ђекић, чији резултат сада објављујем, не дели са претходно тестираним Ђекићем другу вредност маркера која је типична за тај род (DYS456=16).

Занимљиво је да најближе поклапање хаплотипова, ако гледамо број разлика, има са хаплотипом Ракитића (Никољдан, Себимиље/Рашка), од кога се разликује на два маркера. Међутим, хаплотип Ракитића поседује повишену вредност маркера DYS439=14, коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту.

Тестирани је навео да су преци Ђекића пописани на турском попису из 1850. године у Јошавки. Старији Ђекићи су причали да потичу из Црне Горе, али било каквих прецизнијих одредница. Овај резултат не иде у прилог пореклу из Црне Горе, пошто Ђекићи међу до сада тестиранима из Црне Горе немају генетичке сроднике.

[Иван Вукићевић]

77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Бобанаца - ђурђевштака из Бобана (општина Требиње), који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радуловић, Ђурђевдан, Шћеница Бобани/Равно
- Кунић, Јовањдан, Грмљани/Требиње
- Ристић, Никољдан, Врање
Од поменутих Радуловић и Кунић такође припадају истом генетичком роду, а са Кунићем дели и исту славу.

О пореклу Ждера имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/%C5%BEdero/

Хаплогрупа ове породице је позната од раније, а сада је утврђено и ком роду припада.

Ждеро, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13

Ждере из Благаја су пореклом из Мрђеноваца.

Мрђеновци:
Ждере су се доселиле из Рујана (код Ливна) такође крајем 18. века. Једне Ждере су одавде отишле у Стројице (у Јањ) и сад се тамо зову Џакићи. Славе Св. Јована.

Према попису из 1991. године, Ждерића није било у сеоским насељима општине Купрес. Породица Ждеро је живела у насељима Бајрамовци, Мрђеновци, Ново Село и Занаглина у тој општини, али не и у Благају. Православних Ждерића било је једино у околини Травника и Витеза. Било би добро да тестирани прецизира када је његова породица напустила Благај и кад је дошло до промене презимена.

[Савас]

76. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Од хаплотипа претходно тестираног Ђекића, чији смо резултат такође добили у овој акцији, разликује се на чак четири маркера:
Међутим, њихови хаплотипови деле снижену вредност маркера DYS385b=17, која је типична за неколико крајишких породица које славе Никољдан, па двојица Ђекића вероватно припадају истом роду. Ђекић, чији резултат сада објављујем, не дели са претходно тестираним Ђекићем другу вредност маркера која је типична за тај род (DYS456=16).

Занимљиво је да најближе поклапање хаплотипова, ако гледамо број разлика, има са хаплотипом Ракитића (Никољдан, Себимиље/Рашка), од кога се разликује на два маркера. Међутим, хаплотип Ракитића поседује повишену вредност маркера DYS439=14, коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту.

Тестирани је навео да су преци Ђекића пописани на турском попису из 1850. године у Јошавки. Старији Ђекићи су причали да потичу из Црне Горе, али било каквих прецизнијих одредница. Овај резултат не иде у прилог пореклу из Црне Горе, пошто Ђекићи међу до сада тестиранима из Црне Горе немају генетичке сроднике.

Поздрав
Резултат другог тестираног Ђекића припада мом брату од ујака. Први тестирани Ђекић је наш рођак,ми за сад не знамо како смо повезани тј. ко је био наш заједнички предак јер то нам наши стари нису пренијели.
У попису из 1850. у Јошавци су двије куће Ђекића.

Да ли је могуће да између првог и другог резултата постоји толика разлика ако је наш заједнички предак живио током 19. вијека?

[ВелиборЛазић13]

Поздрав
Резултат другог тестираног Ђекића припада мом брату од ујака. Први тестирани Ђекић је наш рођак,ми за сад не знамо како смо повезани тј. ко је био наш заједнички предак јер то нам наши стари нису пренијели.
У попису из 1850. у Јошавци су двије куће Ђекића.

Да ли је могуће да између првог и другог резултата постоји толика разлика ако је наш заједнички предак живио током 19. вијека?

Гледајући податке за те двије куће Ђекића из пописа од 1850/51, заједнички предак је могао бити рођен најкасније око 1760, а можда и раније. Никако послије тога. Дакле, питање је да ли би разлика могла бити толика ако је заједнички предак рођен прије око 260/270 година, можда и више.

[Небојша]

77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Бобанаца - ђурђевштака из Бобана (општина Требиње), који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радуловић, Ђурђевдан, Шћеница Бобани/Равно
- Кунић, Јовањдан, Грмљани/Требиње
- Ристић, Никољдан, Врање
Од поменутих Радуловић и Кунић такође припадају истом генетичком роду, а са Кунићем дели и исту славу.

О пореклу Ждера имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/%C5%BEdero/

Хаплогрупа ове породице је позната од раније, а сада је утврђено и ком роду припада.

Према попису из 1991. године, Ждерића није било у сеоским насељима општине Купрес. Породица Ждеро је живела у насељима Бајрамовци, Мрђеновци, Ново Село и Занаглина у тој општини, али не и у Благају. Православних Ждерића било је једино у околини Травника и Витеза. Било би добро да тестирани прецизира када је његова породица напустила Благај и кад је дошло до промене презимена.

Због низа карактеристичних вредности и крсне славе, вероватно да постоји веза са личким Кртинићима, који такође припадају E-Y37092.

[Мића]

77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13>Y30977>Y37092

Према попису из 1991. године, Ждерића није било у сеоским насељима општине Купрес. Породица Ждеро је живела у насељима Бајрамовци, Мрђеновци, Ново Село и Занаглина у тој општини, али не и у Благају. Православних Ждерића било је једино у околини Травника и Витеза. Било би добро да тестирани прецизира када је његова породица напустила Благај и кад је дошло до промене презимена.

Предак тестираног је између два светска рата из Благаја дошао у Београд са презименом Ждеро, где су му једном приликом у админстрацији рекли, парафразирам, какав си ти то Србин, а презиваш се Ждеро, ти си Ждерић и тада су га уписали као Ждерића. Преправка презимена се види и у картону житеља који се водио између два светска рата.

[Иван Вукићевић]

87. Мацић, Ђурђевдан, Рајац, Неготин, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS570=21 и DYS533=13, као и снижену вредност маркера YGATAH4=10. Једино иоле блиско поклапање има са Вуликићем из Ријеке Пиперске код Подгорице, који слави Аранђеловдан. Хаплотипови двојице тестираних разликују се на три маркера, међу којима су и DYS570 и DYS533. С обзиром на географску удаљеност и различиту славу, мало је вероватно да су ближе повезани.

Тестирани је навео да су се Мацићи у Тимокчку Крајину доселили током Прве велике сеобе Срба у 17. веку.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Uzi]

65. Мартић, Јовањдан, Миочић, Дрниш

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Од модалног хаплотипа се разликује на једном маркеру, има повишену вредност DYS449=31. На упоредивих 23 маркера има потпуно поклапање са Ветмићем из истог места, па вероватно постоји ближа веза између тих породица. Ветмићи припадају ширем роду Малешевића из Миочића, док за Мартиће то није забележено.

Најранији запис за Мартиће у Миочићу је из 1710. године, када су пописани Јован, Стеван и Милић Мартић.
https://www.poreklo.rs/2023/12/24/miocic-drnis-stanovnistvo-i-prezimena-slobodan-zrnic-2023/

Препорука за даље тестирање је директан тест на још нижу подграну FGC28435. Ако се потврди припадност FGC28435 подграни, онда би даља препорука била тестирање приватних СНП маркера Зубића из Мрђеноваца.

[Милош]

46. Станковић, Митровдан, Осипаоница, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=11, 458=18, 576=17, 570=19. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Маркушом из Момишића, док са другим Маркушом из Подгорице има две разлике на упоредива 25 маркера. Како Маркуши славе Ђурђиц, не могу са 100-процентном сигурношћу рећи да су блиски.

Станковићи припадају роду Крањчића (Крајинчића), за које се у литератури каже да су из источне Србије, док тестирани наводи детаљније предање, које каже да су Станковићи од Станка Петровића, брата хајдук Вељковог, који се са братом Огњеном, после Вељкове погибије, населио у околини Осипаонице. Од Станка су Станковићи, а од Огњена Огњеновићи.

https://www.poreklo.rs/2013/04/27/poreklo-stanovni%C5%A1tva-selo-osipaonica-smederevo/#google_vignette

Предлажем Станковићи WGS тест.

[Милош]

48. Јосимовић, Никољдан, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 458=16, 635=22. Најближи му је један тестиран из околине Новог Пазара. Са њим има три разлике на упоредива 23 маркера (једна трострука разлика на 635). Иако дели главне карактеристике што се хаплотипа тиче, славе су им различите, па самим тим не могу са сигурношћу рећи да ли веза заиста постоји.

За Јосимовиће сам пронашао да су давно одсељени у Нови Бечеј из оближњег Врањева, данас интегралног дела Новог Бечеја.

https://www.poreklo.rs/2012/09/19/poreklo-prezimena-novi-becej-vranjevo/#google_vignette

Јосимовићу предлажем неки напреднији тест.

[Милош]

51. Димитријевић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику представља вредност 533=14. Али и поред тога нисам нашао неку јачу везу са осталима на СДНК Пројекту. Од осталих карактеристичних вредности, које нису тако ретке, издвојио бих 389II=30, 458=18, 635=22.

Тестирани није навео ком би роду могли припадати Димитријевићи. У Јовцу има доста породица које славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2016/11/08/poreklo-prezimena-selo-jovac-vladicin-han/

Димитријевићу предлажем WGS тест или BigY700.

[Милош]

60. Терзић, Никољдан, Самаила, Краљево   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 390=23, 389II=32, као и 549=10. Рекао бих да нема сумње да му је најближи Васић из Штитара код Новог Пазара, а самим тим и Плавшић из Црног Врха (Попе) код Новог Пазара и Радовић из Жеровнице код Звечана Сви деле и исту славу. Како је Плавшић потврђен као A13912, вероватно и Терзић припада тој грани. Нека даља генетичка веза можда постоји са Бјелоглавом из околине Гацка.

Тестирани је навео да су пореклом од Терзића из Вапе код Сјенице, који су тестирани и припадају хаплогрупи E-V13, а и славе другу славу (Тривуњдан), тако да је то предање оборено.

С друге стране Терзићи су у литератури забележени да су из Павља код Новог Пазара, где Васићи имају своје блиске рођаке.

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-samaila-kraljevo/

Терзићу свакако препоручујем неки од напреднијих тестова попут WGS теста или BigY700 или бар СНП тест на А13912 код Yseq-a.

[Милош]

63. Лазаревић, Јовањдан, Кусовац, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 385=13-16, 389=14-32, 458=16. Нема ближа поклапања на Пројекту.

Лазаревићи припадају Биорцима:

"Биорци (Симићевићи, Весовићи, Ћировићи, Радосављевићи, Лазаревићи и Биорци). Чукунбаба данашњих довела је из Бихора синове Симића и Веса а са њима су дошли рођаци Витко и Радосав. Најпре су се населили у Борач са осталом својом фамилијом Биорцима, која је још велика у Борчу. Касније су дошли овде. Славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2015/02/21/poreklo-prezimena-selo-kusovac-knic/

Препорука је неки од напреднијих тестова (WGS или BigY).

[Милош]

58. Станковић, Аранђеловдан, Добротин, Лесковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвојио бих 19=17, 389II=32, 576=19, 481=29, 635=22. Уколико занемаримо 19=17, близак би му можда могао бити један тестирани из околине Гњилана са славом Никољдан, у супротном нема ближих поклапања.

Тестирани није навео ком роду припадају Станковићи или су можда у литератури изостављени. Има доста породица које у Добротину славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/11/26/poreklo-prezimena-selo-dobrotin-grdelica-leskovac/

Станковићу свакако предлажем неки од напреднијих тестова.

[Небојша]

86. Марковић, Аранђеловдан, Црнче, Јагодина, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да је предак Марко погинуо на Церу. Даље порекло негде из околине Дурмитора. Пре Марка био је Миљко (Миљковић?). Судећи по старијем презимену, реч је о следећем роду:

“Томићи, Миљковићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Они су од Васојевића из Црне Горе, досељени овде пре 200 година.”
https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/#google_vignette

Нема потпуних поклапања у пројекту, а најближе стоје неки хаплотипови из граничних области према Албанији и са југа Србије. Реч је вероватно о подграни J-Z38299. С обзиром на подграну и предање, звучи смислено порекло из црногорских Брда и околних области.

[Небојша]

91. Марковић, Никољдан, Смолућа, Лукавац, J1-Z1828


Тестирани је навео да је старије презиме гласило Миросављевић и да су даљим пореклом из Шумадије. Етнографски је овај део Босне доста скромно обрађен, па не налазим детаљније податке о пореклу ових Марковића.

Реч је по свему судећи о подграни J1-Z1828>BY94>ZS3128, односно даљим сродницима шекуларских Радмужевића. Иако они славе Св. Јована, верујем да су им Марковићи даљи генетички рођаци. Разлика је на брзомутирајућем маркеру 439 и 458 (двострука промена). Све друге вредности срећу се и код Радмужевића.

Ова подграна је код нас присутна у Шекулару, код Срба са Косова, а током овог истраживања појавила се и на југоистоку Србије. Има је на старим налазиштима у Виминацијуму (J-BY94). Цитирам објаву раније тестираног Петровића из околине Пирота:

54. Петровић, Никољдан, Рсовци, Пирот, J1-Z2215>Z1828

Тестирани је навео да је предак Петреја доселио из Трнова у Бугарској. Родовски надимак Цветковци. Нема пуних поклапња у нашем и Бугарском днк пројекту. Реч је по свему судећи о подграни J1-BY94>ZS3128 (висока вредност на 481). Код нас су свакако најзвучнији припадници ове хаплогрупе Радмужевићи из Шекулара (слава Јовањдан), али Петровић им није посебно близак. Осим тога, грана је присутна код Срба са Косова. Нажалост, не уклапа се ни са ким значајније, па се не може рећи да ли чини генетички род са неком породицом. У оваквим случајевима најзахвалније је радити неко од дубинских истраживања (BIG700, WGS тест).

Важно је поменути да је подграна J1-Z2215>Z1828>BY94 пронађена у Виминацијуму (период 100-200 CE), узорак са доминантном Anatolian-Roman компонентом. (A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations).

[Ивица Јовановић]

Било би лепо ако би неко од њих урадио велики тест.

[Мајевица]

91. Марковић, Никољдан, Смолућа, Лукавац, J1-Z1828


Тестирани је навео да је старије презиме гласило Миросављевић и да су даљим пореклом из Шумадије. Етнографски је овај део Босне доста скромно обрађен, па не налазим детаљније податке о пореклу ових Марковића.

Реч је по свему судећи о подграни J1-Z1828>BY94>ZS3128, односно даљим сродницима шекуларских Радмужевића. Иако они славе Св. Јована, верујем да су им Марковићи даљи генетички рођаци. Разлика је на брзомутирајућем маркеру 439 и 458 (двострука промена). Све друге вредности срећу се и код Радмужевића.

Ова подграна је код нас присутна у Шекулару, код Срба са Косова, а током овог истраживања појавила се и на југоистоку Србије. Има је на старим налазиштима у Виминацијуму (J-BY94). Цитирам објаву раније тестираног Петровића из околине Пирота:

Поздрав, тестирани је мој млађи брат. То што је навео су ријечи ђеда који је мени испричао наше поријекло онако како су њему као дјетету причали и ја то имам негдје снимљено аудио снимком. Он је мени причао како смо по предању пре неких 160/170 можда и коју годину више дошли из, највјероватније околине Крагујевца у Смолућу илити у те територије, а да смо, ако се не варам почетком прошлог вијека промјенили презиме из Миросављевић у Марковић, јер по причи направили су неку смицалицу неком турчину, како то обично иде, и ми смо том једном Марку дали неку земљу и промјенили презиме у Марковић, а тај Марко је остао Миросављевић, то ћу морати питати ђеда када се будем чуо са њим да ми појасни да ли смо ми неки род са тим Марком, и ако јесмо, да знам који, а мислим да јесмо. Пошто то није било тако давно. Знам да је таквих прича много, али пишем не би ли вам можда којим случајем нешто значило.
И да ли може појашњење око брзомутирајућих маркере, шта су ти бројеви и шта значи то брзо мутирајући? Јер не разумијем се у ово.
Ако није мјесто овом упису на овој теми, ви га премјестите и упутите ме гдје бих могао да поставим даља питања уколико нешто не будем разумио. Хвала унапријед на одговприма. 

[Милош]

83. Јовановић, Никољдан, Вучак, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=17, 391=10, 458=18, а посебно 643=9. Најближи на пројекту му је Ратковић из Доње Бејашнице код Прокупља, са којим дели све карактеристике и славу. Разликују се на једном маркеру од упоредивих 23. Самим тим му је близак и Бошковић из Ибарског Постења код Лешка. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле исту славу. Зато су сва тројица сврстана у један род на Пројекту.

Можда управо због маркера 643=9, веома ретке вредности, као и због географске близине и миграционих рута, Јовановићу су можда блиски и Савић из околине Блаца, даљим пореклом из Жареве на Копаонику и Кузмановић из Јариња код Лешка. Са њима има више разлика на упоредива 23 маркера, али све укупно гледано, даља веза вероватно постоји. Такође је могућа и нека још даља веза са појединим херцеговачким породицама које претежно славе Ђурђевдан и имају карактеристику 643=9.

Нисам у литератури нашао ништа о Јовановићима, док је тестирани једино навео да су од Чокића из Вучитрна, које нисам пронашао.

Уколико је тестирани у могућности, било би значајно да се уради неки од напреднијих тестова.

[Небојша]

Поздрав, тестирани је мој млађи брат. То што је навео су ријечи ђеда који је мени испричао наше поријекло онако како су њему као дјетету причали и ја то имам негдје снимљено аудио снимком. Он је мени причао како смо по предању пре неких 160/170 можда и коју годину више дошли из, највјероватније околине Крагујевца у Смолућу илити у те територије, а да смо, ако се не варам почетком прошлог вијека промјенили презиме из Миросављевић у Марковић, јер по причи направили су неку смицалицу неком турчину, како то обично иде, и ми смо том једном Марку дали неку земљу и промјенили презиме у Марковић, а тај Марко је остао Миросављевић, то ћу морати питати ђеда када се будем чуо са њим да ми појасни да ли смо ми неки род са тим Марком, и ако јесмо, да знам који, а мислим да јесмо. Пошто то није било тако давно. Знам да је таквих прича много, али пишем не би ли вам можда којим случајем нешто значило.
И да ли може појашњење око брзомутирајућих маркере, шта су ти бројеви и шта значи то брзо мутирајући? Јер не разумијем се у ово.
Ако није мјесто овом упису на овој теми, ви га премјестите и упутите ме гдје бих могао да поставим даља питања уколико нешто не будем разумио. Хвала унапријед на одговприма. 

У том делу Босне нису забележене неке миграције овога типа (Шумадија), иако то предање/легенду не треба занемарити. Много је чешћа херцеговачка досељеничка струја.

Поједини маркери (оне цифре из сертификата) чешће мутирају од осталих, па због тога везе где су брзомутирајући маркери другачији имају више значаја, него оне где се разликују неки стабилни маркери. Као што рече Ивица, требало би неко од наших J1-Z1228 да уради дубински тест, да би видели положај на стаблу. Идеално би било Радмужевићи и још једна породица.

[Lajbnic]

51. Димитријевић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику представља вредност 533=14. Али и поред тога нисам нашао неку јачу везу са осталима на СДНК Пројекту. Од осталих карактеристичних вредности, које нису тако ретке, издвојио бих 389II=30, 458=18, 635=22.

Тестирани није навео ком би роду могли припадати Димитријевићи. У Јовцу има доста породица које славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2016/11/08/poreklo-prezimena-selo-jovac-vladicin-han/

Димитријевићу предлажем WGS тест или BigY700.

Ово је трећи тестирани са славом Аранђеловдан у Јовцу и сва тројица припадају различитим гранама (I-Y3120-Север, R-Z280 и сада I-PH908). Ако сам добро избројао у селу има, или тачније било је, седам родова који славе Аранђеловдан.

Урадио сам пресек тестираних за територију општине Владичин Хан на узорку од 34 тестираних (табела СДНКП и тестирани у акцији Пчиња/Македонија 2020.). Узорак није репрезентативан али може показати неке тенденције. Нпр. веома изражен Динарик Север са скоро 18% и R1a-Z280 са 20.59%. Уочљиве су и испод-просечне вредности у односу на српски просек за старобалканске E-V13 и J2b-L283.


Општина Владичин Хан - пресек тестираних 01.03.2024., узорак: 34. Извор: табела СДНКП и тестирани у акцији Пчиња/Македонија 2020.

HG	Broj testiranih	Procenat
E-V13	4	11.76%
I1	1	2.94%
I2	14	41.18%
J2b	1	2.94%
N2-P189.2	1	2.94%
R1a	9	26.47%
R1b	4	11.76%
UKUPNO:	34	100.00%

HG	Broj testiranih	Procenat
I2-PH908	8	23.53%
R1a-Z280	7	20.59%
I2-Y3120	6	17.65%
E-V13	4	11.76%
R1b-Z2103	3	8.82%
I1-P109	1	2.94%
J2b-L283	1	2.94%
N2-P189.2	1	2.94%
R1a	1	2.94%
R1a-L1029	1	2.94%
R1b-PF7562	1	2.94%
UKUPNO:	34	100.00%

[Небојша]

Урадио сам пресек тестираних за територију општине Владичин Хан на узорку од 34 тестираних (табела СДНКП и тестирани у акцији Пчиња/Македонија 2020.). Узорак није репрезентативан али може показати неке тенденције. Нпр. веома изражен Динарик Север са скоро 18% и R1a-Z280 са 20.59%. Уочљиве су и испод-просечне вредности у односу на српски просек за старобалканске E-V13 и J2b-L283.

Једна исправка, J2b-L283 са скоро 3% чак и на овако малом узорку, није исподпросечна. Код Срба се она креће око 1.5-2%. Погледао сам све резултате (необјављене, плус 23andMe) узорак је 41, а J2b износи 10%, што је доста изнад просека (J2b-M205=5%, J2b-M241=5%). Ето колико на малом узорку свега шесторица тестираних могу изменити слику. Ипак, E-V13 остаје и тад на неких 12% што јесте испод просека, посебно за наш југ.

За очекивати је да ће са растом тестираних и слика бити сличнија некој општој за Врањско Поморавље.

[Мајевица]

У том делу Босне нису забележене неке миграције овога типа (Шумадија), иако то предање/легенду не треба занемарити. Много је чешћа херцеговачка досељеничка струја.

Поједини маркери (оне цифре из сертификата) чешће мутирају од осталих, па због тога везе где су брзомутирајући маркери другачији имају више значаја, него оне где се разликују неки стабилни маркери. Као што рече Ивица, требало би неко од наших J1-Z1228 да уради дубински тест, да би видели положај на стаблу. Идеално би било Радмужевићи и још једна породица.

Опростите ако није тема за оваква питања, али да ли се могу дати неке претпоставке за одређене хаплогрупе и млађе гране, на примјер код мог брата, који се период може узети отприлике за долазак на ове просторе, српске земље? Само ме занима да ли то може бити прије 500 година или 2500 година. Знам да су то нагађања све, не очекујем тачан период, али ме занима да ли је могуће одредити некако.

[Небојша]

Опростите ако није тема за оваква питања, али да ли се могу дати неке претпоставке за одређене хаплогрупе и млађе гране, на примјер код мог брата, који се период може узети отприлике за долазак на ове просторе, српске земље? Само ме занима да ли то може бити прије 500 година или 2500 година. Знам да су то нагађања све, не очекујем тачан период, али ме занима да ли је могуће одредити некако.

Нажалост, без дубинског теста, то би било само нагађање. Ово је стабло J-Z1828: https://www.yfull.com/tree/J-Z1828/

С обзиром да је J1-BY94 пронађена на Балкану (Виминацијум) у периоду 100-200 год. нове ере, може се претпоставити да је била присутна код римског становништва тога доба. Било је приче да ће ове старе узорке пребацити временом на Yfull, што би дало одређени расплет, или бар путоказ у ком правцу трагати.

[Мајевица]

Нажалост, без дубинског теста, то би било само нагађање. Ово је стабло J-Z1828: https://www.yfull.com/tree/J-Z1828/

С обзиром да је J1-BY94 пронађена на Балкану (Виминацијум) у периоду 100-200 год. нове ере, може се претпоставити да је била присутна код римског становништва тога доба. Било је приче да ће ове старе узорке пребацити временом на Yfull, што би дало одређени расплет, или бар путоказ у ком правцу трагати.

Хвала Вам на одговорима, можда у некој скоријој будућности брат уради дубинско тестирање. Ако будем имао неких питања у будућности на којој теми могу да питам око неких нејасноћа и тако даље, да не затрпавам овдје више? Све најбоље вам желим свима.

[Небојша]

Хвала Вам на одговорима, можда у некој скоријој будућности брат уради дубинско тестирање. Ако будем имао неких питања у будућности на којој теми могу да питам око неких нејасноћа и тако даље, да не затрпавам овдје више? Све најбоље вам желим свима.

Нема на чему. Може увек и овде, ово је тема где је резултат објављен. Можемо отворити и тему о овој подграни и сл. То је најмањи проблем. У принципу, један велики корак је учињен, сада полако корачате овим "генеалошким водама". Увек ће се појављивати нови тестирани, нови днк рођаци, велики тестови ће бити на акцији, итд.

[ВелиборЛазић13]

У том делу Босне нису забележене неке миграције овога типа (Шумадија), иако то предање/легенду не треба занемарити. Много је чешћа херцеговачка досељеничка струја.

Морам се кратко укључити у дискусију, у вези са овим детаљем. Не бих олако искључивао могућност таквог правца миграција у сјевероисточној Босни. Најприје, тестирани (ја сам узимао узорак па смо имали прилику да детаљније продискутујемо) је о досељењу причао више као о појединачном догађају, него као о некој широј сеоби, а појединачне миграције свакако не можемо искључити. Даље, искуство ми говори да су у већини случајева достојније повјерења конкретније приче, о неуобичајеним правцима досељења, него уопштене приче о Херцеговини и Црној Гори (често настале из пуког осјећаја срамоте због непознавања сопственог поријекла). Морам скренути пажњу и на резултат Михајловића из Чађавице Доње (Е-В13), који је имао предање о досељењу у Семберију из Шумадије, које је практично и потврђено, јер су му два најближа генетска сродника управо из Шумадије. Треба узети у обзир и велики број Ј2б М205 Сембераца и Мајевичана, без изузетка сви са предањем о прекодринском досељењу и одређеним поклапањима у Шумадији, као и велики број семберских Ј2б М241 без јасне матице у Старој Херцеговини, али са поклапањима у околини Смедерева и у Старом Влаху.

Све ово указује на комплексност питања поријекла становништва овог дијела Босне, али, надам се, идемо ка расвјетљавању свега тога.

[Христифор]

Имамо фамилију Шумадинац из околине Сарајева која мислим да негује причу о пореклу управо из Шумадије како им и презиме каже .  Иако није баш североисточна Босна говори о могућој струји досељавања из Шумадије у Босну.

[Небојша]

Морам се кратко укључити у дискусију, у вези са овим детаљем. Не бих олако искључивао могућност таквог правца миграција у сјевероисточној Босни. Најприје, тестирани (ја сам узимао узорак па смо имали прилику да детаљније продискутујемо) је о досељењу причао више као о појединачном догађају, него као о некој широј сеоби, а појединачне миграције свакако не можемо искључити. Даље, искуство ми говори да су у већини случајева достојније повјерења конкретније приче, о неуобичајеним правцима досељења, него уопштене приче о Херцеговини и Црној Гори (често настале из пуког осјећаја срамоте због непознавања сопственог поријекла). Морам скренути пажњу и на резултат Михајловића из Чађавице Доње (Е-В13), који је имао предање о досељењу у Семберију из Шумадије, које је практично и потврђено, јер су му два најближа генетска сродника управо из Шумадије. Треба узети у обзир и велики број Ј2б М205 Сембераца и Мајевичана, без изузетка сви са предањем о прекодринском досељењу и одређеним поклапањима у Шумадији, као и велики број семберских Ј2б М241 без јасне матице у Старој Херцеговини, али са поклапањима у околини Смедерева и у Старом Влаху.

Све ово указује на комплексност питања поријекла становништва овог дијела Босне, али, надам се, идемо ка расвјетљавању свега тога.

То су ипак издвојени случајеви. У највећој мери је то све го Херцеговац по Семберији и Мајевици. То што неки нису знали одакле су тачно, не искључује њихово порекло из тих крајева, што је негде и днк резултатима потврђено.

Добар пример тих нехерцеговачких сеоба су можда ови J2b-M241 које си навео. За сада немају јасну матицу у тим крајевима. Ови M205 већ нису добар пример. Они су, као и већина динарских M205, старохерцеговачког порекла, али имају днк рођаке по Старом Влаху и Шумадији (миграције).

[ВелиборЛазић13]

То су ипак издвојени случајеви. У највећој мери је то све го Херцеговац по Семберији и Мајевици. То што неки нису знали одакле су тачно, не искључује њихово порекло из тих крајева, што је негде и днк резултатима потврђено.

Добар пример тих нехерцеговачких сеоба су можда ови J2b-M241 које си навео. За сада немају јасну матицу у тим крајевима. Ови M205 већ нису добар пример. Они су, као и већина динарских M205, старохерцеговачког порекла, али имају днк рођаке по Старом Влаху и Шумадији (миграције).

Ја управо и рекох да Марковић врло лако може бити појединачни случај чија је прича о доласку са истока вјеродостојна.

Људе који не знају ништа о свом поријеклу поменух у контексту тога да је уопштена прича о поријеклу из Херцеговине често била замјена за стварно познавање свог поријекла. То што генетика накнадно потврди тако нешто, не мијења чињеницу да је неко прије тога лупетао када је причао о поријеклу. Навешћу своју породицу као примјер. Нисмо имали никакво конкретно предање о поријеклу. Да је неко од мојих 1969. Кајмаковићки рекао да смо из Херцеговине то не би било утемељено ни на чему. Конкретна прича се очигледно изгубила са генерацијом мог чукундеде. То што  је генетика показала да смо Бањани, што ћу можда на крају доћи и до реконструкције читавог "пута" од Херцеговине до Батковића не мијења чињеницу да мој деда и мој отац нису знали за било шта од тога.

Што се осталог тиче, можда се само не разумијемо у погледу тога шта Ви, а шта ја, сматрамо досељењем из Херцеговине. Не оспоравам ја да смо сви негдје и некада кренули из Херцеговине, али ако тестирани каже да су његови у тренутно мјесто (односно оно око 1900.) дошли из Шумадије, то не негира даље херцеговачко поријекло, али исто тако указује да је претходна етапа сеобе била можда до Шумадије. Не видим шта би било лоше у томе да се и томе посвети дужна пажња. Ево, ја међу тестиранима имам доста Ј2б М205 и ок, Херцеговци су у основи, али ти Херцеговци кажу да су у Семберију стигли из Мачве. Хоћу ли ја њима рећи да су то глупости и да су дошли право из Херцеговине? А људи без изузетка причају исту причу, без обзира да ли славе Никољдан или Мратиндан, да ли су на Мајевици или у Семберији. Наравно да нећу. Тражићу објашњење за њихов пут досељења од Херцеговине преко Мачве до Семберије, покушати да схватим и друштвене процесе који су их покретали и да свему, колико је могуће, дам неки временски оквир. То је све. У том правцу је ишао и мој коментар за Марковића. Ок, из Херцеговине је, али зашто би то искључивало да су његови преци у претпоследњој етапи сеобе живјели у Шумадији, тим прије што се ради о релативно касној и вјероватно појединачној миграцији...

[Lajbnic]

Једна исправка, J2b-L283 са скоро 3% чак и на овако малом узорку, није исподпросечна. Код Срба се она креће око 1.5-2%. Погледао сам све резултате (необјављене, плус 23andMe) узорак је 41, а J2b износи 10%, што је доста изнад просека (J2b-M205=5%, J2b-M241=5%). Ето колико на малом узорку свега шесторица тестираних могу изменити слику. Ипак, E-V13 остаје и тад на неких 12% што јесте испод просека, посебно за наш југ.

За очекивати је да ће са растом тестираних и слика бити сличнија некој општој за Врањско Поморавље.

У праву си, ја сам гледао у односу на целу J2b заборављајући да је J2b-M205 доминантнија. У сваком случају, пријатно сам се изненадио да има 40-ак тестираних из Владичиног Хана, мислио сам да је тај број доста мањи, што ми је на крају и дало идеју да урадим ову статистику, иако је то наравно далеко од валидног узорка. Нешто се и не сећам да је било неких статистика за општине на југу Србије па је и то био један од разлога. Међутим, заиста ме изненадила овако јак проценат I2, посебно Дин Севера и R1a-Z280, некако сам очекивао више старобалканских грана имајући у виду старину планинских села посебно на левој обали Мораве на потезу Грделица-планина Облик која су у турским пописима у 16. и 15. веку била поприлично насељена (пример: село Репиште је са 120 домова на попису 1570. у Врањском кадилуку било друго по бројности одмах иза села Старац код Прешева).

Небојша, може ли информација о тим тестиранима из Влад. Хана са 23andMe, нисам успео да их пронађем на теми? Можеш и на ПП да не затрпавамо тему овде.

[fruska]

66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица, J1-ZS9949


Тадић припада код нас најраширенијој J1 подграни, односно роду Влаховића (Херцеговина), или Синобада (Крајина). Краћи текст о овом роду: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Генетички постоји потпуно поклапање са Мандрапама (Никољдан) из околине Чапљине. Од њих је родом Свети новомученик Вукашин из Клепаца. Осим тога, Тадићима су блиски и Бабићи (Никољдан) из Поткозарја, Јањатовићи (Јовањдан) из Лике и Срема, као и Радовићи из Велике Врањске код Шапца. Вредности које спајају све ове породице су 13-20 на 385ab и 26 на 481.

Тестирани је као предање навео одломак из књиге о пивским Тадићима и потенцијалној вези са Тадићима из Лаћарка. Извеснија је међутим веза са крајишким Јовањштацима, због природне везе између Крајине и Срема.

Ово изнад је написано за мене. Небојша ми је ово и мало
 још појаснио....
ЈА тек сада приметио. На мом "сертификату о тестирању " пише J1-ZS4416
Ако је то исто(слично јесте ) молим да ми се мало појасни а ако није.....читам доста али ми је све још јако , јако, конфузно.
И на dnk.poreklo.rs за нене је уписано J1-ZS9949, ем не знам материју ем сам збуњен.

[Небојша]

Ово изнад је написано за мене. Небојша ми је ово и мало
 још појаснио....
ЈА тек сада приметио. На мом "сертификату о тестирању " пише J1-ZS4416
Ако је то исто(слично јесте ) молим да ми се мало појасни а ако није.....читам доста али ми је све још јако , јако, конфузно.
И на dnk.poreklo.rs за нене је уписано J1-ZS9949, ем не знам материју ем сам збуњен.

Нема неке велике мистерије, ZS4416 је узводно од ZS9949 (погледати стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS4416/). Пракса се је да се на сертификату уписује увек узводнији SNP, због поузданости, иако је сигурно да припадате низводној ZS9949.

[fruska]

На моју жалост ја то још не рзумем и ако се трудим.
Глупо питање:
Шта је узводно а шта низводно у овом случају ?
Зар не би требало да су низводно нове модификације односно да је узводно старије?
Односно ако си у старијој групи онда си у њој а можда јеси а можда ниси у другој.
Да ли су сви који су 9949 сигурно 4416?
Чему служи папир у којем пише 4416 ако се то не пише у бази порекла?
Да ли су снп линијски један за другим или се рачва?
Где по Вама има добро објашњење ове целе приче, група, снпова ....

Хвала

[Ивица Јовановић]

На форуму има доста тога о твојој хаплогрупи. Само укуцај J-ZS4416 или J-ZS9949. Такође има и о маркерима неколико тема. Мора да се претражује и чита, није лако у почетку.

Подледај ово Yfull стабло:

https://www.yfull.com/tree/J-ZS4416/

То су резултати појединаца који су урадили тестове целог генома или BigY. Тој грани сугурно припадаш. Коментар твог резултата каже да вероватно припадаш низводној (млађој) грани J-ZS9949. Има је на том стаблу што сам поставио, тамо где су заставе са ових простора. Коментар подвлачим, јер да би били сигурни мораш да урадиш велики тест негде (Данте Лабс или слично).

[fruska]

Да ли то значи да сам сврстан у 9949 само зато што је утврђено за више наших особа на "великом тесту" да су та група па  се сада сви наши стврставају ту?
Да ли би на тесту могло да будем и zs4452 ( на ставлу са линка су ту неки Грк ,Холанђанин ..)
Хвала на појашњењима

[Ивица Јовановић]

Сврстан због вредности на маркерима које делиш са одређеним породицама (наведене у коментару). Поред тога, досадашња тестирања указују на то да су сви Срби на основу маркера груписани у J-ZS9949. Што се тиче ових Холанђана то заборави, шансе за то има колико и за Саудијце. Ти си патрилинеарно или од старог српског рода Влаховића или од Синобада. Ево једног корисног текста:

https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Пјевам дању, пјевам ноћу

[ВелиборЛазић13]

Сврстан због вредности на маркерима које делиш са одређеним породицама (наведене у коментару). Поред тога, досадашња тестирања указују на то да су сви Срби на основу маркера груписани у J-ZS9949. Што се тиче ових Холанђана то заборави, шансе за то има колико и за Саудијце. Ти си патрилинеарно или од старог српског рода Влаховића или од Синобада. Ево једног корисног текста:

https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/

Пјевам дању, пјевам ноћу

Не бих ја отписива Холанђане тако лако. Ако је тестирани рођен након јануара 1974, треба узети у обзир да Луксембург није далеко од Холандије, а да је Чола тада био у prime time-у... 

[Милош]

89. Стеванов, Никољдан, Деска, Сегедин   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности: 385=13-14, 391=10, 576=17, 570=20... Нема ближих поклапања на Пројекту, једино можда један тестирани из околине Владичиног Хана, којима је по речима тестираног старија слава била Никољдан, можда би могао бити близак због вредности на маркерима  385 и 391. Али због великог броја разлика на осталим маркерима не бих могао да потврдим ову везу.

По речима тестираног дошли су у Великој Сеоби са Арсенијем Чарнојевићем са простора или Пештера или Пећи.

Ако неко има више података о Стевановима из Деске, нека напише. Тестираном свакако предлажем неки од напреднијих тестова.

П.С. Извињавам се због кашњења са објавом.

[Црна Гуја]

73. Павловић, Стевањдан, Барич, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. На 23 упоредива маркера нема ближих поклапања у табели (са мање од 3 разлике). На 17 маркера има потпуно поклапање са Сеочанцем из Рогавчине код Александровца и Вилимоновићем из Бзеница код Александровца који славе Ђурђевдан, али је број упоредивих маркера превише низак и не постоје неки специфични заједнички маркери да би се могла успоставити нека поузданија веза. Од слављеника Стевањдана једини потенцијално близак је Петрић из Горње Косатице код Пријепоља, од ког се Павловић разликује на 2 од 17 маркера (DYS390 и DYS391), али рекао бих да је вероватноћа да су заиста ближе повезани у последњих пар стотина година јако мала. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да су према предању Павловићи даљим пореклом из Херцеговине, док се у чланку о Баричу на порталу наводи да им се не зна даље порекло:

У старије досељенике убрајамо и пет родова који не знају своју старину:

–Милошевићи (5 кућа) и Павловићи (4 куће) су један род, славе Стевањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/08/23/poreklo-prezimena-selo-bari%C4%8D-obrenovac/