Албанци и Арбереши

[Милош]

Никакве овде логике нема.  Покушаваш да браниш необрањиво.  Баш је слично WASSER и UJI, дај пријатељу нисам ја малоуман. Бише логике има у оној фори о реци ПОТОМАК у Америци и реци ОРАЊЕ и јужној Африци што си јуче написао кад си рекао да сам деретићевац, него у томе што покушаваш очигледну прото-албанску не-индоевропску реч да повежеш са речима за ВОДУ из неких индоевропских језика, а јасно је да нермају никакве сличности.

Нe пoкушaвa oн пpиjaтeљу, вeћ тo кaжу нajвeћи лингвиcти и eтимoлoзи, кojи cу цeo живoт пocвeтили тoмe. Aкo миcлиш дa cи кoмпeтeнтниjи oд њиx, cвaкa тeби чacт, aли дaљa диcкуcиja je cувишнa... Tpeбa дa пpoчитaш oзбиљнe paдoвe и бap 5000 cтpaницa и нe узимaш paзнe интepнeт cajтoвe кao peлeвaнтaн извop... Дoбpoнaмepaн caвeт...

P.S. Ниcи "вeћи" Cpбин oд нac caмo зaтo штo твpдиш дa cу Apбaнacи ca Кaвкaзa. Вepуj ми!

[Одисеј]

Башкирски језик ти је туркијски. Идемо још једном:

1. Башкирска синтакса је попут јапанске и баскијске - глагол обавезно долази на крају независне реченице. Башкирска релативна клауза је увијек преноминална, што значи да претходи именској ријечи коју модификује (као кад би неко рекао "данас сам срео оног о којем си ми често пута говорио човјека" ). Не постоје предлози, него постпозиције. Морфологија је аглутинативна, што значи да у башкирском не постоје флективне морфеме којима се изражава више од једне граматичке категорије.
Албански је сушта супротност - морфологија му је фузионална, релативне клаузе стоје иза именске ријечи, глагол не мора доћи на крају реченице, не постоје постпозиције већ предлози итд. итд.

2. Албанске ФЛЕКТИВНЕ МОРФЕМЕ су индоевропске, а парадигме се никад не позајмљују из језика у језик. Поготово не неправилне парадигме. Треће лице једнине презента глагола "бити" у албанском гласи "është", прво лице гласи "јам". Упореди то са српским и енглеским еквивалентима, видјећеш невјероватну сличност.  Наставак за друго лице множине презента је -më, што је подударно са српским -мо и латинским -мус. Индоевропска флективна морфологија је додуше јако редукована у албанском, али се ипак види њен индоевропски карактер. Нема апсолутна ниједна туркијска или кавкаска флективна морфема у албанском.
Албанске личне замјенице су такође индоевропске. Погледај како је албански језик очувао индоевропску суплецију унутар замјеничке парадигме, номинатив првог лица једнине гласи "ун", али коси падежи почињу сугласником М. Баш као што је случај у нашем, латинском, литванском и осталим ИЕ језицима, гдје се Ј и М смјењују унутар парадигме. Парадигме се, рекох, никад не позамјљују, а поготово не неправилне парадигме. Албански бројеви су индоевропски, а гласовним законима је утврђено да нису позајмљени из неког другог индоевропског језика. Бројеви се изузетно ријетко позајмљују из језика у језик.

3. Мјерило сродности су ГЛАСОВНЕ ПОДУДАРНОСТИ. А гласовне подударности између албанског и осталих индоевропских језика давно су откривене. Не постоје никакве гласовне подударности албанског са башкирским, чеченским, а камоли са берберским.

4. Понављам, албански језик је на свим пољима ЕКСТРЕМНО ИНОВАТИВАН, што значи да је доживио највише промјена од индоевропског стадијума па до данас у односу на остале сестринске језике. Зато је било тешко закључити на први поглед да се ради о индоевропском језику, што није случај код српског, латинског, грчког или санскрита, чији је индоевропски карактер јасан и лаику. То је поготово видљиво на пољу вокабулара, али и ту се чувају неке старе индоевропске ријечи. Примјера ради, УЈК (старије УЛК, упореди то са старосрпским ВЛК, касније ВУК, те енглеским ВУЛФ). МУАЈ (српски МЈЕСЕЦ, латински МЕНСИС), НАТ (српски НОЋ, литванско НАКТИС, енглеско НАЈТ), ДИТ (српско ДАН, од прасловенског ДИНИ, латинско ДИЕС) итд.

[НиколаВук]

Башкирски језик ти је туркијски. Идемо још једном:

1. Башкирска синтакса је попут јапанске и баскијске - глагол обавезно долази на крају независне реченице. Башкирска релативна клауза је увијек преноминална, што значи да претходи именској ријечи коју модификује (као кад би неко рекао "данас сам срео оног о којем си ми често пута говорио човјека" ). Не постоје предлози, него постпозиције. Морфологија је аглутинативна, што значи да у башкирском не постоје флективне морфеме којима се изражава више од једне граматичке категорије.
Албански је сушта супротност - морфологија му је фузионална, релативне клаузе стоје иза именске ријечи, глагол не мора доћи на крају реченице, не постоје постпозиције већ предлози итд. итд.

2. Албанске ФЛЕКТИВНЕ МОРФЕМЕ су индоевропске, а парадигме се никад не позајмљују из језика у језик. Поготово не неправилне парадигме. Треће лице једнине презента глагола "бити" у албанском гласи "është", прво лице гласи "јам". Упореди то са српским и енглеским еквивалентима, видјећеш невјероватну сличност.  Наставак за друго лице множине презента је -më, што је подударно са српским -мо и латинским -мус. Индоевропска флективна морфологија је додуше јако редукована у албанском, али се ипак види њен индоевропски карактер. Нема апсолутна ниједна туркијска или кавкаска флективна морфема у албанском.
Албанске личне замјенице су такође индоевропске. Погледај како је албански језик очувао индоевропску суплецију унутар замјеничке парадигме, номинатив првог лица једнине гласи "ун", али коси падежи почињу сугласником М. Баш као што је случај у нашем, латинском, литванском и осталим ИЕ језицима, гдје се Ј и М смјењују унутар парадигме. Парадигме се, рекох, никад не позамјљују, а поготово не неправилне парадигме. Албански бројеви су индоевропски, а гласовним законима је утврђено да нису позајмљени из неког другог индоевропског језика. Бројеви се изузетно ријетко позајмљују из језика у језик.

3. Мјерило сродности су ГЛАСОВНЕ ПОДУДАРНОСТИ. А гласовне подударности између албанског и осталих индоевропских језика давно су откривене. Не постоје никакве гласовне подударности албанског са башкирским, чеченским, а камоли са берберским.

4. Понављам, албански језик је на свим пољима ЕКСТРЕМНО ИНОВАТИВАН, што значи да је доживио највише промјена од индоевропског стадијума па до данас у односу на остале сестринске језике. Зато је било тешко закључити на први поглед да се ради о индоевропском језику, што није случај код српског, латинског, грчког или санскрита, чији је индоевропски карактер јасан и лаику. То је поготово видљиво на пољу вокабулара, али и ту се чувају неке старе индоевропске ријечи. Примјера ради, УЈК (старије УЛК, упореди то са старосрпским ВЛК, касније ВУК, те енглеским ВУЛФ). МУАЈ (српски МЈЕСЕЦ, латински МЕНСИС), НАТ (српски НОЋ, литванско НАКТИС, енглеско НАЈТ), ДИТ (српско ДАН, од прасловенског ДИНИ, латинско ДИЕС) итд.

Драго ми је што се форуму прикључио и један лингвиста.  Свака част на анализи.

[Црна Гуја]

Није то исто пријатељу.  Ми смо били 400 година били под Турцима и преузели смо углавном речи за предмете: јастук, капија, чесма, челик, пенџер, дуван итд. али основне речи као што су БРАТ, МАЈКА, ВОДА, СУНЦЕ, РУКА, НОГА, ГЛАВА итд. нисмо преузели из турског језика, иако смо били 400 година под Турцима.  Док Албанци имају основну реч као што је ВОДА врло сличну као Башкири.  ВОДА на Албанском се каже UJI https://sq.wikipedia.org/wiki/Uji , a на башкирском HЫY https://ba.wikipedia.org/wiki/hыy.  За нашу везу са Турцима знамо, али се поставља питање какве ВЕЗЕ АЛБАНЦИ ИМАЈУ СА БАШКИРИМА, УДИНИМА, ЧЕЧЕНИМА, ЧЕРКЕЗИМА итд.  Сасвим је јасно да се ради о  прото-албанским речима.  Прото-Албанци су дошли са истока, и поред великог броја позајмљеница из српског, влашког, грчког, италијанског и турског и даље у албанском језику постоје прото-албанске речи.    ЉУДИ ПОЧНИТЕ МАЛО ДА РАЗМИШЉАТЕ СОПСТВЕНОМ ГЛАВОМ.  ОНО ШТО СМО УЧИЛИ У ШКОЛАМА НИЈЕ ПОТПУНА ИСТИНА.

Човече ти сам себи скачеш у уста, хваташ се за једну реч, а шта је са другим основним речима које си навео (брат, мајка, сунце, рука, глава, нога)? Јесу и оне сличне као код Башкира или Авара, или су индоевропске? Зашто би Албанци задржали само своју реч за воду, а све друге основне речи узели од других?

[Полић]

Човече ти сам себи скачеш у уста, хваташ се за једну реч, а шта је са другим основним речима које си навео (брат, мајка, сунце, рука, глава, нога)? Јесу и оне сличне као код Башкира или Авара, или су индоевропске? Зашто би Албанци задржали само своју реч за воду, а све друге основне речи узели од других?

Довезли су их на галијама са Кавказа, а био је недостатак воде и онда....

[Свевлад]

Човече ти сам себи скачеш у уста, хваташ се за једну реч, а шта је са другим основним речима које си навео (брат, мајка, сунце, рука, глава, нога)? Јесу и оне сличне као код Башкира или Авара, или су индоевропске? Зашто би Албанци задржали само своју реч за воду, а све друге основне речи узели од других?

Данашњи албански је препун влашких, српских, грчких, италијанских и турских речи.  Ја не кажем да су прото-Албанци били само кавкаског порекла, мислим да се ради о конгломерату разнородних народа и племена међу којима је било људу кавкаског, словенског, и туркијског порекла и  који су вероватно дошли са Аварима, Печенезима или Куманима у Влашку тј. данашњу Румунији и боревећи тамо неколико векова попримили део језика и начин живота од Дако-Влаха. (због тога постоје неке сличности између румунског и албанског језика).  Касније је та мешавина  мигрирала на југ Балкана, односно у данашњу Албанију. 

[Зрно]

Не могу да испратим сва ова лингвистичка препуцавања. Реците ми на крају, да ли албански језик има везе са Илирима или не?

[НиколаВук]

Не могу да испратим сва ова лингвистичка препуцавања. Реците ми на крају, да ли албански језик има везе са Илирима или не?

Утицаја илирских дијалеката у свом језику сигурно имају, једино што није сигурно је природа тих утицаја, тј. да ли је албански потомак неког илирског дијалекта или дијалекта неке неилирске старобалканске групе. Лингвисти су углавном подељени у два табора, илирски и трачки, са мањином оних који мисле да је албански потомак неког трећег старобалканског етникума, можда незабележеног у историјским изворима. По мом мишљењу, утицај илирског на протоалбански потиче од Дарданаца, којима је источни сусед над којим су једно време и владали био скуп трачких племена (Меди, Дентелети, касније и Беси), као и племена нејасне етничке конотације, које неки аутори називају дакомизијским (Трибали и Мези); из тог "бућкуриша" различитих (неких блиских а неких не баш толико) племена је потекао протоалбански; тој мешавини се као водећи слој негде почетком нове ере наметнуло трачко племе Беси (након слома дарданске државе коју је проузроковала римска експанзија), те су од њих преузели етничко име и идентитет, и под тим именом се срећу у касноантичким изворима, приликом чувене мисије покрштавања ремезијанског епископа Никете, али и раније, од 1. до 3. века н.е. Треба нагласити да се већина лингвиста слаже, на основу сачуваних антропонима, топонима, итд. да је илирски био кентум индоевропски језик (или скуп језика), као и келтски, германски, италски, грчки итд. док је албански сатем језик, са многим паралелама са словенским, балтским и индоиранским језицима, а такође је занимљиво да је дефинитивно утврђено да су и трачки и дакомизијски (гетски, дачки) били сатем језици.

[Свевлад]

Човече ти сам себи скачеш у уста, хваташ се за једну реч, а шта је са другим основним речима које си навео (брат, мајка, сунце, рука, глава, нога)? Јесу и оне сличне као код Башкира или Авара, или су индоевропске? Зашто би Албанци задржали само своју реч за воду, а све друге основне речи узели од других?

Скоро све основне речи у албанском језику немају сличности са латинским речима (Илири и Трачани су били романизовани).  Основне речи у албанском језику најчешће немају сличности ни са другим индоевропским језиком.  Ево неких примера: на албанском срце се каже ZEMRA https://sq.wikipedia.org/wiki/Zemra реч која нема сличности ни са једним индоевропским језиком. На албанском језику СУНЦЕ се каже DIELLI https://sq.wikipedia.org/wiki/Dielli нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском ОКО се каже SYRI https://sq.wikipedia.org/wiki/Syri нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском ГЛАВА се каже KOKA https://sq.wikipedia.org/wiki/Koka нема сличности ни са једним индоевропским језиком, али има са чеченским, на чеченском се глава каже КОРТА https://ce.wikipedia.org/wiki/Корта.  На албанском се ЦРНО каже ZEZË https://sq.wikipedia.org/wiki/Ngjyra_e_zezë нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском се ПЛАНИНА каже MALI https://sq.wikipedia.org/wiki/Mali_(gjeografi) нема сличности ни са једним индоевропским језиком али има са чеченским, на чеченском се ПЛАНИНА каже ЛАМ https://ce.wikipedia.org/wiki/Лам.  На албанском се МЛЕКО каже QUMËSHTI https://sq.wikipedia.org/wiki/Qumështi нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском се НОС каже HUNDA https://sq.wikipedia.org/wiki/Hunda нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском се ОРАО каже SHQIPONJA https://sq.wikipedia.org/wiki/Shqiponja нема сличности ни са једним индоевропским језиком.       Требало би се озбиљно посветити и утврдити порекло албанских речи које очигледно нису индоевропске али нису повезане ни са какваским језицима, као што су ZEMRA (срце), DIELLI (сунце), SYRI (oкo), ZEZË (црно),  HUNDA (нос), QUMËSHTI (млеко), SHQIPONJA (орао) за орла нисам сигуран да ли постоји веза у кавкаским језицима.  Али нашалост ми немамо албанологе, немамо чак ни образоване људе који добро знају албански језик.                     НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ ИСТИНЕ ЈЕ ВРЕМЕ, ЊЕН НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ПРЕДРАСУДА, А ЊЕН СТАЛНИ ПРАТИЛАЦ ЈЕ ПОНОЗНОСТ!

[Одисеј]

QUMËSHT (млијеко) потиче од ранијег KLUMËSHT (јавља се и у дијалектима), а оно потиче од вулгарнолатинског CLOMOSTRUM. Иначе, Индоевропљани немају заједничку ријеч за "млијеко", Словени су преузели германску ријеч (упореди енглеско МИЛК), а Грци, Римљани и Хетити су преузели ријеч неиндоевропског поријекла *ГЛАКС (латински ЛАК од ранијег реконструисаног *ГЛАК, грчки ГАЛА од ранијег реконструисаног *ГАЛАК).

ШЋИПОЊ је сложеница од ШЋИП (орао) и ОЊ (суфикс женског рода). ШЋИП је настао девијацијом именице ШКАБ (јастреб), под утицајем новонасталог етнонима ШЋИПТАР, што је у нашем дало Шиптар. ШЋИПТАР потиче од глагола ШЋИПОЈ, од латинског ЕКСКИПЕРЕ (разумјети). Тај назив је истиснуо стари етноним Арбр, зато их остали народи и зову Албанцима. Етноним "Шиптар" Албанци су прихватили тек под Османлијама, јер се свака албанска дијаспора формирана прије османске окупације назива Албанцима (Арбрима, Арберешима, Арванитима), а нигдје Шиптарима.

ДИЕЛЛ је изворна индоевропска ријеч за сунце, когнати су српски СУНЦЕ (од ранијег СЛНЦЕ), латински СОЛ, старогрчки ХЕЕЛИОС. Облик ДЈЕЛЛ међутим није настао од индоевропског номинатива, иначе би имао Ђ умјесто ДЈ, већ од акузатива, који почиње групом СВ, која у албанском нормално даје ДЈ.

ХУНДА потиче од ранијег СКУНТА (когнати су српски КИДАТИ, енглески SHOOT). Као што назив за мјесец, HËNË потиче од ранијег СКАНДА, когнат му је санскритско ЧАНДРА, са истим значењем, што је сигурно заједничка иновација из праиндоевропског периода.

SY потиче од истог коријена од којег потичу наше ОКО, латинско ОКУЛУС, енглеско АЈ итд. Како? Тај облик је некад гласио АСИИ (упореди то са старогрчким ОССЕ), што је поријеклом облик за двојину, тј. значи "два ока". Наставак -РИ је одређени члан и не припада лексичкој основи.

ЗЕМРА је заиста непознатог поријекла, то се сви лингвисти слажу. Индоевропска ријеч за "срце" (КОР, КАРДИА, СРЦЕ, ХЕРЦ, ШИРДИС) у албанском се није одразила.

[Милош]

Скоро све основне речи у албанском језику немају сличности са латинским речима (Илири и Трачани су били романизовани).  Основне речи у албанском језику најчешће немају сличности ни са другим индоевропским језиком.  Ево неких примера: на албанском срце се каже ZEMRA https://sq.wikipedia.org/wiki/Zemra реч која нема сличности ни са једним индоевропским језиком. На албанском језику СУНЦЕ се каже DIELLI https://sq.wikipedia.org/wiki/Dielli нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском ОКО се каже SYRI https://sq.wikipedia.org/wiki/Syri нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском ГЛАВА се каже KOKA https://sq.wikipedia.org/wiki/Koka нема сличности ни са једним индоевропским језиком, али има са чеченским, на чеченском се глава каже КОРТА https://ce.wikipedia.org/wiki/Корта.  На албанском се ЦРНО каже ZEZË https://sq.wikipedia.org/wiki/Ngjyra_e_zezë нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском се ПЛАНИНА каже MALI https://sq.wikipedia.org/wiki/Mali_(gjeografi) нема сличности ни са једним индоевропским језиком али има са чеченским, на чеченском се ПЛАНИНА каже ЛАМ https://ce.wikipedia.org/wiki/Лам.  На албанском се МЛЕКО каже QUMËSHTI https://sq.wikipedia.org/wiki/Qumështi нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском се НОС каже HUNDA https://sq.wikipedia.org/wiki/Hunda нема сличности ни са једним индоевропским језиком.  На албанском се ОРАО каже SHQIPONJA https://sq.wikipedia.org/wiki/Shqiponja нема сличности ни са једним индоевропским језиком.       Требало би се озбиљно посветити и утврдити порекло албанских речи које очигледно нису индоевропске али нису повезане ни са какваским језицима, као што су ZEMRA (срце), DIELLI (сунце), SYRI (oкo), ZEZË (црно),  HUNDA (нос), QUMËSHTI (млеко), SHQIPONJA (орао) за орла нисам сигуран да ли постоји веза у кавкаским језицима.  Али нашалост ми немамо албанологе, немамо чак ни образоване људе који добро знају албански језик.                     НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ ИСТИНЕ ЈЕ ВРЕМЕ, ЊЕН НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ПРЕДРАСУДА, А ЊЕН СТАЛНИ ПРАТИЛАЦ ЈЕ ПОНОЗНОСТ!

Oвдe имaш oдгoвope нa oвa твoja питaњa

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=http://starling.rinet.ru/new100/alb.pdf&ved=0ahUKEwjNwZ2-z-_SAhUpEpoKHfMSCnIQFggdMAI&usg=AFQjCNFNlHAVqHlWkalNWuHdMjxK5YXecg&sig2=968J1Djt98SlTVhZ2ut8ww

Jeзик je флeкcибилнa кaтeгopиja, пoдлoжнa пpoмeнaмa. Ниje зaцeмeнтиpaнa.

[Свевлад]

QUMËSHT (млијеко) потиче од ранијег KLUMËSHT (јавља се и у дијалектима), а оно потиче од вулгарнолатинског CLOMOSTRUM. Иначе, Индоевропљани немају заједничку ријеч за "млијеко", Словени су преузели германску ријеч (упореди енглеско МИЛК), а Грци, Римљани и Хетити су преузели ријеч неиндоевропског поријекла *ГЛАКС (латински ЛАК од ранијег реконструисаног *ГЛАК, грчки ГАЛА од ранијег реконструисаног *ГАЛАК).

ШЋИПОЊ је сложеница од ШЋИП (орао) и ОЊ (суфикс женског рода). ШЋИП је настао девијацијом именице ШКАБ (јастреб), под утицајем новонасталог етнонима ШЋИПТАР, што је у нашем дало Шиптар. ШЋИПТАР потиче од глагола ШЋИПОЈ, од латинског ЕКСКИПЕРЕ (разумјети). Тај назив је истиснуо стари етноним Арбр, зато их остали народи и зову Албанцима. Етноним "Шиптар" Албанци су прихватили тек под Османлијама, јер се свака албанска дијаспора формирана прије османске окупације назива Албанцима (Арбрима, Арберешима, Арванитима), а нигдје Шиптарима.

ДИЕЛЛ је изворна индоевропска ријеч за сунце, когнати су српски СУНЦЕ (од ранијег СЛНЦЕ), латински СОЛ, старогрчки ХЕЕЛИОС. Облик ДЈЕЛЛ међутим није настао од индоевропског номинатива, иначе би имао Ђ умјесто ДЈ, већ од акузатива, који почиње групом СВ, која у албанском нормално даје ДЈ.

ХУНДА потиче од ранијег СКУНТА (когнати су српски КИДАТИ, енглески SHOOT). Као што назив за мјесец, HËNË потиче од ранијег СКАНДА, когнат му је санскритско ЧАНДРА, са истим значењем, што је сигурно заједничка иновација из праиндоевропског периода.

SY потиче од истог коријена од којег потичу наше ОКО, латинско ОКУЛУС, енглеско АЈ итд. Како? Тај облик је некад гласио АСИИ (упореди то са старогрчким ОССЕ), што је поријеклом облик за двојину, тј. значи "два ока". Наставак -РИ је одређени члан и не припада лексичкој основи.

ЗЕМРА је заиста непознатог поријекла, то се сви лингвисти слажу. Индоевропска ријеч за "срце" (КОР, КАРДИА, СРЦЕ, ХЕРЦ, ШИРДИС) у албанском се није одразила.

Ниси дао објашњење за ГЛАВУ, ПЛАНИНУ и ЦРНО!  Прилично натегнуто за ове речи које си покушао да повежеш са другим индоевропским језицима, али ја не желим ни да се свађам ни препуцавам са било ким.  Ја само трагам за истином па каква год да је она!     ВИШЕ ВОЛИМ НЕПРИЈАТЕЉА КОЈИ МИ У ОЧИ ГОВОРИ ИСТИНУ, НЕГО ПРИЈАТЕЉА КОЈИ МЕ ЛАЖЕ! 

[Милош]

Ниси дао објашњење за ГЛАВУ, ПЛАНИНУ и ЦРНО!  Прилично натегнуто за ове речи које си покушао да повежеш са другим индоевропским језицима, али ја не желим ни да се свађам ни препуцавам са било ким.  Ја само трагам за истином па каква год да је она!     ВИШЕ ВОЛИМ НЕПРИЈАТЕЉА КОЈИ МИ У ОЧИ ГОВОРИ ИСТИНУ, НЕГО ПРИЈАТЕЉА КОЈИ МЕ ЛАЖЕ!

Пocлao caм ти oнaj линк. Taмo имa и зa глaву (Aлбaнци peткo кopиcтe тaj изpaз koke, вишe ce кopиcти krye) и зa цpнo и плaнину...

[Свевлад]

Са сигурношћу се зна да су Илири били народ који се бавио поморством и рибарењем.  Према томе они су сигурно имали и своју богату поморско-рибарску терминологију, као и сви други приморски народи.  Да су Албанци потомци Илира и да су живели од старине на обалама Јадранског и Јонског мора, где сад живе, и они би се бавили поморством и рибарењем, па би имали врло богату поморско-рибарску терминологију или бар наслеђену од својих предака Илира.    Неоспорна чињеница је да Алнанци немају своју аутохтону поморско-рибарску терминологију.  Ни елементарне речи као МОРЕ (алб. "deti") и БРОД (алб. "anija"), па ни реч РИБА (алб. "peshku") и МРЕЖА (алб. "mrezha") нису њихове.  Све наведене речи су туђе.    Вајганд, који се посебно бавио проучавањем поморско-рибарске терминологије албанског језика (због тога је предузео и путовање по Албанији), први је формулисао закључио је следеће: ПОМОРСКА И РИБАРСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА АЛБАНСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕ СТРАНОГ ПОРЕКЛА,  ГРЧКОГ, ВЕНЕЦИЈАНСКОГ, СЛОВЕНСКОГ ИЛИ ТУРСКОГ, ИЛИ ЈЕ САСВИМ НОВА.   Он такође каже: "Кад сам извесно време боравио у Драчу године 1910., сазнах да је турска влада преселила ту рибаре из Анадолије да би научили Албанце у пословима рибарења, јер мештани (Албанци) не разумеваху ништа од овог посла, доказ овај који сведочи да они Албанци, треба да ѕу дошли ту из унутрашњих области, удаљених од мора. А зна се да је Драч од памтивека био поморска лука... У Елбасану, који се налази поред реке Skumbini која је пуна риба, питао сам да нађем албанска имена риба, али узалуд, јер све рибе имађаху туђа имена."

[Бакс]

Драго ми је што се форуму прикључио и један лингвиста.  Свака част на анализи.

Ма има нас, али неки једноставно немају стрпљења.
А овде га је подоста потребно. 

[Бакс]

... Словени су преузели германску ријеч (упореди енглеско МИЛК), ...

Само бих хтео овде да додам да имамо домаћу реч "вареника". Старији људи у неким динарским пределима и дан-данас тако називају млеко.
Одувек ми се свиђао тај израз; штета што није заживео.

[vojinenad]

Само бих хтео овде да додам да имамо домаћу реч "вареника". Старији људи у неким динарским пределима и дан-данас тако називају млеко.
Одувек ми се свиђао тај израз; штета што није заживео.

Заживео је он одавно, и живео вековима код нашег народа. Мој отац и данас користи тај израз "вареника". Израз "млеко" тј. "млијеко" користио се само за укишељену варенику односно кисело млеко.

[Полић]

Само бих хтео овде да додам да имамо домаћу реч "вареника". Старији људи у неким динарским пределима и дан-данас тако називају млеко.
Одувек ми се свиђао тај израз; штета што није заживео.

Моји из Никшића кажу варевина

[Жика]

Скоро сам наишао на једну књигу, заправо приређени извор из средњег вијека са коментарима, а ради се о "Опису источне Европе"Descriptio Europae Orientalis (DEO) од непознатог аутора-доминиканског монаха са почетка 14. вијека.

............

Албанци

Наиме, ова
Албанија је доста широка и велика
област и у њој су људи веома
ратоборни – наиме, одлични су
стрелци и копљаници.
њој нема
градова, утврда, градића, тврђава
и села, него људи живе у
шаторима и увек се селе с једног
места на друго по племенима и
родовима.
Наиме, ова
провинција зове се Албанија јер се
људи у овом крају рађају беле
косе.Имају шарене очи са плавом
зеницом и стога ноћу боље виде него
дању. И зато су успешни
лопови јер ноћу трче као по дану.
Она има две провинције: Клисуру
и Тумурист. (занимљиво је да само ове двије провинције помиње као настањене Албанцима)
Наиме, горе поменути
Албанци имају језик који је
различит од језика Латина, Грка и
Словена тако да се уопште не
разумеју са другим народима.

Аутор на два мјеста наглашава да су Албанци номадски народ који у 14. вијеку још увијек живи у шаторима и сели се са мјеста на мјесто. Истовремно, албанско племство конторлише становништво у Кунавију, Стефанатум,Пилот и Дебар које им плаћа данак , али етнички није албанско. Такође из описа је јасно да је цијело подручје око Скадарског језера српско. Албанци живе само у Клисури и Тумуристу (ако неко има дијеу које су ово области?)

Срби

Тамо се углавном не пије
вино, већ пиво и млеко.
Људи у овом кра -
љевству су високи и лепог стаса,
како мушкарци, тако и жене, али
мушкарци нису уопште јаки на
оружју: наиме, један вичан оружју
би њих педесет натерао у бег.
Коњи у овим крајевима су, изузев
само неколико њих, мали као
ронцини, а ипак су јаки и
способни за трчање. Ову земљу
наводњавају две велике реке,
односно Неретва и Бистрица.

Мађари

Људи су углавном мали,
црномањасти и уз то мршави, али
веома ратоборни и вични свакој
врсти оружја, а нарочито су добри
стрелци. Углавном имају мале
коње, али јаке и окретне


Посебно је за нашу расправи о Власима занимљив спомен Влаха као римских досељеника из Паноније. Колико се сјећам то је била и теза Богумила Храбака. Иначе, мислим да се на теми о Власима мора претрести питање тзв. Сермезијанаца. Ту би могло да постоји нека назнака рјешења и за херцеговачке Влахе.

Власи

Овде треба
истаћи да се између Македоније,
Ахаје и Солуна, на великом
простору, налази један веома
бројан народ који се назива
Власима.Они су некада били
римски пастири и некада су
живели у Угарској где су се, због
изузетне плодности земље и
бујности зеленила, налазили
пашњаци Римљана.
Али, када су их на крају Угри
одатле отерали, побегли су у ове
крајеве. Имају пуно одличног
сира, млека, меса, више од свих
народа.

С обзиром, да су Секељи и Албанци запањујући генетски близки (висок Jb2, R1b), горе црвеном бојом назначени навод  - у контексту првобитног прото-албанског и прото-румунског сажимања, даје прилично јасан дојам - где и ком историјском (временском) простору су се степска и романофонска странка испреплеле. У случају да међу Секељима има Jb2 M241> PH1751 и R1a BY611 Z2103 коцкице би се, бар за "албанску J2b и R1a сложиле.



http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.140

[Жика]

Исправка; наравно треба R1b