Аутор Тема: Новинарски текстови о генетици  (Прочитано 347741 пута)

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1260 послато: Мај 30, 2021, 06:15:52 поподне »
Ово звучи као да постоји шира слика у оквиру кричког племена, али се из неког разлога крије, или не потенцира довољно?:) Да ли је на простору Затарја било и других хаплогрупа, свакако. Има их и данас прилично. Али делује да је само племе Крича, на основу тренутних информација, било генетички једнобразно.

Нити су Кричи били једнобразни, нити је сва Ј2б м205 кричка.

Тако сам ја схватио (овде на форуму).

Оно за старост на овим просторима од 6000 година - није баш доказано за сада.

Ван мреже Grg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 132
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1261 послато: Мај 30, 2021, 06:52:44 поподне »
Да ли су Дедејићи и Ковачевићи од Крича? Имам овде у Франкфурту доброг пријатеља Дедејића, отац Жабљачанин, мајка из Лике Ковачевић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1262 послато: Мај 30, 2021, 07:19:02 поподне »
Тако сам ја схватио (овде на форуму).

Нисте добро схватили. Барем ово за једнобразност. Која је то друга хаплогрупа која се може везати за Криче?

Оно за старост на овим просторима од 6000 година - није баш доказано за сада.

Није то ни речено. Гошћа је поменула старост читаве хаплогрупе/подгране (око 6000 год, Yfull) и чињеницу да је на Балкану била вероватно пре Словена. Можда је водитељка схватила тако да је она на Балкану око 6000 година, али опет то нигде није конкретно изговорено. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1263 послато: Мај 30, 2021, 07:21:30 поподне »
Да ли су Дедејићи и Ковачевићи од Крича? Имам овде у Франкфурту доброг пријатеља Дедејића, отац Жабљачанин, мајка из Лике Ковачевић.

Дедејићи са Жебљака јесу J2b-M205. Тачније J2b-M205>Y22059>Y22063. Што се крајишких Ковачевића тиче, тестирано их је неколико, а ниједан није J2b-M205. Углавном је реч о I2-Y3120, а једни Ковачевићи са славом Јовањдан припадају роду Богуновића, односно генетичком роду Цуца-Пјешиваца, J2a-M92>S8230>SK1357.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1264 послато: Мај 30, 2021, 08:03:38 поподне »
Нисте добро схватили. Барем ово за једнобразност. Која је то друга хаплогрупа која се може везати за Криче?

Није то ни речено. Гошћа је поменула старост читаве хаплогрупе/подгране (око 6000 год, Yfull) и чињеницу да је на Балкану била вероватно пре Словена. Можда је водитељка схватила тако да је она на Балкану око 6000 година, али опет то нигде није конкретно изговорено. ;)

Која је то друга хаплогрупа која се може везати за Криче?
Не знам одговор на то питање. Мени није логично да је ни једно племе било толико затворено да у свом саставу није имало  припаднике и неке друге хаплогрупе. Јер појам племена је шири од појма братства. За Криче сам схватио само да су доминантно били Ј2б М205.

Можда је водитељка схватила тако да је она на Балкану око 6000 година.

Мислим на утисак који је просечан гледалац могао да стекне.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1265 послато: Мај 30, 2021, 10:01:43 поподне »
Celo vreme pokušavam da smislim komentar i na kraju shvatim da sam ostao bez reči ;D Uglavnom braćo genetičari, žene preuzimaju stvar u svoje ruke. BEŽ'MOOOO!!!!!

<a href="https://www.youtube.com/v/YqhpYYP10LA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YqhpYYP10LA</a>


Верујем да је ових петнаестак минута необавезног разговора имало већи ефекат од свих наступа мушкараца са Порекла (ко ће први да ме нападне?  :D ). Барем жене неће нико да оптужи за бечко-берлинску заверу. Мислим да је ово пун погодак.

Занимљиво је да се помиње да Биолошки факултет ради митохондријалну анализу. Претпостављам да нису почели да раде у комерцијалне сврхе иако се то најављивало, јер нема заинтересованих, као и да су њихове анализе базичне.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1266 послато: Јун 05, 2021, 02:35:45 пре подне »
Пар хиљада година горе-доле и није тако битно за емисију намењену широј публици, а не стручњацима. Једино није тачно да нема база митохондријалне ДНК. Има их, мада би било добро и да се Порекло прилагоди новом закону и отвори своју.

https://www.politika.rs/scc/clanak/480247/Citanje-DNK-zapisa-cuva-zdravlje-i-prepoznaje-bolesti-na-vreme
Цитат
Анализа гена је пре 15 година коштала милион долара. Колико сада кошта и да ли је свима приступачна?

У БГИ постигли смо најнижу цену анализе свих људских гена. Прошле године на престижној научној конференцији на Флориди представио сам наше достигнуће од 100 долара по тесту, што је пет пута ниже од претходног рекорда. У БГИ имамо циљ – читање генома за све људе. Већ радимо на достизању још доступније цене од 10 долара по тесту.

Узгред, јуче је у емисији "Научни портал" на РТС2 поменуто да су успели да извуку ДНК мамута из Сибира старог милион година.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1267 послато: Јул 16, 2021, 12:49:58 поподне »
Није текст у питању већ видео и нису у питању новинари већ "јутјубери", али се СДНКП и наша акција "Светски ДНК месец 2021" налазе у центру пажње.  ;D

<a href="https://www.youtube.com/v/A_bJx_gGO3Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/A_bJx_gGO3Q</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1268 послато: Јул 16, 2021, 01:56:08 поподне »
Није текст у питању већ видео и нису у питању новинари већ "јутјубери", али се СДНКП и наша акција "Светски ДНК месец 2021" налазе у центру пажње.  ;D

<a href="https://www.youtube.com/v/A_bJx_gGO3Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/A_bJx_gGO3Q</a>

Каква два пања, мајко моја... Не разумем како неко може ово да одгледа од почетка до краја. Бачених сат времена живота.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1269 послато: Јул 19, 2021, 07:47:35 пре подне »
Интервју са доц. др Милицом Кецкаревић Марковић са Биолошког факултета у Београду у којем је поменула и сарадњу са Пореклом.

https://politika.rs/scc/clanak/483708/Geni-dalekih-predaka-zapisani-u-DNK

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1270 послато: Јул 19, 2021, 09:17:34 пре подне »
Интервју са доц. др Милицом Кецкаревић Марковић са Биолошког факултета у Београду у којем је поменула и сарадњу са Пореклом.

https://politika.rs/scc/clanak/483708/Geni-dalekih-predaka-zapisani-u-DNK

Добар текст  :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1271 послато: Јул 19, 2021, 10:08:58 пре подне »
Добар текст  :)

Коментари су као и обично занимљивији од текста.

Рецимо овај који добро одсликава општи став:

"Dokle više, zloupotreba nauke o našem dolasku. Istorijska činjenica govori o vekovnom iseljavanju sa ovih prostora. Vi koji zastupate austrougarsku istoriju, da li imate neke vajde, recimo mesto profesora itd. Užas, koliko ne želimo da vidimo svoju istoriju, da li je neko, iko pokušao da nas veže za ovu zemlju, kao domoroce? Naučna javnost svih zemalja se trudi da nađu korene, a naši da nas iskorene."

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1272 послато: Јул 19, 2021, 11:03:24 пре подне »
Коментари су као и обично занимљивији од текста.

Рецимо овај који добро одсликава општи став:

"Dokle više, zloupotreba nauke o našem dolasku. Istorijska činjenica govori o vekovnom iseljavanju sa ovih prostora. Vi koji zastupate austrougarsku istoriju, da li imate neke vajde, recimo mesto profesora itd. Užas, koliko ne želimo da vidimo svoju istoriju, da li je neko, iko pokušao da nas veže za ovu zemlju, kao domoroce? Naučna javnost svih zemalja se trudi da nađu korene, a naši da nas iskorene."

Вероватно да ће овај мој коментар бити проглашен као анти противан ко зна чему све не везано за ГГ.

Али, мислим и да људи који се баве ГГ професионално (научне институције и др.) или аматерски (?) треба да нађу једну меру у свему томе.

Јер шта је циљ?

Да се иде од човека до човека (по селима, градовима, раскршћима, пећинама, манастирима) и да се људи "пописују" по свом пореклу по оцу и по мајци?

Свашта!

Па шта је онда то?

Нека врста ГГ диктатуре.

Растакање нација!?

Деобе, деобе, деобе....

Коментар за који се Симо одлучио ( да га издвоји). је типичан за наш народ. Никог не уверавам у супротно. Има право да мисли човек шта хоће да мисли. Само да не дође време да вам неко забрани да износите своје мишљење.

А, "апропо" таквих мишљења и коментара кад "обрнете- окренете" причу када је реч о Србима показало се да смо генетски "микс" неких Словена (?)  и неких групација или појединаца који су живели ту одвајкада (?), неки су ту насељени од 1-6 века (разни римски легионари, становништво које је Рим премештао тамо-амо и др.), а неки  су се појављивали касније на Балкану од 6-19века (Авари, Хуни, Кумани, Печењези, Нормани, Анадолци, Шпанци, поствизантијски Грци, Цинцари и др.) и данас имамо то што имамо.

Мислим, нек ми неко објасни шта је циљ свега овога? Да ли ће уследити неки општи попис?

Где су друштвено прихватљиве границе и ко их одређује? Нема још увек законске регулативе. Значи све је ово на нивоу "првобитне акумулације капитала".
« Последња измена: Јул 19, 2021, 11:12:27 пре подне нцп »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1273 послато: Јул 19, 2021, 11:37:49 пре подне »
Вероватно да ће овај мој коментар бити проглашен као анти противан ко зна чему све не везано за ГГ.

Али, мислим и да људи који се баве ГГ професионално (научне институције и др.) или аматерски (?) треба да нађу једну меру у свему томе.

Јер шта је циљ?

Да се иде од човека до човека (по селима, градовима, раскршћима, пећинама, манастирима) и да се људи "пописују" по свом пореклу по оцу и по мајци?

Свашта!

Па шта је онда то?

Нека врста ГГ диктатуре.

Растакање нација!?

Деобе, деобе, деобе....

Коментар за који се Симо одлучио ( да га издвоји). је типичан за наш народ. Никог не уверавам у супротно. Има право да мисли човек шта хоће да мисли. Само да не дође време да вам неко забрани да износите своје мишљење.

А, "апропо" таквих мишљења и коментара кад "обрнете- окренете" причу када је реч о Србима показало се да смо генетски "микс" неких Словена (?)  и неких групација или појединаца који су живели ту одвајкада (?), неки су ту насељени од 1-6 века (разни римски легионари, становништво које је Рим премештао тамо-амо и др.), а неки  су се појављивали касније на Балкану од 6-19века (Авари, Хуни, Кумани, Печењези, Нормани, Анадолци, Шпанци, поствизантијски Грци, Цинцари и др.) и данас имамо то што имамо.

Мислим, нек ми неко објасни шта је циљ свега овога? Да ли ће уследити неки општи попис?

По мени, генетичка генеалогија је само средство, а не циљ по себи. Као што у општем разумијевању наше прошлости помогне неки архивски документ или археолошки налаз, тако и и генетички резултат може помоћи да се прошлост боље разумије.

Наука треба само да има један задатак, а то је да уз помоћ што провјерљивијих чињеница дође до закључака који су најближе истини. Задатак науке није да лијечи националне комплексе или фрустрације или да прилагођава чињенице у циљу остваривања "националних циљева". Ако чини тако, онда то више није наука, него пропаганда.

Већина људи који остављају овакве коментаре у суштини су изманипулисани продавачима магле. То само показује да продавачи магле имају много већи утицај на популацију од универзитетских професора. Мислим да су узроци таквом стању, много дубље, психолошке природе.

Од конкретних ствари које су досадашња тестирања показала може се набројати сљедеће:

- потврду миграције Словена из матице на сјеверу у 6. и 7. вијеку, и сложену етногенезу данашњих Срба у готово равномјерном омјеру досељених Словена и балканских старосједилаца (уз још неке генетичке доприносе).
- генетичко профилисање великих средовјековних родова (Дробњака, Никшића, Озринића и многих других)
- генетичке родовске везе између Срба у Херцеговини, Црној Гори, Крајини, Шумадији, Војводини и потврда миграторних процеса кроз генетичке резултате

Ако гледамо чисто национални "добитак" ово посљедње сазнање директно утиче на обједињавање српског националног тијела и даје му историјски заједнички коријен. Дакле, резултати генетичке генеалогије повезују, а не дијеле српско национално тијело.


Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1274 послато: Јул 19, 2021, 12:16:41 поподне »
Коментари су као и обично занимљивији од текста.

Рецимо овај који добро одсликава општи став:

"Dokle više, zloupotreba nauke o našem dolasku. Istorijska činjenica govori o vekovnom iseljavanju sa ovih prostora. Vi koji zastupate austrougarsku istoriju, da li imate neke vajde, recimo mesto profesora itd. Užas, koliko ne želimo da vidimo svoju istoriju, da li je neko, iko pokušao da nas veže za ovu zemlju, kao domoroce? Naučna javnost svih zemalja se trudi da nađu korene, a naši da nas iskorene."


Дотични би могао да размотри могућност да неко ко се не слаже са њим нема скривене циљеве, него се исто као и он користи чињеницама. Ето нпр ја прихватам да он нема потребу да нешто злоупотреби.
Тако да у конкретном случају, дотични би требало да прочисти филтере кроз које сагледава реалност.

Зашто његове чињенице указују на супротне закључке од мојих? То је већ друго питање. Вероватно тешко решиво. :)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1275 послато: Јул 19, 2021, 12:48:41 поподне »

Дотични би могао да размотри могућност да неко ко се не слаже са њим нема скривене циљеве, него се исто као и он користи чињеницама. Ето нпр ја прихватам да он нема потребу да нешто злоупотреби.
Тако да у конкретном случају, дотични би требало да прочисти филтере кроз које сагледава реалност.

Зашто његове чињенице указују на супротне закључке од мојих? То је већ друго питање. Вероватно тешко решиво. :)

Да цитирам покојног Тијанића "манија величине + манија гоњења"

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1276 послато: Јул 19, 2021, 01:06:24 поподне »
Не зна се да ли су гори квази новинари који пишу о генетици или пак читатељство које верује у амебе и Деретићеву " строго скривену историју."

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1277 послато: Јул 20, 2021, 09:56:06 пре подне »
По мени, генетичка генеалогија је само средство, а не циљ по себи. Као што у општем разумијевању наше прошлости помогне неки архивски документ или археолошки налаз, тако и и генетички резултат може помоћи да се прошлост боље разумије.

Наука треба само да има један задатак, а то је да уз помоћ што провјерљивијих чињеница дође до закључака који су најближе истини. Задатак науке није да лијечи националне комплексе или фрустрације или да прилагођава чињенице у циљу остваривања "националних циљева". Ако чини тако, онда то више није наука, него пропаганда.

Већина људи који остављају овакве коментаре у суштини су изманипулисани продавачима магле. То само показује да продавачи магле имају много већи утицај на популацију од универзитетских професора. Мислим да су узроци таквом стању, много дубље, психолошке природе.

Од конкретних ствари које су досадашња тестирања показала може се набројати сљедеће:

- потврду миграције Словена из матице на сјеверу у 6. и 7. вијеку, и сложену етногенезу данашњих Срба у готово равномјерном омјеру досељених Словена и балканских старосједилаца (уз још неке генетичке доприносе).
- генетичко профилисање великих средовјековних родова (Дробњака, Никшића, Озринића и многих других)
- генетичке родовске везе између Срба у Херцеговини, Црној Гори, Крајини, Шумадији, Војводини и потврда миграторних процеса кроз генетичке резултате

Ако гледамо чисто национални "добитак" ово посљедње сазнање директно утиче на обједињавање српског националног тијела и даје му историјски заједнички коријен. Дакле, резултати генетичке генеалогије повезују, а не дијеле српско национално тијело.

Да не буде забуне ГГ, поготово прегалаштво српских ентузијаста на том пољу (а знамо ко су ти људи), дали су велики допринос осветљавању запретених и магловитих путева историје (па и даље у прошлост).

"Велике"  хаплогрупе (по бројности њихових носилаца у свету) ће имати, без сумње, највеће интересовање.Из њихове многољудности и имплементације у неке од најмоћнијих држава (народа)  несумњиво долази и њихова супремација.


Ancestors of Today's Poles with the Haplogroup R1a


https://www.researchgate.net/publication/352448476_The_Ancestors_of_Today%27s_Poles_with_the_Haplogroup_R1a


Овде видимо у којој мери пажњу пољских истраживача заокупља само Р1а хаплогрупа (уједно Скити и Сармати), те се може видети табела земаља у којима је она заступљена по процентима (Лужички Срби су негде на почетку, а Срби и Бугари на зачељу колоне- табеле).

Елем, заслуга Српског ДНК пројекта је у томе што је осветлио шта ДАНАС чини супстратну основу српског народа (од најзаступљенијих хаплогрупа до најмање заступљених).

Осим тога, не видим код суседних и нама "братских" по језику и "прапостојбини" народа  (како сада стоје ствари) неко велико интересовање за I2 хаплогрупу која је већински заступљена код Срба (с има је доста и код Хрвата и Бошњака).

Овде на овом пројекту I2 хаплогрупа добија на значају који заслужује као једна од најстаријих (ако не и најстарија) европска хаплогрупа која има више него занимљиву путању кретања кроз праисторију/ историју, степен преживљавања и разграњавања (ширења) кроз највише нама данас познате словенске народе. Али ту су и рубни делови западне Европе.

Зато - кад прочитам те неке коментаре ко је где био када, ко је староседелац негде, а ко није односно "дођош је" - смешно ми је. Све зависи о ком историјском/ праисторијским контексту говоримо.





« Последња измена: Јул 20, 2021, 09:58:54 пре подне нцп »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1278 послато: Август 26, 2021, 08:52:09 поподне »
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/4442704/dejvid-rajh-drevna-dnk-i-nova-nauka-o-ljudskoj-proslosti.html
Цитат
Na osnovu brojnih nalaza do kojih je došao tokom protekle dve decenije, Rajh piše: „sada imamo pristup podacima o celovitom genomu iz četiri veoma različite ljudske populacije koje su sve verovatno imale veliki mozak, i koje su još uvek živele pre manje od sedamdeset hiljada godina. Ove populacije su savremeni ljudi, neandertalci, sibirski denisovci i australodenisovci. Ovima treba dodati majušne ljude sa ostrva Flores u današnjoj Indoneziji - hobite, koji verovatno potiču od ranog Homo erectus-a, čiji su potomci stigli na ostrvo Flores pre sedamsto hiljada godina i postali izolovani zbog dubokog mora. Ovih pet grupa ljudi i verovatno još neotkrivenih grupa koje su živele u to vreme, bile su razdvojene stotinama hiljada godina evolucije. To je duže od vremena razdvajanja najudaljenijih srodnih loza danas - na primer, loze predstavljene u lovcima-skupljačima San iz južne Afrike i svih ostalih. Pre sedamdeset hiljada godina svet je bio naseljen veoma raznolikim ljudskim oblicima, i imamo sve veći broj njihovih genoma, što nam omogućuje da zavirimo u vreme kada je čovečanstvo bilo mnogo raznovrsnije nego danas".

Tekst je preuzet iz autorove knjige Ko smo i kako smo ovde stigli? koju će uskoro objaviti izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada.

http://www.bookvar.rs/novo-izdanje-akademske-knjige-ko-smo-i-kako-smo-ovde-stigli/
Цитат
Akademska knjiga iz Novog Sada objavila je novu knjigu profesora i istraživača Dejvida Rajha „Ko smo i kako smo ovde stigli: Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti“.  Knjigu sa engleskog jezika je preveo Roman Balvanović.

U ovoj sveobuhvatnoj studiji, Dejvid Rajh iskopava i ispituje osnovna pitanja u vezi sa našim poreklom i budućnošću, upotrebljavajući moćne nalaze iz ljudske genetike. Ko smo i kako smo ovde stigli? Ovo pitanje postavljali smo sebi od pamtiveka i odgovarali kako smo znali i umeli – u najstarija vremena mitom i legendom, potom istorijom, arheologijom i lingvistikom. Sada se toj poteri za precima priključila savremena genetika, ispitivanjem celokupnog genoma ostataka drevnih ljudi, prikupljenih sa arheoloških nalazišta širom planete. Ta istraživanja napravila su pravu revoluciju u ovoj oblasti – revoluciju drevne DNK. Genetičar Dejvid Rajh, jedan od njenih tvoraca i, po oceni časopisa Nature, „jedan od deset značajnih ljudi“ u celokupnoj nauci, briljantno tumači rezultate ovih istraživanja i rekonstruiše sliku kretanja čoveka od izlaska iz Afrike do naseljavanja najudaljenijih krajeva pet kontinenata. Rajhova analiza kao na filmskom platnu prikazuje uzbudljiv triler čovekovih seoba, pružajući jasno i uverljivo saznanje da je neprestano kretanje i stalno mešanje ljudske populacije sama bit onoga ko smo i šta smo. Ova knjiga se čita u dahu, iznenađuje neprestano i razbija mnoge predrasude.

https://www.makart.rs/izdavaci/izdavac-akademska-knjiga-360
https://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Strucna-literatura/Ostalo/Dejvid-Rajh-Ko-smo-i-kako-smo-ovde-stigli/104348213

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #1279 послато: Октобар 30, 2021, 03:58:29 пре подне »
Interesantan članak u kojem se pominje Paleontolog Mirjana Roksandić iz Kanade.

https://www.livescience.com/new-human-species-named-bodoensis